Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
2.06.2016.

Кж1 По1 17/16

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
ПОСЕБНО ОДЕЉЕЊЕ
Кж1 По1 17/16
Дана: 02.06.2016. године
Б Е О Г Р А Д
ул. Немањина бр.9


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Зорана Савића, председника већа, Милене Рашић, Мирјане Поповић, Председника Апелационог суда у Београду Душка Миленковића и Јасмине Васовић, чланова већа, уз учешће вишег саветника Александра Багаша, као записничара, у кривичном предмету против окр. АА и др., због кривичног дела из члана 346 став 1 КЗ и др., одлучујући о жалбама Тужиоца за организовани криминал, окривљеног АА1 и његовог браниоца адв. Миљане Перендије, бранилаца окривљеног АА адв. АБ и адв. АБ1, браниоца окривљеног АА2 адв. АБ2 и браниоца окривљеног АА3 адв. АБ3, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду, Посебног одељења К-По1.бр.2/10 од 10.12.2015. године, у јавној седници већа одржаној дана 02.06.2016. године у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Зорана Бабића, окривљених АА1 и АА3, као и бранилаца адвоката АБ4, АБ2, АБ4, АБ и АБ1, донео је

П Р Е С У Д У

I

ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе Тужиоца за организовани криминал, окривљеног АА1 и његовог браниоца адв. АБ4, а пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.2/10 од 10.12.2015. године се у делу у коме је окривљени АА1 оглашен кривим те у делу у коме је окривљени АА4 ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 Кривичног законика и под тачком 3 у делу у коме је одбијена оптужба у односу на окривљене АА3, АА4 и АА2, ПОТВРЂУЈЕ.

II

УСВАЈАЊЕМ жалби бранилаца окривљеног АА адв. АБ и адв. АБ1, жалбе браниоца окривљеног АА3 адв. АБ3 и жалбе браниоца окривљеног АА2 адв. АБ2, УКИДА СЕ пресуда Вишег суда у Београду, Посебног одељења К-По1.бр.2/10 од 10.12.2015. године и то у односу на окривљеног АА само у делу у коме је наведеном пресудом оглашен кривим због извршења кривичног дела фалсификовање исправе из члана 355 став 2 у вези става 1 КЗ РС, а у односу на окривљене АА3 и АА2 у делу пресуде у коме су оглашени кривим због извршења кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ и у том делу се предмет ВРАЋА првостепеном суду на поновно суђење.

III

Поводом жалбе бранилаца окривљеног АА адв. АБ и адв. АБ1, а по службеној дужности ПРЕИНАЧАВА СЕ пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.2/10 од 10.12.2015. године само у односу на окривљеног АА, тако што:

  Апелациони суд у Београду, Посебно одељење окривљеног АА због извршења кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 Кривичног законика за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, применом одредби чланова 42, 45, 54, 60 и 63 Кривичног законика,


О С У Ђ У Ј Е

на казну затвора у трајању од 9 (девет) година и 6 (шест) месеци у коју му се урачунава време проведено проведено у притвору од 15.07.2009. године када је лишен слободе па до 24.05.2013. године када му је притвор решењем суда укинут.

Док се жалбе бранилаца окр. АА и Тужиоца за организовани криминал у односу на ово кривично дело одбијају као неосноване.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.2/10 од 10.12.2015. године у ставу један окривљени АА, АА1, АА3 и АА2 су оглашени кривим због извршења кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 Кривичног законика, при чему је окривљени АА оглашен кривим и због извршења кривичног дела фалсификовање исправе из члана 355 став 2 у вези става 1 КЗ РС, па је суд окривљеном АА због кривичног дела из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ утврдио појединачну казну затвора у трајању од 9 година и 6 месеци, за кривично дело фалсификовање исправе из члана 355 став 2 у вези става 1 КЗ РС казну затвора у трајању од једне године и окривљене осудио и то окривљеног АА на јединствену казну затвора у трајању од 10 година, у коју му се урачунава време проведено у притвору почев од 15.07.2009. године па до 24.05.2013. године, окривљеног АА1 на казну затвора у трајању од 8 година у коју му се урачунава време проведено у притвору почев од 20.01.2011. године до 13.01.2014. године, када му је притвор укинут, окривљеног АА3 на казну затвора у трајању од 4 године, у коју му се урачунава време проведено у притвору почев од 15.07.2009. године па до 31.03.2011. године и окривљеног АА2 на казну затвора у трајању од 4 године у коју му се урачунава време проведено у притвору почев од 17.02.2011. године до 11.04.2013. године. На основу члана 87 Кривичног законика суд је окривљеном изрекао и меру безбедности одузимање предмета извршења кривичног дела и то предмета који су детаљно наведени на странама 6, 7 и 8 побијане пресуде. У ставу два побијане пресуде окривљени АА4 је на основу одредбе члана 423 став 1 тачка 2 ЗКП-а ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 Кривичног законика. У ставу три побијане пресуде на основу члана 422 став 1 тачка 3 ЗКП-а одбијена је оптужба у односу на окривљене АА3, АА4 и АА2 да су извршили кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 Кривичног законика, а у односу на окривљеног АА, АА4 и АА2 да су извршили кривично дело недозвољено држање оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 Кривичног законика.

