Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
22.05.2012.

Кж1 По1 20/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По1 20/11
Дана 22.05.2012. године
Б е о г р а д

 


У ИМЕ НАРОДА

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија: Верољуба Цветковића, председника већа, Слободана Рашића, Драгољуба Ђорђевића, Надежде Мијатовић и Омера Хаџиомеровића, чланова већа, са вишим судијским помоћником Јеленом Петковић-Милојковић, као записничарем, у кривичном предмету против окривљеног АА и др., због кривичног дела прикривања из чл. 221 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 и 61 КЗ и др., одлучујући о жалби Тужиоца за организовани криминал, жалби браниоца окривљеног АА, адв. АБ, жалби браниоца окривљеног ББ, адв. БА, жалби оца окривљеног ВВ, ВВ1, жалби браниоца окривљеног ГГ, адв. БА, жалби браниоца окривљеног ДД, адв. ДА, жалби браниоца окривљене ЂЂ, адв. ЂА, жалби заједничког браниоца окривљених ЕЕ, ЖЖ и ЗЗ, адв. ЗА, заједничкој жалби окривљених ЕЕ, ЗЗ и њиховог заједничког браниоца, адв. ЗА3, заједничкој жалби браниоца окривљеног ЕЕ, адв. ЗА1, браниоца окривљеног ЖЖ, адв. ЦА и браниоца окривљеног ЗЗ, адв. ЗА2, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К-По1 бр.274/2010 од 14.02.2011. године, након претреса одржаног у дане 24.02. и 20.04.2012. године, пред другостепеним судом, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Мирјане Илић, окривљеног АА и његовог браниоца, адв. АБ, окривљених ББ и ГГ и њиховог браниоца, адв. БА, окривљеног ВВ и његовог браниоца, адв. АБ, окривљеног ДД и његовог браниоца, адв. ЗА3, окривљене ЂЂ и њеног браниоца, адв. ЂА, окривљених ЕЕ и ЗЗ и њихових бранилаца, адв. ЗА3, адв. ЗА1 и адв. ВА, а у одсуству окривљеног ЖЖ и његовог браниоца, адв. ЦА, и у одсуству браниоца окривљеног ДД, адв. ГА, дана 22.05.2012. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалба Тужиоца за организовани криминал, жалба браниоца окривљеног АА, адв. АБ, жалба браниоца окривљеног ББ, адв. БА, жалба оца окривљеног ВВ, ВВ1, жалба браниоца окривљеног ГГ, адв. БА, жалба браниоца окривљеног ДД, адв. ДА, жалба браниоца окривљене ЂЂ, адв. ЂА, жалба заједничког браниоца окривљених ЕЕ, ЖЖ и ЗЗ, адв. ЗА, заједничка жалба окривљених ЕЕ и ЗЗ и њиховог заједничког браниоца, адв. ЗА3 и заједничка жалба браниоца окривљеног ЕЕ, адв. ЗА1, браниоца окривљеног ЖЖ, адв. ЦА и браниоца окривљеног ЗЗ, адв. ЗА2 и пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К-По1 бр.274/2010 од 14.02.2011. године, ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е


Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К-По1 бр.274/2010 од 14.02.2011. године, окривљени АА, ББ, ВВ, ГГ, ДД, ЕЕ, ЖЖ и ЗЗ оглашени су кривим да су као саизвршиоци починили продужено кривично дело прикривања из члана 221 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 и 61 КЗ, док је окривљена ЂЂ оглашена кривом да је починила једно кривично дело прикривања из члана 221 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ, па су осуђени и то: окривљени АА на казну затвора у трајању од три године и шест месеци, у коју му се урачунава време које је провео у притвору од 15.02.2008. године до 26.01.2011. године, окривљени ББ на казну затвора у трајању од четири године и шест месеци, у коју му се урачунава време које је провео у притвору од 15.02.2008. године до 21.12.2010. године, окривљени ВВ на казну затвора у трајању од две године и шест месеци, у коју му се урачунава време проведено у притвору од 15.02.2008. године до 23.07.2008. године, окривљени ГГ на казну затвора у трајању од једне године, у коју му се урачунава време проведено у притвору од 15.02.2008. године до 04.11.2008. године, окривљени ДД на казну затвора у трајању од две године, у коју му се урачунава време које је провео у притвору од 17.02.2008. године до 23.07.2008. године, окривљена ЂЂ на казну затвора у трајању од осам месеци, у коју јој се урачунава време које је провела у притвору од 16.02.2008. године до 23.07.2008. године, окривљени ЕЕ на казну затвора у трајању од две године и шест месеци, у коју му се урачунава време које је провео у притвору од 07.04.2008. године до 23.07.2008. године, окривљени ЖЖ на казну затвора у трајању од једне године и шест месеци, у коју му се урачунава време проведено у притвору од 07.04.2008. године до 23.07.2008. године и окривљени ЗЗ на казну затвора у трајању од једне године и шест месеци, у коју му се урачунава време проведено у притвору од 07.04.2008. године до 23.07.2008. године. Том пресудом, на основу члана 91 и 92 Кривичног законика и члана 513 и 515 Законика о кривичном поступку, од окривљених се одузима имовинска корист прибављена извршењем кривичног дела и то мотоцикли описани у ставу I тачка 1 и 2 изреке пресуде, а од окривљених АА, ББ, ДД, ЕЕ, ЖЖ и ДЗЗ и новчани износи и то од окривљеног АА износ од 7.600 еура; од окривљеног ББ износ од 16.860 еура; од окривљеног ДД износ од 1.180 еура и од окривљених ЕЕ, ЖЖ и ЗЗ износ од 4.000 еура, па су ови окривљени обавезани да наведене износе плате у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате, у корист буџета Републике Србије, у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде. Истом пресудом, на основу одредбе члана 206 Законика о кривичном поступку, оштећено осигуравајуће друштво „Zurich“ из Zuricha и оштећено осигуравајуће друштво „Axa Winterthur“ из Винтертура, Швајцарска, упућени су на парнични поступак, ради остваривања имовинско-правног захтева. Том пресудом, на основу одредбе члана 193 и чл. 196 Законика о кривичном поступку, окривљени су обавезани да у корист буџетских средстава суда на име трошкова кривичног поступка плате износ од 126.744,оо динара, а на име паушала и то окривљени АА и ББ износ од по 50.000,оо динара, а остали окривљени износ од по 30.000,оо динара, све у року од 15 дана, под претњом принудног судског извршења.

Против те пресуде жалбе су изјавили:

-Тужилац за организовани криминал, због повреде кривичног закона и због одлуке о кривичним санкцијама, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, побијану пресуду преиначи тако што ће окривљене АА и ББ огласити кривим да су починили кривично дело злочиначког удруживања из члана 346 став 1 Кривичног законика, а окривљене ВВ, ГГ, ДД, ЂЂ, ЕЕ, ЖЖ и ЗЗ огласити кривим да су починили кривично дело злочиначког удруживања из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ и за ова кривична дела им утврдити казне по закону, и да ове оптужене, након што им за кривично дело прикривања из члана 221 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 61 КЗ, односно за крив. дело из члана 221 став 3 у вези става 1 КЗ, за које су првостепеном пресудом оглашени кривим, утврди казне затвора у дужем временском трајању, осуди на јединствене казне затвора.

-бранилац окривљеног АА, адв. АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, због повреде кривичног закона, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и због одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд, Посебно одељење, побијану пресуду преиначи тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе, односно тако што ће га осудити на блажу казну или да побијану пресуду укине и да отвори претрес пред другостепеним судом, уз захтев да буде обавештен о седници већа другостепеног суда.

-бранилац окривљеног ББ, адв. БА, због битних повреда одредаба кривичног поступка, због повреде кривичног закона, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, због одлуке о казни и због одлуке о одузимању имовинске користи, са предлогом да Апелациони суд, Посебно одељење, побијану пресуду преиначи тако што ће овог окривљеног ослободити од оптужбе или тако што ће му изрећи блажу казну, уз захтев да он и његов брањеник буду обавештени о седници већа другостепеног суда.

