Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
25.10.2013.

Кж1 По1 19/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По1 19/13
Дана: 25.10.2013. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судије Зорана Савића, председника већа, судија Вучка Мирчића, Милене Рашић, Мирјане Поповић и председника Апелационог суда у Београду, судије Душка Миленковића, чланова већа, са вишим судијским сарадником Стојаном Петровићем, записничарем, у кривичном поступку против окривљеног АА и др., због кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 2 Кривичног законика и др., одлучујући о жалбама Тужиоца за организовани криминал, браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ1, браниоца окривљеног АА, адвоката АА2 и браниоца окривљеног АА3, адвоката АБ2, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду, Посебног одељења, К.По1.бр.53/12 од 14.03.2013. године, у седници већа одржаној дана 25.10.2013. године, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Драгана Рајковића, окривљеног АА, његовог браниоца адвоката АА2, браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ1, а у одсуству уредно обавештеног АА3 и његовог браниоца адвоката АБ2, за кога се по заменичком пуномоћју јавио адвокат АА2, донео је једногласно следећу


П Р Е С У Д У


Усвајањем жалби браниоца окривљеног АА, адвоката АА2 и браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ1, ПРЕИНАЧАВА СЕ пресуда Вишег суда у Београду, Посебног одељења, К.По1.бр.53/12 од 14.03.2013. године, у делу одлуке о кривичној санкцији – казни, тако што Апелациони суд у Београду, окривљеном АА са личним подацима као у изреци првостепено пресуде, за извршено кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 2 Кривичног законика, за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, утврђује казну затвора у трајању од 6 (шест) месеци, а за кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 3 у вези става 1 Кривичног законика, у саизвршилаштву у вези члана 33 Кривичног законика, за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, утврђује казну затвора у трајању од 1 (једне) године, и 6 (шест) месеци, па га применом члана 60 Кривичног законика, као и одредбе члана 4, 42, 43, 45, 50 и 54 Кривичног законика, осуђује на јединствену казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 8 (осам) месеци, у коју казну затвора ће му се у смислу одредбе члана 63 Кривичног законика, урачунати време проведено у притвору од 10.09.2010. године, до 08.07.2011. године, а окривљеног АА1, због извршеног кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 3 у вези става 1 Кривичног законика, у саизвршилаштву у вези члана 33 Кривичног законика, за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, применом одредбе члана 4, 42, 43, 45, 50 и 54 Кривичног законика, осуђује на казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци, у коју казну ће му се у смислу одредбе члана 63 Кривичног законика урачунати време проведено у притвору почев од 10.09.2010. године, до 17.11.2011. године, док се жалбе браниоца окривљеног АА, адвоката АА2 и браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ1 у преосталом делу, као и жалбе Тужиоца за организовани криминал у осуђујућем делу и браниоца окривљеног АА3, адвоката АБ2 у целости, ОДБИЈАЈУ као неосноване и наведена пресуда у непреиначеном делу ПОТВРЂУЈЕ.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена жалба Тужиоца за организовани криминал, изјављена на ослобађајући део пресуде Вишег суда у Београду, Посебног одељења, К.По1.бр.53/12 од 14.03.2013. године.

О б р а з л о ж е њ е


Пресудом Вишег суда у Београду, Посебног одељења, К.По1.бр.53/12 од 14.03.2013. године, окривљени АА, окривљени АА3 и окривљени АА1, оглашени су кривим да су извршили, и то: окривљени АА, кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 2 Кривичног законика и кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 3 у вези става 1 Кривичног законика, у саизвршилаштву у вези члана 33 Кривичног законика, окривљени АА3 продужено кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 у вези члана 61 Кривичног законика, у саизвршилаштву у вези члана 33 Кривичног законика и окривљени АА1 кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 3 у вези става 1 Кривичног законика, у саизвршилаштву у вези члана 33 Кривичног законика, па им је суд применом наведених законских прописа, као и одредбе члана 4, 42, 45, 54, 60 и 63 Кривичног законика претходно утврдио и то окривљеном АА за кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 2 Кривичног законика, казну затвора у трајању од једне године, а за кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 3 у вези става 1 Кривичног законика, извршеног у саизвршилаштву у вези члана 33 Кривичног законика, казну затвора у трајању од две године, те применом одредбе члана 60 Кривичног законика и члана 4, 42, 43, 45, 50 и 54 Кривичног законика, окривљене за учињена кривична дела осудио, и то окривљеног АА на јединствену казну затвора у трајању од две године и шест месеци, окривљеног АА3 за једно продужено кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 у вези члана 61 Кривичног законика, извршеног у саизвршилаштву у вези члана 33 Кривичног законика, на казну затвора у трајању од десет месеци и новчану казну у одређеном износу од 100.000,00 динара, коју је дужан да плати у року од 30 дана од дана правноснажности пресуде и окривљеног АА1, због извршеног кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 3 у вези става 1 Кривичног законика, извршеног у саизвршилаштву у вези члана 33 Кривичног законика на казну затвора у трајању од две године.

Истом пресудом, окривљени АА3 упозорен је да уколико изречену новчану казну не плати у означеном року, суд ће исту заменити казном затвора тако што ће за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан казне затвора.