Против означене пресуде жалбе су изјавили:

Тужилаштво за организовани криминал, због битних повреда одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно утврђеног чињеничног стања и неправилне одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да се побијана пресуда укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или да се побијана пресуда у осуђујућем делу преиначи тако што ће се осуђенима АА, АА1 и АА2 изрећи строжија казна затвора.

Окривљени АА1 због битних повреда одредаба ЗКП-а, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о казни, са предлогом да се побијана пресуда укине, предмет врати првостепеном суду на поновни поступак или да се побијана пресуда преиначи и окривљени АА1 ослободи од оптужбе.

Бранилац окривљеног АА1 адв. АБ4, због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о казни, са предлогом да се побијана пресуда укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, или да се побијана пресуда преиначи и окривљени АА1 ослободи од оптужбе, а да бранилац и окривљени буду обавештени и позвани на седницу већа.

Бранилац окривљеног АА адв. АБ, због битних повреда одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да се побијана пресуда укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, или да се побијана пресуда преиначи и окривљени АА ослободи од оптужбе за извршење кривичног дела из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ РС и кривичног дела фалсификовање исправе из члана 355 став 2 у вези става 1 КЗ РС, или да се побијана пресуда преиначи тако што ће се окривљеном изрећи блажа казна затвора, а да бранилац буде обавештен о дану одржавања седнице већа.

Бранилац окривљеног АА, адв. АБ1, због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да се побијана пресуда укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или да се побијана пресуда преиначи и окривљени АА ослободи од оптужбе.

Бранилац окривљеног АА2 адв. АБ2, због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да се побијана пресуда укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, те да бранилац буде обавештен о дану одржавања седнице већа.

Бранилац окривљеног АА3, адв. АБ3, због битних повреда одредаба ЗКП-а, погрешне примене материјалног права, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, као и одлуке о трошковима поступка, са предлогом да се побијана пресуда укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање или да се побијана пресуда преиначи и окривљени ослободи од кривичне одговорности, и са предлогом да бранилац са својим брањеником буде обавештен о дану одржавања седнице већа.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, па је испитујући побијану пресуду у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутим у жалбама, донео одлуку као у изреци.

Неосновани су жалбени наводи Тужиоца за организовани криминал којима се првостепена пресуда побија због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 8 ЗКП-а, уз истицање да суд није у потпуности решио предмет оптужбе, имајући у виду да није одлучено о кривичном делу злочиначко удруживање из члана 346 став 1 Кривичног законика у односу на окривљене АА и АА1, а које им је предметном оптужницом стављено на терет.

Овакви жалбени наводи Тужиоца за организовани криминал су оцењени као неосновани, имајући у виду да је законом прописано да тежи квалификовани облик извршења кривичног дела из члана 246 Кривичног законика постоји онда када је основно дело, дакле неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога извршено од стране више лица, која су се удружила за вршење тих дела, па самим тим конзумира кривично дело злочиначко удруживање које као самостално подразумева управо вршење радњи које се тичу организовања групе или припадништво групи која врши одређена кривична дела, због чега првостепени суд правилно закључује да се у радњама окривљених АА и АА1 стичу обележја само једног кривичног дела и то неовлшћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 Кривичног законика, јер је током поступка несумњиво утврђено на основу доказа да су се ова лица удружила заједно са другим лицима искључиво за вршење неовлашћеног промета опојних дрога.

