Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
25.11.2010.

Кж1 По1 19/10


РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По1 19/2010
Дана 25.11.2010. године
Б е о г р а д


У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија: Зорана Савића, председника већа, Милимира Лукића и Александре Златић, чланова већа, уз учешће вишег судијског сарадника Марине Барбир, као записничара, у кривичном предмету осуђеног АА и др., због кривичног дела недозвољени прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350 став 3 у вези са ставом 2 у саизвршилаштву у вези члана 33 КЗ и др., одлучујући о жалби осуђеног ББ, изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду Кв.По1 бр.1416/10 (К.По1 бр.52/10-К.П.бр.15/05) од 22.10.2010. године, у седници већа одржаној дана 25.11.2010. године, донео је

П Р Е С У Д У


ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба осуђеног ББ, а пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење Кв.По1 бр.1416/10 (К.По1 бр.52/10-К.П.бр.15/05) од 22.10.2010. године, се ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење Кв.По1 бр.1416/10 (К.По1 бр.52/10-К.П.бр.15/05) од 22.10.2010. године, одбијен је као неоснован поднесак насловљен као молба за смањење казне окривљеног ББ од 16.08.2010. године, који се има сматрати захтевом за преиначење правоснажне пресуде овог суда К.По1 бр.52/10 (К.П.бр.15/05) од 12.03.2007. године, без понављања кривичног поступка.

Против наведене пресуде жалбу је изјавио осуђени ББ, не наводећи посебно законски основ побијања првостепене пресуде, међутим, из текста жалбе се може закључити да исту побија због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, с предлогом да се жалба уважи.

У поднеску Ктж.бр.294/10 од 23.11.2010. године, Тужилац за организовани криминал предложио је да се жалба осуђеног ББ одбије као неоснована.

Разматрајући списе предмета и побијану пресуду, а по оцени навода изнетих у жалби осуђеног, као и мишљења надлежног тужиоца, Апелациони суд у Београду је, у седници већа одржаној дана 25.11.2010. године, нашао:

жалба је неоснована.

Приликом доношења првостепене пресуде нису учињене, нити првостепена пресуда садржи оне битне повреде одредаба кривичног поступка, а ни повреде кривичног закона, на које жалбени суд пази по службеној дужности у смислу члана 380 ЗКП.

По налажењу Апелационог суда, првостепени суд је правилно нашао да су чињенице на које се осуђени позвао у захтеву већ биле предмет оцене приликом одмеравања казне у току првостепеног поступка, односно да околности које осуђени наводи нису нове околности, већ су постојале приликом одмеравања казне, а по свом карактеру нису такве да би очигледно довеле до блаже казне од изречене, у смислу члана 405 став 1 тачка 4 ЗКП, па је захтев осуђеног одбијен као неоснован.

Наиме, према образложењу пресуде К.П.бр.15/05 од 12.03.2007. године, стоји да је приликом оцене одбране оптуженог ББ суд имао у виду и налаз и мишљење сталних судских вештака др ВВ и ВВ1, као и њихове изјаве на главном претресу, у којима су, између осталог, навели да код оптуженог не постоје медицински разлози због којих суд не би могао да комуницира с њим, већ да је то његов избор понашања, као што је то био и приликом обављања допунског вештачења, а што све не произилази ни из какве душевне болести оптуженог, а да је способност оптуженог да схвати значај свог дела, као и могућност да управља својим поступцима била смањена, али не битно. Околност да је окривљени породичан човек, отац двоје малолетне деце, првостепени суд је имао у виду приликом одлучивања о казни, па је правилан закључак првостепеног суда да су околности на које се осуђени позива у захтеву за преиначење правоснажне пресуде К.П.бр.15/05 од 12.03.2007. године већ постојале приликом одмеравања казне, а по карактеру нису такве да би очигледно довеле до блаже осуде.

Стога Апелациони суд оцењује неоснованим наводе жалбе осуђеног, којима понавља наводе из поднетог захтева – молбе, с обзиром да је првостепени суд о наведеним околностима већ дао јасне и довољне разлоге, које у свему прихвата и овај суд. Наводи жалбе окривљеног који се тичу поступка за издавање осуђеног лица не представљају предмет одлучивања другостепеног суда поводом жалбе на конкретну пресуду. Субјективни утисак осуђеног да му је здравље знатно погоршано, без адекватних доказа у прилог наведеном, не представља околност која би била од утицаја на другачије одлучивање у конкретној кривичноправној ствари.

Имајући у виду напред наведено, Апелациони суд у Београду је на основу члана 388 ЗКП одлучио као у изреци.

Записничар ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Марина Барбир с.р. Зоран Савић с.р.


За тачност отправка
Управитељ писарница
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)