Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
20.09.2013.

Кж1 По1 18/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По1 18/13
Дана 20.09.2013. године
Б е о г р а д


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија: Верољуба Цветковића, председника већа, Драгољуба Ђорђевића, Надежде Мијатовић, Наде Зец и вршиоца функције председника Апелационог суда у Београду – судије Душка Миленковића, чланова већа, са самосталним саветником Јеленом Петковић-Милојковић, као записничарем, у кривичном предмету против окривљеног АА, због кривичног дела удруживање ради противуставне делатности из члана 319 став 1 Кривичног законика, у вези кривичног дела тероризма из члана 312 Кривичног законика, одлучујући о жалби Тужиоца за организовани криминал и жалби браниоца окривљеног АА, адв. АБ, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К.По1 бр.8/12 од 10.05.2013. године, у седници већа одржаној у смислу чл. 447 став 2 Законика о кривичном поступку, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Јовице Јовановића, окривљеног АА и његовог браниоца, адв. АБ1, а у одсуству уредно обавештеног браниоца овог окривљеног, адв. АБ, дана 20.09.2013. године, донео је


П Р Е С У Д У


УСВАЈА СЕ жалба браниоца окривљеног АА, адв. АБ, па се само у погледу одлуке о казни ПРЕИНАЧУЈЕ пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К.По1 бр.8/12 од 10.05.2013. године, тако што Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, окривљеног АА, због кривичног дела удруживања ради противуставне делатности из члана 319 став 1 Кривичног законика у вези кривичног дела тероризма из члана 312 Кривичног законика, за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 4 (четири) године и 6 (шест) месеци, у коју му се, на основу одредбе члана 63 Кривичног законика, урачунава време проведено у екстрадиционом притвору у Француској, од 18.12.2007. године до 13.05.2008. године и од 10.01.2012. године до 16.01.2012. године, као и време проведено у притвору почев од 16.01.2012. године, па до упућивања окривљеног у установу за издржавање казне, али најдуже док не истекне време трајања изречене казне, док се у преосталом делу жалба браниоца окривљеног АА, као и жалба Тужиоца за организовани криминал, као неосноване ОДБИЈАЈУ и првостепена пресуда у непреиначеном делу ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е


Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К.По1 бр.8/12 од 10.05.2013. године, окривљени АА оглашен је кривим да је починио кривично дело удруживање ради противуставне делатности из члана 319 став 1 Кривичног законика у вези кривичног дела тероризма из члана 312 Кривичног законика, за које је осуђен на казну затвора у трајању од пет година, у коју му се, на основу одредбе члана 63 Кривичног законика, урачунава време проведено у екстрадиционом притвору у Француској од 18.12.2007. године до 13.05.2008. године и од 10.01.2012. године до 16.01.2012. године, као и време проведено у притвору, почев од 16.01.2012. године, па до упућивања окривљеног у завод за извршење кривичних санкција, али најдуже док не истекне време трајања изречене казне. Том пресудом, на основу одредбе члана 81 став 1 Кривичног законика, према окривљеном АА изречена је мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, а време проведено у здравственој установи по изреченој мери безбедности урачунава се у време трајања изречене казне, док ће суд меру безбедности обуставити када утврди да је престала потреба за лечењем и чувањем у здравственој установи, а мера безбедности може трајати дуже од изречене казне затвора, све док за њом постоји потреба. Истом пресудом, на основу одредбе члана 87 Кривичног законика, према окривљеном АА изречена је мера безбедности одузимања предмета и то: путничког возила аа. На основу одредбе члана 246 став 1 Законика о кривичном поступку, окривљени АА обавезан је да накнади трошкове кривичног поступка у износу од 143.420,оо динара и то: на име обављених вештачења износ од 133.420,оо динара и на име паушала износ од 10.000,оо динара, све у року од 30 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом извршења.

Против те пресуде жалбе су изјавили:

-Тужилац за организовани криминал, због одлуке о казни, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, побијану пресуду преиначи тако што ће окривљеног АА осудити на казну затвора у трајању не мањем од осам година, односно на казну затвора у дужем временском трајању од оне на коју је осуђен првостепеном пресудом.

-бранилац окривљеног АА, адв. АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, због повреде кривичног закона, због одлуке о кривичној санкцији, и због, а како то произилази из садржине жалбе, одлуке о мери безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, односно да исту преиначи тако што ће овог окривљеног осудити на казну затвора у краћем временском трајању и тако што ће према овом окривљеном укинути меру безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи и истовремено му изрећи меру безбедности обавезног психијатријског лечења на слободи, уз захтев да он и његов брањеник буду обавештени о седници већа другостепеног суда.