Побијајући првостепену пресуду због битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП-а Тужилац за организовани криминал у изјављеној жалби указује да су нејасни разлози који се односе на ослобађајући део пресуде у односу на окривљеног АА4, те да су исти разлози противречни с обзиром да на страни 19 побијане пресуде је наведено да је АА4 понекад саопштавао АА да је звонио неки телефонски апарат и носио му те телефоне, да би у анализи утврђеног чињеничног стања и доказа наведеног на страни 57 побијане пресуде суд истакао да је АА4 оспорио да се јављао на телефоне, а посебно да је оспорио да их је односио окривљеном АА што указује на контрадикторност у наводима образложења побијане пресуде.

Овакви жалбени наводи Тужиоца за организовани криминал су оцењени као неосновани, имајући у виду да је и по налажењу Апелационог суда у Београду, Посебно одељење првостепени суд правилно закључио да у односу на окривљеног АА4 Тужилаштво за организовани криминал није приложило доказе на основу којих би се несумњиво могло закључити да је окривљени АА4 извршио кривично дело које му је стављено на терет. Наиме, првостепени суд је правилно ценио одбрану окривљеног АА4 који је негирао извршење кривичног дела при чему се у пресретнутим телефонским комуникацијама окривљених, АА4 уопште и не спомиње, те имајући у виду напред наведене околности као и остале доказе који се налазе у списима предмета, а имајући у виду повод и начин његовог доласка у Београд, као и кратак период боравка од свега седам дана, првостепени суд правилно закључује да окривљени АА4 својим поступцима и радњама ни у једном тренутку није манифестовао вољу и свест да делује као члан злочиначког удружења, ни припадник криминалне групе, то јест није манифестовао вољу, свест и предузео радње којима показује да жели да учествује у радњама криминалне групе око држања и промета дроге, нити је то био његов разлог доласка у Београд, при чему му нису били познати ни организација, ни циљ радњи које је ова група предузимала. Околност да је на страни 19 побијане пресуде наведено да је окривљени АА4 понекад саопштавао АА да је звонио телефонски апарат и носио му те телефоне, а на страни 57 побијане пресуде је наведено да је АА4 оспорио да се јављао на телефоне, те да је оспорио и да је носио окривљеном АА телефоне, нису од значаја за другачије закључивање у овој кривично-правној ствари у односу на окривљеног АА4, имајући у виду чак и да је неспорно утврђена чињеница да је окривљени АА4 носио окривљеном АА телефоне како би се овај јављао на исте, не указује сама за себе без постојања других доказа да је окривљени АА4 извршилац кривичног дела које му је оптужницом стављено на терет.

Неосновани су жалбени наводи окривљеног АА1, његовог браниоца, као и бранилаца окривљеног АА, којима се указује да је изрека побијане пресуде нејасна, те да су нејасни и разлози на основу којих је утврђено да су окривљени АА и окривљени АА1 извршили кривично дело из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ РС. Наиме, овакви жалбени наводи су оцењени као неосновани, имајући у виду да је првостепени суд управо на основу доказа које је извео током поступка које је ценио како појединачно тако и у њиховој међусобној повезаности, имајући у виду одбране окривљених и правилном оценом истих, на основу чланова 16 и 419 ЗКП-а, посебно имајући у виду транскрипте пресретнутих телефонских разговора правилно закључио да је у спроведеном доказном поступку на несумњив и поуздан начин утврђено чињенично стање, које је и описано у изреци пресуде и то да су окривљени АА и окривљени АА1 извршили кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ РС управо на начин како је то описано изреком у односу на ова два окривљена. Првостепени суд је одлучне чињенице у односу на окривљеног АА1 и окривљеног АА утврдио на непосредан начин саслушањем сведока и на основу писмене документације која је изложена у образложењу побијане пресуде, а која је прибављена путем међународне правне помоћи од правосудних органа Републике Италије, Краљевине Белгије и Краљевине Холандије, те посебно на основу одлука првосепеног и другостепеног суда које су донете у овим земљама у односу на лица која се помињу као чланови криминалне групе и која су у овим земљама оглашена кривим и осуђена за кривична дела набавке, преноса и продаје дроге. Из правноснажних одлука које су преведене на српски језик види се да је дрога одузета од ових лица, наведена количина, вештачена супстанца и утврђено је да се ради о кокаину, при чему се такође види да су од ових лица одузета и новчана средства, наведени износи који су прибављени извршењем кривичног дела или служе за вршење кривичног дела.