На основу члана 63 став 1 Кривичног законика, у изречене казне затвора окривљенима је урачунато време проведено у притвору и то окривљеном АА од 10.09.2010. године, до 08.07.2011. године, окривљеном АА3 од 10.09.2010. године, до 27.05.2011. године, и окривљеном АА1 од 10.09.2010. године, до 17.11.2011. године.

На основу члана 348 став 5 Кривичног законика, од окривљеног АА3 одузета су четири метка калибра 357 мм, који предмети ће се по правноснажности пресуде предати МУП-у Републике Србије на даље располагање.

У ставу три наведене пресуде, на основу члана 91 и 92 Кривичног законика, одузета је имовинска корист прибављена извршењем кривичног дела од окривљеног АА у износу од 750 евра и окривљени је обавезан да назначени новчани износ исплати овом суду у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде под претњом принудног извршења.

У ставу четвртом наведене пресуде, на основу члана 423 став 1 тачка 2 Законика о кривичном поступку, окривљени АА3 и окривљени АА1 ослобођени су од оптужбе да су у току 2010. године, свесни свог дела хтели његово извршење и знали да је њихово дело забрањено, постали припадници организоване криминалне групе која је деловала на територији Републике Француске, Босне и Херцеговине и територији Републике Србије, на подручју општине Чачак и Горњи Милановац, а коју групу је организовао АА4 и која група је имала за циљ вршење кривичних дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 3 у вези става 2 и става 1 Кривичног законика, за које се може изрећи казна затвора у трајању од четири године или тежа казна, ради стицања финансијске користи, на тај начин што је организатор сачинио план деловања организоване криминалне групе, да за финансијску корист најпре у Србији и Босни и Херцеговини преко припадника организоване криминалне групе нелегално набави и лагерује, а затим илегално транспортује у Француску и тамо прода на “црном” тржишту већу количину нелегално прибављеног ватреног оружја, а против кога се у вези ових догађаја води кривични поступак у Републици Француској и у оквиру које организоване групе су били задужени и то:

-окривљени АА3 да направи, складишти и преузме оружје током кријумчарења и да врши финансијске трансакције примања новца од организатора криминалне групе АА4, а

-окривљени АА1 да илегално набављено оружје чува до његове продаје другим припадницима организоване криминалне групе,

-чиме би извршили кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 2 Кривичног законика.

У ставу петом наведене пресуде, на основу члана 264 став 1 Законика о кривичном поступку, обавезани су окривљени АА, АА3 и АА1 да накнаде трошкове кривичног поступка, о чијој ће висини суд одлучити накнадно, посебним решењем.

Против наведене пресуде, благовремено су жалбе изјавили:

-Тужилац за организовани криминал, због погрешно утврђеног чињеничног стања из члана 437 став 1 тачка 3 у вези члана 440 Законика о кривичном поступку и због одлуке о кривичној санкцији из члана 437 став 1 тачка 4 у вези члана 441 став 1 Законика о кривичном поступку, у односу на окривљене АА, АА3 и АА1, са предлогом да Апелациони суд у Београду, побијану пресуду Посебног одељења, Вишег суда у Београду, К.По1.бр.53/12 од 14.03.2013. године, укине у делу у ком су ослобођени од оптужбе окривљени АА3 и окривљени АА1, за кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 2 Кривичног законика, односно да уколико другостепени суд нађе да нема основа за укидање преиначи побијану пресуду и да окривљеном АА, АА3 и АА1 за кривична дела за које су оглашени кривим изрекне казне затвора у дужем временском трајању,

-бранилац окривљеног АА1, адвокат АБ1, због битне повреде одредаба кривичног поступка, због повреде кривичног закона, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о казни и трошковима кривичног поступка, са предлогом да Апелациони суд у Београду, уважи жалбене наводе као основане и првостепену пресуду преиначи тако што ће у ослобађајућем делу потврдити, а у осуђујућем делу окривљеног АА1 ослободити од оптужбе. Бранилац је тражио да буде обавештен о седници већа другостепеног суда,

-бранилац окривљеног АА, адвокат АА2, због битне повреде одредаба кривичног поступка, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, због повреде кривичног закона и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Београду укине првостепену пресуду и предмет врати на поновно суђење или да пресуду преиначи тако што ће окривљеног АА ослободити од оптужбе или му изрећи блажу казну.Бранилац окривљеног је тражио да буде обавештен о седници већа другостепеног суда, и

-бранилац окривљеног АА3, адвокат АБ2, због битне повреде одредаба Законика о кривичном поступку, из члана 368 став 1 тачка 10 и 11 Законика о кривичном поступку, због повреде кривичног закона из члана 369 тачка 3 Законика о кривичном поступку, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања из члана 370 став 1 Законика о кривичном поступку и због одлуке о казни из члана 371 став 1 Законика о кривичном поступку, са предлогом да Апелациони суд у Београду, преиначи ожалбену пресуду Посебног одељења, Вишег суда у Београду, К.По1.бр.53/12 од 14.03.2013. године и окривљеног АА3 ослободи од оптужбе или да му изрекне блажу казну. Бранилац је тражио да буде обавештен о седници већа како би истој присуствовао.