-отац окривљеног ВВ, ВВ1, због битних повреда одредаба кривичног поступка, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и због повреде кривичног закона, са предлогом да Апелациони суд, Посебно одељење, побијану пресуду укине, односно, а како то произилази из садржине жалбе, да побијану пресуду преиначи тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе.

-бранилац окривљеног ГГ, адв. БА, због битних повреда одредаба кривичног поступка, због повреде кривичног закона, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и због одлуке о казни, са предлогом да Апелациони суд, Посебно одељење, побијану пресуду преиначи тако што ће овог окривљеног ослободити од оптужбе или тако што ће му изрећи блажу казну, уз захтев да он и његов брањеник буду обавештени о седници већа другостепеног суда.

-бранилац окривљеног ДД, адв. ДА, због битне повреде одредаба кривичног поступка, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, због повреде кривичног закона, због одлуке о кривичној санкцији, због одлуке о одузимању имовинске користи, због одлуке о имовинско-правном захтеву и због одлуке о трошковима кривичног поступка, са предлогом да Апелациони суд, Посебно одељење, побијану пресуду преиначи тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе, уз захтев да он и његов брањеник буду обавештени о седници већа другостепеног суда.

-бранилац окривљене ЂЂ, адв. ЂА, због битних повреда одредаба кривичног поступка, због повреде кривичног закона, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и због одлуке о казни, са предлогом да Апелациони суд побијану пресуду преиначи тако што ће окривљену ослободити од оптужбе или тако што ће јој изрећи блажу кривичну санкцију, уз захтев да он и његова брањеница буду обавештени о седници већа другостепеног суда.

-заједнички бранилац окривљених ЕЕ, ЖЖ и ЗЗ, адв. ЗА, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, због повреде кривичног закона, због одлуке о казнама, и због, а како то произилази из садржине жалбе одлуке о одузимању имовинске користи прибављене извршењем кривичног дела, са предлогом да Апелациони суд, Посебно одељење, побијану пресуду преиначи тако што ће окривљене ослободити од оптужбе и следствено томе наћи да нема места примени института одузимања имовинске користи прибављене извршењем кривичног дела, уз захтев да буде обавештен о седници већа другостепеног суда.

-заједничку жалбу окривљени ЕЕ и ЗЗ и њихов заједнички бранилац, адв. ЗА3, из свих законом прописаних разлога, са предлогом да Апелациони суд, Посебно одељење, побијану пресуду преиначи тако што ће окривљене ЕЕ и ЗЗ ослободити од оптужбе или тако што ће им изрећи блаже казне, уз захтев да он и његови брањеници буду обавештени о седници већа другостепеног суда.

-заједничку жалбу бранилац окривљеног ЕЕ, адв. ЗА1, бранилац окривљеног ЖЖ, адв. ЦА и бранилац окривљеног ЗЗ, адв. ЗА2, због битних повреда одредаба кривичног поступка, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, због повреде кривичног закона, због одлуке о казни, и због, а како то произилази из садржине жалбе одлуке о одузимању имовинске користи прибављене извршењем кривичног дела, са предлогом да Апелациони суд, Посебно одељење, побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, односно да исту преиначи тако што ће окривљене ослободити од оптужбе или тако што ће им изрећи условне осуде, уз захтев да они и њихови брањеници буду обавештени о седници већа другостепеног суда.

-бранилац окривљеног ДД, адв. ДА поднео је одговор на жалбу коју је изјавио Тужилац за организовани криминал, са предлогом да се иста као неоснована одбије.