У изјављеним жалбама бранилаца окривљеног АА1 и АА се даље указује да је побијана пресуда заснована на доказима на којима се по закону не може заснивати, те да су спорне мере прислушкивања телефонских комуникација између окривљеног АА и АА1 са другим лицима и да су спорне и донете наредбе за прислушкивање јер су оне донете супротно закону имајући у виду да се окривљени нису ни налазили на територији Републике Србије.

У жалби браниоца окривљеног АА се такође истиче да је разлог због ког су пресретнути и снимљени разговори морали бити издвојени из списа предмета лежи и у томе што према важећем ЗКП-у у време спровођења мере надзора и снимања телефонских и других разговора или комуникација је било прописано да уколико јавни тужилац не покрене кривични поступак у року од 6 месеци од престанка мере сви прикупљени докази морају бити уништени, а при том се у жалби наводи да су мере спровођене у првој половини 2008. године, а да је поступак покренут знатно касније, дакле 2009. године.

И овај жалбени навод бранилаца окривљених АА и АА1 је оцењен као неоснован, имајући у виду да је по налажењу и Апелационог суда у Београду, Посебно одељење побијана пресуда заснована на доказима који су изведени у складу са Закоником о кривичном поступку. Наиме, све чињенице да су мере надзора и снимања телефонских разговора започете током 2008. године, али у више наврата су продужаване и допуњаване и односиле су се на велики број телефонских бројева које су користили окривљени, при чему су мере трајале и током 2009. године. Апелациони суд у Београду такође указује да је неоснован жалбени навод, јер је протекло више од шест месеци од момента престанка наведених мера до почетка вођења кривичног поступка имајући у виду да су предметне мере трајале и током 2009. године при чему Закоником о кривичном поступку није прописано како се то неосновано у жалби браниоца окривљеног наводи да ће се сав прикупљени материјал уништити уколико се у року од шест месеци од престанка наведених мера не покрене кривични поступак имајући у виду да је управо прописано да ако јавни тужилац не покрене кривични поступак у року од шест месеци од када се упознао са материјалом који му је доставио истражни судија, а материјал је добијен спровођењем мере из члана 504е став 1 или ако јавни тужилац изјави да материјал неће користити у поступку, односно против осумњиченог неће захтевати вођење поступка, истражни судија ће донети решење о уништењу прикупљеног материјала. Дакле, из предметног члана јасно произилази да рок од шест месеци који истичу браниоци окривљених у изјављеној жалби почиње да тече од момента када се тужилац упознаје са предметним материјалом, а не од момента престанка мера, при чему као што је и напред наведено предметне мере су трајале и током 2009. године, па свакако ни у том случају није протекао рок од шест месеци на који се неосновано позивају браниоци окривљеног у изјављеним жалбама.

Неосновани су и жалбени наводи којима се указује да су предметне мере прислушкивања биле незаконите с обзиром да се према наводима жалби окривљени у моменту прислушкивања уопште нису налазили на територији Републике Србије, имајући у виду да из исказа СС који је запослен у Управи криминалистичке полиције – Служба за специјалне истражне методе и то Одељење за електронски надзор јасно произлази да лице над којим се мера спроводи, а који користи број одређеног мобилног оператера физички мора да се налази на територији Републике Србије, а ако се то лице и његов саговорник у комуникацији налазе ван територије Републике Србије тада не постоји било каква могућност да МУП Републике Србије, као спроводилац мере надзора пресретне такву телефонску комуникацију. Имајући у виду напред наведено јасно је да из оваквог исказа СС несумњиво произлази да су се окривљени имајући у виду транскрипте телефонских разговора несумњиво налазили на територији Републике Србије, јер да се нису налазили на територији Републике Србије не би постојала могућност пресретања такве телефонске комуникације, а која свакако постоји и коју је првостепени суд правилно користио као доказ у овом поступку. Неосновани су и жалбени наводи брнилаца окривљених АА и АА1 којима се указује да су незаконито окривљени прислушкивани, на шта по наводима жалби указује чињеница да не постоје базне станице у списима предмета. Овај жалбени навод је оцењен као неоснован имајући у виду да управо из исказа сведока СС произлази да је базна станица у ствари веза између централе и мобилних телефона, односно мобилни телефони имају посреднике тј.базне станице које им омогућавају везу са централама и остваривање саобраћаја, при чему је овај сведок навео да се листинг у базним станицама налази код мобилног оператера, али да се налази и у безбедносним структурама и да листинзи обављених телефонских комуникација имају податке о базним станицама, мада то није обавезни саставни део листинга, али да на захтев може да се убаци из ког исказа несумњиво произлази да подаци о базним станицама нису обавезни део листинга обављених телефонских комуникација, али да су свакако у моменту примене ових мера такви подаци постојали.