Тужилац за организовани криминал, предложио је у свом поднеску Ктж.бр.17/13 од 09.07.2013. године, да Апелациони суд у Београду уважи жалбу Тужиоца за организовани криминал од 28.05.2013. године и прихвати предлог тужиоца из наведене жалбе, тако што ће жалбе бранилаца окривљених АА, АА3 и АА1 изјављене против пресуде Вишег суда у Београду, Посебног одељења, К.По1.бр.53/12 од 14.03.2013. године, одбити као неосноване и поступи према наводу тужиоца из жалбе од 28.05.2013. године.

Апелациони суд у Београду, одржао је седницу већа, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Драгана Рајковића, окривљеног АА, његовог браниоца адвоката АА2, браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ1, а у одсуству уредно обавештеног окривљеног АА3 и његовог браниоца адвоката АБ2, за кога се по заменичком пуномоћју јавио адвокат АА2, на којој је у смислу члана 451 став 1 Законика о кривичном поступку, размотрио списе предмета заједно са побијаном пресудом и жалбама Тужиоца за организовани криминал и бранилаца окривљених, па је по оцени жалбених навода и предлога, као и писменог предлога Тужиоца за организовани криминал из напред наведеног поднеска нашао да ваља одлучити као у изреци пресуде.

Жалбом браниоца окривљеног АА, адвоката АА2, првостепена пресуда се побија због битне повреде одредаба Законика о кривичном поступку, из члана 368 став 1 тачка 9 и истиче да је суд у два наврата прекорачио оптужбу тако што је побијаном пресудом битно изменио чињенични опис догађаја из оптужбе и тако на штету окривљеног нарушио објективни идентитет између оптужбе и пресуде, јер тачка два диспозитива пресуде није истоврсна са тачком два диспозитива оптужнице, будући да је суд из чињеничног описа оптужбе одузео оне битне чињенице које иду у корист окривљеном, а додао чињенице које му иду на штету и то тако што је из диспозитива пресуде уклонио битну чињеницу која је наведена на страни 5 оптужнице да су два комада оружја однета на поправку, која чињеница већ на начин како је формулисана потпуно обесмишљава оптужницу, јер имплиците потврђује оно што је одбрана тврдила од самог почетка, а што је уосталом потврђено налазом и мишљењем француског вештака балистичара да се ради о поквареном неисправном оружју. Даље, жалбом браниоца окривљеног истиче се да је суд изменио оптужницу тако што је у диспозитив пресуде додао одлучну чињеницу “да је окривљени извршио промет 200 комада метака”, иако се у оптужници уопште не наводи количина метака већ само да се ради о три кесице са мецима, уз навођење да се из појма три кесице са мецима применом начела “in dubio pro reo” не би могло на несумњив начин закључити да се ради о већој количини муниције, док са друге стране када је суд изменио диспозитив оптужнице и додао нову квалификаторну чињеницу "промет 200 метака" која није обухваћена оптужбом, онда чак иако се покаже да је оружје неисправно окривљени би ипак био осуђен за тежи облик овог кривичног дела, јер 200 метака представља већу количину муниције. Потом, у жалби браниоца окривљеног АА, адвоката АА2, истиче се и да је првостепени суд доносећи побијану пресуду учинио битну повреду из члана 348 став 2 тачка 2 Законика о кривичном поступку, која се састоји у томе што су разлози пресуде противречни тачки два изреке, па због тога у овом делу није могуће испитати законитост и правилност пресуде, јер у тачки два изреке пресуде осим за оружје, окривљени АА је осуђен и за промет укупно 17 шаржера (7 комада оружја који су имали спаковано по два шаржера и три одвојена шаржера и 8 пригушивача занатске производње без ознаке марке) док у разлозима пресуде на страни 41, пасус 4, суд експлицитно наводи да ови шаржери и пригушивачи представљају “направе” чије неовлашћено поседовање не представља кривично дело већ прекршај, те је имајући у виду наведено суд нужно морао да у односу на ове предмете ослободи од оптужбе АА, тако да остаје нејасно због чега је он осуђен и за промет наведених шаржера и пригушивача ако већ њихов промет представља само прекршај.

Такође и жалбама браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ1 и браниоца окривљеног АА3, адвоката АБ2, првостепена пресуда се побија због битне повреде одредаба кривичног поступка, али се у жалби браниоца окривљеног АА1 не истиче у чему се наведена повреда састоји, док се у жалби браниоца окривљеног АА3 наводи да побијана пресуда не садржи разлоге о одлучним чињеницама, а да су разлози који су наведени међусобно противречни.

Насупрот жалбеним наводима бранилаца окривљених, по налажењу Апелационог суда у Београду, побијана пресуда не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка, из разлога што је првостепени суд доносећи исту дао јасне разлоге на којима је засновао своју одлуку, које као правилно утврђене у потпуности прихвата и овај суд и налази да жалбеним наводима бранилаца окривљених, правилност, а ни законитост побијане пресуде у наведеном делу нису доведене у питање.

