Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
22.02.2012.

Кж1 По1 19/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По1 19/11
дана 22.02.2012.године
Б Е О Г Р А Д

 


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење за борбу против организованог криминала, у већу састављеном од судија: Зорана Савића, председника већа, Александре Златић, Мирјане Поповић, Наде Зец и Душка Миленковића, чланова већа, са судијским помоћником Жаком Павловићем, као записничарем, у кривичном предмету окривљених АА и др., због кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1КЗ и др., одлучујући о жалбама тужиоца Тужилаштва за организовани криминал, окривљених: АА, АА1, ББ, ВВ, ГГ бранилаца: окривљеног АА - адвоката АБ и адвоката АБ1, окривљеног АА1 - адвоката АБ2, окривљених ДД и ББ - адвоката БА, окривљеног ЂЂ - адвоката ВА и адвоката ГА, окривљене ЕЕ - адвоката ДА и адвоката ДА1, окривљеног ВВ - адвоката ДА2, окривљеног ЖЖ - адвоката ЖА (по службеној дужности) и окривљеног ЗЗ - адвоката ЗА, ЗА2 и ЗА3, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К.По1 бр.154/10 од 28.12.2010.године, у седници већа одржаној у периоду од 20.02.2012.године, до 22.02.2012.године, у присуству окривљених: АА, ЗЗ, АА1, ЕЕ, ДД и ЂЂ и бранилаца: адвоката АБ1 (за кога се по заменичком пуномоћју јавио адвокат АБ2), адвоката АБ, адвоката АБ2, адвоката ЗА1, адвоката ДА, адвоката БА (за коју се по заменичком пуномоћју јавила адвокат БА), адвоката ЖА1, адвоката ВА и адвоката ГА, дана 22.02.2012.године, донео је:


П Р Е С У Д У

  ДЕЛИМИЧНИМ УВАЖАВАЊЕМ ЖАЛБИ окривљених: АА, АА1, ББ, ВВ и ГГ, као и бранилаца: окривљеног АА - адвоката АБ и адвоката АБ1, окривљеног АА1 - адвоката АБ2, окривљеног ББ - адвоката БА (у делу који се односи на окривљеног ББ), окривљеног ЂЂ - адвоката ВА и адвоката ГА и окривљеног ВВ - адвоката ДА2, ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К.По1 бр.154/2010 од 28.12.2010.године, у погледу одлуке о казни, тако што Апелациони суд у Београду, на основу чланова 4, 42, 45 и 54 Кривичног законика, окривљене: АА, са личним подацима као у изреци првостепене пресуде, коме, сходно члану 60 Кривичног законика, за кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 Кривичног законика, утврђује казну затвора у трајању од 8 (осам) година и, као правилно утврђену, задржава казну затвора у трајању од 2 (две) године и 6 (шест) месеци за кривично дело неовлашћено држање оружја и експлозивних материја из члана 348 став 3 у вези ставова 2 и 1 и члана 33 Кривичног законикa - ОСУЂУЈЕ на јединствену казну затвора у трајању од 10 (десет) година, у коју му се, сходно члану 63 Кривичног законика, урачунава и време проведено у притвору (по решењу истражног судије Окружног суда у Београду Ки.бр.687/08 од 27.07.2008.године) од 24.07.2008.године, када је лишен слободе, па надаље; АА1, са личним подацима као у изреци првостепене пресуде, коме, сходно члановима 56, 57 и 60 Кривичног законика, за кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 Кривичног законика, утврђује казну затвора у трајању од 4 (четири) године, а за кривично дело неовлашћено држање оружја и експлозивних материја из члана 348 став 3 у вези ставова 2 и 1 и члана 33 Кривичног законика, казну затвора у трајању од десет месеци - ОСУЂУЈЕ на јединствену казну затвора у трајању од 4 (четири) године и 2 (два) месеца, у коју му се, сходно члану 63 Кривичног законика, урачунава и време проведено у притвору (по решењу истражног судије Окружног суда у Београду Ки.бр.687/08 од 27.07.2008.године) од 24.07.2008.године, када је лишен слободе, до 23.12.2009.године, када му је притвор укинут; ЂЂ, са личним подацима као у изреци првостепене пресуде, коме, сходно одредбама члана 60 Кривичног законика, за кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 Кривичног законика, утврђује казну затвора у трајању од 5 (пет) година и 6 (шест) месеци, а за кривично дело фалсификовање исправе из члана 355 став 2 у вези става 1 Кривичног законика, утврђује казну затвора у трајању од 6 (шест) месеци - ОСУЂУЈЕ на јединствену казну затвора у трајању од 5 (пет) година и 10 (десет) месеци, у коју му се, сходно одредбама члана 63 Кривичног законика, урачунава и време проведено у притвору (по решењу истражног судије Посебног одељења Окружног суда у Београду Ки.П.32/08 од 29.11.2008.године) од 27.11.2008.године, када је лишен слободе, па надаље; ВВ, са личним подацима као у изреци првостепене пресуде, за кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 Кривичног законика - ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 5 (пет) година, у коју му се, сходно одредбама члана 63 Кривичног законика, урачунава и време проведено у притвору (по решењу истражног судије Окружног суда у Београду Ки.516/08 од 03.06.2008.године) од 02.06.2008.године, када је лишен слободе, па до 30.07.2008.године, када му је притвор укинут; ББ, са личним подацима као у изреци првостепене пресуде, за кривично дело неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 1 Кривичног законика - ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 4 (четири) месеца и ГГ, са личним подацима као у изреци првостепене пресуде, коме, за кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 Кривичног законика - ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 5 (пет) година и 6 (шест) месеци, у коју му се, сходно одредбама члана 63 Кривичног законика, урачунава и време проведено у притвору (по решењу истражног судије Окружног суда у Београду Ки.бр.687/08 од 30.07.2008.године) од од 28.07.2008.године, када је лишен слободе, па надаље, као и у делу у коме је садржана одлука о одузимању имовинске користи у односу на окривљене АА1 и ЂЂ, тако што Апелациони суд у Београду, на основу чланова 91 и 92 Кривичног законика и одредби члана 539 и 541 Законика о кривичном поступку, од истих одузима имовинску корист прибављену извршењем кривичног дела и то: од окривљеног АА1 - 189.000,00 (стоосамдесетдевет хиљада) евра, а од окривљеног ЂЂ - 6.560,00 (шестхиљадапетстошездесет) евра и 64.000,00 (шездесетчетири хиљаде) динара, при чему се у осталом делу жалбе окривљених: АА, АА1, ББ, ВВ и ГГ, као и бранилаца: окривљеног АА - адвоката АБ и адвоката АБ1, окривљеног АА1 - адвоката АБ2, окривљеног ББ - адвоката БА (у делу који се односи на окривљеног ББ), окривљеног ЂЂ - адвоката ВА и адвоката ГА и окривљеног ВВ - адвоката ДА2, као и жалбе: тужиоца Тужилаштва за организовани криминал, бранилаца окривљеног ЗЗ - адвоката ЗА1, адвоката ЗА3 и адвоката ЗА2, браниоца окривљене ЕЕ - адвоката ДА, браниоца окривљеног ДД адвоката БА (у делу који се односи на окривљеног ДД) и браниоца по службеној дужности окривљеног ЖЖ, адвоката ЖА, ОДБИЈАЈУ као неосноване, а пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К.По1 бр.154/2010 од 28.12.2010.године, у непреиначеном делу, ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

  Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К.По1 бр.154/2010 од 28.12.2010.године, окривљени: АА, ЗЗ, ЂЂ, АА1, ЕЕ, ГГ, ВВ, ДД и ЖЖ су оглашени кривим због кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 Кривичног законика („Службени гласник Републике Србије“ број 85 од 06.10.2005.године), окривљени ББ, због кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из члана 246-а став 1 Кривичног законика, окривљени АА и АА1, због кривичног дела неовлашћено држање оружја и експлозивних материја из члана 348 став 3 у вези ставова 2 и 1, у саизвршилаштву у вези члана 33 Кривичног законика („Службени гласник Републике Србије“ број 85 од 06.10.2005.године) и окривљени ЂЂ због кривичног дела фалсификовање исправе из члана 355 став 2 у вези става 1 Кривичног законика („Службени гласник Републике Србије“ број 85 од 06.10.2005.године). Применом члана 60 КЗ, окривљенима су утврђене појединачне казне затвора: АА - за кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ, у трајању од девет година, а за кривично дело неовлашћено држање оружја и експлозивних материја из члана 348 став 3 у вези ставова 2 и 1 КЗ и члана 33 КЗ, у трајању од две године и шест месеци; АА1 - за кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ, у трајању од пет година, а за кривично дело неовлашћено држање оружја и експлозивних материја из члана 348 став 3 у вези ставова 2 и 1 КЗ и члана 33 КЗ, у трајању од једне године; ЂЂ - за кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ, у трајању од шест година, а за кривично дело фалсификовање исправе из члана 355 став 2 у вези става 1 КЗ, у трајању од десет месеци; и окривљеном ГГ - за кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ казна затвора у трајању од шест година, с'тим што му је, на основу члана 67 став 2 КЗ, опозвана условна осуда изречена пресудом Окружног суда у Београду К.бр.1563/07 од 26.12.2007.године (правоснажна 10.03.2008.године) и казна затвора у трајању од шест месеци из те пресуде узета као утврђена. Потом су окривљени, на основу чланова 4, 5, 42, 45, 54, а окривљена ЕЕ и на основу чланова 56 и 57 КЗ, осуђени на казне затвора и то: АА – на јединствену казну затвора у трајању од једанаест година, у коју му је, сходно члану 63 КЗ, урачунато и време проведено у притвору од 24.07.2008.године, па надаље; ЗЗ - на казну затвора у трајању од седам година, у коју му је, сходно члану 63 КЗ, урачунато и време проведено у притвору од 24.07.2008.године, па надаље; АА1 - на јединствену казну затвора у трајању од пет година и два месеца, у коју му је, сходно члану 63 КЗ, урачунато и време проведено у притвору почев од 24.07.2008.године до 23.12.2009.године; ЕЕ - на казну затвора у трајању од две године; ГГ - на јединствену казну затвора у трајању од шест година и пет месеци, у коју му је, сходно члану 63 КЗ, урачунато време проведено у притвору од 28.07.2008.године, па надаље; ВВ - на казну затвора у трајању од пет година и шест месеци, у коју му је, сходно члану 63 КЗ, урачунато време проведено у притвору од 02.06. до 30.08.2008.године; ДД - на казну затвора у трајању од пет година и шест месеци, у коју му је, сходно члану 63 КЗ, урачунато време проведено у притвору од 17.06.2009.године, па надаље; ЖЖ - на казну затвора у трајању од шест година, у коју му је, сходно члану 63 КЗ, урачунато време проведено у притвору од 17.06.2009.године, па надаље; ЂЂ - на јединствену казну затвора у трајању од шест година и шест месеци, у коју му је, сходно члану 63 КЗ, урачунато време проведено у притвору од 27.11.2008.године, па надаље и ББ - на казну затвора у трајању од шест месеци.

Истом пресудом, на основу члана 87 КЗ и члана 246 став 7 КЗ, окривљенима су изречене и мере безбедности одузимања предмета и то: свих мобилних телефона и картица за мобилне телефоне разних телекомуникационих мрежа, који су одузети по потврдама о привремено одузетим предметима у списима, као и: од окривљених АА, ГГ и ББ - опојна дрога ''хероин'' у количини од 3.890,82 грама; од окривљеног АА - опојна дрога ''кокаин'' у укупној количини од 202,76 грама, вагица марке «Тритон» за прецизно мерење и ватрено оружје: пиштољ марке «ЦЗ», модел 99, калибра 9 мм пара, уништеног фабричког броја са припадајућим оквиром и 15 комада муниције истог калибра; револвер марке «ЦЗ магнум», модел М 83, калибра 357, уништеног фабричког броја и 6 комада муниције истог калибра; пиштољ марке «ЦЗ» модел 70, калибра 7,65 мм, уништеног фабричког броја, са припадајућим оквиром и 8 комада муниције истог калибра; преправљени пиштољ марке «BLOW», калибра 6,35 мм, делимично уништеног фабричког броја, са припадајућим оквиром и 6 комада муниције истог калибра; пиштољ марке «Берета», модел 950, калибра 6,35мм, уништеног фабричког броја, са припадајућим оквиром и 7 комада муниције истог калибра; пиштољ марке «ЦЗ», модел М 88, калибра 9 мм пара, са бројем 1840 на цеви оружја, са припадајућим оквиром и 3 комада муниције истог калибра; 183 комада муниције различитог калибра; аутоматски пиштољ марке «Шкорпион» калибра 7,65 мм, уништеног фабричког броја, са припадајућим оквиром и 10 комада муниције истог калибра; аутоматска пушка марке «Хеклер и Кох», модел МП 3, калибра 9 мм пара, уништеног фабричког броја, са два припадајућа оквира; аутоматска пушка марке «SITES SPEKTRE», модел ФБРОКВ 3126, калибра 9 мм пара, уништеног фабричког броја, са припадајућим оквиром и 27 комада муниције истог калибра; 3 пригушивача; три ручне бомбе М52, серијских бројева 8744, 8726 и 9019 и једна ручна бомба М 75, серијског броја 8502; и од окривљеног ЂЂ - једна лична карта са подацима '_, од оца _, рођен 04.03.1981.године у Београду, са пребивалиштем у Београду, у улици _ број _'', број ''_'', серијски број ''_'',

Даље, на основу чланова 91 и 92 КЗ и чланова 513 и 515 ЗКП, одузета је имовинска корист прибављена извршењем кривичног дела и то: од окривљеног АА1 - 219.000 евра; од окривљеног ЗЗ - 4.095 евра и 12.000,оо динара; а од окривљеног ЂЂ - 27.560 евра и 64.000,оо динара.

На основу члана 193 и 196 ЗКП, окривљени: АА, ЗЗ, ЂЂ, АА1, ЕЕ, ГГ, ВВ, ДД и ЖЖ су обавезани да суду, у року од 15 дана од правоснажности пресуде, на име паушалног износа, плате по 50.000,оо динара, а окривљени ББ 20.000,оо динара, као и да надокнаде трошкове кривичног поступка, при чему је одређено да ће о висини истих бити одлучено накнадно, посебним решењем.

У другом ставу побијане пресуде, на основу члана 540-з ЗКП и члана 147 Закона о изменама и допунама Законика о кривичном поступку, према сведоку сараднику ЕЕ1 је одбијена оптужба да је, у периоду од почетка 2007.године до 24. јула 2008.године извршио кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ, као и да је, дана 24.07.2008.године, извршио кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ, при чему је, на основу члана 197 ЗКП, одређено да трошкови кривичног поступка у односу на њега падну на терет буџетских средстава суда.

Против наведене пресуде жалбе су изјавили:

- тужилац Тужилаштва за организовани криминал, на осуђујући део, због повреде кривичног закона из члана 367 тачка 2 у вези члана 369 тачка 3 ЗКП и одлуке о казни из члана 367 тачка 4 у вези члана 371 став 1 ЗКП, са предлогом да се првостепена пресуда преиначи и окривљени АА и ЗЗ огласе кривим због кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 став 1 КЗ а окривљени АА1, ЕЕ, ГГ, ВВ, ДД, ЂЂ и ЖЖ, због кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 Кривичног законика, те да им се утврде појединачне казне затвора и за та кривична дела, а потом да им се изрекну одговарајуће јединствене казне, или да се побијана пресуда преиначи само у погледу одлуке о казни, тако што ће се окривљенима АА, ЗЗ, АА1, ЕЕ1, ГГ, ВВ, ДД, ЂЂ и ЖЖ, утврдити веће појединачне казне затвора и потом да им се изрекну веће јединствене казне затвора;

- окривљени АА, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања повреде кривичног закона, одлуке о казни и одузимању имовинске користи, са предлогом да се иста преиначи и осуди на ''значајну мању казну'', или пак да се иста у целости укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање. Тражио је да буде обавештен о седници већа;

- бранилац окривљеног АА, адвокат АБ, због свих законских разлога, са предлогом да се првостепена пресуда укине и предмет врати на поновно одлучивање, или преиначи у односу на окривљеног АА и изврши преквалификација на кривично дело из члана члан 246 став 1 КЗ, те изрекне блажа затворска казна, а у односу на кривично дело из члана 348 став 3 у вези става 2 и 1 КЗ ослобађајућа пресуда, или да му се изрекне блажа затворска казна, те да се донесе другачија одлука по питању одузимања имовинске користи од окривљеног АА1. Тражио је да, окривљени и она буду обавештени о седници већа;

- бранилац окривљеног АА, адвокат АБ1, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да се закаже јавна седница, позову окривљени и он, а првостепена пресуда укине и предмет врати на поновно одлучивање, или пак преиначи и окривљени АА осуди на блажу казну;

- браниоци окривљеног ЗЗ - адвокати ЗА1, ЗА3 и ЗА2, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да се побијана пресуда преиначи и окривљеном ЗЗ изрекне ослобађајућа пресуда, или да се преиначи у погледу правне квалификације и исти осуди због кривичног дела из члана 246 став 1 КЗ, или пак да се иста укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање. Тражили су да, буду обавештени о седници већа;

- окривљени АА1, због разлога из ''члана 364 тачке 1, 2, 3 и 4 ЗКП, повреде одредаба чланова 17 став 2, 18 став 3, 94, 95 став 2, 109-д, 11 став 1, 327, 351 став 2, 352 став 2, 368 тачке 10 и 11, члана 370 став 1 и 2 ЗКП'' и ''других одредаба кривичног закона'', са предлогом да се првостепена пресуда укине, или преиначи и он ослободи од казне и ''да му се врати привремено одузета имовина - новац и два мања стана, власништво његове супруге'';

- бранилац окривљеног АА1, адвокат АБ2, због свих законских разлога, са предлогом да се првостепена пресуда укине и предмет врати на поновно одлучивање, или да се иста преиначи у погледу правне квалификације у односу на окривљеног АА1 и истом изрекне блажа затворска казна и донесе другачија одлука о одузимању имовинске користи. Тражио је да окривљени и браниоци буду обавештени о седници већа;

- бранилац окривљених ДД и ББ, адвокат БА, због битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања из члана 370 ЗКП, повреде кривичног закона и одлуке о казни из члана 371 ЗКП, са предлогом да се првостепена пресуда укине и предмет врати на поновно одлучивање, или преиначи, тако што ће окривљенима ББ и ДД изрећи блаже казне, или пак да се преиначи, тако што ће се окривљени ДД ослободити за кривично дело из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ. Тражила је да окривљени и она буду обавештени о седници већа;

