Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
1.03.2013.

Кж1 По1 2/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По1 2/13
Дана 01.03.2013. године
Б Е О Г Р А Д, ул. Немањина бр.9

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Зорана Савића, председника већа, Вучка Мирчића, Мирјане Поповић, Душка Миленковића и Милене Рашић, чланова већа, са самосталним саветником Драганом Лужњанин, као записничарем, у кривичном предмету окривљених АА због кривичног дела примање мита из члана 367 став 3 у вези става 2 Кривичног законика и окривљеног АА1 због кривичног дела давање мита из члана 368 став 2 Кривичног законика, одлучујући о жалбама Тужиоца за организовани криминал, окривљеног АА лично и његовог браниоца, адвоката АБ и браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ1, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.80/11 од 26.11.2012. године, у седници већа одржаној у смислу члана 447 Законика о кривичном поступку, дана 01.03.2013. године, донео је


П Р Е С У Д У

УВАЖАВАЊЕМ жалби окривљеног АА лично и његовог браниоца, адвоката АБ, само у погледу одлуке о казни ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.80/11 од 26.11.2012. године, тако што Апелациони суд у Београду окривљеног АА за кривично дело примање мита из члана 367 став 3 у вези става 1 Кривичног законика, за које дело је првостепеном пресудом оглашен кривим, ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 3 (три) године у коју казну му урачунава и време проведено у притвору од 05.05. до 02.12.2010. године и новчану казну у износу од 300.000,00 динара, као споредну казну, док се жалбе окривљеног АА лично и његовог браниоца у осталом делу, жалба браниоца окривљеног АА1 и жалба Тужиоца за организовани криминал ОДБИЈАЈУ као неосноване.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.80/11 од 26.11.2012. године, окривљени АА оглашен је кривим због кривичног дела примање мита из члана 367 став 3 у вези става 2 Кривичног законика за које дело је осуђен на казну затвора у трајању од 4 (четири) године као главну казну у коју казну му је урачунато и време које је провео у притвору од 05.05. до 02.12.2010. године и на новчану казну у износу од 500.000,00 динара као споредну казну, коју је окривљени дужан да исплати у року од 15 дана од дана достављања правноснажне пресуде.

Истом пресудом окривљени АА1 оглашен је кривим због кривичног дела давање мита из члана 368 став 2 Кривичног законика за које дело је осуђен на казну затвора у трајању од 3 (три) месеца а у ову казну урачунато му је време лишења слободе од 05.05. до 06.05.2010. године.

У складу са одредбом члана 51 Кривичног законика одређено је да ће се изречена новчана казна окривљеном АА у случају ненаплативости, заменити казном затвора и то тако што ће се за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан казне затвора.

На основу члана 85 Кривичног законика окривљеном АА изречена је мера безбедности забране вршења позива у области правосуђа (тужилачког или судијског) у трајању од 5 (пет) година рачунајући од правноснажности пресуде, стим што је одређено да се време проведено на издржавању казне затвора не урачунава у време трајања ове мере.

Применом члана 91, 92 и 367 став 7 Кривичног законика од окривљеног АА одузета је имовинска користи прибављена кривичним делом у износу од 500 евра па је окривљени обавезан да назначени износ исплати суду у динарској противредности по средишњем курсу Народне банке Србије на дан исплате у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде.

Окривљени АА и окривљени АА1 обавезани су да солидарно исплате трошкове кривичног поступка у износу од 11.380,00 динара као и по 20.000,00 динара на име паушала све то у року од 15 дана од дана достављања правноснажне пресуде.