Тужилац за организовани криминал, у поднеску Ктж.бр.18/13 од 11.07.2013. године, изнео је мишљење да је жалба браниоца окривљеног неоснована и да је због тога треба одбити, а да жалбу Тужилаштва треба уважити.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је одржао седницу већа, у смислу одредбе члана 447 став 2 Законика о кривичном поступку, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Јовице Јовановића, окривљеног АА и његовог браниоца, адв. АБ1, а у одсуству уредно обавештеног браниоца овог окривљеног, адв. АБ, на којој је размотрио списе предмета, заједно са побијаном пресудом, коју је испитао у смислу одредбе члана 451 став 1 и 2 Законика о кривичном поступку, па је по оцени жалбених навода и предлога, става заменика Тужиоца за организовани криминал, датог у напред наведеном писменом поднеску и навода странака изнетих на седници већа, нашао да ваља одлучити као у изреци ове пресуде.

Побијајући првостепену пресуду због битне повреде одредаба кривичног поступка и то, а како произилази из садржине жалбе из члана 438 став 2 тачка 2 Законика о кривичном поступку, бранилац окривљеног АА у жалби указује да су због супротних налаза и мишљења судских вештака од 02.03.2012. године, када су вештаци навели да је окривљени способан да приступи на главни претрес, да прати ток главног претреса и да изнесе своју одбрану и од 04.05.2012. године, када су вештаци навели да окривљени није способан да приступи на главни претрес, да прати ток истога и да изнесе своју одбрану, у образложењу побијане пресуде изостали јасни и непротивречни разлози о томе да ли је окривљени био способан да схвати природу и сврху кривичног поступка, да разуме поједине процесне радње и њихове последице и да сам или уз помоћ браниоца врши своју одбрану.

Потом, бранилац окривљеног АА у жалби истиче да су у образложењу ожалбене пресуде изостали јасни и непротивречни разлози о томе да је окривљени АА у критичном периоду у стању битно смањене урачунљивости са сада осуђенима АА1 до АА6 и сада покојним АА7 са директним умишљајем створио удружење лица ради вршења кривичног дела тероризма из члана 312 Кривичног законика, истицањем да управо стање битно смањене урачунљивости окривљеног in tempore criminis искључује могућност формирања директног умишљаја код окривљеног у односу на инкриминисане кривично-правне радње у питању које су му диспозитивом подигнуте и измењене оптужнице јавног тужиоца стављене на терет, а за које је првостепеном пресудом оглашен кривим да их је починио, стајући на правно становиште да је окривљени, управо због стања свог душевног здравља, удружењу лица ради вршења кривичног дела тероризма могао само приступити.

Изнете жалбене наводе Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, оцењује неоснованим.

Наиме, по оцени овога суда, а супротно жалбеном наводу браниоца окривљеног АА, налази и мишљења судских вештака од 02.03.2012. године и од 04.05.2012. године у погледу оцене способности окривљеног АА да учествује у поступку нису међусобно противречни, имајући у виду да су се вештаци, с обзиром на природу душевне болести од које окривљени болује – врста параноидне схизофреније, изјашњавајући се у више наврата о способности окривљеног АА да схвати природу и сврху кривичног поступка, да разуме поједине процесне радње и њихове последице и да сам или уз помоћ браниоца врши своју одбрану, о овој чињеници давали мишљења у складу са стањем душевног здравља окривљеног у моменту обављања вештачења, дакле, у различитим временским периодима, а првостепени суд је како на основу ових, тако и на основу касније обављених вештачења и коначно на основу налаза и мишљења судских вештака др ВВ1 до ВВ5 од 28.11.2012. године, а који је др ВВ3 образложила на главном претресу дана 11.02.2013. године, када је заједно са др ВВ5 извршила и непосредан преглед окривљеног АА, утврдио да је овај окривљени способан да схвати природу и сврху кривичног поступка, да разуме поједине процесне радње и њихове последице и да сам и уз помоћ свог браниоца врши своју одбрану.