- бранилац окривљеног ЂЂ, адвокат ВА, због битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачке 11, 7 и 10 ЗКП, повреде кривичног закона из члана 369 ЗКП, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања из члана 370 ставови 1 и 2 ЗКП и одлуке о казни из члана 371 ЗКП, са предлогом да се иста укине и предмет врати на поновно одлучивање, или преиначи и окривљеном ЂЂ изрекне блажа казна, или пак преиначи тако што ће се окривљени ЂЂ ''ослободити од одговорности за кривично дело из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ'', при чему је тражила да окривљени и она буду обавештени о седници већа и предложила да се укине притвор окривљеном ЂЂ;

- бранилац окривљеног ЂЂ, адвокат ГА, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона, одлуке о казни и одлуке о мери безбедности одузимања предмета, са предлогом да се иста укине и стави ван снаге изречена мера безбедности одузимања новца пронађеног у сефу Комерцијалне банке и код окривљеног, јер ''не потичу из кривичног дела'', већ су стечена пре инкриминисаног периода, те да се побијана пресуда у односу на окривљеног укине, када је у питању кривично дело из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ и врати на поновни поступак и одлуку, а да се, у односу на кривично дело фалсификовање исправе, казна преиначи, смањи и изрекне у краћем трајању, при чему је тражио да окривљени и он буду обавештени о седници већа;

- бранилац окривљене ЕЕ - адвокат ДА, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о казни са предлогом да се првостепена пресуда преиначи и у односу на окривљену ЕЕ донесе ослобађајућа пресуда, или да се укине и предмет врати на поновно одлучивање, или пак да се преиначи и окривљена ЕЕ осуди за основни облик кривичног дела из члана 246 став 1 Кривичног законика и да јој се ублажавањем, изрекне казна затвора у трајању од шест месеци, при чему је тражио да окривљена и он буду обавештени о седници већа;

- окривљени ББ, без посебног навођења жалбених разлога, при чему из садржине жалбе произилази да првостепену пресуду побија због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о казни, са предлогом да му се умањи казна;

- окривљени ВВ, без посебног навођења жалбених разлога због којих побија првостепену пресуду, са предлогом да се ''преиспитају околности због којих је драконски осуђен'', или да се првостепена одлука преиначи;

- бранилац окривљеног ВВ, адвокат ДА2, због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, погрешне примене материјалног права и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да се првостепена пресуда преиначи у односу на овог окривљеног и исти осуди на казну затвора у краћем временском трајању, или да се укине и предмет врати на поновни поступак и одлучивање, или пак да се иста преиначи и окривљени ВВ ослободи од оптужбе;

- бранилац по службеној дужности окривљеног ЖЖ – адвокат ЖА, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о казни, са предлогом да се првостепена пресуда преиначи и окривљени ослободи од оптужбе за кривично дело из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ, или да се исто укине и предмет упути првостепеном суду на поновно суђење, при чему је тражила да буде обавештена о седници већа и

- окривљени ГГ, због ''осуде АА1 и ЕЕ'', одлуке о казни и висини казне и ''посебно особите оцене његовог признања'', са предлогом да се првостепена пресуда ''преиспита у односу на АА1 и ЕЕ'' и донесе исправа и правилна одлука.

У одговорима на жалбу Тужилаштва за организовани криминал, браниоци окривљеног ЗЗ - адвокати ЗА1, ЗА3 и ЗА2 и бранилац окривљене ЕЕ - адвокат ДА, су предложили да се та жалба одбије као неоснована.

Тужилац Тужилаштва за организовани криминал је, у поднеску Ктж.бр.291/11 од 26.09.2011.године, предложио да се одбију, као неосноване жалбе окривљених: АА, ГГ, АА1, ББ и ВВ, и бранилаца: окривљеног АА - адвоката АБ1 и АА, окривљеног АА - адвоката АБ2, окривљеног ЂЂ - адвоката ВА и адвоката ГА, окривљене ЕЕ - адвоката ДА и ДА1, окривљених ДД и ББ - адвоката БА, окривљеног ВВ - адвоката ДА2, окривљеног ЗЗ - адвоката ЗА1, ЗА3 и ЗА2 и окривљеног ЖЖ - адвоката ЖА, а да се жалба тужица Тужилаштва за организовани криминал Кт.С.бр.13/08 од 04.07.2011.године уважи и првостепена пресуда преиначи, тако што ће се окривљени АА и ЗЗ огласити кривим и због кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 став 1 Кривичног законика, а окривљени АА1, ЕЕ, ГГ, ВВ, ДД, ЂЂ и ЖЖ и због кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 Кривичног законика, да се истима утврде појединачне казне затвора и за та кривична дела, а потом да им се изрекну одговарајуће јединствене казне затвора, или да се побијана пресуда преиначи само у погледу одлуке о казни, тако што ће се окривљенима: АА, ЗЗ, АА1, ЕЕ, ГГ, ВВ, ДД, ЂЂ и ЖЖ утврдити веће појединачне казне затвора и потом им изрећи веће јединствене казне затвора.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа, сходно члану 447 ЗКП, на којој је размотрио списе предмета, заједно са побијаном пресудом и жалбама, па је након оцене жалбених навода и предлога, предлога из одговора на жалбу, као и предлога из тужиоца Тужилаштва за организовани криминал, нашао:

- жалбе окривљених: АА, АА1, ББ, ВВ и ГГ, као и бранилаца: окривљеног АА - адвоката АБ и адвоката АБ1, окривљеног АА1 - адвоката АБ2, окривљеног ББ - адвоката БА (у делу који се односи на окривљеног ББ), окривљеног ЂЂ - адвоката ВА и адвоката ГА и окривљеног ВВ - адвоката ДА2, су делимично основане, а жалбе: тужиоца Тужилаштва за организовани криминал, бранилаца окривљеног ЗЗ – адвоката: ЗА1, ЗА3 и ЗА2, браниоца окривљене ЕЕ - адвоката ДА, браниоца окривљеног ДД адвоката БА (у делу који се односи на окривљеног ДД) и браниоца по службеној дужности окривљеног ЖЖ, адвоката ЖА, су неосноване.

Неосновано се жалбама: окривљеног АА, његовог браниоца адвоката АБ, бранилаца окривљеног ЗЗ - адвоката ЗА1, ЗА3 и ЗА2, окривљеног АА1, његовог браниоца - адвоката АБ2, браниоца окривљених ДД и ББ - адвоката БА, бранилаца окривљеног ЂЂ - адвоката ВА и адвоката ГА, браниоца окривљене ЕЕ - адвоката ДА и браниоца окривљеног ВВ - адвокат ДА2, првостепена пресуда побија због битних повреда одредаба кривичног поступка.

Постоје одређена одступања у чињеничном опису у изреци првостепене пресуде у односу на чињенични опис из диспозитива оптужног акта, обзиром да је првостепени суд изреку исте уподобио оном што је утврдио током доказног поступка, пре свега по питању времена и начина предузимања појединих радњи од стране окривљених, података који се тичу укупне количине опојне дроге која је набављена од стране ове криминалне групе, те количине опојне дроге ''хероин'' коју је набавио окривљени ЂЂ. Када се изврши поређење диспозитива оптужног акта и изреке побијане пресуде, недвосмислено произилази да се ради о истом кривично-правном догађају, који третира и оптужница, то јест да се пресуда односи само на лица која су оптужена и само на дела која су предмет оптужбе. Стога, првостепени суд предметним изменама није дирао у субјективни и објективни идентитет из оптужбе, већ је чињенични основ само стилизовао и фактички уподобио утврђеном чињеничном стању, јасније и конкретније описавши радње извршења, а остајући у оквирима догађаја и кривичних дела из оптужног акта, при чему није прекорачио оптужни акт, нити је окривљенима ставио на терет већи број, или теже противправне радње, од онога за шта их тужилац терети.

Првостепена пресуда се не заснива на доказима на којима се по одредбама ЗКП нe може заснивати. Тако, исказ сведока сарадника ЕЕ је, у кривичнопроцесном смислу, валидан доказ. Првостепени суд приликом прихватања овог исказа узео у обзир и чињенице које се тичу његове личности, породичних прилика, као и чињеницу да је повремено конзумирао опојне дроге. Међутим, обзиром да је био стално запослен у Градском саобраћајном предузећу Београд, првостепени суд је правилно закључио да није било потребе да се посебно вештачи, јер возачи у ГСП-у имају редовне и строге контроле. Такође, првостепени суд је правилно поступио када из списа није издвојио записник о испитивању сведока СС1 из истраге. Наиме, то лице је испитано и на главном претресу и том приликом је одговорило на сва питања суда и странака, тако да се не ради о доказу на коме се не може засновати судска одлука у смислу ЗКП-а.

Првостепена пресуда се, када су у питању конкретни снимци телефонских разговора, транскрипти и материјали добијени по основу наредби за прислушкивање, не заснива на доказима који су прибављени на начин који није у складу са одредбама ЗКП. Наиме, првостепени суд је, на главном претресу, извео доказ преслушавањем аудио записа одређеног броја снимљених телефонских разговора између окривљених и прочитао преписе тих снимљених разговора, па је упоређивањем садржине транскрипта са аудио записима, утврдио да у потпуности одговарају садржини аудио записа. Притом окривљени и њихови браниоци нису оспорили да су гласови на аудио записима њихови, нити су оспорили садржину разговора. Када се имају у виду наредбе за прислушкивање у списима предмета, као и законски основ, временски оквир, дела за која су (у време доношења наредби) постојали основи сумње, аудио записи тајно прислушкиваних телефонских комуникација су и по оцени овога суда, прибављени у складу са законом, па се на њима као доказу, као и на транскриптима тих комуникација, може засновати судска одлука. Стога, приликом доношења датих наредби за надзор и снимање телефонских разговора, те снимања истих, закон није прекршен, пошто се ради о разговорима које су надлежни државни органи Републике Србије, сходно важећим прописима, могли да надзиру. Самим тим, првостепени суд није повредио одредбе кривичне процедуре коришћењем истих, пошто су те мере, у време када су предузете, биле потпуно законите. Обзиром на то, неосновано се у жалби браниоца окривљене ЕЕ истиче да наредба о прислушкивању разговора окривљеног АА представља ''фалсификат'', посебно што из извештаја, који је првостепеном суду доставио управо истражни судија који је донео предметну наредбу, несумњиво произилази да је на захтев поступајућег већа доставио примерак наредбе Кри. Пов. 408/08 од 26.05.2008.године, те да су, ради чувања службене тајне, у изреци исте (од бр. 2. до бр. 7), изостављени подаци за лица против којих није покренут кривични поступак.

Даље, неосновани су жалбени наводи бранилаца окривљених АА и АА1 да је првостепена пресуда заснована на доказу који је морао бити издвојен из списа предмета - записнику УКП Трећег одељења о претресању гараже од 25.07.2008.године. Наиме, у истом је јасно означено да је претрес започет у 18,00 часова, да је завршен у 20,30 часова и да је томе присуствовао истражни судија Микица Пауновић. Са друге стране, није спорно да су инспектори Трећег одељења у поменутој гаражи у Београду, у улици _ број _, затекли велику количину наркотика (''хероина'', ''кокаина''), бомби, ватрено оружје и муницију, (што су записнички констатовали у записнику о увиђају, Кри.бр. 1823/08 од 25.07.2008.године, који је састављен око 17,00 часова). Али, то не значи да је претресање започело без одговарајуће наредбе и пре доласка истражног судије, те да су припадници полиције ''да би покрили незаконито понашање у записнику о претресању су навели да је исто започето у 18,00 часова и да је завршено касније''. У записнику о увиђају јасно стоји да је у 17,45 часова завршен увиђај, а не претрес, који је, као формална радња, уследио потом и завршен је касније - у 20,30 часова. С'тога се неосновано у жалбама истиче да је претрес гараже споран и да је записник о томе ''незаконито прибављен доказ'', на коме се не може заснивати судска одлука и инсистира на издвајању како предметног записника о претресању просторија, тако и потврде о привременом одузимању ствари пронађених приликом тог претреса.

Изрека првостепене пресуде је разумљива, није противречна сама себи, разлозима пресуде, ни стању у списима и представља супрстрат утврђеног чињеничног стања. У образложењу првостепене пресуде су дати јасни разлози за сваки став и сваку тачку из изреке, при чему део образложења који се односи на чињенично стање и оцену веродостојности доказа, представља целину која даје одговоре на сва битна питања, значајна за решење конкретне кривичне ствари, тако да су у истом дати одговарајући разлози о одлучним чињеницама и чињеничним закључцима, који су потпуно, логично и детаљно образложени, а овај суд исте у потпуности прихвата. У побијаној пресуди не постоји противречност између онога што се наводи у разлозима пресуде о садржини исправа и исказима датим у поступку и самих тих исправа и записника. Из побијане пресуде јасно и недвосмислено произлази да су закључци првостепеног суда, по питању, времена, места и начина извршења наведених кривичних дела правилни, односно да радње окривљених, онако како су изложене у изреци побијане пресуде, представљају радње извршења кривичних дела која им се стављају на терет, при чему су те противправне радње и кривица на ваљан начин описани, правилно анализирани, индивидуализовани и конкретизовани. Стога, побијана пресуда има прописани садржај, а задовољена је и форма коју закон налаже.

  Обзиром на наведено, неосновано се у жалби браниоца окривљене ЕЕ истиче се да је пресуда потпуно неразумљива и противречна, јер није наведено да је противправне радње вршила ''неовлашћено''. Наиме, тачна је констатација да је предуслов за постојање кривичног дела из члана 246 КЗ - да се радње предузму ''неовлашћено''. Међутим, то што се у првостепеној пресуди сама реч ''неовлашћено'' не наводи сваки пут, не значи да противправне радње, за које је окривљена оглашена кривом и осуђена, не представљају радње извршења предметног кривичног дела. Даље, из образложења побијане пресуде је јасно које је супстанце проглашене за опојне дроге окривљена сакривала у стану своје мајке, а које је продавала. Такође се у предметној жалби неосновано наводи да је разговорима, који су парафразирани у побијаној пресуди, дат ''потпуно другачији смисао'' од оног који заиста имају када се слушају у целини. На крају, у првом делу изреке (где се помињу сви окривљени, па и ВВ) јесте наведено да су противправне радње предузимане ''у периоду од средине 2007.године до 28.07.2008.године''. Али се то односи на цео период у коме је предметна криминална група деловала, док је у односу на именованог окривљеног, у чињеничном опису касније тачно прецизиран период који му се ставља на терет - од средине 2007.године, па до 02.06.2008.године.

Даље, неосновано се у жалбама: окривљеног АА, његових бранилаца - адвоката АБ и адвоката АБ1, браниоци окривљеног ЗЗ - адвоката ЗА1, ЗА3 и ЗА2, окривљеног АА1, његовог браниоца адвоката АБ2, браниоца окривљених ДД и ББ - адвоката БА, бранилаца окривљеног ЂЂ - адвоката ВА и адвоката ГА, браниоца окривљене ЕЕ - адвоката ДА, окривљеног ББ, браниоца окривљеног ВВ - адвоката ДА2 и браниоца по службеној дужности окривљеног ЖЖ – адвоката ЖА, првостепена пресуда побија због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања. Наиме, у њима се не указује на постојање неке чињенице, околности, или пак доказа који нису били цењени од стране првостепеног суда, а који би евентуално довели у сумњу правилност утврђеног чињеничног стања, већ се износи сопствена оцена изведених доказа и одбрана, које је првостепени суд правилно анализирао и оценио, при чему је за своје закључке дао јасне и логичне разлоге, које у свему прихвата и овај суд. Првостепени суд је, током законито спроведеног доказног поступка, извео све потребне доказе, које је, као и одбране окривљених, потпуно и савесно анализирао и оценио (како појединачно, тако и у међусобној повезаности), па је правилно, свестрано и поуздано утврдио све чињенице и околности које су одлучне за исход ове кривично правне ствари и доношење законите и правилне одлуке. Предметна пресуда је стога резултат свеобухватне анализе процесног материјала, у њој су истинито и потпуно утврђене чињенице од важности за доношење законите и правилне одлуке, при чему из изведених доказа несумњиво и поуздано произилази да су окривљени учествовали у извршењу кривичних дела за која су оглашени кривим, у време, месту и на начин ближе описан у изреци првостепене пресуде.