Против те пресуде жалбе су изјавили:

-заменик Тужиоца за организовани криминал због одлуке о кривичним санкцијама у односу на окривљеног АА са предлогом да Апелациони суд у Београду првостепену пресуду преиначи у погледу одлуке о кривичној санкцији – главној казни, тако што ће окривљеног АА осудити на казну затвора у дужем временском трајању,

-окривљени АА лично због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, одлуке о кривичној санкцији, изреченој мери безбедности, одузимању имовинске користи и трошковима кривичног поступка, са предлогом да Апелациони суд побијану пресуду преиначи и ослободи га од оптужбе за кривично дело за које је осуђен а о седници већа другостепеног суда га обавести како би јој присуствовао,

-бранилац окривљеног АА, адвокат АБ због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, погрешне примене материјалног права и одлуке о казни, са предлогом да Апелациони суд отвори главни претрес, саслуша предложене сведоке одбране и изведе доказе предложеним вештачењима а потом донесе пресуду којом ће окривљеног АА ослободити од оптужбе и

-бранилац окривљеног АА1, адвокат АБ1 због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд побијану пресуду укине или је пак преиначи тако што ће окривљеном АА1 изрећи условну осуду или одреди да се казна окривљеном изврши у просторијама у којима борави уз примену електронског надзора.

У жалби је захтевано да на седницу већа другостепеног суда буду позвани окривљени АА1 са браниоцем како би јој присуствовали.

Заменик Тужиоца за организовани криминал у писменом изјашњењу Ктж.бр.3/13 од 07.02.2013. године предложио је да Апелациони суд у Београду као основану уважи жалбу Тужиоца за организовани криминал и побијану пресуду преиначи у односу на окривљеног АА у делу одлуке о изреченој кривичној санкцији – главној казни, тако што ће га осудити на казну затвора у дужем временском трајању а жалбе окривљеног АА лично, његовог браниоца, адвоката АБ као и браниоца окривљеног АА1 одбије као неосноване.

Апелациони суд у Београду је у седници већа одржаној у смислу члана 447 Законика о кривичном поступку у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Велимира Голубовића, окривљеног АА и његовог браниоца, адвоката АБ, окривљеног АА1 и његовог браниоца, адвоката АБ2 размотрио све списе овог предмета, испитао првостепену пресуду у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутих у жалбама и одлучио као у изреци ове пресуде.

Побијана пресуда не садржи битне повреде поступка нити повреде закона на штету окривљених, па ни битну повреду из члана 438 став 2 тачка 2 Законика о кривичном поступку на коју се неосновано у жалбама окривљеног АА лично и браниоца окривљеног АА1, указује.

Према жалби браниоца окривљеног АА1 изрека првостепене пресуде је неразумљива јер првостепени суд не наводи за који број кривичних пријава је окривљени АА1 предао окривљеном АА две флаше вискија и 500 евра – док су разлози о томе зашто не поклања веру одбрани окривљеног АА1 да је окривљеном АА предао и износе од 900 и 250 евра, први у кући окривљеног АА а други сведоку СС, потпуно нејасни.

Окривљени АА побијајући првостепену пресуду због битне повреде из члана 438 став 2 тачка 2 Законика о кривичном поступку само цитира законски текст ове одредбе а указује на низ – како се то у овој жалби тврди, неправилности у поступку којима је онемогућен да докаже своју невиност.

Окривљени АА у својој жалби као и бранилац овог окривљеног тврде да је у предкривичном поступку, нарушена претпоставка невиности. Радници СУБПОК-а, тадашњи министар правде и средства информисања огласили су га кривим пре суђења. Докази су прикупљени принудом а он је као осумњичени потпуно демонизован што је утицало и на рад првостепеног суда који је све предложене доказе одбране и указивање на неправилности, без јасних разлога одбио.

Међутим, овај суд налази да су изнети жалбени наводи неосновани јер је првостепени суд у законито спроведеном поступку правилно оценио изведене доказе, у образложењу побијане пресуде о свим одлучним чињеницама важним за правилну одлуку, дао јасне разлоге из којих се поуздано закључује које чињенице из којих разлога је првостепени суд узео као доказане или недоказане а што је све у складу са садржином доказа на којима се заснивају утврђења првостепеног суда. Одбране окривљених АА и АА1 детаљно су цењене како појединачно тако и у односу на остале проведене доказе док изрека првостепене пресуде садржи потпун и јасан опис радњи извршења кривичног дела за сваког од окривљених а у опису радњи окривљеног АА1 јасно је наведено да је он предао а окривљени АА примио две флаше вискија и 500 евра као део договорених исплата.