-Тужилац за организовани криминал у поднеску Ктж.300/11 од 03.10.2011. године предложио је да се жалба Тужилаштва за организовани криминал Кт.С.бр.2/08 од 17.08.2011. године уважи, побијана пресуда преиначи тако што ће окривљени АА и ББ бити оглашени кривим за кривично дело злочиначког удруживања из члана 346 став 1 Кривичног законика, а окривљени ВВ, ГГ, ДД, ЂЂ, ЕЕ, ЖЖ и ЗЗ за кривично дело злочиначког удруживања из члана 346 став 2 у вези става 1 Кривичног законика и да им се за ова кривична дела утврде казне по закону, као и да се свим окривљенима за извршено кривично дело прикривање из члана 221 став 3 у вези става 1 у вези члана 61 Кривичног законика утврде строжије казне затвора, а потом да се свим окривљенима изрекну јединствене казне затвора, а да се жалбе бранилаца окривљених и то браниоца окривљеног АА, адв. АБ од 12.09.2011. године, браниоца окривљеног ББ, адв. БА од 18.08.2011. године, браниоца окривљеног ДД, адв. ДА од 11.08.2011. године, браниоца окривљеног ГГ, адв. БА од 18.08.2011. године, браниоца окривљене ЂЂ, адв. ЂА од 18.08.2011. године, браниоца окривљеног ЕЕ, адв. ЗА3 од 19.08.2011. године, адв. ЗА1 од 23.08.2011. године, адв. ЗА2 од 23.08.2011. године и ЗА од 22.08.2011. године, браниоца окр. ЖЖ, адв. ЗА1 од 23.08.2011. године, адв. ЦА од 23.08.2011. године, адв. ЗА2 од 23.08.2011. године и адв. ЗА од 22.08.2011. године, браниоца окривљеног ЗЗ, адв. ЗА3 од 19.08.2011. године, адв. ЗА од 22.08.2011. године и оца окривљеног ВВ, ВВ1 од 20.08.2011. године, као и окривљених ЕЕ и ЗЗ од 19.08.2011. године, као неосноване одбију.

Из списа предмета се утврђује да је Окружни суд у Београду, Посебно одељење донео пресуду КП.бр.29/08 од 28.10.2009. године којом је окривљене АА, ББ, ВВ, ГГ, ДД, ЕЕ, ЖЖ и ЗЗ огласио кривим да су починили продужено кривично дело прикривање из члана 221 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 61 КЗ, а окривљену ЂЂ огласио кривим да је починила кривично дело прикривање из члана 221 став 3 у вези става 1 КЗ и за иста их осудио на казне затвора и то: окривљеног АА у трајању од 3 (три) године и 6 (шест) месеци, окривљеног ББ у трајању од 4 (четири) године и 6 (шест) месеци, окривљеног ВВ у трајању од 2 (две) године и 6 (шест) месеци, окривљеног ГГ у трајању од 1 (једне) године, окривљеног ДД у трајању од 2 (две) године, окривљену ЂЂ у трајању од 8 (осам) месеци, окривљеног ЕЕ у трајању од 2 (две) године и 6 (шест) месеци, окривљеног ЖЖ у трајању од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци, окривљеног ЗЗ у трајању од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци, у које казне је овим окривљенима урачунао време које су провели у притвору, а која пресуда је укинута решењем Посебног одељења Апелационог суда у Београду Кж1 По1 12/2010 од 14.07.2010. године и предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаном пресудом, па је по оцени жалбених навода и предлога, одговора на жалбу коју је изјавио Тужилац за организовани криминал, поднетог од стране браниоца окривљеног ДД, адв. ДА и става Тужиоца за организовани криминал датог у напред наведеном писменом поднеску, наводе које су на седници већа другостепеног суда изнели заменик Тужиоца за организовани криминал, браниоци окривљених и сами окривљени, након чега је отворио претрес пред другостепеним судом, с обзиром да је првостепена пресуда једном била укинута.