Неосновани су и жалбени наводи којима се указује да је првостепени суд засновао побијану пресуду на основу судских одлука које нису признате у нашем правном систему и самим тим нису ни изједначене са одлукама домаћих судова.

Овакав жалбени навод бранилаца окривљених је оцењен као неоснован имајући у виду да се у конкретном случају уопште није радило о поступку признања страних судских одлука, већ да су стране судске одлуке у конкретном случају прибављене на основу међународне правне помоћи, те да је суд одређене чињенице из предметних судских одлука утврдио вршећи увид у исте, а које су прибављене у складу са законом замолним путем и путем међународне правне помоћи.

У изјављеним жалбама се такође оспорава исказ одређених сведока посебно исказ СС1, те се указује да су нејасни разлози због чега нису прихваћени искази неких других сведока који су саслушани у овом кривичном поступку.

Жалбени навод бранилаца окривљених АА и АА1 је оцењен као неоснован имајући у виду да је првостепени суд на основу доказа које је извео на главном претресу које је правилно ценио појединачно и у међусобној повезаности утврдио чињенично стање у односу на окривљене АА1 и АА и то у односу на окривљеног АА када је у питању кривично дело из члана 246 став 2 у вези става 1 Кривичног законика, те је на основу тако изведених доказа правилно утврдио чињенично стање које се не доводи у сумњу жалбеним наводима бранилаца окривљених. Исказ окривљеног СС1 је правилано од стране првостепеног суда оцењен као јасан, недвосмислен и исцрпан како у односу на окривљеног АА, тако и у односу на окривљеног АА1 у коме је детаљно износио кретање окривљеног АА1 у Републици Црној Гори, Републици Србији и његов боравак у иностранству, његово деловање, односно предузимање радњи и начин на који је АА1 посредовао у ангажовању људи око набавки, скривања и транспорта опојне дроге и одржавање комуникације не само телефонским путем него су то чинили и окривљени АА и АА1 електронским путем, путем интернета посебно објашњавајући начин на који су ангажоване особе за Јужну Америку због нававке опојне дроге и ангажовања морнара, а сва та сазнања добио је од окривљеног АА1. Дакле, сведок СС1 је износио такве детаље које по правилном закључку првостепеног суда може изнети само лице које је детаљно упознато са кретањем, понашањем и делатношћу окривљених АА1 и окривљеног АА.

Суд је ценио и исказе других саслушаних сведока, па правилно није прихватио исказе сведока СС2 до СС6, правилно налазећи да се ради о неуверљивим исказима и правилно оцењујући да су ове сведоци и предложени од стране одбране окривљених да дискредитују личност сведока СС1, па самим тим и његов исказ. Апелациони суд у Београду, Посебно одељење такође овом приликом указује да је право суда да врши оцену доказа, те да је првостепени суд правилно ценећи доказе које је извео на главном претресу у појединачној и међусобној повезаности утврдио чињенично стање за које је у образложењу побијане пресуде дао у односу на окривљеног АА и АА1 када је у питању кривично дело из члана 246 став 2 у вези става 1 Кривичног законика јасне и непротивречне разлоге који су у свему прихватљиви и за овај суд.

Имајући у виду све напред наведено првостепени суд је правилно на основу доказа изведених на главном претресу извео правилан закључак о кривици окривљених АА и окривљеног АА1 у односу на кривично дело из члана 246 став 2 у вези става 1 Кривичног законика и правилно налазећи да се у радњама окривљених стичу објективна и субјективна обележја управо наведених кривичних дела због чега су и супротни жалбени наводи окр. и браниоца окривљеног АА1 и бранилаца окривљеног АА којима се првостепена пресуда побија због повреде Кривичног законика у овом делу оцењени као неосновани.