Осим тога, по налажењу Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, а супротно изнетим жалбеним наводима браниоца окривљеног АА, првостепени суд је правилном оценом изведених доказа, а пре свега на основу одбране сада осуђеног АА8 из претходног поступка од 05.06.2007. године и од 20.06.2007.године, те изведених писмених доказа правилно утврдио да је окривљени АА био свестан да је радњама за које је првостепени суд несумњиво утврдио да их је предузео и то набавком возила, превозом оружја, муниције и другог материјала из Новог Пазара до села -, скривања-закопавања већег броја буради на имању свог оца АА0 у селу _, имајући у виду при том бројност и значај радњи, као и улогу окривљеног, која се између осталог огледала у руковању тзв. великом експлозивном направом која му је планом удружења за напад дана 03.03.2007. године била додељена заједно са осуђенима АА1 до АА6 и сада покојним АА7 стварао и створио удружење лица ради вршења кривичног дела тероризма из члана 312 Кривичног законика, а што је и хтео, при чему, по оцени овога суда, а супротно жалбеном наводу браниоца окривљеног стање битно смањене урачунљивости окривљеног in tempore criminis не искључује могућност формирања директног умишљаја код окривљеног у односу на предузете инкриминисане кривично-правне радње, већ само стање неурачунљивости искључује могућност формирања умишљаја.

Како је, следствено изнетом, по оцени овога суда, првостепени суд у образложењу ожалбене пресуде дао јасне, довољне и непротивречне разлоге о томе да је окривљени АА, а сходно напред наведеним налазима и мишљењима вештака, био способан да схвати природу и сврху кривичног поступка, да разуме поједине процесне радње и њихове последице и да сам и уз помоћ браниоца, врши своју одбрану, а такође је у образложењу побијане пресуде такве разлоге дао и о томе да је окривљени АА у критичном периоду у стању битно смањене урачунљивости са сада осуђенима АА1 до АА6 и сада покојним АА7 створио удружење лица ради вршења кривичног дела тероризма из члана 312 Кривичног законика, то Апелациони суд у Београду, Посебно одељење супротне жалбене наводе браниоца окривљеног АА којима се указује да је побијана пресуда донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438 ста 2 тачка 2 Законика о кривичном поступку истицањем да су у образложењу ожалбене пресуде о овим одлучним чињеницама које су предмет доказивања изостали јасни и непротивречни разлози, оцењује неоснованим.

Побијајући првостепену пресуду због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и с тим у вези због повреде кривичног закона бранилац окривљеног АА жалбом указује да нема доказа да је овај окривљени заједно са осуђенима АА1 до АА6 и сада покојним АА7 у критичном периоду створио удружење лица ради вршења кривичног дела тероризма из члана 312 Кривичног законика и да је поступајући по правилима интерне контроле и по унапред утврђеним задацима и улози ради стицања верске и политичке моћи предузимао унапред планиране опште опасне радње у намери да угрози безбедност Републике Србије, стајући на становиште да је окривљени предузео припремне радње за извршење кривичног дела тероризма из члана 312 Кривичног законика, односно да је ово кривично дело остало у покушају, а да је од извршења радњи описаних под тачком I-4 изреке побијане пресуде добровољно одустао, због чега се, према ставу браниоца израженог у изјављеној жалби, у односу на ове радње има применити институт добровољног одустанка.

Изнете жалбене наводе Апелациони суд у Београду, Посебно одељење оцењује неоснованим.

