Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
13.12.2010.

Кж1 По1 20/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По1 20/10
Дана 13.12.2010. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија: Слободана Рашића, председника већа, Верољуба Цветковића, Савке Гогић, Надежде Мијатовић и Драгољуба Ђорђевића, чланова већа, са вишим судијским сарадником – записничарем Тањом Славковић, у кривичном предмету против осуђеног АА и других, због кривичног дела тешког убиства у помагању из члана 114 став 1 тачка 3 и 9 у вези члана 35 КЗ, решавајући по жалби браниоца окривљеног ББ – адв. БА, изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење за борбу против организованог криминала Кв-ПО1.бр.1057/10 – К-ПО1.бр.22/10 од 10.09.2010. године, у седници већа одржаној дана 13.12.2010. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ, као неоснована, жалба браниоца окривљеног ББ – адв. БА, а пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење за борбу против организованог криминала Кв-ПО1.бр.1057/10 – К-ПО1.бр.22/10 од 10.09.2010. године, ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за борбу против организованог криминала Кв-ПО1.бр.1057/10 – К-ПО1.бр.22/10 од 10.09.2010. године, усвојен је захтев окривљеног ББ за преиначење правноснажне пресуде без понављања кривичног поступка па су преиначене у погледу одлуке о казни правноснажне пресуде Окружног суда у Београду, Посебно одељење К.П.бр.3/04 од 18.01.2008. године, тако што је кривично веће наведеног суда из члана 24 став 6 ЗКП окривљеног због кривичног дела тешког убиства у помагању из члана 114 став 1 тачка 3 и 9 у вези члана 35 КЗ за које је наведеном пресудом оглашен кривим осудило на казну затвора у трајању од 4 године и 6 месеци, у коју казну је окривљеном урачунато време проведено у притвору од 13.03.2003. године, када је лишен слободе, па до 20.10.2006. године, када је притвор укинут.

Против наведене пресуде жалбу је изјавио бранилац окривљеног ББ – адв. БА, због одлуке о казни, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијану пресуду преиначи и осуђеном ББ одмери казну у времену које је провео у притвору у наведеном кривичном поступку.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је одржао седницу већа, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаном пресудом коју је испитао у смислу члана 380 ЗКП и жалбом, па је по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

Жалба је неоснована.

Првостепена пресуда, не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка, нити повреде кривичног закона, на које Апелациони суд поводом жалбе у смислу члана 380 став 1 тачка 1 и 2 ЗКП, пази по службеној дужности.

Жалбом браниоца окривљеног ББ – адв. БА побија се првостепена пресуда због одлуке о казни, тако што се истиче да је суд у образложењу пресуде навео релевантне чињенице, али је потценио њихов значај. У жалби се истиче да је окривљени БА осуђен као сведок сарадник према коме се увелико примењује програм заштите, да је окривљени осуђен по супсидијарној оптужници, неблаговременој и неуредној за кривично дело које није починио. Стога се, а имајући у виду и напред наведено и предлаже као у жалби да се побијана пресуда преиначи у погледу одлуке о казни и иста одмери у мери која ће се поклопити са дужином боравка окривљеног у притвору, при чему се истиче да је БА због покајања и несумњивог доприноса расветљавању бројних кривичних дела од стране “Земунског клана” трајно ограничена слобода кретања, чиме је већ довољно кажњен за кривично дело које није учинио. Нове животне околности које се наводе у побијаној пресуди дају свој трајни допринос и онако тешким условима боравка на непознатој адреси, а одласком на издржавање остатка казне био би доведен у питање не само живот окривљеног ББ, већ и његове деце, са којих разлога се и предлаже као у жалби.

Наиме, првостепеном пресудом Окружног суда у Београду, Посебно одељење К.П.бр.3/04 од 18.01.2008. године окривљени ББ по оптужби оштећеног као тужиоца оглашен је кривим због извршења кривичног дела тешког убиства у помагању из члана 114 став 1 тачка 3 и 9 у вези члана 35 КЗ и осуђен је на казну затвора у трајању од 5 година, у коју казну му је урачунато и време проведено у притвору од 13.03.2003. године, када је лишен слободе, па до 20.10.2006. године, када му је укинут притвор, а која пресуда је у односу на окривљеног ББ постала правноснажна пресудом Врховног суда Србије – Посебног одељења КЖ.I.о.к.9/08 од 15.10.2009. године.