Што се тиче жалбених навода браниоца окривљеног АА, адвоката АА2 у којима се истиче да је првостепена пресуда захваћена битном повредом из члана 438 став 1 тачка 9 Законика о кривичном поступку, јер је суд прекорачио оптужницу на штету окривљеног, будући да је у диспозитиву пресуде додао одлучну чињеницу да је окривљени извршио промет 200 комада метака, исти су по налажењу овог суда, неосновани, имајући у виду да је оптужницом окривљеном стављено на терет да је извршио промет три кесице са муницијом, док је у диспозитиву побијане пресуде, само конкретизован садржај кесице односно наведен тачан број метака који се налазили у кесама, на који начин по налажењу овог суда првостепени суд није прекорачио оптужницу, већ је само у диспозитив унео број метака који се налазио у кесицама, због чега по налажењу овог суда конкретизација да се у кесицама налазило 200 комада метака не представља прекорачење оптужнице, те истовремено ни промену правне квалификације у смислу веће количине.

Такође, побијана пресуда не садржи ни битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 Законика о кривичном поступку, јер разлози наведени у првостепеној пресуди нису противречни са изреком, будући да је првостепени суд правилно окривљеног АА осудио како за оружје које је код њега пронађено, тако и за 17 шаржера и 8 пригушивача занатске производње без ознаке, јер из свих изведених доказа током поступка несумњиво је утврђено да је окривљени извршио предметно кривично дело односно да је недозвољено држао наведено оружје, а навођење првостепеног суда да шаржери и пригушивачи представљају направе чије неовлашћено поседовање не представља кривично дело већ прекршај, нису од утицаја на постојање наведеног дела, будући да је окривљени поред наведених направа држао и оружје, из чега несумњиво произилази да се ради о предметном кривичном делу за које је оглашен кривим.

Што се тиче жалбених навода браниоца окривљеног АА3, адвоката АБ2, у којима се истиче да је првостепена пресуда заснована на недозвољеним доказима, и то транскриптима пресретнутих разговора вођених између АА4 и окривљеног АА3, јер окривљени АА3 није био обухваћен наредбом за прислушкивање на који начин је првостепени суд повредио одредбу члана 504-е Законика о кривичном поступку, којом је прописано да се надзор и снимање телефонских разговора лица за које постоји основи сумње да је учинило кривично дело из члана 504-а Законика о кривичном поступку се може извршити, ако се на други начин не могу прикупити докази за кривично гоњење, или би њихово прикупљање било знатно отежано, док је у ставу 3 наведеног члана прописано да истражни судија у наредби за прислушкивање мора да наводе податке о лицу према коме се мера примењује, основе сумње, начин спровођења обим и трајање мере, из чега произилази да се наведена мера примењује према лицу које је основано сумњиво, а у циљу прикупљања доказа и његовог кривичног гоњења сагласно члану 41 став 2 Устава Републике Србије и члану 504-е Законика о кривичном поступку, што указује да се докази могу прикупљати само према лицу за које гласи наредба и да се према том лицу могу током поступка само користити, што је у конкретном случају био АА4, а не АА3, исти су по налажењу овог суда неосновани јер из спис предмета несумњиво произилази да је наредба за прислушкивање окривљеног АА4 издата у складу са одредбама Законика о кривичном поступку, и разговори вођени између њега и окривљеног АА3 који су коришћени као доказ сами по себи нису незаконито прибављени имајући у виду да и из осталих доказа произилази да су окривљени АА3 и окривљени АА4 деловали у оквиру организоване групе и да је наредба о прислушкивању донета у циљу откривања њихових незаконитих активности.

Даље, жалбом браниоца окривљеног АА, адвоката АА2, првостепена пресуда се побија због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и истиче да је првостепени суд погрешно утврдио две одлучне чињенице на којима је засновао своју одлуку, односно одлучну чињеницу да је окривљени АА извршио промет 200 комада метака, коју је првостепени суд засновао на чињеници да се муниција налазила у истој торби у којој су приликом заплене у Француској пронађени и неисправни пиштољи ручне израде, који закључак је погрешан јер наведена чињеница узета сама за себе без других доказа не може аутоматски довести до закључка да је окривљени заиста извршио промет муниције, јер сви докази изведени током поступка, а нарочито транскрипти разговора недвосмислено указују да се у торби у тренутку када је изашла из АА пртљажника није налазио ниједан метак, уз истицање да је током поступка несумњиво утврђено да окривљени АА ниједном није отворио предметну торбу, али да је на посредан начин имао сазнања да се у торби налази одређени број неисправних пиштоља ручне израде, који су припадали АА1. Такође у жалби браниоца истиче се да је првостепени суд погрешно протумачио термине које су користили окривљени у међусобној телефонској комуникацији, и на основу погрешног шифарника извео погрешан закључак о телефонским разговорима вођеним између АА4 и окривљеног АА6, као и разговорима вођеним између АА6 и АА4. Као другу одлучну чињеницу коју је погрешно утврдио првостепени суд, бранилац наводи исправност оружја односно 8 комада ручно израђених пиштоља који представљају копију аутоматског оружја марке “ИНГРАМ МАЦ” погрешно погрешно ценећи налаз и мишљење вештака и закључујући да се ипак ради о оружју из којег је могуће вршити функцију опаљења, дакле да је реч о исправном ватреном оружју, иако из налаза и мишљења вештака француских судских вештака балистичара као и налаза и мишљења судског вештака ВВ произилази супротно, и то да у моменту када су заплењени ниједан од осам комада ручно израђеног оружја због неисправности није био подобан да избаци пројектил, покушавајући на тај начин да минимизира врсту неисправности оружја сводећи је само на неисправност извлакача, мада француски балистичари наводе и друге недостатке оружја, која чињеница је од кључног значаја јер је неисправност таква да онемогућава опаљења оружја, уз навођење да суд није ценио неисправност оружја у време извршења кривичног дела, већ је у неком будућем времену и то након што би се десила једна будућа околност, поправка оружја.