Наиме, по оцени овога суда првостепени суд је на основу доказа које је извео и правилно оценио, несумњиво утврдио чињенично стање описано у изреци под тачком I-1, I-2, I-3 и I-4 побијане пресуде. Тако, чињеницу да је окривљени АА заједно са осуђенима АА1 до АА6 и сада покојном АА7 радњама које је предузео започео и створио удружење лица ради вршења кривичног дела тероризма, као и да је предузео радње у оквиру планиране активности удружења, првостепени суд је правилно утврдио пре свега на основу одбране сада осуђеног АА8 из претходног поступка од 05.06.2007. године и од 20.06.2007. године. Одбрану сада осуђеног АА8 из претходног поступка од 05.06.2007. године када је навео између осталог, да га је једне вечери крајем децембра месеца 2006. године сада осуђени АА3 упитао да ли би учествовао у убиству ОО, на шта је он одговорио да би, те да му је АА3 након два до три дана након тога рекао да се није шалио и да су код њега били АА1, АА7, АА2 и АА4 који су му и предложили да са њима учествује у том подухвату, да му је АА3 у једном разговору рекао да је план да једна група убије ОО, а да друга истовремено нападне зграду СУП-а у Новом Пазару, да га је половином фебруара месеца 2007. године позвао АА3 и рекао му да дође код њега, што је он и учинио, након чега су код АА3 стигли и АА2 и АА9, па су се сва четворица одвезли у насеље _ где су на једном месту у шуми закопали једно празно буре, а да је и наредне две вечери учествовао у закопавању још два бурета, док га је неколико дана након тога Фуад Хоџић повео, као и Хот Аднана и показао им где су он и браћа ААА5, АА5 и АА7 закопали још неколико буради на Парничком брду изнад Новог Пазара, да је у наредном периоду АА3 прво донео код њега у два џака једну аутоматску пушку “Црвена застава”, затим један пушкомитраљез, а након тога и муницију 7,62 мм коју је он након тога препакивао у мање пакете и чувао у подруму куће, као и одбрану сада осуђеног АА8 из претходног поступка од 20.06.2007. године, у којој је навео да му је ову муницију заправо донео АА9, својим путничким возилом марке “Лада”, а да су два дана након тога код њега дошли АА3, АА5 и АА, да би АА преузео ту муницију и склонио код себе у село где живи, при чему су се довезли белом “Ладом Нивом” панчевачких регистарских ознака, те да су се том приликом, када је АА превозио муницију у село где живи он и АА3 путничким возилом “Лада” возили испред њега, да би могли да га упозоре ако негде виде полицију и да су у ту сврху имали један токи-воки, док се други токи-воки апарат налазио код АА и АА5, који су се кретали у џипу “Лада Нива”, да је АА5, када су стигли до Сјенице напустио џип и прешао у возило код њега и АА3, а да се АА одвезао у правцу села _ где живи, да му је познато да док су АА3 и АА1 боравили на локацији где су поставили први шатор да их је обилазио АА “Ладом Нивом” и доносио им хлеб, с обзиром да је АА1 био у бекству са издржавања казне затвора а да из приче свих њих зна да је АА помагао АА1 и АА3 да направе бомбу (тзв. “велику експлозивну направу”) за коју је он, по налогу АА3 припремао комаде арматуре, да је заједно са братом _, браћом ААА5, АА4 и АА6 дана 02.03.2007. године увече отишао на планину Нинају, а да су успут срели АА који је возио белу “Лада Ниву”, да су АА3 и АА1 поставили два шатора, да су у један шатор отишли АА1, АА7, АА3 и АА да разраде план за акцију групе, док су остали спавали у другом шатору, док су он и његов брат _ спавали у “Лади Ниви” коју је возио АА, да је сутрадан у суботу дана 03.03.2007. године АА1 саопштио план акције коју је требало извести те вечери, а план је био да једна група, у којој су били АА1, АА3 и АА4 нападне возило ОО зољама у тренутку када он седне у џип, пошто су знали да ОО игра мали фудбал у хали спортова од 20,00 до 21,00 час, а да је остатак групе требало да буде распоређен у белу “Ладу Ниву” где је требало да буду _, АА6 и АА5, а у џипу “Нисан” је требало да буду АА, АА2, АА7 и АА8 који су требали да нападну зграду полиције у Новом Пазару, који напад је требало да изгледа тако што би он и АА2 отворили ватру на портирницу зграде полиције, док су АА7 и АА требали да отворе ватру по канцеларијама у приземљу а да АА7 убаци експлозивну направу која је била направљена у чаши у канцеларије на првом спрату зграде полиције, а да АА велику експлозивну направу постави у портирницу полиције те да су се те вечери, сходно овом плану и наоружани аутоматским пушкама, а неки и ручним бомбама у три возила одвезли у Нови Пазар и заузели позиције, али да је АА1 накнадно отказао напад и наредио повлачење на Нинају због појављивања полиције испред зграде хале спортова у Новом Пазару, да су се у наредним данима договарали о даљим корацима, а да су дана 16.03.2007. године одлучили да одустану од сваке акције, као и да зна да је АА лично закопавао опрему, јер му је АА3 једном приликом рекао да је АА сам закопао 17 буради, а да њих толико не може три бурета, првостепени суд је, правилно, као истиниту прихватио, будући да оваква одбрана сада осуђеног АА8 која садржи велики број детаља о разговорима, плановима и делатности групе и њених чланова потврђена и изведеним писменим доказима, а управо је сада осуђени АА8 указао на локације на којима су приликом увиђаја дана 11.06.2007. године пронађени оружје, муниција, храна и друго, а што је описано у записнику о увиђају и поткрепљено видео снимком и сачињеном фотодокументацијом, па како је сада осуђени АА8 у својој одбрани из претходног поступка тачно показао локације на којима је било закопано оружје и други материјал, правилно првостепени суд његову измењену одбрану са главног претреса од 07.04.2008. године није прихватио.