Оспоравајући утврђено чињенично стање у првостепеној пресуди, жалбом браниоца окривљеног АА1 се тврди да је првостепени суд морао у потпуности да поклони веру одбрани овог окривљеног који је све време поступка, на идентичан начин тврдио да је на тражење окривљеног АА овоме у три наврата дао новац како би не само сачинио пријаве већ и по њима поступао док се жалбом окривљеног АА лично и његовог браниоца понављају наводи одбране овог окривљеног из првостепеног поступка и тврди да за његово ангажовање у предметима овде окривљеног АА1 никада није захтевао ни примио поклон ни обећање поклона. Јесте ван радног времена узео од окривљеног АА1 материјал за писање 23 пријаве али није их писао он већ их је сачинио сведок СС, на службеном лаптопу што је сведоку СС1 било итекако познато и то само због тога да се у времену пред реизбор – побољшају резултати рада органа и то по изричитом захтеву старешине овде сведока СС1.

Првостепени суд се међутим улогом старешине органа овде сведока СС1 уопште није бавио, одбио је без основа предлог одбране окривљеног АА да се вештачењем утврди на ком уређају су сачињаване пријаве, одбрани је ускраћено право увида у оригинал наредбу истражног судије Окружног суда у Ужицу КРИ-Н 22/09 чиме је ускраћена за информацију према ком лицу су још биле одређене мере – а што би према жалби окривљеног АА лично и његовог браниоца, указало на позадину и улогу других лица и цео догађај био би приказан у другачијем светлу.

Потпуно неосновано је суд одбио и предлог одбране за саслушањем сведока адвоката СС2 и СС3 као и сведока СС4 и адвоката СС5, без јасних разлога није поклонио веру исказима сведока СС6 и СС7 а исказу “паланачког трговца и ситног профитера” окривљеног АА1 “мало верује а мало не верује” и утврђује и оно што ниједним доказом није потврђено, да је окривљени АА у просторијама дисконта окривљеног АА1 од овога примио новац и две флаше вискија као део договорених исплата – иако то не тврди чак ни окривљени АА1 нити то произилази и из других изведених доказа.

Супротно овим наводима Апелациони суд налази да је изведеним доказима и њиховом правилном оценом првостепени суд несумњиво утврдио да је окривљени АА као службено лице, заменик Општинског јавног тужиоца у Пожеги захтевао и примио поклон и обећање поклона да у оквиру свог службеног овлашћења изврши службену радњу коју би морао извршити а окривљени АА1 обећао поклон и учинио поклон службеном лицу да у оквиру свог службеног овлашћења изврши службену радњу коју би морао извршити, при чему су оба окривљена била свесна свог дела, хтели његово извршење и знали да је то дело забрањено.

Окривљени АА1 своју одбрану током поступка није мењао. У полицији, дакле као осумњичени у присуству браниоца окривљени АА1 се бранио ћутањем а током целог поступка пред судом тврдио је да му је јасно стављено до знања да ће у случају да одбије да да новац, његови предмети завршити у фиоци односно да нико неће поступати по њима а што је све представљало и мотиве због којих се упустио у ангажман са окривљеним АА а прекинуо дотадашњу сарадњу са адвокатом СС5, описујући према свом сећању хронолошка дешавања у спорном догађају, контакте које је имао са окривљеним АА, начин на који су успостављали комуникацију у вези са кривичним пријавама, њихове међусобне сусрете, договоре и предаје предмета и новца тврдећи категорично да му је од стране окривљеног АА директно тражен новац као услов за његово било какво ангажовање и поступање – најпре у просторијама Тужилаштва где су водили разговор о томе колико плаћа адвокату за сачињавање кривичних пријава те да му је том приликом окривљени АА тражио да њему плаћа 30 до 40 евра по пријави, обећавши да ће поред сачињавања пријава за кривична дела превара против већег броја дужника АА1 предузећа, по тим пријавама и поступати а што ће свакако утицати да потраживања предузећа окривљеног АА1 буду и реализована.