И жалбом браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ1, првостепена пресуда се побија због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и истиче да је првостепени суд извео погрешан закључак када је окривљеног огласио кривим да је извршио кривично дело из члана 348 став 3 у вези става 1 Кривичног законика и осудио на казну затвора, не руководећи се чињеницама до којих се током поступка дошло, а које се тичу окривљеног АА1 и дела за које је оптужен, будући да од стране тужилаштва током поступка није презентиран ни један једини доказ на основу ког би се могло учинити несумњивим да је окривљени АА1 набавио и у гаражи своје куће склонио торбу са оружјем које се у оптужници помиње јер сви докази изведени током поступка упућују да окривљени АА1 није имао никаквих сазнања где се налази торба са оружјем до тренутка када га о томе није обавестио његов син АА1А који иначе живи у Паризу, када је и признао оцу да је у дуговима и да му због тога прете. У жалби браниоца окривљеног се такође истиче да окривљени АА1 и његовог сина АА1А не живе заједно јер АА1А живи у _, а АА1 у _ који је 600 километара удаљен од _, због чега окривљени АА1 није могао имати никаквих сазнања о постојању оружја, већ када је од сина сазнао за постојање предметне торбе што је током поступка учињено несумњивим, он је позвао телефоном школског друга и пријатеља свог сина АА1А, такође окривљеног АА и од њега захтевао да торбу са оружјем склони из његове куће из разлога безбедности, јер у кући где се налазила торба живе његови унучићи.

Такође и жалбом браниоца окривљеног АА3, адвоката АБ2, првостепена пресуда се побија због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и истиче да првостепени суд није извео правилан закључак када је из изведених доказа нашао да је окривљени АА3 извршио предметно кривично дело, будући да из оптужнице јасно произилази да је пријем и продаја два комада ватреног оружја извршена са намером “одношења аутоматског оружја у Пожегу на поправку” из чега несумњиво произилази да јавни тужилац прихвата да је оружје било неисправно и да је била неопходна поправка, због чега потпуно другачији кривично-правни статус има оружје које је функционално исправно од неисправног оружја које мора да се поправи, па самим тим и кривична одговорност извршиоца мора да буде мања. Такође, жалбом браниоца окривљеног АА3 истиче се да првостепена пресуда нема разлоге о одлучним чињеницама на основу којих се може утврдити да ли је АА3 заиста примио наведено аутоматско оружје и да ли може да буде кривично одговоран, позивајући се на транскрипте преслушаних разговора, као и на исказ окривљеног АА6, који потврђује да је дана 08.08.2010. године, заиста донео два неисправна комада ватреног оружја, да их је држао у кеси и да их је предао НН лицу по надимку “АА5" од ког момента настаје празнина коју суд није попунио доказима већ претпоставкама, претпостављајући да је то лице задражало кесу, а затим је следећег дана предало окривљеном АА3, али материјалних доказа и сведочења у том правцу током поступка није било, уз навођење да из наведеног произилази да се наводи оптужбе никако не могу поткрепити и не може се са сигурношћу утврдити да је у кеси која је остављена у перионици заиста било неко оружје.

Насупрот жалбеним наводима браниоца окривљеног АА, адвоката АА2, по налажењу Апелационог суда у Београду, правилно је првостепени суд ценећи одбрану окривљеног АА закључио да исти у својој одбрани није порицао да је дана 06.08.2010. године, када је од АА1 сазнао где се налази торба исту узео и однео АА6, коју торбу је дана 25.08.2010. године, превезао од Горњег Милановца до Чачка, због чега је на име испоруке са АА6 поделио 1.500 евра, као и када није прихватио одбрану окривљеног АА у којој је порицао да је знао шта је садржај торбе тврдећи да он јесте сумњао да се ради о “неким цевима”, али да није тачно знао о чему се ради, којој одбрани правилно првостепени суд није поклонио веру, налазећи да је његова одбрана у том делу нелогична и да је у супротности са транскриптима разговора које је непосредно окривљени АА водио са АА4, а из којих несумњиво произилази да је окривљени АА знао тачно о чему се ради, тј. да се ради о оружју, али да једино није знао где се оно тачно налази, о чему сведочи разговор од 22.07.2010. године, у 16,46 часова у ком разговору АА4 каже АА: “Још десет је остало ту”, а АА му одговара: “То знам, зато ти причам, ја знам причу он ми прича (мислећи на АА1А – АА1 сина), пита ме АА1А, ја сам са АА1А школски друг, а његова жена ми је _”. Чињеницу како окривљени АА зна за причу, правилно првостепени суд утврђује из разговора вођеног између АА4 и АА6 дана 22.07.2010. године, у 17,23 сата у коме АА6 каже: “Ја сам био код АА1А најбољег друга, он се чује сваки дан са њим, читао сам поруку шта му шаљу у последња два дана”, а које чињенично стање је потврђено и одбраном окривљеног АА1 који је након измене своје одбране потврдио да је дао налог АА да склони оружје да не би страдао неко од његових унучића, те имајући у виду одбрану окривљеног АА1, транскрипте пресретнутих разговора, пресуду о признању кривице Вишег суда у Београду, К-По1.бр.76/12 – СПК.По1.бр.47/12 од 24.10.2012. године, као и неспорну чињеницу да је за одвожење торбе АА и АА6 обећана “част” од 3.000 евра, од ког износа су примили на руке 1.500 евра, правилно је првостепени суд закључио да је одбрана окривљеног АА нелогична и неуверљива и очигледно срачуната на избегавање кривичне одговорности, јер и по налажењу овог суда из утврђеног чињеничног стања несумњиво произилази да је окривљени АА од првог тренутка знао шта је садржај торбе, па је управо због тога у два наврата преузимао торбу, транспортовао и даље предавао.