Када је у питању одлука о кривичној санкцији у односу на окривљене АА и АА1 Апелациони суд у Београду налази да је првостепени суд приликом избора врсте и висине кривичне санкције коју ће изрећи окривљенима имао у виду све околности из члана 54 Кривичног законика које су од утицаја да кривична санкција буде правилно одабрана, а њена висина правилно одмерена. Од олакшавајућих околности у односу на окривљеног АА суд је ценио чињеницу да овај окривљени до сада није осуђиван, чињеницу да је отац малолетног детета, док на страни окривљеног АА1 имао у виду извештај МУП-а РЦГ из којег се види да до сада ни окривљени АА1 није осуђиван, при чему је као олакшавајућу околност ценио такође да је окривљени ожењен, да је отац два малолетна детета које је дужан да издржава. Имајући у виду напред наведене олакшавајуће околности, првостепени суд је правилно окривљеног АА1 огласио кривим због извршења предметног кривичног дела и осудио на казну затвора у трајању од осам година у коме му се урачунава време проведено у притвору почев од 04.07.2011. године, па до 13.01.2014. године када му је притвор укинут за шта је у образложењу побијане пресуде дао јасне разлоге који су у свему прихватљиви и за овај суд. Када је у питању окривљени АА, Апелациони суд у Београду је у односу на њега поводом жалбе, а по службеној дужности побијану пресуду преиначио, имајући у виду да је у односу на њега укинута пресуда у делу у ком је он оглашен кривим због кривичног дела фалсификовања исправе из члана 355 Кривичног законика, те је Апелациони суд у Београду, имајући у виду напред наведене олакшавајуће околности, а у одсуству отежавајућих околности окривљеног АА због извршења кривичног дела из члана 246 став 2 у вези става 1 Кривичног законика осудио на казну затвора у трајању од 9 година и 6 месеци, у коју му се урачунава време које је провео у притвору од 15.07.2009 године када је лишен слободе па до 24.05.2013 године када му је притвор укинут.

Имајући у виду степен повреде заштићеног добра, те степен кривице окривљених Апелациони суд у Београду, Посебно одељење налази да ће се управо овако изреченим ефективним казнама затвора у односу на окривљене АА и АА1 остварити сврха кажњавања прописана одредбом члана 42 Кривичног законика, а у оквиру опште сврхе кривичних санкција из члана 4 став 2 Кривичног законика.

Међутим када је у питању део побијане пресуде у коме је окривљени АА оглашен кривим због извршења кривичног дела из члана 355 став 2 у вези става 1 КЗ РС Апелациони суд у Београду, Посебно одељење налази да је тај део побијане пресуде захваћен битним повредама одредбама кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП које се огледају у томе да првостепени суд у погледу чињеница које су предмет доказивања није дао јасне разлоге због чега побијана пресуде у том делу није могла бити испитана.

Наиме, дајући разлоге за свој закључак да је окривљени АА извршио предметно кривично дело првостепени суд на страни 53 образложења побијане пресуде наводи само да је ценио писмену документацију која је прибављена на основу међународне правне помоћи од стране суда у Белгији, а која се документација налази у списима и читањем правоснажне пресуде чији је превоз на српски језик обезбеђен а из кога се види да је од суда у Анперфену оглашен кривим АА5 због кријумчарења дроге и када је код њега пронађена путна исправа Републике Аустрије на име АА6, а такође и возачка дозвола на исто име, а која документа је АА набавио, неистиниту јавну исправу тако што је на овим документима НН лице уместо фотографије АА6 ставило фотографију АА5, па је овакву неистиниту јавну исправу након прибављања окривљени АА послао АА5 у Антверпен преко АА7.

Међутим, Апелациони суд у Београду наводи да из овако штурог образложења побијане пресуде у односу на окривљеног АА када је у питању кривично дело из члана 355 став 2 у вези става 1 КЗ РС је нејасно како је првостепени суд закључио уопште да је окривљени АА извршио предметно кривично дело. За свој закључак у погледу овог кривичног дела првостепени суд по налажењу Апелационог суда у Београду није дао довољне и јасне разлоге односно за Апелациони суд у Београду, Посебно одељење из оваквог образложења побијане пресуде у односу на окривљеног АА и у односу на кривично дело из члана 355 став 2 у вези става 1 КЗ РС остаје потпуно нејасно како је првостепени суд извео закључак да је управо окривљени АА предметно кривично дело извршио на начин како је то описано предметним оптужним актом као и изреком побијане пресуде, због чега је у одсуству било каквих јасно датих разлога у погледу кривице АА за ово кривично дело побијану пресуду усвајањем жалбе бранилаца окривљеног АА у овом делу укинуо и вратио првостепеном суду на поновно суђење.