Такође, одбрану сада осуђеног АА8 из претходног поступка од 05.06.2007. године и од 20.06.2007. године, првостепени суд је, правилно, као истиниту прихватио налазећи да је иста потврђена како одбраном сада осуђеног АА0, оца АА дату пред истражним судијом дана 18.04.2007. године у којој је, између осталог, навео да му је његов најмлађи син, овде окривљени АА једног дана крајем фебруара или почетком марта месеца 2007. године рекао да је возило којим се довезао и то “Лада Нива” панчевачких регистарских таблица купио у Новом Пазару за 3.000 евра, да је дана 16.03.2007. године АА са својом женом ААЖ кренуо код њене сестре у село Гуче, те да су га те вечери срели рођаци и рекли му да се полиција распитује за његову кућу, да се, пошто се уплашио да је АА имао саобраћајни удес упутио у Сјеницу у полицијску станицу, где су му прво рекли да је АА имао проблем са аутом, а касније је чуо да им је побегао, али није знао да ли аутомобилом или пешке, да се вратио кући, да је сутра ујутру дошла полиција, те да су заједно отишли до дела имања на потезу званом Крш, где су већ били полицајци, који су отворили колибе, затим су прегледали земљу иза колиба и ископали су неку бурад у којој је било разне робе, хране, веша, муниције, због чега се он изненадио јер није знао да је то закопано на његовом имању, да не зна када је последњи пут АА био на том потезу али да не спори да је АА тамо одлазио, тако и изведеним писменим доказима и то записником о увиђају истражног судије Општинског суда у Сјеници Кри.бр.21/07 и потврдом о привремено одузетим предметима ПС Сјеница од 17.03.2007. године из којих произилази да су код летњих станова у близини једног објекта у облику шупе изграђеног од даске у два пластична бурета која су била закопана у земљи, у колиби од прућа, у дограђеном делу породичне куће у селу _, у кући АА0 у _ и у гаражи АА0 пронађени предмети и то оружје, муниција, војна опрема, храна, медицинска средства и остало, а који дограђени део куће је према наводима одбране сада осуђеног АА0 користио његов син, овде окривљени АА.

Чињеницу да је окривљени АА, заједно са осуђенима АА1 и АА3 започео израду експлозивне направе велике разорне моћи тежине 20,90 килограма, која је садржавала све саставне елементе једне експлозивне направе правилно је првостепени суд утврдио на основу одбране сада осуђеног АА8, а такође је из одбране осуђеног АА8 утврдио да је окривљени АА имао знања у вези са руковањем овом направом.

Чињеницу да је управо окривљени АА требао да дана 03.03.2007. године наведену направу постави у портирницу зграде полиције у Новом Пазару, по створеном плану напада на полицијску станицу, о чему је донета коначна одлука у оквиру плана удружења, као и одлука да се истовремено лиши живота ОО, у ком циљу су се осуђени опремили аутоматским пушкама, ручним бомбама и са две експлозивне направе и у три возила у вечерњим часовима дана 03.03.2007. године, пошто су имали информацију да ОО игра фудбал од 20,00 до 21,00 час у Хали спортова у Новом Пазару, због чега су се упутили у Нови Пазар и расподелили на одговарајуће локације, са планом да када ОО седне у џип исто возило гађају „зољама“, а да чланови удружења из друга два возила истовремено нападну зграду Полицијске управе у Новом Пазару, при чему до реализације овог плана није дошло јер је сада осуђени АА3, који је био у групи која је требала да лиши живота ОО, приметио присуство полиције, због које не би било могуће на безбедан начин приступити реализацији плана, након чега су се по наређењу осуђеног АА1 повукли у насеље Паралово, првостепени суд је правилно утврдио на основу напред интерпретиране одбране сада осуђеног АА8, као и исказа сведока ОО који је навео да на рекреацију иде суботом и понедељком у вечерњим часовима од 8 или пола 9.