Да је између окривљених разговор вођен у просторијама тужилаштва у својој одбрани на главном претресу потврђује и окривљени АА, не спори и да је од окривљеног АА1 преузео материјал за писање прве групе пријава – према 23 дужника предузећа окривљеног АА1 а затим ову документацију предао свом пријатељу и приправнику у тужилаштву, сведоку СС, са којим се договорио да на основу те документације сачини кривине пријаве, што је овај и учинио а одштампане пријаве, предао окривљеном АА.

Из снимљеног телефонског разговора од 03.11.2009. године а што окривљени АА такође не спори, произилази да је окривљени АА обавестио окривљеног АА1 да су пријаве урађене и понудио му да их донесе у Пожегу. Окривљени АА1 сазнавши да су предмети припремљени за даље гоњење, тражио од окривљеног АА да даље ради како сматра, као човек од струке а због своје заузетости, преузимање и потписивање готових пријава одложио је за два дана а окривљеног АА обавестио да има још таквих пријава, обећавши додатну исплату речима: “Али ја те молим, ти то заврни рукаве и гони најефикасније што можеш, јер ја ћу те од тих предмета дебело частити” на шта је окривљени АА одговорио “Важи, важи”.

Примопредаја готових пријава и поред тога што је окривљени АА више пута звао окривљеног АА1 није обављена до 10.11.2009. године када су се окривљени поново чули, (звао је окривљени АА) и договорили да окривљени АА дође у _, у просторије предузећа окривљеног АА1, сутрадан дана 11.11.2009. године. У одвојеним телефонским разговорима са окривљеним АА1 и сведоком СС окривљени АА прецизирао је договор око доласка у дисконт власништво окривљеног АА1 у месту _, возило које је обезбедио окривљени АА, сведок СС и окривљени АА су дошли у предузеће окривљеног АА1 где је окривљени АА предао сачињене пријаве окривљеном АА1 а окривљени АА1, том приликом како то утврђује првостепени суд ценећи одбрану окривљеног АА1 а имајући у виду и садржину телефонског разговора окривљеног АА дана 11.11.2009. године у 17.30.25 минута када је својој пријатељици, у контексту приче о додатним пословима којима се бави и о подели новца, окривљени АА поменуо да је добио два вискија и 500 евра, стим да је 50 евра дао помоћнику а 450 евра задржао, дао окривљеном АА 500 евра и две флаше вискија, као део договорене исплате а што је окривљени АА примио при чему је сведок СС од окривљеног АА за своје ангажовање добио 50 евра и један виски.

У својој одбрани окривљени АА као и сада у изјављеној жалби тврди међутим да новац није добио приликом посете окривљеног АА1 и предаје одштампаних пријава, већ да је тај новац добио од сестре а на име свог дела од продатог возила покојног оца.

Овај део одбране окривљеног АА био је предмет детаљне анализе првостепеног суда и на страни 13 образложења првостепене пресуде дати су јасни разлози зашто није прихваћен као веродостојан. Наводима жалбе окривљеног АА да је он као продавац закључио уговор са купцем возила СС8 дана 16.10.2009. године, да у списима постоји признаница и уговор о посредовању при преносу апсолутних права, потврђује се а не доводи у сумњу закључак првостепеног суда о пореклу новца у износу од 500 евра а који окривљени АА у телефонском разговору помиње.

Ако је већ окривљени АА био продавац наведеног возила, логично је да приликом купопродаје, прими и новац на име извршене продаје а нема никакве логике, да му његова сестра сведок СС6, са којом дели укупно добијени износ од 1.000 евра, након месец дана од извршене продаје возила даје 500 евра.

Окривљени АА како је то већ напред речено не спори садржину телефонског разговора између њега и окривљеног АА1 дана 03.11.2009. године када окривљеног АА1 обавештава да је група од 23 кривичне пријаве урађена ни да је окривљени АА1 тада рекао “Али ја те молим ... то смем и да потпишем и стојим иза овога што причам, да знаш, молим те ко Бога” те да ће га “дебело частити” на шта је окривљени АА одговорио “Важи, важи”. Међутим тврди да то што је окривљени АА1 говорио уопште није озбиљно прихватио, да речи које је он упутио, немају значај прихватања понуђеног већ да се ради о обичној узречици, на чему се и сада у изјављеним жалбама браниоца окривљеног и окривљеног АА лично инсистира.