Када је у питању део пресуде који се односи на окривљеног АА2 и АА3 у коме су они оглашени кривим због извршења кривичног дела из члана 246 став 1 у вези става 1 Кривичног законика Апелациони суд у Београду, Посебно одељење налази да је пресуда у том делу захваћена битним повредама одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП која се огледа у томе да првостепени суд у погледу чињенице које су предмет доказивања није дао јасне разлоге због чега побијана пресуда у том делу није могла бити испитана.

У нејасном образложењу првостепене пресуде која се односи на окривљене АА3 и АА2 се наводи да је суд одлучне чињенице утврдио на непосредан начин саслушањем сведока и на основу писмене документације, те на основу документације која је прибављена путем међународне правне помоћи од правосудних органа Републике Италије, Краљевине Белгије и Краљевине Холандије.

Међутим, основано се изјављеним жалбама бранилаца окривљених АА2 и АА3 указује да је у односу на ова два окривљена лица да су у потпуности изостали разлози о одлучним чињеницама који би евентуално указивали на њихову кривицу у овом конкретном предмету. Наиме, када је у питању АА2 сведоци на које се позива првостепени суд у образложењу побијане пресуде се у односу на окривљеног АА2 уопште нису изјашњавали, а ради се о исказима сведока које је првостепени суд ценио на странама 49 до 53 образложења побијане пресуде, при чему је за овај суд остало нејасно шта је првостепени суд на основу писмене документације коју је прибавио од правосудних органа Републике Италије, Краљевине Белгије и Краљевине Холандије утврдио у односу на окривљене АА2 и АА3. При чињеници да окривљени АА2 и АА3 негирају извршење кривичног дела које им је стављено на терет, те да саслушани сведоци као и окривљени АА1 и АА не указују на окривљене АА2 и АА3 као на чланове криминалне групе и извршиоце предметног кривичног дела, те при чињеници да се ни из транскрипата пресретнутих разлога не може са несумњивом сигурношћу закључити да су окривљени АА2 и АА3 имали улогу у овој криминалној групи како им је то стављено на терет изреком побијане пресуде, то овај суд налази да су разлози које је првостепени суд дао у односу на окривљене АА2 и АА3 у погледу одлучних чињеница нејасни, те да се на основу штурог образложења које се односи на ову двојицу окривљених не може са несумњивом сигурношћу закључити да су они извршили кривично дело на начин како им је то стављено на терет изреком побијане пресуде којом су оглашени кривима због извршења кривичног дела из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ РС. Наиме, околност да је окривљени АА3 укрупњивао новац који је био у ситним апоенима, а који је био власништво окривљеног АА, те да је уплаћивао допуне за мобилне телефоне окривљеног АА, што је чинио и окривљени АА2 саме за себе не указују да су окривљени АА3 и АА2 извршили кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 Кривичног законика и за такву тврдњу ни Тужилац током поступка није доставио доказе, нити је првостепени суд за свој закључак у образложењу побијане пресуде дао јасне и непротивречне разлоге на основу којих би се несумњиво такав закључак могао потврди. Стога је Апелациони суд у Београду уважавајући жалбе бранилаца окривљених АА3 и АА2, с обзиром да првостепени суд у погледу радњи окривљених АА2 и АА3 за које су оглашени кривим није дао јасне разлоге на основу којих би се са несумњивом сигурношћу могло закључити да су их исти предузели, а када је у питању саизвршилаштво као облик саучесништва у извршењу кривичног дела првостепени суд не да није дао довољне, већ није дао никакве разлоге у односу на окривљене АА2 и АА3 чиме је учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП због које је усвајањем изјављених жалби бранилаца окривљеног АА2 и АА3 побијана пресуда у односу на њих двојицу и у односу на кривично дело из члана 246 став2 у вези става 1 КЗ РС укинута.

Приликом поновног суђења првостепени суд ће имати у виду примедбе на које му је овим решењем указано, те ће након што отклони битне повреде одредаба кривичног поступка бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку за коју ће дати јасне и непротивречне разлоге који ће у свему бити прихватљиви за овај суд.

Са свега напред изнетог Апелациони суд у Београду, Посебно одељење донео је одлуку као у изреци пресуде на основу одредби чланова 457, 458 и 459 ЗКП.

Записничар,       Председник већа-судија,
Александар Багаш, с.р.    Зоран Савић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)