Потом, жалбене наводе браниоца окривљеног АА3, адвоката АБ2, којима се пресуда побија због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, Апелациони суд у Београду оцењује неоснованим, из разлога што је правилно првостепени суд ценећи одбрану окривљеног АА3 као и остале изведене доказе, закључио да окривљени АА3 у својој одбрани није спорио да је дана 09.08.2010. године, у перионици где је он повремено радио на “дубинском прању” у касним вечерњим сатима њему непознато лице донело неку кесу и поручило да је то за АА4, што иначе њему није било ништа необично, јер су се у тој перионици на исти начин одлагале и друге АА4 ствари, као и када није прихватио одбрану овог окривљеног у којој је спорио да је знао шта је садржај те кесе и да он ту кесу није ни примио, нити чувао, већ је она једноставно одложена у простору где су иначе стајале АА4 ствари, који део одбране је нелогичан и неуверљив и у супротности са транскриптима пресретнутих разговора који су вођени те вечери између АА4 и АА3, где прво АА4 разговарао са доносиоцем кесе, јер АА3 и пре него што му АА4 то саопштава зна да “АА5” иде у Црну Гору, а чињеница да АА3 зна шта је садржај кесе произилази из разговора вођеног тог дана у 23,19 часова у ком разговору АА3 подноси извештај АА4 и каже: “Ево узео сам”, док у разговору вођеном у 23,24 часова АА4 обавештава АА3 зашто је њему то предато, па му објашњава да се “овај човек....усро” и поручио АА3 “Ја ћу то да завршим, ништа се ти не секирај”, у прилог чему говори и реакција АА3 који му каже “Ајде видећу сутра кад будем ишао, али види и ти”, након чега АА4 зове АА7 који се налази на мору и тражи од њега да организује преузимање те кесе од АА3, због чега је правилно првостепени суд нашао да је реакција АА3 и уверавање АА4 да се не секира једино логична уколико АА3 зна шта је садржај кесе, због чега је одбрану АА3 и овај оценио као нелогичну и неуверљиву, јер код чињенице да заиста није знао шта је садржај кесе нејасно је зашто би се он уопште уплашио. Чињеницу шта се заиста налази у кеси правилно је првостепени суд утврдио из транскрипта разговора вођеног између АА4 и АА6, у ком окривљени АА6 обавештава окривљеног АА4 да је два комада оружја узео из путне торбе, ставио у кесу, однео на паркинг и предао по налогу АА4 НН лицу по надимку “АА5” ради одношења мајстору у Пожегу ради поправке.

Такође и жалбени наводи браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ1, којима се пресуда побија због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања овај суд оцењује неоснованим, из разлога што је правилно првостепени суд оценом одбране окривљеног АА1 и осталих изведених доказа утврдио да је окривљени мењао своју одбрану негирајући у истрази било какву повезаност са АА4, АА6 и АА, као и било какву везу са оружјем, да би на главном претресу навео да он у почетку није знао за постојање оружја али да је тек касније од сина АА1А сазнао да се у његовој кући у Горњем Милановцу налази торба пуна оружја и муниције, након чега је позвао АА рекавши му да исту склони да не би “неко страдао”, јер у тој кући живи његов син са децом, тврдећи да он није држао оружје, нити да је ставио у промет већ да је само рекао АА да склони из куће да неко не страда, док се не утврди ко је власник, који наводи су у супротности са одбраном окривљеног АА, као и транскриптима пресретнутих разговора, из којих несумњиво произилази да нико осим окривљеног АА1 није знао где се тачно оружје налази јер је очигледно да су сви, па и АА1А АА1 син знао да оружје постоји и знали су тачно о чему се ради, знали су количину и врсту, као и чињеницу да је оружје неисправно и да га треба носити код мајстора, али нико сем АА1 није знао где се оно тачно налази и зашто је било неопходно “убедити АА1 да је АА1А његов син у проблемима” јер из транскрипта пресретнутих разговора који су вођени између АА4 и АА6, АА4 све време претио да ће срушити кућу АА1А АА1, предочавајући АА6 и АА да је он већ држи у подруму или да је већ држао оружје у подруму АА1А, тражећи од АА6 и АА да убеде АА1 и да изврше притисак на АА1 да каже где је оружје, а који притисак је и дао резултат јер је АА1 и то не одмах већ после десетак дана и бројних претњи јавио АА где се налази торба са оружјем, из чега и по налажењу овог суда несумњиво произилази да је управо окривљени АА1 држао тј. био у поседу оружја све до тренутка када је јавио АА одакле може да га преузме, предајући оружје АА у циљу заштите својих синова, односно снахе и унука, при чему питање принуде која је вршена над АА1 да открије где се налази оружје није чињеница која је од значаја за приступање организованој криминалној групи, тј. да ли је уопште он добровољно и свесно приступио групи и као таква не искључује његову кривичну одговорност.