Ценећи међутим одбране окривљеног АА и окривљеног АА1 и садржину наведеног телефонског разговора између њих, правилно првостепени суд налази да је обећање окривљеног АА1 додатне исплате, било озбиљно, да је он речима које је упутио окривљеном АА одредио сразмеру обећаног поклона а што је окривљени АА прихватио.

Обим и интезитет ангажовања окривљеног АА у предметима окривљеног АА1, лични контакти приликом пријема документације за писање кривичних пријава, преношење урађених пријава из Ариља у Пожегу односно место _, позивање телефоном окривљеног АА1 у више наврата како би овај урађене пријаве преузео и потписао, обавештење окривљеног АА1 (након пријема информације од сведока СС за када су предмети заказани) о данима када ће се рочишта у његовим предметима одржати, те да ће сви бити код окривљеног АА без обзира коме су ови предмети ради примене института одлагања гоњења у тужилаштву били распоређени, како то правилно налази и првостепени суд, јасно указују да је окривљени АА радњама ближе описаним у изреци првостепене пресуде захтевао и примио обећање поклона и поклон да у оквиру свог службеног овлашћења изврши службену радњу коју би иначе морао извршити.

Одбрана окривљеног АА1 односно потпуно признање чињеничних навода оптужбе и своје кривице, супротно наводима изјављених жалби па и жалбе браниоца овог окривљеног, правилно је од стране првостепеног суда прихваћена у делу у коме је потврђена и другим изведеним доказима и о томе је првостепени суд на страни 18 последњи став образложења побијане пресуде и страни 19 први став дао потпуне и јасне разлоге, које у свему као правилне прихвата и овај суд а супротне наводе жалбе браниоца окривљеног АА1 којима се оспорава утврђено чињенично стање и стим у вези указује и на повреду кривичног закона, оцењује неоснованим.

Неоснованим овај суд оцењује и жалбене наводе окривљеног АА лично и његовог браниоца по којима су неосновано и без јасних разлога одбијени доказни предлози одбране.

Оригиналну наредбу истражног судије Окружног суда у Ужицу КРИ.Н. 22/09 првостeпени суд на предлог одбране није прибављао зато што у списима предмета постоји оверен препис наведене наредбе, потписан од стране истражног судије који је одбрани достављен. Сведоци СС3 и адвокат СС2 који су, како се то и у изјављеним жалбама тврди требали да се изјасне на околности покушаја обраде и притиска на ова лица од стране полиције да лажно терете окривљеног А као нарко дилера нису саслушавани јер у овом поступку окривљеном АА нису ни стављене на терет радње везане за промет опојних средстава па је стога са правом одбијен и предлог одбране да се вештачењем утврди да ли је окривљени АА икада конзумирао опојна средства а што се предложеног вештачења о томе на ком уређају су сачињаване пријаве за окривљеног АА1 тиче, имајући у виду разлоге првостепеног суда дате на страни 18 образложења први став које у свему као правилне прихвата и овај суд, и овај предлог одбране је са правом одбијен и о томе су дати јасни разлози.

Према свему напред наведеном, овај суд налази да је првостепени суд правилно утврдио све чињенице и околности и то како оне које чине обележја кривичних дела у питању тако и оне које се тичу субјективног односа сваког од окривљених према радњама које је предузео а правном оценом радњи окривљеног АА по члану 367 став 3 у вези става 2 Кривичног законика а радње окривљеног АА1 по члану 368 став 2 Кривичног законика, кривични закон је правилно примењен. О томе је првостепени суд у образложењу побијане пресуде дао довољне и јасне разлоге које и овај суд у свему као правилне прихвата а супротне жалбене наводе окривљеног АА лично, његовог браниоца и браниоца окривљеног АА1, оцењује неоснованим.

Испитујући првостепену пресуду у делу одлуке о изреченим казнама окривљенима, Апелациони суд налази да су жалбе окривљеног АА лично и његовог браниоца у том делу основане а жалба Тужиоца за организовани криминал и браниоца окривљеног АА1 неосноване.