Првостепени суд је спровео контрадикторни доказни поступак и извео све потребне доказе, те је тако на главном претресу испитао сведоке: СС2, СС3, СС1, СС13, СС5, СС12, СС14, СС15, СС16, СС17, СС4, СС18, СС19, СС20, СС21, СС22 и СС23; саслушао сведока сарадника ЕЕ1; испитао вештаке: дипломиране молекуларне биологе СС24 и СС25, те неуропсихијатре проф. др. СС26 и др. СС27; преслушао снимљене аудио записе пресретнутих телефонских разговора; прочитао писане доказе: потврде о привремено одузетим предметима од окр. АА ПУ за град Београд УКП Треће одељење од 26.07.2008.године, потврде о привремено одузетим предметима од окр. ЗЗ ПУ за град Београд УКП Треће одељење од 24.07.2008.године, потврду о привремено одузетим предметима од ЕЕ1 ПУ за град Београд УКП Треће одељење од 24.07.2008.године, потврде о привремено одузетим предметима од окр. АА1 ПУ за град Београд УКП Треће одељење од 25.07.2008.године и 26. 07.2008.године, записник о прегледу сефа ПУ за град Београд УКП Треће одељење КУ. 14296/08 од 26.07.2008.године, записник о претресању ЕЕ1 ПУ за град Београд УКП Треће одељење од 24.07.2008.године, записник претресању стана и других просторија окр. АА1 ПУ за град Београд УКП Треће одељење од 25.7.2008.године, записник о претресању стана окр. ЗЗ Кри. 244/08 ПУ за град Београд УКП Треће одељење од 24.07.2008.године, записник о претресању стана и других просторија ПУ за град Београд УКП Треће одељење број 3245/08 од 24.07.2008.године, записник о претресању лица АА ПУ за град Београд УКП Треће одељење од 24.07.2008. године, извештај о прегледу оружја 11740/08 достављен у прилогу дописа Управе крим. Полиције - НКТЦ број 03/4-7-2234-2-11-740/08 од 26.07.2008.године, извештај о прегледу ручних бомби Полицијске управе – Полицијска бригада - Чета за ПДЗ од 25.07.2008.године, овлашћење пописано под бројем 53, папир означен као «овлашћење», записнике о вештачењу које је урадио НКТЦ 234-2-11-738/08, 234-2-11-737/08, 234-2-11-736/08, 234-2-11-735/08, 234-2-11692/08, 234-2-11691/08, записник о претресању лица ГГ од 29.07.2008.године ПУ за град Београд УКП Треће одељење, потврде о привремено одузетим предметима од лица ГГ ПУ за град Београд УКП Треће одељење КУ.14296/08 од 28.07.2008.године, потврду о привремено одузетим предметима од лица СС28 ПУ за град Београд УКП Треће одељење од 29.07.2008.године, записник о вештачењу НКТЦ број 11773/08, извештаје из КЕ на име: АА од 25.07.2008.године, ЗЗ од 25.07.2008.године, АА5 од 25.07.2008.године, АА1 од 26.07.2008.године, ГГ од 29.07.2008.године; записник о увиђају Кри. Бројем1826/08, заједно са скицом лица места у прегледа гараже број 14 у улици _ власништво АА1, службену белешку Кт.5262/2008 о крим. техн. прегледу лица места - гараже број _ у улици _ власништво АА1, документацију садржану у списима предмета у књизи број 1 (списи предмета Окружног суда у Београду Ки.1230/08), записник о претресању лица ББ ПС Чукарица од 02.06.2008.године, потврду о привремено одузетим предметима од лица ББ ПС Чукарица од 02.06.2008.године, записник о претресању стана и других просторија ВВ ПС Чукарица од 02.06.2008.године, потврде о привремено одузетим предметима од лица ВВ ПС Чукарица од 02.06.2008.године, записник о вештачењу НКТЦ број 03/4-7-2 и број 234-2-9868/08 од 03.06.2008.године, извештаје из КЕ за окривљене ВВ и ББ, писану документацију у списима Ки.П.32/08 која се односи на истражни поступак спроведен у односу на окр. ЂЂ и то: записнике о претресању стана и других ПУ за град Београд УКП Треће одељење од 04.09.2008.године и 27.11.2008.године, потврду о улажењу у стан и друге просторије ПУ за град Београд УКП Треће одељење од 27.11.2008.године, потврде о привремено одузетим предметима ПУ за град Београд УКП Треће одељење од 27.11.2008.године, потврду о привремено одузетим предметима од СС5 ПУ за град Београду УКП Треће одељење од 18.09.2008.године, потврду о привремено одузетим предметима од СС12 ПУ за град Београду УКП Треће одељење од 05.09.2008.године, извештај из КЕ за окр. ЂЂ од 28.11.2008.године, исказ сведока СС, уговор о закупу закључен 25.09.2008.године између закуподавца СС и закупца СС10 из Београда, улица _ (бр.лк Х _), извештаје из КЕ за окр. ДД и окр. ЖЖ од 19.06.2009.године, записник о претресању стана и других просторија држаоца СС11 УКП Треће одељење од 17.06.2009.године, потврду о привремено одузетим предметима од ДД УКП Треће одељење од 17.06.2009.године. записник о препознавању лица ПУ за град Београд УКП Треће одељење Ку.бр.10956/09 од 18.06.2009.године, записник о претресању стана и других просторија држаоца стана ЖЖ УКП Треће одељење од 17.06.2009.године, потврду о привремено одузетим предметима од ЖЖ ПУ Београд УКП Треће одељење од 17.06.2009.године. записник о о физичко–хемијском вештачењу СС29, дипл. биохемичара из НКТЦ број 234-2-14714/09 од 19.06.2009.године, пресуду Петог општинског суда у Београду V К.број 350/08 (правноснажна 18.12.2008.године), извештаје: «Хипо Груп Алпе Адриа банк» број 4284/08 од 26.12.2008.године и 23.07.2009.године, «Комерцијалне банке» А.Д.Београд од 19.01.2009.године, 22.07.2009.године и 31.07.2009.године, «Алфа банке» од 30.01.2009.године, «Рајфајзен банке» број 407 од 22.01.2009.године и број 5384 од 23.07.2009.године, Пореске управе - Сектора за контролу - Министарство Финансија број 47-00326-6/2009-8 од 08.04.2009.године и Управе јавних прихода - Градска управа број I 02/01-1593/2008 од 02.12.2008.године, извештаје Управе за извршење заводских санкција: број 713-1-2388/05-04 од 14.07.2009.године, број 208/09 од 08.10.2009.године, број 273/09 од 11.11.2009.године и број 356 од 30.11.2009.године, извештаје: «ВИП Мобиле» Д.О.О. од 12.10.2009.године, «Теленора» број 218/285/09 од 12.10.2009.године, «Телекома» 646/1-09 од 15.10.2009.године, извештаје Управе криминалистичке полиције - Службе за специјалне истражне методе, одељења за електронски надзор број 03/4-4 СП 173/08 од 27.08.2008.године (регистратор КП.47/08), експертизе достављене у прилогу извештаја Управе криминалистичке полиције: СИМ картица и УСБ "Блу Тут-а" (извештај број 03/4-4СП.53/09 од 19.02.2009.године) и рачунара који је одузет од окр. ЂЂ која је достављена (извештај број 03/4-4 број 305/8 од 26.12.2008.године), извештај о промету у периоду од 01.01.2008. до 31.08.2008.године за картицу број 0050417510006 «Дајнерс клуб» Београд на име СС18 од 18.11.2009.године и захтев за издавање полисе АД за осигурање и реосигурање «ДДОР Нови Сад» поднет од стране окр. ЂЂ 22.07.2008.године; извршио увид у: извод из матичне књиге рођених на име АА4 матични број 5216 за 2007.годину, скицу лица места у вези прегледа гараже број _ у улици _ власништво АА1, извештај и фотодокументацију МУП-а Србије, одељење крим. техн. Кт.бр.100/5262/2008 од 25.07.2008.године, фотокопију окривљенице Специјалног тужилаштва ОЈТ-а у Београду КТС.13/08 од 14.10.2008.године, фотокопија записника о вештачењу 1629/08 НКТЦ од 05.08.2008.године, фотокопије дописа ПУ за град Београд број 230-1010/08 од 05.08.2008.године, 01.08.2008.године, 30.07.2008.године, 23.07.2008.године, 28.07.2008.године, фотокопије транскрипта прислушкиваних разговора, фотокопију извештаја одељења за електронски надзор 03/4-4 СП.173/08 од 27.08.2008.године, документацију садржану у регистратору Ки.П.32/08 и то: саобраћајну дозволу за возило БГ 4172 број 1472 коју је издао СУП Београд 12.09.2007.године са потписом службеног лица и печатом, међународну возачку дозволу на име ЂЂ издату од АМС Србије 03.07.2008.године, међународну карту за осигурање аутомобила на име СС5, дозволе за управљање туђим возилом у иностранству издату одстране АМС Србије (којим СС5 овлашћује СС6 и ЂЂ), документацију садржану у књизи Ки.П.32/08 и то: записник о налазу вештака НКТЦ 03/4-7-2 број 234-2-16105/08 од 28.11.2008.године, фотодокументацију у прилогу службене белешке о криминалистичко-техничком прегледу лица места, одељења за оперативно-криминалистичку технику Кт.100/5374/2008 од 05.09.2008.године, фотокопију уговора о купопродаји закљученог 21.07.2008.године између СС5 и ЂЂ, фотокопију овлашћења за коришћење туђег возила (којим СС5 овлашћује ЂЂ), документацију из списа Ки.П. 32/08 и то: извештај «Комерцијалне банке» АД Београд од 19.01.2009.године, фотокопију specimen потписа корисника и пуномоћника сефа број 13 «Комерцијалне банке Београд» (ЂЂ и ЂЂ1), евиденцију о коришћењу сефа број 13 од стране ових лица, записник о претресању сефа број 13 Ки.П.32/08 и фотокопије докумената (уговор о закупу сефа и пуномоћје), оверену фотокопију девизне штедне књижице «Комерцијалне банке» А.Д. број _, листинг те банке, фотокопију решења Окружног суда у Београду К.бр.122/04-Кв. 3222/06 од 06.10.2006.године, пресуду Окружног суда Београд К.1563/07 од 26.12.2007.године (правноснажна 10.03.2008.године), документацију у спису Ки.П.32/08 о анализи телефона одузетих од окр. ЂЂ, списе Вишег суда у Београду К.3277/2010, првостепену пресуду Вишег суда у Београду К.758/04 од 14.11.2008.године (укинута решењем Кж1 182/2010 од 24.03.2010.године) и извршио увид путем ''документ-камере'' у приложену документацију: «Хипо Алпе Адриа банк», «Комерцијалне банке» А.Д. Београд, «Алфа банке», «Рајфајзен банке» Пореске управе, Управе јавних прихода, извештај Криминалистичке полиције - Службе за специјалне истражне методе број 03/4-4 Стр.пов.број 317/08 од 28.01.2009.године

Тако, када је у питању кривично дело из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ, првостепени суд је, из изведених доказа који се тичу овог кривичног дела (посебно из материјалних доказа, одговарајућих налаза вештака, исказа сведока сарадника ЕЕ1, садржине прислушкиваних телефонских разговора између окривљених, као и делимичних признања окривљених АА, ГГ и одређених навода из одбране окривљене ЕЕ, те навода окривљених ДД и ББ из преткривичног и истражног поступка), поуздано утврдио да су се окривљени: АА, ЗЗ,ЂЂ, АА1, ЕЕ, ГГ, ВВ, ДД и ЖЖ, заједно са сведоком сарадником ЕЕ1, удружили да би неовлашћено стављали у промет опојне дроге ''хероин'' и ''кокаин'', са циљем да стекну незакониту добит, те да су, у инкриминисаном периоду (од средине 2007.године до 28.07.2008.године), неовлашћено, ради продаје, куповали, а потом и преносили, сакривали, продавали и посредовали у неовлашћеној продаји опојних дрога ''хероин'' и ''кокаин'', у количинама које су наведене у изреци побијане пресуде. Притом је несумњиво и тачно утврдио: да су активности групе планиране за дужи временски период, да су сви чланови групе лично познавали окривљеног АА, а већина и окривљеног ЗЗ (директно, или посредно), да су знали делују заједно и организовано, те да су чланови групе од организатора, а посебно од АА, добијали конкретне налоге и задатке. Даље, првостепени суд је, поуздано утврдио и појединачне радње сваког од окривљених у оквиру активности ове групе. Тако су окривљени АА и ЗЗ организовали све активности ове групе, па су у вези са тим неовлашћено набављали опојне дроге ''кокаин'' и ''хероин'' у већим количинама, уговарали и посредовали у неовлашћеној трговини тим опојним дрогама, доносили одлуке у вези начина даље неовлашћене продаје опојних дрога, количине и цене и у вези са тим унапред и прецизно одређивали задатке осталим окривљенима, с'тим да је најчешће окривљени АА телефоном уговарао продају и цену опојне дроге, а потом су остали окривљени (међу којима и сведок сарадник) извршавали задатке које им је давао - исту су продавали, или су је разносили и предавали одређеним лицима, на одређеном месту и у одређено време, преузимали новац, исти потом давали окривљеном АА итд.. Такође, окривљени АА је део опојних дрога лично продавао, а одређену количину је предавао окривљенима ВВ, ЖЖ и ДД, као и сведоку сараднику, ради даље неовлашћене продаје, или преноса. У све то су били укључени и окривљени АА1, ЕЕ и ЂЂ, који су имали своје задатке - набавка опојних дрога, пренос и скривање исте, припрема и паковање за даљу продају итд.. Првостепени суд је поред свега тога, из исказа сведока сарадника, али и из материјалних доказа и података о количини и врсти непродатих опојних дрога, које су радници полиције код окривљених пронашли и привремено одузели, несумњиво утврдио: да су окривљени из ове организоване групе, за око годину дана, ради даље продаје, набавили најмање 21.890,82 грама опојне дроге ''хероин'' и најмање 922,76 грама опојне дроге ''кокаин'', да су опојну дрогу ''хероин'' неовлашћено продавали по цени од 800,00 динара, или 10 еура за пола грама и 1.500,00 динара за један грам, а опојну дрогу ''кокаин'' по цени од 3.500,00 динара за један грам, те да је окривљени АА дневно продавао најмање 50 грама опојне дроге ''хероин'' и најмање 2 грама опојне дроге ''кокаин''.

На основу сагласних навода одбранa окривљених, првостепени суд је утврдио да су окривљени АА, окривљени АА1 - отац АА и окривљена ЕЕ - тадашња супруга окривљеног АА, у периоду на који се односи оптужница, дакле, током 2007.године и 2008.године, имали пребивалиште у истој породичној згради у улици _ број _ у Београду, да је окривљени АА познавао све остале окривљене, осим окривљеног ББ, да је окривљени ЗЗ, осим окривљеног АА и чланова његове породице - оца АА1 и тадашње супруге АА5, познавао и окривљене ЖЖ и ЂЂ, те да је окривљени ВВ, поред АА, познавао и окривљене ББ и ЕЕ, док је окривљени ГГ, осим окривљеног АА, познавао и његовог оца АА1 и тадашњу супругу АА5, а ЂЂ је осим окривљеног АА познавао и његову супругу АА5, као и окривљене ЗЗ и ЖЖ, а ЖЖ је познавао из виђења и оца окривљеног АА и његову супругу АА5 као и окривљене ЗЗ, ЂЂ и ВВ, док је окривљени ДД, осим окривљеног АА, из виђења познавао и његовог оца АА1 и супругу АА5, као и окривљеног ГГ. Сведока сарадника ЕЕ1 су познавали сви окривљени, сем ББ, а окривљени ЂЂ га је знао из виђења.

Првостепени суд је стога несумњиво утврдио радње које је предузимао окривљени АА. Он је првенствено неовлашћено набављао предметне опојне дроге, било сам од НН лица (на начин како је то детаљно описао сведок сарадник), или је исту преузимао од окривљеног ЗЗ (што произилази из садржине њихових телефонских разговора, исказа сведока сарадника, као и других материјалних доказа). Даље, тако набављену опојну дрогу је скривао у дворишту и кући у којој је живео – у Београду, улица _ (па је, приликом његовог лишавања слободе, у бурету у дворишту породичне куће пронађена једна кесица са опојном дрогом ''хероин'', а у суседном дворишту, кесица са опојном дрогом ''кокаин'', коју је претходно одбацио), као и у гаражи у власништву његовог оца окривљеног АА1 - у Београду, у улици _ (у којој су, приликом претреса, пронађене велике количине опојних дрога ''хероин'' и ''кокаин'', средства за мешање, дигитална вага која се користи за прецизно размеравање опојне дроге). Првостепени суд је надаље, поуздано утврдио и да је окривљени АА, заједно са окривљеним АА1, припремао опојну дрогу за даљу продају – мешали су опојне дроге са разблаживачима ради увећавања количине, размеравали је, паковали итд. (пошто из налаза вештака биолошке струке и ДНК анализе, произилази да је утврђено да на паковањима са опојним дрогама и дигиталној вагици, пронађеним у поменутој гаражи, постоје биолошки трагови окривљеног АА1 - нпр. на тегли у којој је пронађена опојна дрога ''кокаин'', на ручкама кесе «Лили» у којој је пронађена опојна дрога ''хероин'', на ручкама кесе розе боје у којој је била дигитална вага, на самој ваги итд. и окривљеног АА - на ваги, на тегли у којој је пронађена опојна дрога ''кокаин'' итд.. Такође је несумњиво утврђено и да је окривљени АА давао налоге осталим окривљенима да опојну дрогу преносе ради даље продаје. Тако је сведоку сараднику ЕЕ1 налагао да, возилом које је користио - «Цитроен Ц-4», _ боје, или возилом власништво окривљене ЕЕ - «Ауди А3», _ боје, односи опојну дрогу ''хероин'', паковану у количинама од пола до три грама, у ковертама, или ПВЦ кесама, до ресторана «Стеко», на ауто-путу Београд-Ниш и исту предаје купцима и да му новац који добије од тих лица, потом донесе, при чему је сведок сарадник то учинио најмање петнаест пута. Поред тога, давао му је и налоге да носи опојну дрогу ''хероин'' окривљеном ЖЖ, у количинама од по 5 до 10 грама, у насеља ''Церак'' (у близини објекта ''Гарден центар'') и ''Видиковац'' (на бензинску станицу «ОМВ» на Ибарској магистрали), при чему је сведок сарадник то чинио два до три пута недељно. Сем тога, првостепени суд је поуздано утврдио и то да је окривљени АА и сам неовлашћено продавао опојну дрогу, испред, или у дворишту куће у којој је живео (у Београду, у улици _), у количинама од пола до једног грама, тако што су купци долазили након договора телефоном, а он би им размеравао тражене количине опојне дроге ''хероин'', или ''кокаин'' (помоћу вагице, или пак ''од ока'') и паковао у ПВЦ кесе, или у ''папир из блокчета'' (што произилази како из исказа сведока сарадника, тако и из транскрипата прислушкиваних телефонских разговора окривљеног АА са непознатим лицима).

Првостепени суд је даље, из исказа сведока-сарадника ЕЕ1 и других доказа, поуздано утврдио да се и окривљени ДД укључио у активности ове криминалне групе и да је, по налозима окривљеног АА, носио пакете са опојном дрогом ''хероин'' окривљеном ЖЖ, тако да се неосновано у жалби браниоца овог окривљеног истиче да је предметна пресуда донета на основу погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања.

Уз то је из изведених доказа недвосмислено утврђено да је и окривљени ЖЖ учествовао у извршењу кривичног дела које му је ставља на терет, односно био припадник предметне криминалне групе и да је даље неовлашћено продавао опојну дрогу ''хероин'' по цени од 7000 динара за 5 грама (најчешће лицима која су га чекала када је преузимао опојну дрогу), при чему је за себе задржавао 3000,00 динара, а АА је (преко окр. ДД или ЕЕ1) прослеђивао 4000,00 динара (што све произилази из исказа сведока сарадника, те других доказа у списима). С'обзиром на то, неосновано се у жалби браниоца по службеној дужности окривљеног ЖЖ, адвоката ЖА наводи да је првостепени суд погрешно утврдио чињенично стање у односу на овог окривљеног у погледу његовог учествовања у кривичном делу и количине опојне дроге која му се ставља на терет, јер су поменуте количине опојне дроге на поуздан начин утврђене.

