Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
2.10.2015.

Кж1 По1 18/15

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По1 18/15
Дана 02.10.2015. године
Б Е О Г Р А Д
ул. Немањина број 9


  АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Зорана Савића, председника већа и судија Вучка Мирчића, Мирјане Поповић, Душка Миленковића и Јасмине Васовић, као чланова већа, уз учешће самосталног саветника Игора Рмандића, као записничара, у кривичном предмету осуђеног АА, због кривичног дела отмица из члана 134 став 5 у вези са ставом 1 Кривичног законика, одлучујући о жалби осуђеног АА, изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду, Посебног одељења К.По1 бр. 275/10 – Кв.По1 бр. 393/15 од 26.08.2015. године, у седници већа одржаној дана 02.10.2015. године, једногласно је донео


П Р Е С У Д У

  ОДБИЈА СЕ као неоснована, жалба осуђеног АА, а пресуда Вишег суда у Београду, Посебног одељења К.По1 бр. 275/10 – Кв.По1 бр. 393/15 од 26.08.2015. године, се ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

  Пресудом Вишег суда у Београду, Посебног одељења К.По1 бр. 275/10 – Кв.По1 бр. 393/15 од 26.08.2015. године, усвојен је захтев осуђеног АА за изрицање јединствене казне, па су преиначене у погледу одлуке о казни правоснажне пресуде:

  1. Вишег суда у Београду, Посебног одељења К.По1 бр. 275/10 од 12.10.2011. године, која је у односу на окривљеног АА преиначена у погледу одлуке о казни пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 По1 бр.18/12 од 24. и 25.01.2013. године којом је окривљени АА оглашен кривим због кривичног дела отмице из члана 134 став 5 у вези са ставом 1 Кривичног законика и осуђен на казну затвора у трајању од 6 година у коју му се урачунава време проведено у притвору почев од 15.05.2010. године па до 12.10.2011. године, и

2 .Пресуда Првог основног суда у Београду К.бр. 5971/13 од 16.07.2013. године која је постала правоснажна истог дана којом је окривљени АА оглашен кривим због кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 4 у вези са ставом 1 КЗ, а у стицају са кривичним дело тешка телесна повреда из члана 121 став1 Кривичног законика у вези са чланом 60 Кривичног законика, којом је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 2 године у коју казну му се урачунава време проведено у притвору у периоду од 25.03.2013. године, па до 16.07.2013. године, након чега првостепени суд узимајући као утврђене претходно наведене казне затвора, применом одредби члана 4, 42, 45, 54, 60, 62 и 63 КЗ члана 522 став 1 тачка 1 ЗКП, члана 553 став 1 тачка 1 ЗКП и члана 556 став 1, тачка 1 ЗКП АА осуђује на јединствену казну затвора у трајању од 7 година и 10 месеци у коју казну му се урачунава време проведено у притвору у периоду од 15.05.2010. године, па до 12.10.2011. године, по пресуди Вишег суда у Београду, Посебног одељења К.По1 бр. 275/10 од 12.10.2011. године која је преиначена у погледу одлуке о казни пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 По1.бр.18/12 од 24. и 25.01.2013. године и време проведено у притвору у периоду од 25.03.2013. године па до 16.07.2013. године по пресуди Првог основног суда у Београду К.бр.3971/13 од 16.07.2013. године, која је постала правноснажна истог дана, као и време проведено на издржавању казне затвора по напред наведеним правноснажним пресудама.

Против наведене пресуде благовремено је жалбу изјавио осуђени АА и то због одлуке о казни, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење преиначи побијану пресуду тако што ће му изрећи јединствену казну затвора у краћем временском трајању.

Тужилац за организовани криминал је у свом поднеску Ктж.бр.18/15 од 24.09.2015. године предложио да се жалба осуђеног АА одбије као неоснована, те побијана пресуда потврди.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је одржао седницу већа у одсуству уредно позваног заменика Тужиоца за организовани криминал, на којој седници је размотрио списе предмета, па је након разматрања навода и предлога из жалбе, те предлога Тужиоца за организовани криминал из цитираног поднеска, а након што је првостепену пресуду испитао у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалби, сходно одредби члана 451 став 1 ЗКП-а, нашао:

Жалба осуђеног АА је неоснована.

По налажењу Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, неосновано се жалбом осуђеног АА оспорава побијана пресуда у погледу одлуке о казни, будући да је по налажењу овог суда првостепени суд приликом одмеравања јединствене казне затвора узимајући раније изречене казне затвора као утврђене, имао у виду све олакшавајуће и отежавајуће околности које су предвиђене одредбом члана 54 Кривичног законика, а које је поступајући суд раније ценио доносећи одлуку о казни, и то тако што је правилно по налажењу овог суда прихватио оцену олакшавајућих и отежавајућих околности датих у пресудама Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.275/10 од 12.10.2011. године, пресуди Апелационог суда у Београду, Посебног одељења Кж1 По1.бр.18/12 од 24. и 25.01.2013. године, те пресуди Првог основног суда у Београду К.бр.3971/13 од 16.07.2013. године, након чега је осуђеног АА осудио на јединствену казну затвора у трајању од 7 година и 10 месеци, у коју казну му је урачунао време проведено у притвору почев од 15.05.2010. године па до 12.10.2011. године, а по пресуди Вишег суда у Београду, Посебног одељења К-По1.бр.275/10 од 12.10.2011. године, која је преиначена у погледу одлуке о казни пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 По1.бр.18/12 од 24. и 25.01.2013. године, као и време проведено у притвору у периоду од 25.03.2013. године па до 16.07.2013. године, по пресуди Првог основног суда у Београду К.бр.38+971/13 од 16.07.2013. године, као и време проведено на издржавању казне затвора по напред наведеним правноснажним пресудама, правилно налазећи да ће се овако изреченом казном затвора у потпуности остварити сврха кажњавања прописана одредбом члана 42 КЗ, а све у оквиру опште сврхе кривичних санкција из члана 4 став 2 Кривичног законика.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, налази да у својој жалби осуђени АА, није указао нити на једну околност, која од стране првостепеног суда није цењена, а која би била од утицаја да казна затвора у конкретном случају буде краћа.

Имајући у виду напред наведено, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење на основу одредбе члана 457 ЗКП-а донео је одлуку као у изреци пресуде.

Записничар        Председник већа-судија
Игор Рмандић, с.р.       Зоран Савић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)