Што се тиче жалбених навода бранилаца окривљених којима се оспорава функционалност оружја односно у којима се истиче да је првостепени суд извео погрешан закључак када је нашао да се ради о исправном оружје у смислу члана 2 Закона о оружју и муницији, позивајући се на налаз и мишљење вештака који су навели да је оружје неисправно и да је занатски израђено, због чега се не може сматрати оружјем, Апелациони суд у Београду оцењује неоснованим, из разлога што из изведених доказа и то налаза Националног института криминалистичко-техничке полиције, Лабораторије криминалистичко-техничке полиције Париз, Одељења за балистику, као и налаза вештака механичара за наоружање ВВ произилази да оружје које је допремљено у Француску функционише неуобичајено, и исто је у Налазу француских балистичара означено ознаком “влад” од редног броја 3 до редног броја 10, па је тако за узорак “влад 3” констатовано да “селектор у полуаутоматском модему не функционише, а када се затварач затвори метак остаје заглављен, док се ударцем у тврду површину затварач полако помера, пунећи на тај начин аутомат, на који начин су обављени тестови гађања док је даље гађање било немогуће без преправки јер се “извлакач налазио између усека за извлачење метка и ударне игле”, док је за узорак означен под бројем “влад 4” констатовано да “ударна игла не обавља своју улогу јер је механизам за извлачење оштећен на тај начин да је опаљење немогуће тако што је извлакач испречен између усека за извлачење метка и ударне игле, те да би се добили елементи опаљења за поређење морао је да се скине извлакач” уз навођење да је “опаљење за упоређење обављено дана 03.11.2010. године”. Даље, у налазу и мишљењу је наведено да су француски вештаци код узорка означеног као “влад 5” због оштећеног извлакача и немогућности опаљења “скинули извлакач и обавили гађање у таквој конфигурацији”, а код узорка означеног као “влад 6” констатовано је да селектор у полуаутоматском модему не функционише и да оквири не пуне аутомат па су гађања извршили “ручним пуњењем, док гађање у рафалном модему није били могуће проверити”, при чему је опаљење за упоређивање обављено дана 05.11.2010. године, док код узорка означеног као “влад 7” је констатовано да оружје функционише неуобичајено односно “механизам за извлачење је оштећен, тако да је опаљење било немогуће”, али да је ипак извршено опаљење за упоређење дана 08.11.2010. године, док је код узорка “влад 8” констатовано да “ударна игла не обавља своју функцију, механизам извлакача је оштећен на тај начин да је опаљење немогуће, тако да је извлакач испречен између усека за извлачење метка и ударне игле” те да би се добио ефекат опаљења за упоређење морао је да се скине извлакач, након чега је извршено опаљење дана 09.11.2010.године, што је потпуно идентична констатација и за примерке означене као “влад 9” и “влад 10” из којих је такође обављено опаљење.

Такође, правилно је првостепени суд ценећи налаз вештака механичара за наоружање ВВ који је у свом допунском налазу навео да се ради о оружју чији је извлакач неисправан, због чега се не може вршити опаљење, прихватио јер из истог налаза произилази да се наведено оружје може довести у функцију опаљења ако се скине извлакач, али такво оружје без извлакача, односно када је извлакач скине више не функционише као аутоматско оружје, већ се мора ручно пунити и празнити и тада функционише у такозваном неаутоматском модему, ценећи при том и налаз Националног института криминалистичко-техничке полиције, лабораторије криминалистичко-техничке полиције Париз, Одељење за балистику и налазећи да су наведени налази урађени стручно и у складу са правилима струке, и да су у потпуности сагласни, будући да из истих произилази да се због описаног недостатка “извлакач налази између усека за извлачење метка и ударне игле” и да је неопходно извршити интервенцију да би се добио ефекат опаљења, који се постиже уклањањем извлакача, те када се то уради, ватрено оружје занатске израде које одговара аутомату тип “Инграм мац 11” калибра 9 мм, више не делује у аутоматском или полуаутоматском режиму већ у обичном режиму, због чега и по налажењу овог суда се у конкретном случају ради о оружју из става 1 члана 348 Кривичног законика, а пошто се радило о количини од 10 комада у односу на окривљеног АА и окривљеног АА1 правилно је првостепени суд нашао да се у конкретном случају ради о већој количини оружја, док се у односу на окривљеног АА3 не ради о већој количини.