  Такође, првостепени суд је несумњиво утврдио и улогу окривљеног АА1. Поред тога што је помагао у размеравању и паковању опојне дроге, он је сакривао новац до кога је окривљени АА долазио неовлашћеном продајом наркотика - прво у гаражи (где је део новца и пронађен), а потом у сефу у «Комерцијалној банци» А. Д. Београд, при чему је првостепени суд правилно закључио да је то чинио поступајући по налозима свог сина окривљеног АА, да је знао шта окривљени АА ради и чиме се бави, те да је њихов однос био такав да му није противуречио (што је детаљно објаснио сведок сарадник у свом исказу). При свему томе, првостепени суд је правилно закључио да, начин на који је новац у сефу био спакован - у четири коверте, од којих на три пише име «Дејан», те чињеница да је окривљени АА имао овлашћење да користити сеф, указују да новац пронађен у том сефу припада окривљеном АА, који је исти зарадио од неовлашћене продаје опојних дрога (што све произилази из исказа сведока сарадника, али и материјалних доказа - потврда о привремено одузетим предметима, записника о увиђају у поменутој гаражи, фотодокументације, записника о отварању сефа на име окривљеног АА1 и др.).

Надаље, првостепени суд је несумњиво утврдио и улогу коју је имао окривљени ГГ. Он је у инкриминисаном периоду неовлашћено продавао опојну дрогу ''хероин'' по цени од 10 евра за 0,5 грама, којом га је снабдевао окривљени АА (лично, или преко сведока сарадника ЕЕ1, у количинама од по 10 грама, запакованим у ПВЦ пакетиће од 0,5 грама), а он му је новац добијен од продаје исте предавао лично, или преко сведока сарадника ЕЕ1. Ове чињенице првостепени суд је утврдио како на основу признања окривљених ГГ и АА (делимичног), тако и на основу исказа сведока сарадника, те исказа сведока СС15 датом у истражном поступку (који је првостепени суд правилно прихватио као истинит, јер је сагласан са другим доказима, при чему из истог, поред осталог, произилази да му је окривљени ГГ звани «гг» од априла месеца 2008.године продавао опојну дрогу ''хероин'', најмање три пута недељно по грам, а када је имао више новца и свакодневно), исказа сведока СС7 (из ког, између осталог, произилази да су радници полиције, 28.07.2008.године, у улици _, у висини броја _, од окривљеног ГГ одузели један пакетић са опојном дрогом ''хероин'' у количини од 0,46 грама, при чему је првостепени суд правилно закључио да је исти био намењен за продају сведоку СС8), као и на основу писаних доказа - потврде о привремено одузетим предметима од окривљеног ГГ од 28.07.2008.године, те телефонских разговора између окривљених АА и ЗЗ и АА и ГГ. При свему томе, првостепени суд је правилно поступио када није прихватио исказ сведока СС8 са главног претреса (у коме је, поред осталог, тврдио да од окривљеног ГГ није куповао опојну дрогу, већ да су критичног дана били заједно да би конзумирали раније купљену опојну дрогу), налазећи да је приликом тог сведочења био неуверљив, конфузан и да није дао логично објашњење за промену исказа.

Уз то, првостепени суд је несумњиво утврдио и улогу окривљеног ВВ - да је, у периоду од средине 2007.године, до 02.06.2008.године (када је ухапшен), у дворишту куће у којој је живео (у Београду, у улици _), неовлашћено продавао опојне дроге ''хероин'' и ''кокаин'', којима га је снабдевао окривљени АА (лично, или преко сведока сарадника ЕЕ1 - најмање у десет наврата), при чему му је дрога предавана испред куће у ПВЦ кесама и то опојна дрога ''хероин'' - у количини од по најмање 10 грама, а опојна дрога ''кокаин'' - у количини од по најмање 2 грама, с'тим што је исту сам мешао са ''парацетамолом'' и ''кофеином'', размеравао и паковао у пакетиће од пола грама, а потом неовлашћено продавао, те да је, од новца који је добијао, задржавао 1000,00 динара, а остатак је предавао окривљеном АА (било непосредно, било преко сведока сарадника). Притом је несумњиво утврђено и то да је опојну дрогу ''хероин'', по цени од 10 евра за 0,5 грама неовлашћено продавао и окривљеном ББ, три до четири пута недељно и да му је и 02.06.2008.године, за 800,00 динара, неовлашћено продао пакетић од 0,35 грама мешавине опојне дроге ''хероин'', ''парацетамола'' и ''кофеина'', што произилази из исказа сведока СС9 и СС4 - радника полиције, који су 02.06.2008.године, у близини куће окривљеног, видели да му окр. ББ прилази и даје новац, а да му овај заузврат нешто предаје, па су потом пришли окр. ББ и код њега су пронашли пакетић од 0,35 грама поменуте мешавине опојне дроге (које је првостепени суд прихватио као истините, правилно нашавши да се ради о полицајцима који раде на пословима сузбијања кријумчарења наркотика и да нема никаквих разлога да се, о чињеницама које су видели, неистинито изјашњавају, при чему су њихови наводи сагласни, како међусобно, тако и са осталим, писаним доказима - потврдом о привремено одузетим предметима од окр. ББ од 02.06.2008.године).

Првостепени суд је такође несумњиво утврдио улогу окривљеног ЂЂ. Наиме, поред тога што се у спорном периоду ''виђао и дружио са окривљеним АА', што је ''познавао и окривљене ЗЗ и ЖЖ'', он је, по договору са окривљеним АА, ступао у контакте са НН лицима и од истих, ради даље неовлашћене продаје, куповао опојну дрогу ''хероин'', па је тако купио и смешу опојне дроге ''хероин'', у количини од око 2600 грама, запаковану у четири пакета, коју је предао окривљеном АА, у белој ПВЦ кеси са плавим апликацијама, а овај је дао окривљеном АА1, који је однео и сакрио у гаражи (у улици _). Управо је та опојна дрога пронађена приликом претреса поменуте гараже, у једној путној торби у којој је укупно било 3884,79 грама опојне дроге ''хероин'', спакована у шест приближно једнаких ПВЦ паковања (у сваком паковању око 650 грама), од чега су 4 паковања била у кеси са натписом «Лили» - ''бела ПВЦ кеса са плавим апликацијама'', на чијим ручкама су пронађени трагови ДНК окривљених АА1 и ЂЂ (што све произилази како из појединих навода одбране окривљених АА и ЂЂ, тако и из писаних доказа - записника о увиђају у гаражи, фотодокументације у списима, налаза вештака НКТЦ и ДНК анализе итд.).

Обзиром нс то, нису основани наводи из жалби бранилаца овог окривљеног да је чињенично стање ''погрешно и непотпуно утврђено'', те да ''ниједним од доказа који су изведени током поступка нису потврђене оптужбе да је овај окривљени извршио кривично дело из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ. Првостепени суд је правилно поклонио веру исказу сведока сарадника ЕЕ1, јер се из његовог исказа може закључити да је окривљеног ЂЂ виђао са АА, као и то каква је његова улога у неовлашћеном промету опојним дрогама, без обзира што није непосредно видео да исту носи, или продаје. Првостепени суд осуђујућу пресуду у односу на овог окривљеног није засновао искључиво на чињеници да је у гаражи окривљеног АА1, пронађена кеса на чијим ручкама је установљено и постојање трагова ДНК профила окривљеног ЂЂ. Притом, чињенице у вези са тим о каквој кеси се ради - са апликацијама и ознакама дрогерије ''Лили'' или не, каквим ручкама, какве запремине, на ком месту је пронађен ДНК траг и тако даље, нису од важнијег утицаја, ако се узме у обзир да је у питању кеса у којој је пронађена опојна дрога, а на њеним ручкама ДНК траг профила овог окривљеног. У прилог овоме посебно говоре чињенице да је окривљени ЂЂ, након хапшења других чланова групе, фактички избегавао органе гоњења, а пре свега то што је код себе имао део списа суда у фотокопији, а поседовање истог није ''логично објаснио'', тако да се његово интересовање за судски спис, мора посматрати у контексту сваког конкретног случаја, како је то прво степени суд правилно учинио.

Првостепени суд је правилно утврдио и чињенице везане за улогу окривљеног ЗЗ. Тако, првостепени суд је утврдио да је окривљени ЗЗ био укључен у посао са све време постојања ове организоване групе (нпр. сведоку сараднику је окривљени АА, када је у августу месецу 2007.године ишао на море, објаснио да је ''неком'' оставио да прода ''хероин'', а ''ако зафали даће зз'', што је неспорно надимак окр. ЗЗ). Поред тога, разговори окривљених АА и ЗЗ, вођени у јулу месецу 2008.године, свакако указују на чињеницу да су се и током лета 2008.године бавили новлашћеном трговином опојним дрогама. Уз то, на учешће овог окривљеног у свему, говоре и чињенице везане за догађај од 24.07.2008.године, а које су утврђене како на основу појединих чињеница из одбрана окривљених ЗЗ и АА, тако и на основу исказа сведока сарадника, писаних доказа, те садржине прислушкиваних разговора између окривљених АА и ЗЗ, посебно оних вођених 24.07.2008.године. Наиме, првостепени суд је несумњиво утврдио да су тог дана окривљени телефоном постигли договор да АА2 пошаље 100 грама опојне дроге ''кокаин'', да је окривљени АА ангажовао сведока сарадника и дао му свој аутомобил марке «Цитроен», рег.озн. _, да је овај, по његовом упутству, отишао до окривљеног ЗЗ, предао му новац који је АА послао, преузео од њега ПВЦ кесу (у којој је, како је накнадно утврђено, било 98,63 грама опојне дроге ''кокаин''), а потом се вратио до куће окривљеног АА (у улици _), ушао у двориште па, када је окривљени АА изашао на терасу која се налази на спрату куће, добацио му је кесу коју је донео од окр. ЗЗ, што су све посматрали радници полиције, који су кренули да интервенишу и изврше претрес стана и окривљеног АА, па је окривљени АА, приметивши полицију, поменуту кесу (коју му је послао окр. ЗЗ), одбацио у суседно двориште (у улици _), где су је радници полиције касније пронашли.

Поред свега тога, првостепени суд је поуздано утврдио и улогу окривљене ЕЕ. Она је, као тадашња супруга окривљеног АА, поступала по његовим налозима, па је скривала опојну дрогу „кокаин“ у стану своје мајке, у коме је повремено боравила (Београд, угао улица _ и _), а такође је и неовлашћено продавала опојне дроге и дневно зарађивала 50 еура. Чињенице везане за то да је, у стану своје мајке, скривала опојну дрогу ''кокаин'', произилазе из њене одбране и исказа сведока сарадника. Наиме, сведок сарадник је, по налогу окривљеног АА, у два наврата одлазио у тај стан и одатле му доносио опојну дрогу ''кокаин'', коју му је предавала управо окривљена (у количинама од по најмање два грама, запаковану у ПВЦ пакетиће од по 0,5 грама), при чему јој он, у оба наврата, није саопштавао разлоге доласка, па је првостепени суд правилно закључио да је она знала због чега је долазио и шта му је предавала. Притом је неспорна чињеница да је средином 2007.године је била у шестом месецу трудноће, да је исту одржавала и да је 29.09.2007.године родила ћерку. Међутим, првостепени суд је несумњиво утврдио да је она и неовлашћено продавала опојну дрогу, при чему је правилно закључио да је њено учешће у продаји наркотика, потврђено разговором између окривљених АА и ЗЗ (од 21.07.2008.године у 14.13.47), јер садржина тог разговора представља поуздан доказ да учествује у незаконитој трговини наркотицима, да тиме дневно зарађује 50 евра итд.. Стога, првостепени суд је правилно закључио да је и она припадник ове групе, при чему су неосновани наводи из жалбе њеног браниоца да ''није била у било каквом контакту са другим окривљенима'', посебно с'обзиром на то да је у инкриминисаном периоду била супруга једног од организатора, а сведок сарадник, који је и сам био члан те групе, је са њом проводио много времена, јер је често боравио у њеној кући, помагао јој, возио је и сл..

Када је у питању кривично дело из члана 348 став 3 у вези ставова 2 и 1 и члана 33 КЗ, првостепени суд је, из писаних доказа у списима превасходно потврде о привремено одузетим предметима пронађеним у гаражи породице АА у Београду, у улици _, записника о увиђају Окружног суда у Београду, налаза вештака биолошке струке и ДНК анализе, те исказа сведока СС3, али и одређених навода из одбрана окривљених АА и АА1, несумњиво утврдио да су радници полиције 25.07.2008.године обавили претрес гараже у _ (која је власништво окривљеног АА1, оца окривљеног АА1, али су је заједно користили), да су притом на више места (у једној путној торби, неколико кеса и једној кутији за хлеб) пронашли већу количину ватреног оружја и експлозивних материја (пиштољ марке «ЦЗ» модел 99, калибра 9 мм пара, уништеног фабричког броја са припадајућим оквиром и 15 комада муниције истог калибра, један револвер марке «ЦЗ магнум» модел М 83, калибра 357, уништеног фабричког броја и 6 комада муниције истог калибра, један пиштољ марке «ЦЗ» модел 70, калибра 7,65 мм, уништеног фабричког броја са припадајућим оквиром и 8 комада муниције истог калибра, један преправљени пиштољ марке «BLOW» калибра 6,35 мм, делимично уништеног фабричког броја са припадајућим оквиром и 6 комада муниције истог калибра, један пиштољ марке «Берета» модел 950, калибра 6,35мм, уништеног фабричког броја са припадајућим оквиром и 7 комада муниције истог калибра, један пиштољ марке «ЦЗ» модел М 88, калибра 9 мм пара, са бројем 1840 на цеви оружја, са припадајућим оквиром и 3 комада муниције истог калибра, 183 комада муниције различитог калибра, као и ватрено оружје и муницију чија набавка и држање није дозвољена грађанима и то један аутоматски пиштољ марке «Шкорпион» калибра 7,65 мм, уништеног фабричког броја са припадајућим оквиром и 10 комада муниције истог калибра, једну аутоматску пушку марке «Хеклер и Кох», модел МП 3, калибра 9 мм пара, уништеног фабричког броја са два припадајућа оквира, једну аутоматску пушку марке «SITES SPEKTRE» модел ФБРОКВ 3126 калибра 9 мм пара, уништеног фабричког броја са припадајућим оквиром и 27 комада муниције истог калибра, 3 пригушивача, три ручне бомбе М52 серијских бројева 8744, 8726 и 9019 и једну ручну бомбу М 75 серијског броја 8502), те да је, током поступка, несумњиво утврђено да на торби, кесама и оружју који су пронађеним на лицу места, постоје трагови ДНК профила АА1 (на ручкама торбе у којој је нађено оружје; појединим комадима оружја - рукохвату револвера, пиштољу «ЦЗ 99» , пиштољу «ЦЗ М-88»; на ручкама црне велике кесе, у којој је такође било оружје, на пригушивачу, као и на жутим ручкама плаве кесе и ручкама зелене кесе, у којој је такође пронађено оружје), те и трагови ДНК профила окривљеног АА (на окидачу пиштоља «М-88» и пригушивачу). Притом, из извештаја дипломираног инжењера балистичара ВВ1 број 11740/08 од 26.07.2008.године, произилази да предметни комади оружја, ближе наведени у првостепеној одлуци, представљају ватрено оружје у смислу Закона о оружју и муницији Републике Србије.

Када је у питању кривично дело из члана 355 став 2 КЗ, првостепени суд је, из признања окривљеног ЂЂ, које је потврђено исказом сведока СС и писаним доказима - потврдом о привремено одузетим предметима од окр. ЂЂ и налазом вештака НКТЦ Светлане Башић-Петровић (на околност исправности докумената), несумњиво утврдио да је, током 2007.године, набавио лажну јавну исправу - личну карту издату од стране МУП-а Републике Србије, ПУ Београд 12.02.2007.године, на име ''СС10'', серијског броја СР 17545195, регистарског броја Х 316912, која је била израђена на обрасцу који се разликује од оригиналног по боји и квалитету папира, са имитираним воденим жигом, имитираним заштитним кончићем и лошијим квалитетом штампе, те је да ту фалсификовану личну карту употребио 25.09.2008.године када је показао приликом закључивања уговора о закупу стана са станодавцем СС (у Студентској улици број 17 у Београду).

Најзад, када је у питању кривично дело из члана 246а став 1 КЗ, првостепени суд је, из признања окривљеног ББ, несумњиво утврдио да је критичног дана полиција код њега пронашла и одузела опојну дрогу ''хероин'', те да је исту држао за сопствену употребу, јер је уживалац опојних дрога, при чему је његова одбрана проверена и потврђена налазом вештака неуропсихијатра.

Првостепени суд је, у погледу субјективног односа учинилаца према кривичним делима, правилно утврдио да су именовани окривљени противправне радње предузели са директним умишљајем, као обликом виности (из члана 25 КЗ), при чему је о томе у побијаној пресуди дао ваљане разлоге. Наиме, првостепени суд је, када је у питању кривично дело из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ, правилно утврдио да су именовани окривљени били свесни да су се удружили ради организованог неовлашћеног промета опојних дрога, да делују као група и да су њен део, да у оквиру исте свако од њих обавља задатке који су му поверени, те да су сви били свесни чињенице да учествују у једном ланцу неовлашћеног промета опојних дрога ''хероин'' и ''кокаин'' који је законом забрањен, односно да тиме врше кривична дела, при чему су то чинили у стању урачунљивости и са директним умишљајем, јер су били свесни својих радњи и последица истих и хтели њихово наступање, а тиме и извршење дела. Притом је правилно нашао да је код окривљених АА и ЗЗ постојала и свест да својим радњама организују групу која ће неовлашћено стављати у промет опојне дроге, јер им је намера била да се одређени број људи удружи да би вршили кривично дело из члана 246 став 1 КЗ, а све у циљу стицања незаконите имовинске користи продајом наркотика. Такође, првостепени суд је правилно закључио да су окривљени АА и АА1 - када је у питању кривично дело из члана 348 став 3 у вези ставова 2 и 1 и члана 33 КЗ, окривљени ЂЂ – када је у питању кривично дело из члана 355 став 2 у вези става 1 КЗ, те окривљени ББ – када је у питању кривично дело из члана 246а став 1 КЗ, поступали са директним умишљајем, јер су били свесни забрањености конкретних радњи које су предузимали и последица истих, а тиме и извршење предметних кривичних дела.

Првостепени суд је и по питању осталих елемената кривице окривљених дао вањане разлоге, обзиром да је, поред тога што је поуздано утврдио да су са умишљајем предузели противправне радње које су законом предвиђена као кривична дела, утврдио и то да су у време предузимања истих били урачунљиви. У ту сврху је извео доказ вештачењем на околности њихових способности да схвате значај дела и могућности да управљају својим поступцима, па је, на основу налаза вештака неуропсихијатра проф. др. СС26, специјалисте форензичке психијатрије и др. СС27 (које је у свему прихватио као стручне и објективне, дате у складу са правилима струке, а на које ни странке нису имале примедби утврдио), утврдио да су окривљени душевно здраве особе, да код њих није утврђено постојање душевне болести, душевне заосталости, нити привремени душевни поремећај који би, у време извршења дела, битно утицали на њихове способности да схвате значај дела и могућности да управљају својим поступцима, али и то да су неки окривљени токсикомански зависници, или су то раније били (ГГ, ДД, ББ, ВВ), те да су њихове способности схватања значаја дела и могућности управљања поступцима у време извршења дела биле смањене, али не и битно, о чему је дао детаљне и исцрпне разлоге.