Чињеницу да је окривљени АА заједно са осуђенима АА4 и АА2 за потребе удружења почетком фебруара месеца 2007. године купио теренско возило „Лада Нива“ првостепени суд је правилно утврдио на основу одбране сада осуђеног АА0, који је у истој навео да се окривљени једног дана возилом „Лада Нива“ панчевачких регистарских ознака довезао, а за које возило му је рекао да га је купио у Новом Пазару, те на основу одбрана сада осуђених АА8 и АА4, те исказа сведока СС и писмених доказа наведених на стр. 24 пасус трећи образложења побијане пресуде.

И по налажењу Апелационог суда у Београду, Посебно одељење правилно је првостепени суд нашао да је овим доказима обеснажена одбрана окривљеног АА у којој је исти тежио да се дистанцира од било каквих сазнања о постојању удружења које је формирано ради вршења кривичног дела тероризма, а самим тим и од учешћа у активностима удружења, као и од познанстава са већином саокривљених, сада осуђених лица, као и да му ништа није познато у вези куповине возила „Лада Нива“.

О томе се првостепени суд у образложењу ожалбене пресуде детаљно изјаснио интерпретирајући, анализирајући и дајући оцену изведених доказа, правилно налазећи да је на основу истих несумњиво утврђено да је окривљени АА заједно са сада осуђенима АА1 до АА6 и сада покојним АА7 од краја децембра месеца 2006. године до средине фебруара месеца 2007. године радњама које је предузео и то набавком возила, превозом оружја, муниције и другог материјала из Новог Пазара до села _, скривања – закопавања већег броја буради на имању свог оца АА0 у селу _, имајући у виду, дакле, бројност и значај радњи, као и значај улоге која му је додељена за напад планиран за 03.03.2007. године стварао и створио удружење лица ради вршења кривичног дела тероризма, док су припадници наведеног удружења постали сада осуђени АА8, АА88, ББ, АА9 и ББ1, те да је у оквиру унапред утврђених задатака и улога предузео радње извршења кривичног дела које су описане у изреци побијане пресуде у намери угрожавања безбедности Републике Србије, до чега би несумњиво довела реализација планова удружења у виду убиства ОО, као истакнутог челника верске заједнице и истовременог напада на зграду Полицијске управе у Новом Пазару, уз изазивање експлозија и употребу аутоматског оружја и ручних ракетних бацача „зоља“, а у циљу стицања верске и политичке моћи, што је првостепени суд правилно на несумњив начин утврдио из деловања удружења, основа по коме су се окривљени и сада осуђена лица удружила, њиховог неспорног идеолошког усмерења, на шта указује и видео материјал пронађен код окривљеног и код осуђених, те исказа сведока ОО.

С обзиром на изнето, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, супротне жалбе наводе браниоца окривљеног АА којима се указује да нема доказа да је овај окривљени заједно са сада осуђенима АА1 до АА6 и сада покојним АА7 у критичном периоду предузео радње стварања и створио удружење лица ради вршења кривичног дела тероризма из члана 312 Кривичног законика, те да је, поступајући по правилима интерне контроле и по унапред утврђеним задацима и улогама, ради стицања верске и политичке моћи, предузимао унапред планиране општеопасне радње у намери угрожавања безбедности Републике Србије, оцењује неоснованим.

Правилан је закључак првостепеног суда да је окривљени АА инкриминисане кривично-правне радње у питању, у стању битно смањене урачунљивости предузео са директним умишљајем, будући да је био свестан да је радњама које је предузимао стварао и заједно са наведеним осуђенима створио удружење лица ради вршења кривичног дела тероризма из члана 312 Кривичног законика и да је, поступајући по правилима интерне контроле и по унапред утврђеним задацима и улогама, ради стицања верске и политичке моћи био спреман да са сада осуђеним лицима са којима је створио ово удружење као и члановима истог изазива експлозије и предузима друге општеопасне радње и друге акте насиља и да на тај начин изазове осећање страха и несигурности код грађана, а што је и хтео како би остварио забрањену последицу која се огледа у угрожавању безбедности Републике Србије.