Другостепени суд је одржао претрес дана 24.02.2012. године и 20.04.2012. године, па је на претресу одржаном дана 24.02.2012. године извео следеће доказе: прочитао пресуду Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.274/10 од 14.02.2011. године, извршио увид у налазе и мишљења вештака др ВВ1 и ВВ2, извршио увиду у записнике о претресању стана и других просторија и потврду о привремено одузетим предметима и исправе – извештаје који су појединачно наведени у записнику о главном претресу пред првостепеним судом, уз сагласност странака прочитао исказе сведока који су саслушани на главном претресу пред првостепеним судом, исказе сведока који су прочитани на записнику о главном претресу пред првостепеним судом, а на претресу одржаном дана 20.04.2012. године је извео следеће доказе: извршио увид у записник пресретнутих телефонских разговора и аудио записа пресретнутих телефонских разговора и њихових транскрипата који су сачињени након издавања наредбе истражног судије Посебног одељења Окружног суда у Београду Кри.Пов.П.бр.731/07 од 27. октобра 2007. године, од 29. јануара 2008. године, од 07. новембра 2007. године, а који се односе на окривљеног АА, окривљеног ББ и аудио записа и транскрипте телефонских разговора који су сачињени након издавања наредбе истражног судије, Посебног одељења Окружног суда у Београду до 01. новембра 2007. године, 26. децембра 2007. године, 25. фебруара 2008. године, који се односе на окривљеног АА, аудио записа пресретнутих телефонских разговора и њихових транскрипата који су сачињени након издавања наредби истражног судије Посебног одељења Окружног суда у Београду од 04. децембра 2007. године и 25. фебруара 2008. године, па је поновном оценом ових доказа који су изведени у првостепеном поступку, првостепене пресуде коју је испитао сходно чл.451 ЗКП-а, оцене навода у изнетим жалбама као и изјављеном одговору на жалбу јавног тужиоца који је поднет од стране браниоца окривљеног ДД и завршним речима заменика Тужиоца за организовани криминал, окривљених и њихових бранилаца нашао да ваља одлучити као у изреци ове пресуде.

Пре свега нужно је указати да је одредбом члана 608 Законика о кривичном поступку (“Службени гласник РС” бр.72 од 28. септембра 2011. године), прописано да овај Законик ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 15. јануара 2013. године, изузев у поступцима за кривична дела организованог криминална или ратних злочина који се воде пред посебним одељењем надлежног суда у ком случају се примењује од 15. јануара 2012. године.

Одредбом члана 607 Законика о кривичном поступку (“Службени гласник РС” бр.72 од 28. септембра 2011. године), прописано је да даном почетка примене овог Законика престаје да важи Законик о кривичном поступку (“Службени лист СРЈ”, бр.70/01 и 68/02 и “Службени гласник РС” бр.58/04, 85/05, 85/05-др. закон, 115/05, 49/07, 20/09-др. закон, 72/09 и 76/10).

Одредбом члана 603 Законика о кривичном поступку (“Службени гласник РС”, бр.72 од 28. септембра 2011. године), прописано је да ће се истрага која је на дан почетка примене овог Законика у току довршити по одредбама Законика о кривичном поступку (“Службени лист СРЈ” бр.70/01 и 68/02 и “Службени гласник РС” бр.58/04, 85/05, 85/05-др. закон, 111/05, 49/07, 20/09-др. закон, 72/09 и 76/10) и да ће се даљи ток поступка спровести по одредбама овог Законика.

Одредбом члана 604 став 1 Законика о кривичном поступку (“Службени гласник РС” бр.72 од 28. септембра 2011. године), прописано је да ће се законитост радњи предузетих пре почетка примене овог Законика оцењивати по одредбама Законика о кривичном поступку (“Службени лист СРЈ” бр.70/01 и 68/02 и “Службени гласник РС” бр.58/04, 85/05, 85/05-др. закон, 115/05, 49/07, 20/09-др. закон, 72/09 и 76/10).

Следствено цитираним законским одредбама, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, налази да се у тренутку одлучивања о изјављеним жалбама у делу у коме се жалбама првостепена пресуда побија због битних повреда одредаба кривичног поступка из чл.368 став 1 тачка 7, 8, 10 и 11 ЗКП-а и из чл.368 став 2 ЗКП жалбама првостепена пресуда побија и то:

-жалбом браниоца окривљеног АА, адв. АБ због битне повреде одредаба кривичног поступка из чл.438 став 1 тачка 2 и 11, и из чл.438 став 2 тачка 1, 2 и 3 ЗКП,

-жалбом браниоца окривљеног ББ, адв. БА, због битне повреде одредаба кривичног поступка из чл.438 став 1 тачка 2, 8, 9 и 11, из чл.438 став 2 тачка 1, 2 и 3 ЗКП-а,