Првостепени суд је при томе, дао ваљане разлоге у вези са анализом и оценом веродостојности изведених доказа. Тако, када су у питању искази испитаних сведока, првостепени суд их је правилно оценио као логичне, међусобно сагласне и поткрепљене другим материјалним доказима, при чему је дао детаљне и исцрпе разлоге у вези са анализом и оценом веродостојности њихових исказа. Сведоци чији су искази прихваћени су, и по налажењу овог суда, јасно, недвосмислено, детаљно и хронолошки описали битне чињенице и околности, које се односе на инкриминисане догађаје. Поред тога, првостепени суд је, по питању исказа појединих сведока и њихових делова, дао одговарајуће разлоге зашто их прихвата или не прихвата, или због чега сматра да су без утицаја на другачије сагледавање чињеничног стања. Уз то, првостепени суд је правилно анализирао налазе и мишљења вештака, ангажованих током предметног кривичног поступка (основне и допунске, како оне у писаној форми, тако и оне дате усмено, на главном претресу), при чему им је правилно поклонио веру, оценивши да су дати у свему у складу са правилима науке и вештине - стручно, објективно и аргументовано. На крају, првостепени суд је прихватио и остале доказе (како писане доказе, тако и оне у форми аудио записа и друге), правилно оценивши да су сагласни, како међусобно, тако и са осталим изведеним доказима, при чему се махом ради о исправама, или писаним актима и документима, који су или издати од стране надлежних органа, или су настали у вези са овим поступком, а истинитост њихове садржине, па тиме и веродостојност, ничим није доведена у сумњу (пре свега потврде о привремено одузетим предметима, из којих произилази да су од окривљених, привремено одузете материје које представљају опојне дроге ''хероин'' и ''кокаин'', средства која се користе за разблаживање опојних дрога ''парацетамол'' и ''кофеин'', вагице за прецизно мерење које служе за размеравање опојних дрога и сл.).

Обзиром да је првостепени суд на адекватан начин вредновао све изведене доказе, тако су и аудио записи и транскрипти прислушкиваних телефонских разговора тумачени управо у ''корелацији'' са осталим, превасходно материјалним доказима. Притом је поуздано и недвосмислено утврдио који од прислушкиваних разговора се односе на неовлашћено стављање у промет опојних дрога и шта из истих произилази и за то је дао уверљиве разлоге.

Наиме, након потпуне и правилне анализе снимљених телефонских разговора, првостепени суд је исправно закључио да из садржине неких од тих разговора произилази да се поједини окривљени познају (договарају да се виде, разговарају о поверљивим стварима итд), да постоји и сложенија повезаност између њих - одређена организованост и међусобна координација, али и да се ради о тзв. ''шифрованим разговорима'', јер се користе поједини термини и скраћенице да се прикрије права садржина и циљ разговора – неовлашћено стављање у промет опојних дрога, а у појединим случајевима, уместо отвореног (експлицитног) разговора о догађајима и појавама (на којима су инсистирали у својим одбранама), претежно употребљавају уопштене и неодређене термине и флоскуле (''ово да ти донесем'', ''нешто да ти дам...'', ''да узмем оно...''). Притом би се неки од појмова и израза из тих разговора могли повезати са спортом и рекреацијом, или са трговином моторним возилима, али је евидентно да се не односе на то, већ да се користе да би се прикрила права садржина и циљ разговора, како је то првостепени суд правилно закључио. Првостепени суд до предметних закључака није дошао произвољним тумачењем и хипотетички, јер су у побијаној одлуци дати одговарајући разлози из којих произилази да су закључци првостепеног суда по тим питањима исправни. Тако, у разговорима које окривљени АА води са НН лицима, као синоними за опојне дроге ''кокаин'' и ''хероин'', користе се изрази везани за спорт, нпр.: «Скијање, јел има?», «Оно бело», «Нећу оно снег, него оно мало за промену», а у порукама се помињу «беле мајице» итд., при чему окривљени АА користи и изразе: ''санке'', ''бело'', ''скијање''. Даље, ово потврђује и анализа разговора које воде окривљени АА и окривљени ЗЗ, јер кроз шифре говоре о трговини наркотицима. Притом користе неке термине који би се могли повезати са аутомобилима, али се то очигледно не односи трговину истим, јер би описи аутомобила, који би евентуално били предмет трговине, морали бити много детаљнији (почев од тога који је конкретно тип возила у питању, у каквом су стању каросерија, мотор, пнеуматици, колико је возило прешло, па преко боје, изгледа унутрашњости и пакета опреме, до тога да ли су домаћих регистарских ознака, да ли су царињени, колика је цена, има ли кварова итд.).

И по налажењу овог суда је очигледно да се ради о шифрама, о којима су се окривљени претходно споразумели, јер саговорници, и поред непрецизности и недоречености у међусобној комуникацији, добро разумеју, о коме, или о чему говоре. Стога је, првостепени суд, након правилне анализе садржине датих разговора, правилно закључио да окривљени не разговарају о спорту (''скијању'' и сл.) и другим рекреативним активностима, аутомобилима и сл., већ о незаконитој активности, усмереној на неовлашћену трговину наркотицима, те проблемима који су се јављали током исте. Због тога је, по налажењу овог суда, неоснована и тврдња из одбране окривљеног ЗЗ да новац, који се спомиње у телефонским разговорима које води са АА, потиче из трговине аутомобилима .

Притом је првостепени суд посебно и детаљно анализирао и ценио веродостојност исказ сведока сарадника ЕЕ1, па је правилно поступио када га је у целости прихватио и поклонио му веру, оценивши да је истинит, како у вези чињеница које је навео, а које су у потпуности потврђене и другим доказима, тако и у погледу детаља који су њему познати, а тичу се количине опојне дроге која је набављена од стране окривљених, количине опојне дроге која је продавана, цена по којој је продавана, лица која су у томе учествовала, њихових улога и др.. Наиме, првостепени суд је пре свега узео у обзир да се о многим чињеницама, а посебно у вези познанства са АА, члановима његове породице, осталим окривљенима, те појединостима које су му познате о активностима ових лица у вези са неовлашћеном трговином опојним дрогама, у више наврата изјаснио исцрпно и на истоветан начин, при чему је дао логична и уверљива објашњења, посебно о томе на основу чега су му ти детаљи познати. Притом је правилно имао у виду и неспорне чињенице - да је сведок сарадник познавао све окривљене, а пре свега АА, АА1 и ЕЕ, код којих је одлазио у кућу, помагао им (посебно ЕЕ) и да се с'тога ни на који начин не може довести у сумњу чињеница да је, током 2007. и 2008.године, био у прилици да се упозна и са начином њиховог живота, активностима које су предузимали, па тиме и пословима у вези са опојном дрогом (обзиром на делимична признања окривљених АА и ГГ, у вези са тим). То потврђују наводи други окривљених, јер из њихових одбрана произилази да су сведока сарадника упознали управо преко окривљеног АА. Са друге стране, првостепени суд је правилно закључио да није било чињеница и разлога који би компромитовали сведочење сведока сарадника, или довели у питање објашњења која је дао. Даље, првостепени суд је правилно нашао да је исказ сведока сарадника сагласан са одбранама окривљених који су признали извршење кривичних дела, одређеним наводима из одбране окривљене ЕЕ, те материјалним доказима у списима, резултатима налаза вештака биолошке струке и ДНК анализама, те садржином телефонских разговора.

Првостепени суд је правилно поступио када је одбио неке од доказних предлога, при чему је у побијаној одлуци дао детаљне разлоге због чега сматра да ти докази нису неопходно потребни да би се правилно и истинито утврдило чињенично стање, исправно закључивши да су исти, имајући у виду друге изведене доказе, сувишни (јер нису од утицаја на другачије сагледавање чињеничног стања), те да би њихово извођење, обзиром на обимност предмета, број окривљених, количину других изведених доказа и трајање кривичног поступка, било противно начелима економичности и целисходности.

Притом је правилно одбио следеће доказне предлоге: браниоца окривљеног ЗЗ - да се испитају у својству сведока: СС31, СС32, СС33 и СС34 (на околности везане за привремено одузимање предмета од окривљеног ЗЗ, између осталог и возила марке “Алфа Ромео», правилно налазећи да је извођење ових доказа сувишно, обзиром да су у вези са тим чињеницама изведени други докази); окривљене ЕЕ - да се у доказном поступку поново преслушавају телефонски разговори које је водио оптужени АА (правилно налазећи да је то непотребно и да би водило би одуговлачењу поступка, обзиром да се ради о већ изведеном доказу); окривљеног ВВ - да се у својству сведока испита СС30 (на околности везане за дешавања пре његовог лишавања слободе, правилно налазећи да је то потпуно сувишно, обзиром на одбрану окривљеног ББ и исказе испитаних сведока из Министарства унутрашњих послова који су учествовали у том хапшењу); окривљеног АА1 - да се у својству сведока испита његова супруга АА3 (јер је, према званичној евиденцији, присуствовала бројним главним претресима и пратила суђење, па је искључена могућност да се након тога испита у својству сведока); окривљеног ББ - да се у својству сведока испитају: адвокат Жељко Сердар (који је, према записнику из полиције, присутвовао његовом саслушању у својству осумњиченог, правилно налазећи да је то непотребно, обзиром на писане доказе у списима, који се односе управо на те чињенице, односно податке из записника о саслушању у полицији од 02.06.2008.године, а који је у свему састављен у складу са одредбама тада важећег ЗКП) и СС4 (припадник Министарства унутрашњих послова, који је у својству сведока испитан на главном претресу и изјаснио се о свим важним чињеницама које су му познате, а такође је и одговорио на сва питања суда и странака, правилно закључивши да је његово поновно саслушање непотребно и сувишно); окривљеног ЂЂ - да се прибави извештај од А.Д. за осигурање и реосигурање ДДОР «Нови Сад» о томе да ли је, када и у ком периоду ЂЂ тражио копију полисе од ауто-одговорности за возило «Мерцедес _», рег.бр. _, (правилно налазећи да је то сувишно, с'обзиром на изведене доказе, посебно исказ сведока СС5).

При свему томе, првостепени суд је исправно поступио када је одбио предлоге да се поново обаве одређена вештачења: окривљеног АА1 - да се изврши ДНК анализа трагова на новчаницама нађеним његовом у сефу «Комерцијалној банци» и окривљеног ЂЂ и његовог браниоца - да се обави ново вештачење ДНК анализом трагова затечених на предметима нађеним приликом претреса гараже у улици _. Притом је, када је у питању предлог окривљеног АА1, правилно закључио да то није неопходно ради разјашњења битних чињеница, када се имају у виду остали изведени докази, пре свега вештачење трагова ДНК нађених на лицу места (у гаражи у улици _), између осталог и на новцу из љубичасте коверте, на коме је утврђено присуство свих варијанти ДНК профила окривљеног АА1, али и с'обзиром на чињеницу да су новчанице нађене у сефу «Комерцијалне банке», привремено одузете и предате у банку ради чувања. Када су у питању предлози окривљеног ЂЂ и његовог браниоца, првостепени суд је правилно оценио да је биолошко вештачење вештака НКТЦ МУП-а Р. Србије СС25 и СС24, као и допунско вештачење које је касније урадила вештак СС24, у свему урађено стручно и објективно, јер садрже аргументоване разлоге у вези са методама рада, примењеним стандардима који се користе у тим истраживањима и статистичким прорачунима, те за закључке и објашњења који су дати у истом.

Наиме, оба вештака су, како се то у првостепеној одлуци правилно закључује, поступали у оквиру задатака који им је дат наредбом првостепеног суда, па су дошли до истоветних закључака, тако да се њихови налази допуњују, сагласни су и чине једну логичну целину, посебно у делу налаза који се односи на анализу трага који је узет са ручки кесе са ознаком «Лили» (у којој је пронађена опојна дрога ''хероин''). Наиме, тај траг је анализиран од стране оба вештака, коришћењем различитих хемикалија и дошло се до истог закључка - да постоје мешани ДНК профили, али да се међу њима уочавају све ''алелне варијанте'' ДНК профила окривљеног ЂЂ. Стога је првостепени суд правилно закључио да није неопходно ново вештачења на те околности, посебно што није било разлога који би довели у сумњу објективност и стручност вештака СС25 и СС24. Притом, чињеница је да је вештак СС24 у међувремену променила радно место и да је допуну вештачења дала као вештак «ДНК Центра за генетику», а не као запослена у НКТЦ-у. Али, та чињеница, сама по себи, не може да доведе у питање њену стручност и објективност, посебно што је, приликом одређивања допунског вештачења (на околности биостатистичког прорачуна за предметни мешани ДНК траг са «Лили» кесе и утврђивања вероватноће да је окривљени ЂЂ један од донора тог трага (са још две несродне особе)) и поверавања истог јединој специјализованој установи која се бави тим врстама вештачења - «ДНК центру», првостепени суд имао у виду да НКТЦ није имао техничке могућности да то уради.

На крају, првостепени суд је правилно оценио да су потпуно неосноване примедбе окривљеног ЂЂ и његових бранилаца на стручност СС25 и СС24 као вештака. Наиме, оне су аргументовано објасниле како се дошло до одговарајућих резултата, а посебно о томе када се може тврдити да је постоји одређени ''алел'', колико гена притом треба да буде неспорно издвојено, колики је интензитет сигнала кад се сматра ''артефактом'' итд.. Притом су сагласно истакле да се, у принципу, профили анализирају на машини помоћу софтвера, али и то да, ако машина није обележила ''алеле'', то може да учини и вештак преко тзв.''електро-ферограма'', тако што ће да процени који су то ''реални алели'' и да их у даљој анализи оцени, као и то да и у случајевима када је количина биолошког материјала мала и када су ''пикови'' нижи, али се ''алел'' јасно види, вештак може да утврди ''алелну варијанту''.

Стога је правилна оцена првостепеног суда да су предлози да се обаве поменута вештачења, сувишно, јер би то било у супротности са начелима економичности и целисходности, а не би допринело другачијем утврђењу чињеничног стања.

Првостепени суд је правилно отклонио извођење доказа: увидом у листинг телефонских разговора за окривљене ДД и ЖЖ (с'обзиром да је овлашћени тужилац одустао од тог предлога) и испитивањем у својству сведока СС11 (правилно налазећи да је то сувишно обзиром на утврђене чињенице).

На крају, првостепени суд је правилно, решењем од 19. новембра 2010.године, делимично уважио предлоге бранилаца окривљене ЕЕ и окривљеног ЂЂ и из списа издвојио аудио записе телефонских разговора, снимљених по наредби истражног судије Кри. Пов. 408/08 од 26.05.2008.године, јер већи део тих разговора не води окривљени АА, за ког постоји наредба истражног судије за прислушкивање, већ друга лица, тако да нису снимљени у складу са одредбама закона, нити у складу са том наредбом истражног судије. Међутим, са друге стране је правилно одбио захтев за издвајање преосталих аудио записа телефонских разговора снимљених по наредбама истражног судије Кри. Пов. 408/08 од 26.05., 29.05., 22.07., 25.07. и 11.08.2008.године - јер су снимљени у свему према наредби овлашћеног истражног судије и по предлогу овлашћеног јавног тужиоца и у вези са кривичним делима за која постоји законска могућност да се таква мера спроведе.

Првостепени суд је такође детаљно, потпуно и правилно образложио разлоге због којих је прихватио поједине наводе из одбрана окривљених, при чему је и оцена тих одбрана јасна (појединачна оцена, оцена о њиховој међусобној вези, као и у склопу са осталим изведеним доказима). Првостепени суд је тако, као истините, прихватио одбране окривљених: ГГ - који је признао да се у спорном периоду бавио продајом опојних дрога, ЂЂ - када је у питању кривично дело из члана 355 став 2 КЗ и ББ. – који је навео је уживалац опојних дрога (што је потврђено налазом вештака неуропсихијатра) и да је опојну дрогу, која је критичном приликом пронађена код њега, држао за сопствену употребу. Наиме, наводи из одбрана ових окривљених су у битном проверени и потврђени материјалним доказима, при чему је првостепени суд јасно и детаљно објаснио, којим то доказима су одбране потврђене, шта је утврђено из тих доказа итд.. Притом, када је у питању саслушање окривљеног ББ у полицији, нису основани наводи из његове жалбе да томе ''није присуствовао никакав правни саветник, односно бранилац'', и да је тиме ''прекршено'' његово право на одбрану, јер из предметног записника о његовом саслушању, недвосмислено произилази да је томе присуствовао бранилац, пошто на истом постоји факсимил - печат адвоката.

Са друге стране, првостепени суд је правилно поступио када није прихватио одбране окривљених: АА, ЗЗ, АА1, ЕЕ, ВВ, ДД, ЖЖ и ЂЂ (по питању кривичног дела из члана 246 став 2 КЗ), при чему је и за то дао детаљне и ваљане разлоге (који су ближе наведени у образложењу првостепене одлуке, у делу у коме су појединачно анализиране одбране и изведени докази и дата оцене њихове веродостојности). Наиме, након исцрпне анализе предметних одбрана, првостепени суд је правилно закључио да тврдње из истих не одговарају истини, јер су, не само међусобно противречне (пошто су се поједини окривљени, о неким битним чињеницама и околностима, током предметног кривичног поступка различито изјашњавали, мењајући своје наводе), него су и у супротности са изведеним доказима, а посебно оповргнути исказом сведока сарадника и одговарајућим снимцима и транскриптима телефонских разговора, те материјалним доказима. Стога је првостепени суд правилно закључио да су неуверљиве и нелогичне, дате са циљем да се избегне, или умањи кривица за предузете противправне радње.