Наиме, првостепени суд је одлучујући о казнама окривљенима АА и окривљеном АА1 правилно у смислу члана 54 КЗ утврдио све околности које утичу да казна буде мања или већа. Као олакшавајуће околности на страни оба окривљена ценио је њихове породичне прилике односно да су очеви троје односно двоје малолетне деце при чему је окривљени АА1 у међувремену, према приложеној документацији на седници већа још једном постао отац, затим да су оба окривљена до сада неосуђивани, окривљеном АА1 и да је признао извршење дела и своју кривицу, затим његово лоше здравствено стање а окривљеном АА здравствено стање једног његовог детета а као отежавајућу околност окривљеном АА значај његовог службеног положаја односно штетност и опасност противправног понашања овог окривљеног који је радње за које је оглашен кривим, предузео као заменик јавног тужиоца.

Дајући адекватан значај утврђеним олакшавајућим околностима на страни окривљеног АА1, првостепени суд је и по оцени овог суда овог окривљеног за извршено кривично дело из члана 368 став 2 Кривичног законика, правилно осудио на казну затвора у трајању од три месеца која је адекватна не само објективној тежини извршеног кривичног дела већ и свим осталим околностима које је првостепени суд ценио и истовремено представља нужну и довољну меру за остварење сврхе кажњавања предвиђених чланом 42 Кривичног законика, због чега су супротни наводи жалбе браниоца окривљеног АА1, оцењени неоснованим. Што се тиче предлога о томе да се окривљеном АА1 казна изврши у кућним условима – о овоме, након правноснажности пресуде одлучује суд који је судио у првом степену.

Када је у питању изречена казна окривљеном АА и то како главна тако и новчана казна као споредна, основано се у изјављеним жалбама окривљеног лично и његовог браниоца указује да првостепени суд правилно утврђеним околностима које на врсту и висину казне имају утицаја, није дао адекватан значај те да су изречена казна затвора за извршено кривично дело из члана 367 став 3 у вези става 2 Кривичног законика у трајању од 4 (четири) године и новчана казна као споредна у износу од 500.000,00 динара, строже него што је то са аспекта сврхе кажњавања неопходно.

Степен опасности извршеног кривичног дела и све околности под којима је учињено али и бројне олакшавајуће околности утврђене на страни окривљеног АА и по оцени овог суда указују да би се у конкретном случају и блажом казном у свему остварила сврха кажњавања у конкретном случају, због чега је Апелациони суд уваживши разлоге жалбе окривљеног АА лично и његовог браниоца првостепену пресуду преиначио у делу одлуке о изреченој казни и окривљеног АА за извршено кривично дело из члана 367 став 3 у вези става 1 Кривичног законика, осудио на казну затвора у трајању од 3 (три) године у коју казну му је урачунао и време које је провео у притвору од 05.05. до 02.12.2010. године и новчану казну у износу од 300.000,00 динара као споредну казну, налазећи да овако изречене одговарају не само објективној тежини извршеног кривичног дела већ и свим осталим околностима које је првостепени суд ценио те да истовремено представљају нужну и довољну меру за остварење сврхе кажњавања предвиђене чланом 42 Кривичног законика, због чега су супротни наводи жалбе Тужиоца за организовани криминал, оцењени као неосновани.

Мера безбедности забране вршења позива, делатности и дужности из члана 85 Кривичног законика окривљеном АА у трајању од 5 (пет) година, рачунајући од правноснажности пресуде, изречена је правилно имајући у виду све околности под којима је окривљени извршио кривично дело и значај тужилачке функције у заштити интереса друштва односно сузбијања кршења законских прописа.

Како је током првостепеног поступка несумњиво утврђено да је окривљени АА извршењем кривичног дела за које је оглашен кривим стекао имовинску корист у износу од 500 евра, првостепени суд је правилном применом одредби члана 91, 92 и 367 став 7 Кривичног законика одлучио да се од окривљеног прибављена имовинска корист одузме.

Са свега напред изнетог применом члана 455 став 2 и став 3 Законика о кривичном поступку Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, одлучује као у изреци ове пресуде.

Записничар        Председник већа-судија
Драгана Лужњанин с.р.     Зоран Савић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)