На правилно и потпуно утврђено чињенично стање, правилно је првостепени суд применио Кривични законик, налазећи да се у радњама окривљеног Марка АА стичу елементи кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 2 Кривичног законика, као и елементи кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 3 у вези става 1 Кривичног законика извршеног у саизвршилаштву у вези члана 33 Кривичног законика, у радњама окривљеног АА3 елементи кривичног дела неовлашћене производње, држања, ношења и промета оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 у вези члана 61 Кривичног законика, и у радњама окривљеног АА1 елементи кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 3 у вези става 1 Кривичног законика, у саизвршилаштву у вези члана 33 Кривичног законика, имајући у виду да се код окривљеног АА и АА1 ради о већој количини оружја, док се код окривљеног АА3 не ради о већој количини оружја, због чега су жалбени наводи бранилаца окривљених којима се пресуда побија због повреде кривичног законика оцењени као неосновани.

Испитујући побијану пресуду у делу одлуке о кривичној санкцији – казни, Апелациони суд у Београду је жалбене наводе бранилаца окривљених АА и АА1 оценио основаним, док је жалбене наводе Тужиоца за организовни криминал којима се пресуда побија у делу одлуке о казни у односу на наведене окривљене и у којима се истиче да је првостепени суд окривљенима изрекао благе казне оценио неоснованим, будући да се основано жалбама браниоца окривљеног АА и браниоца окривљеног АА1 указује да је првостепени суд окривљене осудио на високе казне, због чега је овај суд у односу на наведене окривљене усвајањем жалби њихових бранилаца преиначио првостепену пресуду, те је поновном оценом свих околности прописаних одредбом члана 54 Кривичног законика, ценећи на страни окривљеног АА од олакшавајућих околности његову неосуђиваност, имовинске прилике односно чињеницу да је лице без имовине, док отежавајућих околности на страни овог окривљеног није нашао, те је поновном оценом наведених олакшевајућих околности ценећи тежину извршених дела, степен кривице окривљеног и угрожаност заштићеног добра, окривљеном АА претходно за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 4 у вези 2 Кривичног законика, утврдио казну затвора у трајању од 6 месеци, а за кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 3 у вези става 1 Кривичног законика, у саизвршилаштву у вези члана 33 Кривичног законика, казну затвора у трајању од једне године и 6 месеци, те је затим применом одредбе члана 60 Кривичног законика окривљеног осудио на јединствену казну затвора у трајању од једне године и 8 месеци, док је на страни окривљеног АА1 ценио од олакшавајућих околности његову животну доб, чињеницу да је неосуђиван, да је отац петоро деце, од којих је једно малолетно, његово здравствено стање, те чињеницу да болује од дијабетеса, док отежавајућих околности на страни окривљеног није нашао, те је поновном оценом олакшавајућих околности ценећи степен кривице окривљеног, угроженост заштићеног добра као и тежину извршеног кривичног дела, окривљеног АА1 осудио на казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци, налазећи да се казнама затвора у наведеном трајању на окривљене у довољној мери може утицати да убудуће не врше иста или слична кривична дела, као и да ће се истима у потпуности остварити сврха кажњавања и изрицања кривичних санкције прописана одредбом члана 4 и 42 Кривичног законика,због чега су жалбени наводи Тужиоца за организовани криминал у односу на наведене окривљене оцењени неоснованим.

Што се тиче жалбених навода Тужиоца за организовани криминал којима се пресуда побија у наведеном делу у односу на окривљеног АА3 и у којима се истиче да је првостепени суд окривљеном изрекао благу казну не ценећи у довољној мери тежину извршеног кривичног дела и степен њихове кривице и жалбених навода браниоца окривљеног АА3, адвоката АБ2 у којима се истиче да је првостепени суд окривљеном АА3 изрекао престрогу казну за дело за које га је огласио кривим, исти су по налажењу овог суда такође неосновани, имајући у виду да је правилно првостепени суд одлучујући о врсти и висини кривичне санкције на страни окривљеног АА3а ценио све околности прописане одредбом члана 54 Кривичног законика, односно правилно је од олакшавајућих околности ценио његову неосуђиваност, материјалне прилике, тј. да се ради о лицу које је без имовине, чињеницу да је студирао и стекао звање, као и када отежавајућих околности није нашао, те је правилном оценом наведених олакшавајућих околности, ценећи тежину извршеног дела, степен кривице окривљеног и угроженост заштићеног добра, окривљеног осудио на казну затвора у трајању од 10 месеци и новчану казну у износу од 100.000,00 динара, налазећи да се казном затвора у наведеном трајању на окривљеног у довољној мери може утицати да убудуће не врше иста или слична кривична дела, као и да ће се истом у потпуностима остварити сврха кажњавања и изрицања кривичних санкција прописана одредбом члана 4 и 42 Кривичног законика.

Такође, по налажењу овог суда правилно је првостепени суд применом одредбе члана 63 Кривичног законика, окривљенима у казне урачунао време проведено у притвору.

Одлучујући о жалби Тужиоца за организовани криминал изјављеној на ослобађајући део пресуде, Апелациони суд у Београду је исту у наведеном делу одбацио као недозвољену применом одредбе члана 434 став 4 Законика о кривичном поступку, имајући у виду да је заменик Тужиоца за организовани криминал Драган Рајковић на седници већа одржаној дана 25.10.2013. године, одустао од жалбе у наведеном делу.

Са изнетих разлога, Апелациони суд у Београду, применом одредбе члана 457 и 459 Законика о кривичном поступку, одлучио је као у изреци пресуде.

Записничар        Председник већа-судија
Стојан Петровић       Зоран Савић

ЈБ
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)