О томе је првостепени суд у образложењу побијане пресуде дао јасне, довољне и аргументоване разлоге, које као правилне у свему прихвата и Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, као другостепени, због чега се супротни жалбени наводи браниоца окривљеног АА којима се оспорава утврђени облик кривице, показују неоснованим, као и истицање жалбом браниоца овог окривљеног да стање битно смањене урачунљивости окривљеног in tempore criminis искључује могућност формирања директног умишљаја код окривљеног у односу на предузете инкриминисане кривично-правне радње у питању, будући да стање битно смањене урачунљивости окривљеног не искључује могућност формирања директног умишљаја код истог у односу на предузете инкриминисане кривично-правне радње, већ ту могућност искључује само стање неурачунљивости, што конкретно није случај, а како је то већ напред наведено.

Према томе, првостепени суд је правилном оценом изведених доказа потпуно и правилно утврдио све чињенице које су предмет доказивања, и то како оне од значаја за радње извршења кривичних дела у питању, тако и оне које се тичу субјективног односа окривљеног АА према предузетим радњама и о томе је у образложењу побијане пресуде дао јасне, исцрпне и непротивречне разлоге које, као правилне у свему прихвата и овај суд, као другостепени.

На потпуно и правилно утврђено чињенично стање правилно је првостепени суд применио кривични закон када је противправну делатност окривљеног АА описану у изреци побијане пресуде правно квалификовао као кривично дело удруживања ради противуставне делатности из члана 319 став 1 Кривичног законика у вези кривичног дела тероризма из члана 312 Кривичног законика, правилно налазећи да, иако је након извршења кривичног дела из Кривичног законика брисана одредба члана 312 (кривично дело тероризма) а да је истовремено уведено кривично дело тероризма одредбом члана 391 Кривичног законика, није извршена декримизација радњи које су окривљеном стављене на терет па је, правилном применом одредбе члана 5 Кривичног законика радње окривљеног АА описане у изреци побијане пресуде правно квалификовао као кривично дело удруживања ради противуставне делатности из члана 319 став 1 Кривичног законика у вези кривичног дела тероризма из члана 312 Кривичног законика и о томе је, као и о законским обележјима тих кривичних дела на стр. 27, пасус четврти образложења побијане пресуде дао довољне и правилне разлоге, које у свему прихвата и овај суд, као другостепени, због чега се супротни жалбени наводи браниоца окривљеног АА којима се првостепена пресуда побија и због повреде кривичног закона показују неоснованим.

С тим у вези, по оцени овога суда, без основа је истицање жалбом браниоца окривљеног АА, да окривљени радњама које је предузео, а које су описане у изреци побијане пресуде, није остварио законска обележја кривичног дела тероризма из члана 312 Кривичног законика, ово због тога што кривично дело удруживање ради противуставне делатности из члана 319 Кривичног законика представља самосталну инкриминацију и радња се састоји у стварању групе или другог удружења лица ради вршења кривичних дела и члана 305-310 и члана 312-314 КЗ-а, дакле, првостепени суд је правилно утврдио да је окривљени са осталим лицима, сада осуђеним, створио удружење ради вршења кривичног дела тероризма из члана 312 КЗ-а и за своја чињенична и правна закључивања је дао детаљне и непротивуречне разлоге, које у свему прихвата и Апелациони суд у Београду, а изнети жалбени наводи браниоца окривљеног су неосновани, и могли би бити основани само да је започето извршење радњи кривичног дела тероризма, у ком случају би дошло до примене принципа супсидиритета, дакле, постојало би само кривично дело тероризма, па како је неспорно утврђено да радње извршења кривичног дела тероризма нису започете, то остаје само биће кривичног дела удруживања ради противуставне делатности из члана 319 КЗ-а, а да су започете радње извршења кривичног дела тероризма онда би било места оцени да ли радње оптуженог АА представљају припремне радње или улазе у састав радњи извршења, па како то није случај, то су ови жалбени наводи браниоца окривљеног од стране Апелационог суда оцењени неоснованим.

Такође, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, следом изнетог у претходном ставу, неоснованим оцењује и жалбени навод браниоца окривљеног АА, да је окривљени од извршења инкриминисаних кривично-правних радњи описаних под тачком I-4 изреке побијане пресуде добровољно одустао, због чега се, према ставу браниоца у односу на ове радње има применити институт добровољног одустанка, будући да је одредбом члана 32 став 1 Кривичног законика прописано да се извршилац који је покушао извршење кривичног дела, али је добровољно одустао од даљег предузимања радње извршења или је спречио наступање последице, може ослободити од казне, док је ставом 2 означеног члана прописано да се одредба става 1 тог члана неће применити уколико учинилац кривично дело није довршио због околности које онемогућавају или знатно отежавају извршење кривичног дела, или због тога што је сматрао да такве околности постоје. Наиме, првостепени суд је окривљеног огласио кривим за кривично дело удруживање ради противуставне делатности из члана 319 у вези члана 312 КЗ и неспорно је утврђено да је окривљени са осталим осуђенима извршио ово кривично дело и да радње тероризма нису започете, па следом тога, кривично дело удруживање ради противуставне делатности је свршено тако да нема места примени института добровољног одустанка.