-жалбом оца окривљеног ВВ, ВВ1 због битне повреде одредаба кривичног поступка из чл.438 став 2 тачка 1 и 3 ЗКП и због, а како то произилази из садржине жалбе одредбе чл.438 став 1 тачка 11 ЗКП,

-жалбом браниоца окривљеног ГГ, адв. БА због битних повреда одредаба кривичног поступка из чл.438 став 1 тачка 8, 9 и 11 и због битних повреда одредаба кривичног поступка из чл.438 став 2 тачка 1, 2 и 3 ЗКП,

-жалбом браниоца окривљеног ДД, адв. ДА због битних повреда одредаба кривичног поступка из чл.438 став 1 тачка 2, 8 и 11 ЗКП, и из чл.438 став 2 тачка 1, 2 и 3 ЗКП,

-жалбом браниоца окривљене ЂЂ, адв. ЂА због битних повреда одредаба кривичног поступка из чл.438 став 1 тачка 8 и 9 ЗКП и из чл.438 став 2 тачка 1, 2 и 3 ЗКП,

-заједничком жалбом окривљених ЕЕ и ЗЗ и њиховог заједничког браниоца, адв. ЗА3 због, а како то произилази из садржине жалбе битне повреде одредаба кривичног поступка из чл.438 став 1 тачка 2 ЗКП-а и из чл.438 став 2 тачка 1, 2 и 3 ЗКП,

-жалбом заједничких бранилаца окривљених ЕЕ, ЖЖ и ЗЗ, адв. ЗА1, адв. ЦА и адв. ЗА2 иако се битне повреде одредаба кривичног поступка истичу као жалбени основ у истој се не указује конкретно ни на једну битну повреду одредаба кривичног поступка већ се образложење овог жалбеног основа своди на оспоравање правилности и потпуности утврђеног чињеничног стања, о чему ће у одговарајућем делу образложења ове пресуде бити речи.

По оцени овога суда, а супротно жалбеним наводима, првостепени суд је правилно поступио када је нашао да је стварно и функционално надлежан за поступање у овом предмету у односу на све окривљене и за сва кривична дела обухваћена оптужницом Тужиоца за организовани криминал, будући да се надлежност Посебног одељења Окружног, сада Вишег суда у Београду успоставља подизањем оптужнице јавног тужиоца, дакле, Тужиоца за организовани криминал против окривљених за кривична дела која су чињенично описана као дела са елементима организованог криминала сходно одредби члана 504-а Законика о кривичном поступку и одредби члана 3 Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала који је важио у време покретања поступка против окривљених.

С тога Апелациони суд у Београду, Посебно одељење неоснованим оцењује супротне жалбене наводе бранилаца окривљених АА, ББ, ДД, окривљених ЕЕ и ЗЗ и њиховог заједничког браниоца адв. ЗА3 да је побијана пресуда донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из чл. 438 став 1 тачка 2 ЗКП-а.

Побијајући првостепену пресуду због битне повреде одредаба кривичног поступка из чл.438 став 1 тачка 8 ЗКП браниоци окривљених ББ и ДД у образложењу овог жалбеног основа побијања првостепене пресуде жалбама указују да првостепени суд тиме што окривљеног ББ није на основу одредбе чл.355 тачка 2 тада важећег Законика о кривичном поступку ослободио од оптужбе да је починио кривично дело злочиначког удруживања из чл.346 став 1 КЗ, односно тиме што окривљеног ДД није ослободио од оптужбе да је починио кривично дело злочиначког удруживања из чл.346 став 2 у вези става 1 КЗ побијаном пресудом није у потпуности решио предмет оптужбе.