Тако је правилно оценио да је одбрана окривљеног АА - да је у инкриминисаном периоду продавао ''само'' опојну дрогу ''кокаин'' и то у мањим количинама и да се није бавио продајом опојне дроге ''хероин'', поготово не у великим количинама, неоснована, супротна осталим изведеним доказима и усмерена искључиво на избегавање кривице. Наиме, тврдња да је ''продавао опојну дрогу ''кокаин'' у мањим количинама'', оповргнута је, како количином опојне дроге која је пронађена приликом претреса гараже породице АА, тако и исказом сведока сарадника и садржином и бројем прислушкиваних телефонских разговора које је водио са више НН лица. Притом, сведок сарадник ЕЕ је изјавио да је ''најмање 100 пута видео'' да окривљени АА неовлашћено продаје опојну дрогу у својој кући (објаснивши да опојну дрогу није крио, већ је држао у кући, у плакару, да је исту понекад мерио, а понекад је без мерења, ''од ока'', стављао у пакетиће, те да је купцима бацао са терасе, а да су они њему на терасу бацали новац). Такође је и тврдња да није продавао опојну дрогу ''хероин'' оповргнута, како наводима из одбране окривљеног ДД (коју је дао у полицији и у истрази - да је опојну дрогу ''хероин'' куповао од окривљеног АА ''аа''), тако и исказом сведока сарадника (да је по налозима овог окривљеног, другим окривљенима односио и опојну дрогу ''хероин'' ради даље неовлашћене продаје, за шта је добијао одређену количину исте и половну гардеробу), сведока СС8 (датог у истражном поступку - да је од окривљеног ГГ, код кога је редовно куповао опојну дрогу ''хероин'', сазнао да исту набавља од извесног ''аа'', што је неспорно надимак окривљеног АА), те писаним доказима.

Првостепени суд је такође правилно оценио да је одбрана окривљеног ЗЗ - да нема никакве везе са опојним дрогама, да није заједно са АА организовао групу, те да истом никада, па ни на дан хапшења, није послао било какву опојну дрогу, неуверљива, супротна осталим изведеним доказима, па тиме и потпуно неоснована. Првостепени суд је правилно закључио да су окривљени АА и ЗЗ организовали остале окривљене ради неовлашћене продаје опојних дрога ''кокаин'' и ''хероин'', а зараду међусобно делили. Чињенице у вези са тим је превасходно и поуздано утврдио из исказа сведока сарадника - који је, поред осталог, навео да је познавао окривљене ЗЗ и АА, да их је виђао заједно, јер су били другови, али и партнери ''у послу са дрогом'', да је чуо и разговоре које су водили ''у вези дроге и новца'', те да је АА набављао углавном опојну дрогу ''хероин'', а ЗЗ ''кокаин'', па су те опојне дроге размењивали и продавали, при чему је детаљно и хронолошки описао како је све функционисало. Даље, тврдње из одбране окр. ЗЗ да нема никакве везе са прометом опојних дрога су демантоване и садржином снимљених телефонских разговора које је водио са окривљеним АА. Наиме, након потпуне и правилне анализе тих разговора и чињеница и података који произилазе из истих, првостепени суд је правилно закључио не само да се њих двојица познају, већ и да постоји сложенија повезаност између њих и одређен степен блискости (по начину на који се ословљавају, договарају да се виде, разговарају о поверљивим стварима итд), као и организација и координација (договори и сарадња око послова и сл.), као и опрез током разговора (труде се да не откривају детаље и сл.). Притом је правилно закључио да се одређени број тих разговара односи управо на незакониту трговину наркотицима и организацију исте, јер често комуницирају у вези набавке опојних дрога, ценама по којима се и купују и продају, начину продаје, ангажовању лица која ће се бавити продајом (нпр. када анализирају ко би био погодан да то ради уместо окривљеног ВВ, када разговарају о понашању окривљеног ГГ и заједно анализирају могућност да нађу новог, ''поузданог човека за тај посао'', при чему је ЗЗ за тај посао препоручио ''Мецу'', односно сведока сарадника, а АА му указује да исти неодговара, јер има сталан посао итд.), њиховом односу према тим лицима (нпр. када је реч о окривљеном ГГ, чијим ''радом'' нису задовољни, окр. ЗЗ саветује окр. АА да истог треба ''ишамарати'' и сл.), исплатама, подели зарада и преузимању новца (нпр. окр. АА у више наврата позива окр. ЗЗ да дође и преузме део новца и сл.) итд.. Из свега тога је јасно да су одлуке у вези начина неовлашћене продаје опојних дрога, те количине и цене, ови окривљени доносили заједно, да су унапред и прецизно одређивали задатке осталим окривљенима, делили новац итд.. Уз то, првостепени суд је правилно закључио да је одбрана окривљеног ЗЗ неоснована и када се ради о догађају од 24.07.2008.године (дан хапшења oкривљених), јер је у супротности са наводима сведока сарадника - који је објаснио да је ПВЦ кесу са црвеним апликацијама, у којој је пронађена опојна дрога ''кокаин'', тог дана преузео од окривљеног ЗЗ и предао окривљеном АА, налазом вештака биолошке струке, тј. ДНК анализе - из којих произилази да је управо на тој кеси пронађен траг ДНК профила окривљеног ЗЗ, а посебно из садржине прислушкиваних телефонских разговора, које су тог дана водили окривљени АА и ЗЗ, јер причају о ''примопредаји нечега'' и новцу, АА обавештава ЗЗ да ће да пошаље ''Мецу'', односно сведока сарадника, ЗЗ се ''брине'' да ће полиција да заустави сведока сарадника и шта ће овај тад рећи итд.. Окривљени ЗЗ не би имао разлога да брине о томе шта ће ''аа7'' рећи полицији, ако га зауставе, да је, како је тврдио у одбрани, АА послао стероиде, јер њихов промет није законом забрањен, тако да је првостепени суд извео логичан закључак - да је забринут зато што је по сведоку сараднику послао опојну дрогу ''кокаин''.

Првостепени суд је правилно оценио и одбрану окривљеног АА1. Тако, његове тврдње да нема никакве везе са продајом опојних дрога су потпуно у колизији са осталим, пре свега са материјалним доказима, који несумњиво упућују на закључак да је он био у контакту, како са кесама у којима је пронађена опојна дрога, са вагицом која је коришћена за размеравање опојних дрога, тако и са опојним дрогама ''хероин'' и ''кокаин''. Наиме, из налаза вештака биолошке струке, тј. ДНК анализе, произилази да је утврђено присуство трагова ДНК профила окр. АА1 на већини ствари које су биле у путним торбама које је полиција пронашла у његовој гаражи и то: на кеси у којој су били опојна дрога ''хероин'' и средства која служе као разблаживачи, на кеси у којој је пронађена вага, на самој ваги за прецизно мерење, на једној тегли у којој је била опојна дрога ''кокаин'', па чак и на једном од четири ПВЦ пакета са опојном дрогом ''хероин'', који су били у ПВЦ кеси са натписом «Лили». Првостепени суд је притом правилно закључио да је неуверљиво и нелогично објашњење да су трагови његовог ДНК профила пронађени, зато што је, пре него што је полиција дошла, однео у гаражу неке ствари, па када је видео поменуте торбе, из радозналости их је испретурао, посебно када се има у виду да је, приликом саслушања у полицији (у присуству браниоца), тврдио да није имао кључ од предметне гараже, да је исту превасходно користио његов син, те да до претреса није знао шта се све налази у гаражи, нити је видео торбе у којима је полиција пронашла опојну дрогу и оружје. Одбрана окр. АА1 је супротна и са исказом сведока сарадника ЕЕ1 који је децидно изјавио да је између АА1 и АА, било примопредаје пакета опојном дрогом ''хероин'', као и новца, при чему се ради о особи која је често боравила у кући породице АА и била у прилици да види шта се у истој дешава. Стога је првостепени суд одбрану овог окривљеног правилно оценио као потпуно недоследну и контрадикторну, а самим тим неосновану, уз закључак да је усмерена на избегавање кривице.

Даље, првостепени суд правилно није прихватио ни одбрану окривљене ЕЕ, о чему је дао одговарајуће разлоге (страна 101 и 102 побијане пресуде). Наиме, она је у својој одбрани тврдила да није знала чиме се окривљени АА бави, да у стану своје мајке није скривала опојну дрогу, те да исту није продавала. Првостепени суд је правилно ове наводе оценио као неосноване, јер су супротни изведеним доказима. Наиме, она је у инкриминисаном периоду била супруга окривљеног АА, са њим је живела у истом домаћинству (у _ улици број _, у _) и знала је да њен супруг није имао сталан посао. Притом су живели у кући у којој се свакодневно неовлашћено трговало опојним дрогама, па је свакако била у прилици да види лица која су долазила ради куповине опојне дроге. Стога је нелогично да није знала чиме се њен тадашњи брачни друг бави и од чега зарађује, па чињенице да део куће у којој је живела ''има сопствено двориште и гледа на _ улицу'' и да се део дворишта који припада другим деловима зграде и у коме је пронађена опојна дрога ''не види из стана у коме је живела ЕЕ'', то не искључују, јер се до сазнања о неким чињеницама и околностима не мора само на тај начин – могућношћу да се види други део дворишта и континуираним посматрањем истог. Притом, на неистинитост тврдњи окривљене ЕЕ да, иако су били у браку, није знала чиме се окривљени АА бави, указује и телефонски разговор између њих, у коме га је, непосредно пре хапшења, упозорила да је полиција испред куће. Нелогично је да га упозорава на присуство полиције у близини куће, ако не зна да се он бави нечим незаконитим.

Поред тога, првостепени суд је правилно закључио да је неприхватљива и тврдња из одбране окр. ЕЕ да у стану своје мајке није сакривала наркотике и да није знала шта се налази у кесама које је, у два наврата, у том стану, на захтев АА, предала сведоку сараднику. Да је окривљена очигледно знала да се, у кесама које је предавала сведоку сараднику, налази опојна дрога ''кокаин'', произилази пре свега из исказа сведока сарадника - да је, по налогу окривљеног АА, одлазио по опојну дрогу у стан мајке окривљене, да јој при том није говорио по шта је долазио, а она га ништа није питала, већ му је у оба наврата, уз речи да ''то носи СС7'', предавала провидне ПВЦ кесе. Првостепени суд је такође правилно закључио да је у оба наврата у тим кесама била опојна дрога ''кокаин'', пошто је сведок сарадник објаснио да је у кесама, које му је окривљена давала, било 5 до 6 мањих провидних пакетића и да се видело да су унутра лоптице опојне дроге ''кокаин'', при чему се ради о лицу које, не само што је често разносио сличне пакете са опојним дрогама ''хероин'' и ''кокаин'', већ је у једном периоду био и зависник. С'тога је логичан закључак првостепеног суда, да је могао да препозна када се ради о пакетићима са опојном дрогом (у овом случају са опојном дрогом ''кокаин'').

На крају, правилност закључка првостепеног суда да је окривљена и неовлашћено продавала опојне дроге, произилази из садржине телефонског разговора између окривљених АА и ЗЗ, из кога се јасно види да и она продаје опојне дроге и да дневно зарађује 50 евра. Првостепени суд је притом правилно оценио да се ради о искреном разговору, који окривљени воде спонтано, у вези посла који заједнички раде (неовлашћени промет опојних дрога), па у једном моменту окривљени АА, окривљеном ЗЗ износи чињенице да и ''његова Јелена'' дневно зарађује 50 евра, да јој је омогућио да ''има за себе трошак'' и у наставку разговора подробно објашњава да она заиста и зарађује те паре, јер се то види из тога колико троши, купује скупе ствари итд.. Притом је тврдњу окривљене да је у том разговору окривљени АА желео да слаже окривљеног ЗЗ о томе колико зарађује, па му је говорио да и она зарађује 50 евра, не би ли смањио део који треба да се дели, правилно оценио нелогичну. Наиме, не види се логичност да би се на тај начин могао ''умањити'' део ЗЗ, пошто је окривљена у то време била супруга АА, па би њихова зарада, по логици ствари, пре требала да буде јединствена у односу на трећа лица. Стога, нису основани ни жалбени наводи браниоца окривљене у вези са тим.

Првостепени суд је такође правилно поступио када није прихватио ни одбрану окривљеног ВВ. Тако, овај окривљени је своју одбрану засновао на тврдњама да није продавао опојне дроге по налогу окривљеног АА, чак ни окривљеном ББ. Првостепени суд је правилно оценио да је оваква одбрана супротна осталим изведеним доказима, пре свега исказу сведока сарадника - који је био категоричан да је, по налогу АА, лично, у више наврата, окривљеном ВВ односио одређене количине опојне дроге ради даље продаје; те исказима сведока СС9 и СС4 - који су 02.06.2008.године присуствовали примопредаји опојне дроге између окривљених ВВ и ББ, те садржини телефонских разговора између окривљених АА и ЗЗ након његовог хапшења (ко ће да га замени, када ће изаћи да би наставио са продајом дроге и сл.). Притом је посебно анализирао и наводе из одбране окривљеног ББ, дате током главног претреса, у којима није оспоравао да је критичног дана полиција код њега пронашла опојну дрогу ''хероин'', али је, за разлику од преткривичног поступка и истраге, оспоравао да је исту набавио од окривљеног ВВ, објашњавајући да је ''сасвим случајно'' пролазио поред његове куће када су га радници полиције зауставили, те да је изјаве у полицији и истрази, дао под ''физичким и психичким притиском да окриви ВВ'', па исте није прихватио, налазећи да су супротни изведеним доказима и утврђеним чињеницама, а пре свега наводима из исказа сведока СС9 и СС4 (који су били очевици примопредаје између окривљених ВВ и ББ), те чињеницама које је ББ навео у полицији и пред истражним судијом (када је детаљно објаснио познанство са окривљеним ВВ, у ком периоду је од њега набављао опојну дрогу ''хероин'', како му изгледа кућа, какве су му породичне прилике и сл.), уз правилан закључак да је окривљени ББ своју одбрану изменио само да би помогао окривљеном ВВ да избегне кривицу.

Првостепени суд правилно није прихватио ни одбрану окривљеног ДД, који је у истој навео, поред осталог, да није разносио опојне дроге по налогу окривљеног АА. Наиме, и његова одбрана је, како је то првостепени суд правилно закључио, у супротности са исказом сведока сарадника - који је децидно навео да је и окривљени ДД, по налозима окривљеног АА, носио пакете са опојном дрогом окривљеном ЖЖ, тако и његовој изјави у преткривичном поступку, у присуству браниоца - да се опојном дрогом ''хероин'' редовно снабдевао код окривљеног АА «аа», посебно што је том приликом изнео и пуно детаља и истинитих података који се тичу живота окривљеног АА и његове породице - где живи, број мобилног телефона, имена и надимке чланова његове породице (оца «аа1», жене ''аа5'' итд.), да је код истог виђао лица по надимцима ''аа7'' и ''гг'' и конкретне тврдње да му је исти, након једне године од када је почео да код њега купује дрогу, дао аутомобил марке «Цитроен Ц-4» и наложио му да однесе пакетић са опојном дрогом ''хероин'' лицу које га је чекало у близини. Обзиром на то, првостепени суд правилно закључио да су каснији наводи овог окривљеног неистинити и усмерени на избегавање кривице.

Првостепени суд такође правилно није прихватио ни одбрану окривљеног ЖЖ, која се у суштини своди на тврдњу да нема никакве везе са продајом опојних дрога. Притом је пре свега имао у виду исказ сведока сарадника, који је категорично навео да га је окривљени АА слао да и његовом добром другу - окривљеном ЖЖ, носи опојну дрогу и детаљно описао време, место и начин на који му је исту предавао, као и то шта је окривљени ЖЖ радио са њом - одмах је продавао и то лицима која су га чекала у близини, те да је део новца задржавао за себе (3000 динара), а део прослеђивао АА (4000 динара).

Уз то, првостепени суд је такође правилно оценио и одбрану окривљеног ЂЂ. И овај окривљени је негирао да се бавио неовлашћеним прометом опојних дрога, истичући да нема никакве везе са опојном дрогом која је пронађена у гаражи породице АА, а првостепени суд је правилно нашао да је таква одбрана, с'обзиром на доказе изведене током главног претреса, неоснована. Наиме, ДНК анализом је несумњиво утврђено да на ручкама кесе са натписом «Лили», која је пронађена у поменутој гаражи, а у којој је било четири паковања са опојном дрогом ''хероин'', постоји и траг ДНК профила окривљеног ЂЂ. Притом је правилно оценио да је потпуно неуверљива тврдња окр. ЂЂ да је могуће да је ту кесу ''неком приликом'' дао окривљеном АА, али не са ''хероином'' у њој, посебно када се узме у обзир да је, након хапшења окривљеног АА и осталих из групе, променио адресу, да је непријављено боравио у стану који је, користећи фалсификовану личну карту, изнајмио под другим именом (што указује да се крио од државних органа), те да је приликом претреса тог стана, поред осталог, пронађена и фотокопија дела судских списа кривичног поступка, који се, у то време, већ водио против окривљеног АА и осталих. Притом је правилно оценио да је потпуно неуверљиво објашњење окривљеног ЂЂ да је те делове судских списа ''набавио'' од познаника, како би на неки начин ''помогао'' свом пријатељу, окривљеном АА, ангажовањем адвоката или сл.., посебно што је тада оптужница већ била подигнута, а окривљени су увелико ангажовали браниоце.

На крају, првостепени суд правилно није прихватио ни тврдње из одбрана окривљених АА и АА1 да немају никакве везе са оружјем које је пронађено у њиховој гаражи и да исто припада окривљеном ГГ, који га је донео и оставио у њиховој гаражи, правилно налазећи да су неуверљиве и супротне изведеним доказима, без обзира што је и окривљени ГГ ''потврдио'' да је торбу са опојном дрогом и оружјем, уз дозволу окривљеног АА, оставио у предметној гаражи. Наиме, на нелогичност ових тврдњи првенствено указују чињенице да, у поменутој гаражи оружје није пронађено само у једној торби, већ и у кесама и кутији за хлеб (један пиштољ и бомба умотана у крпу) и да су на торби, кесама и неким комадима оружја, пронађени трагови ДНК профила управо окривљених АА и АА1. Притом, предметне тврдње делују посебно неуверљиво, када се има у виду чињеница да је, уз поменуту торбу, нађено и нешто што никако не може припадати окривљеном ГГ, већ искључиво породици АА - кључ од сефа који у банци има АА1 и пуномоћје које је дао АА. Са друге стране, улога окривљеног ГГ у оквиру ове криминалне групе је била да неовлашћено продаје опојне дроге, под условима које одреди окривљени АА и за његов рачун, с'тим што исти није био задовољан његовим радом, разговарао је о томе са окривљеним ЗЗ и тражили су неког ко ће ''боље и сигурније радити''. Стога је правилан закључак првостепеног суда да није логично да му окривљени АА омогућава да у његовој гаражи оставља ствари у време када жели да га замени као продавца дроге. Уз све то, да су закључци првостепеног суда у вези са овим правилни, потврђују и други изведени докази, а посебно исказ сведока сарадника и садржина прислушкиваних телефонских разговора окривљених (АА и ГГ, АА и ЗЗ) из периода који је непосредно претходио проналаску оружја. При свему томе, првостепени суд је имао у виду чињеницу да је ДНК вештачењем, на једном од пронађених пиштоља (марке «Застава ЦЗ М-88») утврђено присуство трага ДНК профила окривљеног ГГ, па је правилно закључио да та чињеница указује на контакт овог лица са тим пиштољем, али је правилно поступио када о томе није одлучивао, јер окривљеном ГГ држање оружја није стављено на терет. Притом је правилно нашао и то да ова околност није од утицаја да чињенични закључци у вези неовлашћеног држања оружја од стране окривљених АА и АА1, буду другачији.