Испитујући првостепену пресуду у делу одлуке о казни, која се жалбом Тужиоца за организовани криминал побија као блага, а жалбом браниоца окривљеног АА као строга, Апелациони суд налази да је првостепени суд, пре свега, потпуно и правилно утврдио све околности које у смислу одредбе члана 54 Кривичног законика утичу да казна буде мања или већа. С тим у вези, правилно је првостепени суд као олакшавајуће околности на страни окривљеног АА ценио чињеницу да је исти породичан човек, да је отац четворо малолетне деце, да раније није осуђиван и да је кривично дело извршио у стању битно смањене урачунљивости, док је правилно као отежавајуће околности на његовој страни ценио степен угрожавања заштићеног добра, односно чињеницу да је у оквиру плана удружења био предвиђен напад на поглавара једне верске заједнице у Републици Србији и то на ОО, као и на зграду Полицијске станице у Новом Пазару, који напад би свакако довео до губитка живота и повређивања већег броја лица, разарања у великом обиму и значајног угрожавања безбедности Републике Србије, до чега није дошло само стицајем околности.

Међутим, по оцени овога суда, основано се жалбом браниоца окривљнеог АА указује да првостепени суд утврђеним олакшавајућим околностима на страни окривљеног АА није дао адекватан значај, због чега је Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, уважио жалбу браниоца окривљеног АА у делу одлуке првостепеног суда о казни и у овом делу преиначио првостепену пресуду, тако што је овог окривљеног, због кривичног дела удруживања ради противуставне делатности из члана 319 став 1 Кривичног законика у вези кривичног дела тероризма из члана 312 Кривичног законика, за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, осудио на казну затвора у трајању од четири године и шест месеци, уз урачунавање времена проведеног у притвору, а како је све то дато у изреци ове пресуде.

По налажењу Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, овако одмерена казна затвора окривљеном АА, у трајању од четири године и шест месеци, уз урачунавање времена проведеног у притвору, сразмерна је степену његове кривице и нужна да изрази друштвену осуду за кривично дело у питању, али и довољна за остварење у члану 42 Кривичног законика прописане сврхе кажњавања. Стога су жалба и напред изнети жалбени предлог Тужиоца за организовани криминал у делу одлуке о првостепеног суда о казни, оцењени као неосновани.

Такође, по оцени овога суда, правилно је првостепени суд, имајући у виду да из налаза и мишљења Комисије судских вештака од 28.11.2012. године произилази да је окривљени у време извршења дела био у стању битно смањене урачунљивости, због чега су вештаци предложили да се према окривљеном, који болује од душевне болести врсте параноидне схизофреније, изрекне мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, ради отклањања утврђене озбиљне опасности да окривљени учини слично или теже кривично дело према истоме, правилном применом одредбе члана 81 став 1 Кривичног законика, изрекао меру безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, која има трајати док за њом постоји потреба, а време проведено у здравственој установи урачунаће се у време трајања изречене казне и о томе је у образложењу побијане пресуде дао јасне, исцрпне и аргументоване разлоге, које као правилне у свему прихвата и Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, као другостепени.

Следствено изнетом, дакле, имајући у виду да се и по оцени овога суда озбиљна опасност да окривљени учини слично или теже кривично дело не може отклонити психијатријским лечењем окривљеног на слободи, а како је то правилно закључио и првостепени суд, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, супротне жалбене наводе браниоца окривљеног АА, којима се указује да у конкретном случају није било места изрицању мере безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи према окривљеном, као и предлог изнет у жалби браниоца окривљеног АА, да овај суд према овом окривљеном изрекне меру безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања на слободи из члана 82 Кривичног законика, оцењује неоснованим.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 459 став 1 Законика о кривичном поступку и одредбе члана 457 Законика о кривичном поступку, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је одлучио као у изреци ове пресуде.


Записничар       Председник већа-судија
Јелена Петковић-Милојковић, с.р.    Верољуб Цветковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)