Дана 04.03.2010. године окривљени ББ је поднео суду поднесак насловљен као захтев за ублажавање казне поводом ког поднеска му је дана 13.05.2010. године дописом суда било наложено да се изјасни о коме се ванредном правном леку ради, обзиром да ванредни правни лек који је био насловљен више не постоји. У поднеску од 09.07.2010. године бранилац окривљеног ББ – адв. БА је навео да је окривљени поднео захтев за понављање кривичног поступка у смислу члана 405 став 1 тачка 4 ЗКП додајући да се у току пружања заштите окривљеном од стране Јединице за заштиту његова супруга тешко разболела од неизлечиве болести. О њој и двоје деце се брину Јединица за заштиту и окривљени. Из ових разлога, као и детаљнијих разлога, а ближе описаних у захтеву бранилац је предложио да се исти усвоји и преиначи правноснажна првостепена пресуда у погледу одлуке о казни.

Веће првостепеног суда је размотрило списе предмета заједно са захтевом окривљеног ББ и његовог браниоца, те извештајем Јединице за заштиту 03/7 број 2-163/10 од 08.07.2010. године, лекарском документацијом супруге окривљеног, па је донело одлуку као у изреци ожалбене пресуде, оцењујући да је исти предлог основан.

Наиме, према окривљеном су још у току кривичног поступка примењене мере из програма заштите обзиром да је у другом кривичном поступку који се водио пред Вишим судом у Београду, Посебно одељење у предмету К.П.бр.9/03 био сведок сарадник. Из безбедоносних разлога дана 14.08.2007. године заједно са члановима породице коју сачињавају ванбрачна супруга и двоје малолетне деце је релоциран у иностранство где је купио стан и где су његова деца наставила са похађањем школе и добро се прилагодила средини и новим животним околностима, а у међувремену им је од стране те земље издејствовано право трајног боравка, а по основу кога су постали пуноправни корисници социјалног и здравственог осигурања, а што произилази из извешетаја Јединице за заштиту. У априлу месецу 2008. године његовој супрузи је дијагностикован канцер дебелог црева са метастазом на делу плућа и након третирања хемиотерапијом у земљи релокације је обављена операција после које је стање и даље било лоше, да би се последњих месеци њено здравље драстично погоршало јер је установљен вишеструки рецидив што произилази из лекарске документације од 19.01. и 24.02.2010. године.

Одредбом члана 405 став 1 тачка 4 ЗКП је прописано да се правноснажна пресуда може преиначити без понављања кривичног поступка ако се по правноснажности пресуде појаве околности којих није било када се изрицала пресуда или суд за њих није знао, иако су постојале, а оне би очигледно довеле до блаже осуде.

На основу извештаја Јединице за заштиту и приложене лекарске документације веће првостепеног суда је утврдило да се ради о новим околностима у вези са окривљеним ББ које се тичу његових личних и породичних прилика, те болести његове супруге (услед чега је неопходно његово веће ангажовање и старање према малолетној деци у погледу родитељских права и обавеза, а које се првенствено односе на чување, старање и васпитање деце, као и према болесној супрузи, тим пре што се налази у иностранству где бораве са намером сталног настањивања) које нису биле познате суду у редовном поступку, а које су од таквог значаја да би очигледно проузроковале блаже кажњавање да су постојале и биле познате суду у редовном поступку, са којих разлога је веће првостепеног суда окривљеном ББ изрекло казну затвора у трајању од 4 године и 6 месеци у уверењу да ће се оваквом казном остварити сврха кажњавања предвиђена одредбом члана 42 КЗ, и за шта је у образложењу пресуде суд дао разлоге а које у свему као правилне прихвата и Апелациони суд, правилно налазећи и по налажењу овог суда да ће се казном затвора на коју је окривљени ББ осуђен, а имајући у виду и степен повреде заштићених друштвених вредности, те степен кривице окривљеног, у потпуности остварити сврха кажњавања предвиђена одредбом члана 42 КЗ, а у оквиру опште сврхе кривичних санкција из члана 4 став 2 КЗ, док се супротни жалбени наводи браниоца окривљеног ББ којима се указује да је ББ због покајања и несумњивог доприноса расветљавању бројних кривичних дела од стране “Земунског клана” трајно ограничена слобода кретања чиме је већ довољно кажњен за кривично дело које није учинио, те да би одласком на издржавање остатка казне био доведен у питање не само живот окривљеног ББ, већ и његове деце, оцењују као неосновани.

Са свега напред изложеног, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је одлучио као у изреци пресуде, на основу одредбе члана 388 ЗКП.


Записничар,       Председник већа-судија,
Тања Славковић, с.р.     Слободан Рашић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)