Поред тога, нису основани ни наводи из жалби: тужиоца Тужилаштва за организовани криминал, окривљеног АА, његових бранилаца - адвоката АБ и АБ1, бранилаца окривљеног ЗЗ - адвоката ЗА1, ЗА3 и ЗА2, окривљеног АА, његовог браниоца - адвоката АБ2, браниоца окривљеног ДД и ББ - адвоката БА, бранилаца окривљеног ЂЂ - адвоката ВА и адвоката ГА, бранилаца окривљене ЕЕ - адвоката ДА и браниоца окривљеног ВВ - адвоката ДА2, којима се првостепена пресуда побија због повреда кривичног закона, а који су, у суштини, засновани на ставу да је побијана пресуда донета уз битне повреде одредаба кривичног поступка и погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, те да је због тога дошло до погрешне примене материјалног права и повреде закона.

Првостепени суд је, на правилно утврђено чињенично стање, правилно применио кривични закон, када је радње које су окривљени: АА и ЗЗ, те ЂЂ, АА1, ЕЕ, ГГ, ВВ, ДД и ЖЖ, предузели у периоду од средине 2007.године, па до 28. јула 2008.године, квалификовао као кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ («Службени гласник Републике Србије» број 85 од 06.10.2005.године, који је важио у време извршења), јер се у тим радњама окривљених стичу сва субјективна и објективна обележја истог. Наиме, током предметног кривичног поступка је несумњиво утврђено да су се окривљени, заједно са сведоком сарадником ЕЕ1, удружили у са циљем да, ради стицања незаконите добити, у дужем временском периоду врше кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога, при чему је свако од њих имао унапред одређене задатке и улоге. Тако су окривљени АА и ЗЗ, као организатори, од различитих НН лица, неовлашћено, у већим количинама, набављали, куповали, али и организовали даљу неовлашћену продају супстанци које су проглашене за опојне дроге ''хероин'' и ''кокаин'', те посредовали и учествовали у неовлашћеној продаји истих, а да су остали окривљени: ЂЂ, АА1, ЕЕ, ГГ, ВВ, ДД и ЖЖ и сведок сарадник, у договору са њима, учествовали у даљој неовлашћеној препродаји, преносу и куповини истих, по инструкцијама и налозима које су добијали од окривљеног АА. Окривљени АА је исту након набавке скривао, припремао за даљу продају (мешао са разблаживачина, размеравао и паковао), организовао даљу продају и у том циљу одређивао задатке и давао налоге осталима из групе, а и сам је неовлашћено продавао; окривљени ЂЂ је од НН лица неовлашћено набавио опојну дрогу ''хероин'' ради даље продаје; окривљени АА1 је скривао опојне дроге ''хероин'' и ''кокаин'', мешао их са разблаживачина, размеравао и паковао; окривљена ЕЕ је скривала опојну дрогу ''кокаин'' и неовлашћено продавала опојне дроге; а остали окривљени су неовлашћено продавали опојне дроге ''хероин'' и ''кокаин'', с тим што су окривљени ДД и сведок сарадник ЕЕ1 имали и задатак да исте неовлашћено преносе, ради даље неовлашћене продаје. Ова група је опојну дрогу ''хероин'' продавала по цени од 800,00 динара или 10 еура за пола грама, односно по цени од 1.500,00 динара за један грам, а опојну дрогу ''кокаин'' по цени од 3.500,00 динара за један грам, а новац добијен од предметне продаје је предаван окривљеном АА, који је део тог новца делио са окривљеним ЗЗ, а део је са окривљеним АА1 скривао у гаражи и сефу у ''Комерцијалној банци'', или користио за куповину станова, при чему је, у инкриминисаном периоду, ова група, ради даље продаје, неовлашћено набавила најмање 21.890,82 грама смеше ''хероина'' и најмање 922,76 грама смеше ''кокаина''.

Даље, првостепени суд је, на правилно утврђено чињенично стање, правилно применио кривични закон, када је радње окривљених АА и АА1 квалификовао као кривично дело недозвољено држање оружја и експлозивних материја у саизвршилаштву из члана 348 став 3 у вези става 2 и 1 КЗ у вези члана 33 КЗ («Службени гласник Републике Србије» број 85 од 06.10.2005.), имајући у виду да је несумњиво утврђено да су дана 25.07.2008.године, у _, у улици _ број _, у гаражи коју су заједно користили, неовлашћено држали већу количину ватреног оружја и екплозивних материја и то како оружја за које нису имали дозволу, тако и оружја чија набавка и држање није дозвољена грађанима (више комада пиштоља и аутоматског оружја и бомбе), као и одговарајућу муницију и пратећу опрему, те да је (на основу ДНК анализе) несумњиво утврђено да постоје трагови ДНК профила АА1 на ручкама торбе, кеса и кутије за хлеб у којима је пронађено то оружје, као и на појединим комадима оружја, те и трагови ДНК профила окривљеног АА на окидачу пиштоља «М-88» и пригушивачу, из чега је евидентно да су остварили фактичку власт над тим ватреним оружјем и експлозивним материјама.

Поред тога, првостепени суд је правилно применио кривични закон, када је радње окривљеног ЂЂ, квалификовао као кривично дело из члана 355 став 2 у вези става 1 КЗ («Службени гласник Републике Србије» број 85 од 06.10.2005.), обзиром да је, ради употребе, набавио лажну јавну исправу – личну карту на име ''СС10'', израђену на обрасцу који се разликује од оригиналног по боји и по квалитету папира, са имитираним воденим жигом, имитираним заштитним кончићем и лошијим квалитетом штампе, а потом исту употребио приликом закључења уговора о закупу стана, при чему је био свестан свог дела и да је оно забрањено и хтео његово извршење.

На крају, првостепени суд је правилно применио кривични закон, када је радње окривљеног ББ, квалификовао као кривично дело неовлашћено држање опојних дрога из члана 246 –а став 1 КЗ, пошто је 02.06.2008.године, у Београду, неовлашћено држао, у мањој количини и за сопствену употребу, пакетић од 0,35 грама супстанце која је проглашена за опојну дрогу - мешавину опојне дроге ''хероин'', ''парацетамола'' и ''кофеина'', при чему је био свестан свог дела и тога да је оно забрањено, и хтео његово извршење.

Првостепени суд није у побијаној пресуди повредио кривични закон у корист окривљених, када их није огласио кривим за кривична дела из члана 346 став 1 КЗ (када су у питању окривљени АА и ЗЗ) односно за кривична дела из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ (када су у питању окривљени АА1, ЕЕ, ГГ, ВВ, ДД, ЂЂ и ЖЖ), а о томе је, на страни 115 побијане пресуде, у другом пасусу, дао јасне и правилне разлоге.

Првостепени суд је правилно нашао да се у радњама именованих окривљених не стичу и елементи кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 ставови 1 и 2 КЗ. Наиме, радња извршења кривичног дела из члана 346 став 1 КЗ се састоји у организовању групе или другог удружења за вршење кривичних дела за која се по закону може изрећи казна затвора од три године или тежа (у која несумњиво спада и кривично дело из члана 246 став 1), а радња извршења кривичног дела из члана 346 став 2 КЗ се састоји у приступању таквој групи или удружењу, припадању истој и вршењу кривичних дела у оквиру те групе или удружења. Притом то ''организовање'' подразумева стварање групе (најмање три лица) или другог удружења (''банда'' и слична организација), плана за вршење кривичних дела, доделу улога појединим припадницима и предузимање свих других мера неопходних за функционисање организације, а дело довршено самим организовањем и није потребно да је извршено кривично дело због ког је група, односно удружење организовано. Са друге стране, кривично дело из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ постоји када је основно кривично дело - неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ извршено од стране више лица која су се удружила управо ради тога (или када учинилац кривичног дела из члана 246 став 1 КЗ организује мрежу препродаваца, или посредника), при чему је за постојање овог квалификованог облика довољно је да се удружи више (најмање два) лица са тим циљем и да је предузета само једна радња у којој се стичу елементи бића кривичног дела из члана 246 став 1 КЗ. Обзиром на чињенично стање у овој кривичноправној ствари, јасно је да у радњама именованих окривљених постоје неки од наведених елемената кривичног дела из члана 346 КЗ, али и сва обележја кривичног дела из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ, при чему се поједини елементи тих кривичних дела поклапају. Kaкo радње удруживања више лица ради вршења кривичног дела из члана 246 став 1 КЗ, као што је то овде случај, представљају квалификаторне околности за постојање тежег облика кривичног дела из члана 246 став 2 КЗ, то је првостепени суд правилно закључио да се не могу истовремено сматрати и обележјима кривичног дела из члана 346 КЗ, само зато што у себи садрже и неке елементе бића истог, који су конзумирани елементима бића кривичног дела из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ. Самим тим се неосновано у жалби тужиоца Тужилаштва за организовани криминал истиче да је првостепени суд занемарио чињеницу да је чланом 346 КЗ прописано посебно кривично дело, којим су санкционисане радње усмерене на само организовање криминалне групе или другог удружења за вршење кривичних дела за која се по закону може изрећи казна затвора од три године или тежа и да је исто свршено када настане неки од облика злочиначког удруживања.

Кривично дело из члана 346 КЗ подразумева постојање групе са својом организацијом и хијерархијом, утврђеним начином функционисања, поделом улога и простором деловања и друга објективна обележја, као и постојање свести код сваког члана групе о припадности истој, улози, задацима у оквиру групе и друга субјективна обележја, при чему је степен организованости овакве групе много већи од оног који се тражи за кривично дело из члана 246 став 2 КЗ, које представља ''обично удруживање'' ради вршења кривичног дела из члана 246 став 1 КЗ, а што је управо случај у овој кривичноправној ствари. Поред тога, у конкретном случају предметној криминалној организацији је, како то произилази из списа, стављено на терет да је организована само за вршење кривичног дела из члана 246 став 1 КЗ, не и неких других кривичних дела. Стога, то што код организатора постоји умишљај и свест да стварају групу која има за циљ вршење кривичног дела из члана 246 став 1 КЗ, а код припадника свест да су чланови групе која је организована ради вршења тог кривичних дела, није од превасходног значаја, посебно јер су њихови умишљаји усмерени и на вршење кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ. На крају, у конкретном случају постоји истовременост радњи и јединство догађаја, обзиром да су радње организовања ове криминалне групе, предузете истовремено и у циљу чињења кривичног дела из члана 246 став 2 КЗ.

Стога, тумачења тужиоца у вези ''мотива законодавца'' (да је у члану 246 став 2 КЗ, запрећеном казном затвора од 5 до 15 године ''само'' појачано санкционисао вршење основног кривичног дела од стране више лица, јер је тиме хтео да ''обавеже судове'' да, код тих облика извршења кривичног дела, изричу казне затвора у дужем трајању) не могу аргументовати тврдњу да постоји повреда закона. При томе су потпуно некоректне тврдње да се ''супротним ставовима који форсирају судови у Србији, шаље порука извршиоцима ових кривичних дела да је и даље најбоље да буду откривени у Републици Србији у извршењу овог кривичног дела, јер поред благе казнене политике, судови у Србији елиминишу као кривично дело само организовање за извршење ових кривичних дела као посебно''.

Са друге стране, неосновани су и жалбени наводи браниоца окривљене ЕЕ да је повређен кривични закон када су њене радње правно квалификоване као кривично дело из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ. Тако, тачно је да то кривично дело постоји у два случаја – када је основни облик дела извршен од стране више лица која су се удружила за вршење тих кривичних дела, или ако је учинилац овог дела организовао мрежу препродаваца, или посредника. Међутим, у конкретном случају не може ''само окривљени АА'' да одговара за тежи облик, како се то у жалби имплицира, јер, без обзира што су остали, па и окривљена, поступали по његовим налозима, није он сам формирао мрежу препродаваца, већ су се окривљени удружили у хијерархијски устројену групу са јасним циљем – стицање незаконите добити вршењем кривичног дела из члана 246 став 1 КЗ.

Испитујући побијану пресуду у делу одлуке о казни, овај суд је нашао да су жалбе бранилаца окривљених: ЗЗ, ЕЕ, ДД и ЖЖ, неосноване и по том питању. Наиме, приликом изрицања казни затвора овим окривљенима и одређивања дужине трајања истих, првостепени суд је узео у обзир све чињенице околности предвиђене чланом 54 КЗ, које су релевантне и од утицаја на избор врсте кривичне санкције и њену висину, па их је правилно оценио и дао им адекватан значај, при чему је у довољној мери индивидуализовао и конкретизовао кривично санкционисање сваког од њих понаособ, а за своју одлуку је дао јасне и ваљане разлоге, које у свему прихвата и овај суд.

Тако је правилно, као олакшавајуће околности, ценио: на страни окривљене ЕЕ - да је неосуђивана и мајка детета тада старог 3 године; код окривљеног ДД - да је у једној фази поступка делимично признао релевантне чињенице у вези извршења кривичног дела и да су, услед токсикоманске зависности у време извршења кривичног дела, његова урачунљивост и способност да управља поступцима, биле смањене до степена битног, али не и битно, док код окривљених ЗЗ и ЖЖ, није утврдио постојање олакшавајућих околности. Од отежавајућих околности, првостепени суд је правилно ценио околност да су окривљени ЗЗ и ЖЖ раније више пута осуђивани (с'тим што је имао у виду врсту и тежину кривичних дела, бројност осуда, време протекло од последње осуђиваности, за сваког од окривљених посебно), да је и окривљени ДД раније осуђиван и то и за истоврсно кривично дело усмерено за неовлашћен промет опојних дрога, као и то да на страни ЕЕ није било отежавајућих околности. Даље, имајући у виду све наведене околности, првостепени суд је, за сваког од окривљених засебно, ценио и околности под којима су извршили кривично дело, а пре свега јачину угрожавања заштићеног добра (због опште познате чињенице о изузетно тешким последицама по живот и здравље људи услед дејства опојних дрога), степен кривице сваког од окривљених понаособ (они су се, како је то првостепени суд несумњиво утврдио, систематично, у дужем временском периоду од око годину дана, у оквиру организоване криминалне групе, бавили неовлашћеним прометом великих количина опојних дрога ''хероин'' и ''кокаин'', за које је опште познато да релативно брзо стварају токсикоманску зависност код корисника и да су изузетно штетне по људско здравље и сам живот), те мотиве и побуде за извршење предметног кривичног дела (остваривање велике противправне имовинске користи од продаје опојних дрога ''хероин'' и ''кокаин''), а код окривљеног ЗЗ је узео у обзир и улогу коју је имао у организовању групе и извршења предметног кривичног дела.

Када се имају у виду, околности под којима је извршено, последице истог, степен кривице окривљених, њихове личности као учинилаца и понашање после извршеног кривичног дела, а посебно јачина угроженог добра и значајно повећана друштвена опасност код кривичних дела из члана 246 КЗ (значајно угрожавање морала и ''подмлатка''), те да се ради о једном од најтежих кривичних дела, које се сматра и ''најпрофитабилнијим'' (јер је једна од последица и стицање велике незаконите добити, из које се могу финансирати и друге незаконите активности), првостепени суд је окривљене правилно осудио на затворске казне и то: ЗЗ - на казну затвора у трајању од седам година, у коју му је, сходно члану 63 КЗ, урачунато и време проведено у притвору од 24.07.2008.године, па надаље; ЕЕ - правилном применом одредби члана 56 и 57 КЗ, на казну затвора у трајању од две године; ДД - на казну затвора у трајању од пет година и шест месеци, у коју му је, сходно члану 63 КЗ, урачунато време проведено у притвору од 17.06.2009.године, па надаље и ЖЖ - на казну затвора у трајању од шест година, у коју му је, сходно члану 63 КЗ, урачунато време проведено у притвору од 17.06.2009.године, па надаље. По налажењу овог суда, предметне казне затвора су правилно одмерене и представљају кривичну санкцију која је нужна, али и довољна за остварење сврхе изрицања кривичних санкција прописане чланом 4 КЗ, као и сврхе кажњавања прописане чланом 42 КЗ, пошто су одговарајуће и са аспекта специјалне и са аспекта генералне превенције и њима ће се на адекватан начин изразити друштвена осуда наведеног противправног понашања и поспешити поштовање закона.

Међутим, овај суд је нашао да су основани наводи из жалби окривљеног АА, његових бранилаца адвоката АБ и адвоката АБ1, окривљеног АА1, његовог браниоца адвоката АБ2, бранилаца окривљеног ЂЂ, адвоката ВА и адвоката ГА, браниоца окривљене ЕЕ адвоката ДА, окривљеног ББ, његовог браниоца адвоката БА, окривљеног ВВ, његовог браниоца адвоката ДА2 и окривљеног ГГ, којима се првостепена пресуда побија у делу у коме је садржана одлука о кривичним санкцијама.

Наиме, првостепени суд је и када су у питању ови окривљени правилно утврдио околности из члана 54 КЗ, од којих зависи избор врсте и висине кривичне санкције. Тако је правилно као олакшавајуће околности код окривљеног АА утврдио да је делимично признао извршење кривичног дела у вези неовлашћеног промета опојних дрога; код окривљеног АА1 - да је старији човек који има 74 године; код окривљеног ВВ - да је до сада неосуђиван; код окривљеног ГГ - да је делимично признао извршење кривичног дела и да је услед токсикоманске зависности у време извршења кривичног дела његова урачунљивост, односно могућност да управља поступцима била смањена до степена битног, али не и битно; те код окривљеног ББ - да је признао извршење кривичног дела и да је услед токсикоманске зависности његова урачунљивост у време извршења дела била смањена до степена битног, али не и битно, док на страни окривљеног ЂЂ није утврдио олакшавајуће околности. Такође је правилно код окривљених ЂЂ, ББ и ГГ, као отежавајућу околност ценио то што су раније осуђивани, при чему је окривљени ГГ осуђиван за истоврсно кривично дело, односно кривично дело везано за неовлашћен промет опојних дрога, док је код окривљеног АА имао у виду да је раније одговарао због неовлашћеног поседовања оружја и муниције, али да му је та осуда је у међувремену брисана. Међутим, приликом избора и одмеравања казне, првостепени суд није дао одговарајући значај олакшавајућим околностима које је утврдио на страни појединих од ових окривљених, док је, са друге стране, у односу на неке од њих је дао пренаглашен значај отежавајућим околностима.

Обзиром на то, овај суд је уважио горе наведен жалбе и првостепену пресуду преиначио само у делу у коме је садржана одлука о казнама. Правилно ценећи олакшавајуће и отежавајуће околности на страни именованих окривљених, а имајући у виду сврху изрицања кривичних санкција из члана 4 КЗ и сврху кажњавања из члана 42 КЗ, врсту и тежину кривичних дела, бројност предузетих инкриминисаних радњи, као и њихов значај, а код окривљеног АА и улогу коју је имао у организовању ове групе, овај суд је, применом одредби чланова 4, 42, 45, 54 и 63 КЗ, окривљене за кривична дела за која су оглашени кривим, осудио на казне затвора у краћем временском трајању. Тако је окривљеном АА (код кога је поред осталог, као олакшавајућу околност ценио и чињеницу да је отац троипогодишњег детета), сходно члану 60 КЗ, предходно за кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 КЗ, утврђена казна затвора у трајању од 8 (осам) година и, као правилно утврђену, задржана казна затвора у трајању од 2 (две) године и 6 (шест) месеци за кривично дело неовлашћено држање оружја и експлозивних материја из члана 348 став 3 у вези ставова 2 и 1 и члана 33 КЗ, па је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 10 (десет) година, у коју му се, сходно члану 63 К, урачунава и време проведено у притвору од 24.07.2008.године па надаље. Окривљеном АА1 је, сходно члановима 56, 57 и 60 К, за кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 К, утврђена казна затвора у трајању од 4 (четири) године, а за кривично дело неовлашћено држање оружја и експлозивних материја из члана 348 став 3 у вези ставова 2 и 1 и члана 33 КЗ, казна затвора у трајању од десет месеци., па је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 4 (четири) године и 2 (два) месеца, у коју му се, сходно члану 63 КЗ, урачунава и време проведено у притвору од 24.07.2008.године до 23.12.2009.године, јер олакшавајуће околности које су утврђене на страни овог окривљеног, по налажењу овог суда, представљају нарочито олакшавајуће у смислу члана 56 КЗ. Стога му је, сходно одредбама члана 57 КЗКЗ, за предметна кривична дела ублажио казне у оквиру посебних законских минимума и прописаних граница ублажавања казне. Окривљеном ЂЂ је, сходно одредбама члана 60 КЗ, за кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ, утврђена казна затвора у трајању од 5 (пет) година и 6 (шест) месеци, а за кривично дело фалсификовање исправе из члана 355 став 2 у вези става 1 КЗ, казна затвора у трајању од 6 (шест) месеци, па је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 5 (пет) година и 10 (десет) месеци, у коју му се, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунава и време проведено у притвору од 27.11.2008.године па надаље. На крају, окривљени ВВ је, за кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ, осуђен на казну затвора у трајању од 5 (пет) година, у коју му се, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунава и време проведено у притвору од 02.06.2008.године до 30.07.2008.године, док је окривљени ББ за кривично дело неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 1 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 4 (четири) месеца.

Даље, ово веће је нашло да првостепени суд није поступио правилно када је окривљеном ГГ опозвао условну осуду (казна затвора у трајању од 6 месеци условно на једну годину), која му је, због кривичног дела из члана 246 став3 КЗ, изречена пресудом Окружног суда у Београду К.бр.1563/07 од 26.12.2007.године (правоснажна 10.03.2008.године) и казну затвора у трајању од шест месеци из исте узео као утврђену, без обзира што је кривично дело за које је у овом поступку оглашен кривим, истородно са наведеним кривичним делом и што га је извршио у току рока проверавања по тој ранијој осуди. Наиме, условна осуда се, сходно одредбама члана 70 КЗ, може опозвати најкасније у року од једне године од дана када је истекло време проверавања. По протеку овог рока ни првостепени, ни другостепени суд, више не могу донети одлуку о опозивању условне осуде, нити другостепени суд одлучујући по жалби, може потврдити одлуку првостепеног суда којом је конкретна условна осуда опозвана, јер из списа предмета недвосмислено произилази да је од истека рока проверавања по наведеној пресуди Окружног суда у Београду К.бр. 1563/07 протекло више од годину дана. Стога је окривљеног ГГ, за кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ, овај суд, применом одредби чланова 4, 42, 45, 54 и 63 КЗ, осудио на казну затвора у трајању од 5 (пет) година и 6 (шест) месеци, у коју му се, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунава и време проведено у притвору од 28.07.2008.године, када је лишен слободе, па надаље,

Овако одмерене затворске казне су сразмерне отежавајућим и олакшавајућим околностима утврђеним на страни окривљених, тежини извршених кривичних дела, околностима под којима су противправне радње предузете, јачини угрожавања заштићеног добра (обзиром на опште познате чињенице о изузетно тешким последицама дејства опојних дрога на живот и здравље људи, посебно ''хероина'' и ''кокаина'', који код корисника брзо стварају токсикоманску зависност и изузетно су штетне по здравље и сам живот), последицама истих и степену кривице окривљених, те мотивима и побудама за извршење кривичних дела (остваривање велике противправне имовинске користи од продаје опојних дрога) и истовремено су нужне и довољне за остваривање сврхе изрицања кривичних санкција прописане чланом 4 КЗ, као и сврхе кажњавања прописане чланом 42 КЗ, пошто ће се њима утицати како на окривљене, тако и на друга лица да не врше кривична дела, изразити друштвена осуда за извршена кривична дела и учврстити обавеза поштовања закона.

Обзиром на наведено, неосновани су наводи из жалбе тужиоца Тужилаштва за организовани криминал, којим се првостепена одлука побија и у делу у коме је садржана одлука о казни. Првостепени суд није преблаго изрекао казне окривљенима, а узео је у обзир, поред осталог и околност да су противправне радње предузели у оквиру криминалне групе, као и последице тих радњи везних за здравље великог броја људи, те чињеницу да су се при свему томе искључиво руководили сопственим интересом – остваривањем велике незаконите имовинске користи без уложеног рада.

Такође, првостепени суд је правилно поступио када је, на основу члана 87 КЗ окривљенима изрекао мере безбедности одузимања предмета ближе наведених у изреци првостепене пресуде и за то је дао ваљане разлоге у образложењу. Тако је правилно одредио да се, пре свега, одузму опојне дроге ''хероин'' - у укупној количини од 3.890,82 грама (која је привремено одузета од окривљених АА, ГГ и ББ) и ''кокаин'' - у укупној количини од 202,76 грама (пронађен у гаражи у улици _ број _ и у суседном дворишту у односу на кућу породице АА), затим вагица за прецизно мерење «Тритон» (такође пронађена у поменутој гаражи), сви мобилни телефони и картице за мобилне телефоне разних теле-комуникационих мрежа коришћени при извршењу предметног кривичног дела, лична карта на име ''СС10'' (за коју је доказана да је фалсификована, а која је привремено одузета од окривљеног ЂЂ), те ватрено оружје, муниција и експлозивне материје (пронађени у гаражи у _ улици и привремено одузете од окривљених АА). Стога је евидентно да се ради о предметима чије је одузимање по закону обавезно, пошто су, или употребљени приликом извршења кривичних дела, или су били намењени за извршење кривичних дела, или су настали извршењем кривичних дела.

Обзиром на наведено, у жалби браниоца окривљене ЕЕ се неосновано истиче да првостепени суд није правилно применио законске одредбе на које се позвао, када је, на основу члана 87 КЗ, одузео све мобилне телефоне и картице које су одузете потврдама о привремено одузетим предметима полиције. Наиме, управо члан 87 КЗ јасно прописује да се мера безбедности одузимања предмета може одредити и у погледу предмета који је био употребљен приликом извршења кривичног дела, а у побијаној пресуди, супротно оном што се наводи у предметној жалби, постоји објашњење на који начин и у које сврхе је окривљена употребила предметне мобилне телефоне, тако да је првостепени суд дао разлоге због чега је и њој изрекао ту меру безбедности. Притом, то што су ти телефони служили и за фотографисање, није од утицаја на другачију одлуку, јер постоје техничке могућности да се фотографије, обзиром да су у електронском формату, изваде из меморије телефона.

Када је у питању одлука да се одузме имовинска корист прибављена извршењем кривичног дела, овај суд налази да је првостепени суд од окривљеног ЗЗ правилно одузео 4.095 евра и 12.000,оо динара. Наиме, по питању одлуке да се од овог окривљеног одузме наведени новац, првостепени суд је дао јасна и логична објашњења, која су поткрепљена изведеним доказима. Притом је посебно имао у виду поуздано утврђене чињенице везане за улогу овог окривљеног као једног од организатора криминалне групе, као и то да се бавио неовлашћеним прометом већих количина опојне дроге ''кокаин'', па је извео правилан закључак да се ради о новцу који потиче од продаје те опојне дроге, јер се ради о изузетно скупом опојном средству, чијом продајом се остварује енормна зарада.

Међутим, по налажењу овог суда, није правилна одлука првостепеног суда да се, на име имовинске користи прибављене извршењем кривичног дела, од окривљеног АА1 одузме 219.000,оо евра, а од окривљеног ЂЂ 27.560,оо евра и 64.000,оо динара, без обзира што је током предметног поступка доказано да су се и ови окривљени бавили неовлашћеним прометом опојних дрога у оквиру предметне криминалне групе.

Наиме, стоји да је син окривљеног АА1 - окривљени АА један од организатора криминалне групе, која је у периоду од годину дана, у континуитету неовлашћено стављала у промет опојне дроге ''хероин'' и ''кокаин'', да се ради о изузетно скупим опојним средствима чијом се продајом остварује велика зарада, да је улога окривљеног АА1 у оквиру те групе била, поред размеравања и паковања oпојних дрога, и да новац добијен неовлашћеном продајом скрива (у гаражи, где је део новца и пронађен и у свом сефу у банци). Такође су несумњиво утврђени подаци у вези са набављеним количинама опојних дрога, количинама које су пронађене приликом хапшења, те ценом напред наведених врста опојних дрога. Даље, првостепени суд је правилно утврдио да је 25.07.2008.године, приликом претреса гараже у улици _ број _, у торби у којој су пронађени и пакети са опојном дрогом, вагица за прецизно мерење и др., пронађен и љубичасти коверат у коме је било 23.000,оо евра (46 новчаница у апоенима од 500 еура), кључ од сефа «Комерцијалне банке», број 0994, на име окривљеног АА1, те овлашћења за коришћење сефа на име АА3 и АА (оверена од стране Петог општинског суда у Београду под Ов. бр. 19881/2008 од 10. јуна 2008.године), а да су 26.07.2008.године, у сефу АА1 у «Комерцијалној банци», пронађене четири наранџасте коверте, у којима је било укупно 196.000,оо евра (392 новчанице у апоенима од 500 евра). Притом, првостепени суд је правилно закључио да нису у потпуности основани наводи окривљеног АА1 да тај новац представља његову и зараду његове супруге, као и део наслеђа његове породице и породице његове супруге, пре свега када се имају у виду подаци из Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, Филијале за град Београд, у вези висине легално стечених прихода окривљеног АА1 (примања) и његове супруге АА3 (зарада) у последњих десет година, када се рачунају и трошкови свакодневног живота једне породице, а посебно када се законити приходи окривљеног и његове породице упореде са висином укупно пронађеног новца и укупном вредношћу имовине коју је оптужени стекао (куповином два стана у Београду, током 2007.године).

Међутим, погрешан је закључак првостепеног суда да сав новац пронађен код окривљених АА потиче од неовлашћене продаје опојних дрога. Тако, када су у питању 23.000,оо еура пронађени у љубичастој коверти у гаражи, првостепени суд је правилно закључио да овај новац потиче од продаје опојних дрога. Али, чињенице које првостепени суд у својој одлуци истиче - да је сеф у «Комерцијалној банци» по овлашћењу могао да користи и окривљени АА и да је новац у пронађен истом био распоређен у четири коверте на којима су писала имена и износи (на једној је писало «Благиња» и «30.000», а на осталима «Дејан» и «57.000», «57.000» и «52.000»), указују на погрешан закључак да сав новац пронађен у том сефу потиче од неовлашћене продаје опојних дрога, јер не постоје докази да новац из коверте на којој је писало име ''аа8'' потиче од незаконите трговине наркотицима, при чему је и нелогично и неживотно да се тај новац посебно означава и издваја, ако потиче из истих извора као и остатак новца који је пронађен у сефу. Стога је овај суд преиначио првостепену пресуду у делу у коме је садржана одлука да се од окривљеног АА1 одузме 219.000,00 евра, па је издвојио новац из коверте на којој је писало «аа8» и «30.000» и од њега, на основу чланова 91 и 92 КЗ и чланова 539 и 541 ЗКП, одузео укупно 189.000,00 (стоосамдесетдевет хиљада) евра, као имовинску корист прибављену чињењем кривичног дела.

Даље, по налажењу овог суда, првостепени суд је погрешно закључио и да новац који је нађен у сефу окривљеног ЂЂ у ''Комерцијалној банци'', потиче од кривичног дела. Наиме, од овог окривљеног је, на име имовинске користи, одузето 27.560 евра и 64.000,оо динара. Притом, из списа произилази да се ради о новцу који је пронађен приликом претресања станова у којима је боравио: 27.11.2008.године у _ улици - 2.550,00 евра, 27.11.2008.године у _ улици - 64.000,00 динара и 04.09.2008.године у _ улици - 4.010,00 евра. С'обзиром да су, на основу изведених доказа, недвосмислено утврђене чињенице у вези: улоге коју је окривљени ЂЂ имао у оквиру ове криминалне групе – неовлашћена набавка опојне дроге ''хероин'' на велико, ради даље неовлашћене продаје; количине те опојне дроге коју је неовлашћено набавио; и цене по којој је ова група неовлашћено продавала ту опојну дрогу, првостепени суд је, по налажењу овог суда, правилно закључио да новац који је, приликом лишавања слободе окривљеног ЂЂ 27.11.2008.године, пронађен у стану у _ улици, као и новац пронађен приликом претреса стана у _ улици 04.09.2008.године - укупно 6.560,00 евра и 64.000,00 динара, потиче од неовлашћене продаје опојних дрога, посебно када се има у виду да окривљени у датом периоду није имао легалних извора прихода.

Међутим, првостепени суд је донео погрешан закључак да и новац у износу од 21.000,00 евра, који пронађен у сефу у «Комерцијалној банци» на име окривљеног ЂЂ, ''несумњиво представља противправно прибављену корист извршењем кривичног дела, односно продајом опојних дрога''. Наиме, окривљени је у својој одбрани био децидан да се ради о новцу који му је, одлуком Окружног суда у Београду К.број 122/04, Кв.број 3222/06 од 06.10.2006.године, враћен и уплаћен од стране Министарства правде, на његов девизни рачун у «Комерцијалној банци» (у износу од 20.490 еура), да је исти 02.04.2007.године подигао са рачуна и одмах оставио у поменути сеф, при чему су те тврдње поткрепљене писаним доказима који су достављени – поменуто решење Окружног суда у Београду, извештаји «Комерцијалне банке» од 03.08.2009.године и од 02.04.2007.године, листинзи коришћења тог сефа и др.. Сама чињеница да је окривљени ЂЂ, према листингу «Комерцијалне банке» користио поменути сеф (како 02.04.2007.године, тако и више пута до краја 2007.године и током лета 2008.године), није довољна да оповргне његове тврдње у вези са пореклом новца који је пронађен у сефу и да потврди тезу да се ради о новцу који води порекло искључиво од неовлашћене продаје наркотика, без обзира што је поуздано утврђено да је учествовао у томе.

Због тога је овај суд делимично уважио жалбе бранилаца окривљеног ЂЂ и преиначио и део првостепене пресуде у коме је садржана одлука о одузимању имовинске од овог окривљеног, налазећи да 20.500 еура (41 новчаница по 500 еура), представља новац који је окривљеном ЂЂ, по потврди из банке, уплаћен од стране Министарства правде (јер му је и пре био неосновано одузет), обзиром да у спису постоје докази када је тај новац уплаћен и када га је он подигао са рачуна и положио у сеф (у сефу је пронађена бела коверта и налог за исплату са девизног рачуна). Евидентно је да је тај новац у сеф стављен пре извршења кривичног дела које је предмет овог кривичног поступка, тако да не може да се сматра да потиче од тих противправних радњи, јер су исте предузете накнадно. Стога је од окривљеног ЂЂ, на основу чланова 91 и 92 КЗ и чланова 539 и 541 ЗКП, одузео укупно укупно 6.560,00 евра и 64.000,00 динара, као имовинску корист прибављену чињењем кривичног дела.

По налажењу овог суда, првостепени суд је окривљене које је огласио кривим, правилно и у складу са одредбама ЗКП, обавезао да надокнаде трошкове кривичног поступка (при чему је одредио да ће о висини тих трошкова бити одлучено посебним решењем), као и да на име паушала плате по 20.000,00 динара (узевши при том у обзир сложеност и дужину трајања предметног кривичног поступка, те имовно стање именованих окривљених).

Имајући у виду све напред наведено, овај суд ја нашао да су остали наводи из жалби тужиоца ТОК-а, окривљених и бранилаца окривљених неосновани. Притом је и њих анализирао и ценио, али их није посебно излагао и образлагао, јер нису од утицаја на другачију одлуку у овој кривичноправној ствари.

Како није било жалбе на одлуку првостепеног суда да, на основу одредби члана 504-з тада важећег ЗКП (Сл.Гласник Р.Србије oд 68/02 дo 72/09), у вези са чланом 147 Законика о изменама и допунама Законика о кривичном поступку, одбије оптужбу према сведоку сараднику ЕЕ1 за кривична дела злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ-а и неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ-а, јер је заменик тужиоца Тужилаштва за организовани криминал на главном претресу одустао од даљег кривичног гоњења истог, те да трошкови у односу на њега падну на терет буџета, то овај суд није дирао у тај део првостепене одлуке.

Због наведених разлога, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је, на основу члана 457 и 459 ЗКП, одлучио као у изреци пресуде.

Записничар       Председник већа-судија
Жак Павловић с.р.      Зоран Савић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарница
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)