По налажењу Апелационог суда, Посебно одељење, а супротно изнетим жалбеним наводима бранилаца окривљених ББ и ДД, првостепени суд је управо тиме што је окривљене ББ и ДД огласио кривим да су деловали у оквиру организоване криминалне групе која је имала за циљ да ради стицања добити у дужем временском периоду по унапред утврђеним задацима и улогама у међународним размерама врши кривично дело прикривања из чл.221 став 3 у вези става 1 КЗ, дакле, огласио их је кривим и за радње које су у оптужници јавног тужиоца описане као самосталне радње и правно квалификоване и то у односу на окривљеног ББ као кривично дело злочиначко удруживање из чл.346 став 1 КЗ, а у односу на окривљеног ДД као кривично дело злочиначког удруживања из чл.346 став 2 у вези става 1 КЗ, правилно налазећи да ове радње представљају квалификаторну околност тежег облика кривичног дела прикривања због чега, а имајући у виду при том и вредност прикривених ствари – моторцикла, правилно противправну делатност окривљених ББ и ДД описану у изреци побијане пресуде квалификовао као продужено кривично дело прикривања из чл.221 став 3 у вези става 1 КЗ учињеног у саизвршилаштву у вези чл.33 и 61 КЗ и на овај начин је у потпуности решио предмет оптужбе.

С тога Апелациони суд, Посебно одељење неоснованим оцењује жалбене наводе бранилаца окривљених ББ и ДД да је побијана пресуда донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из чл.438 став 1 тачка 8 ЗКП.

Како се жалбама бранилаца окривљених ГГ и ЂЂ битна повреда одредаба кривичног поступка из чл.438 став 1 тачка 8 ЗКП истиче само као жалбени основ, без образложења истога, то је Апелациони суд у Београду, Посебно одељење жалбе бранилаца окривљених ГГ и ЂЂ у овом делу одбио као неосноване.

Осим тога, по оцени овога суда, без основа је истицање жалбом браниоца окривљеног ББ да је побијана пресуда донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из чл.438 став 1 тачка 9 ЗКП истицањем да је првостепени суд тиме што је изостављао из изреке побијане пресуде радње које су овом окривљеном стављене на терет и мењао радњу извршења као и време у коме је иста предузета, прекорачио оптужбу, будући да је, по оцени овога суда, правилно првостепени суд из изреке побијане пресуде изоставио радње за које није доказано да их је окривљени починио, правилно при том конкретизујући поједине радње извршења и на тај начин није повредио објективни идентитет оптужбе.

С тога Апелациони суд, Посебно одељење, неоснованим оцењује жалбени навод браниоца окривљеног ББ да је побијана пресуда донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из чл.438 став 1 тачка 9 ЗКП.

Како се жалбама бранилаца окривљених ГГ и ЂЂ битна повреда одредаба кривичног поступка из чл.438 став 1 тачка 9 ЗКП истиче само као жалбени основ, без образложења истога, то је Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, жалбе бранилаца окривљених ГГ и ЂЂ у овом делу као неосноване одбио.

Побијајући првостепену пресуду због битне повреде одредаба кривичног поступка из чл.438 став 1 тачка 11 ЗКП, браниоци окривљених АА, ББ и ЂЂ у истоветном образложењу овог жалбеног основа истичу да је изрека побијане пресуде неразумљива.

Побијајући првостепену пресуду због битне повреде одредаба кривичног поступка из чл.438 став 1 тачка 11 ЗКП отац окривљеног ВВ, ВВ1 у жалби указује да је првостепени суд, тиме што је у изреци побијане пресуде навео да је овај окривљени извршио смештање моторцикала наведених у ставу I. 2/а, 2/б, 2/в, 2/г, 2/д изреке пресуде исту у погледу чињенице које тачно моторцикле је окривљени ВВ протурао вршећи смештај истих, као одлучне учинио неразумљивом. Даље је навео и да је првостепени суд на тај начин што је навео да су окривљени деловали у оквиру организоване криминалне групе, не наводећи притом задатке и улоге сваког од окривљених у оквиру организоване криминалне групе, те да је окривљени ВВ протурао моторцикле по претходном договору са окривљеним ББ, исту у погледу описа радњи које се тичу овог окривљеног учинио неразумљивом, као и навођењем да је ова криминална група имала за циљ да ради стицања добити врши кривична дела прикривања, будући да стицање добити не представља законско обележје овог кривичног дела.

У жалби браниоца окривљеног ДД указује се да је изрека побијане пресуде нејасна у односу на опис радњи које се тичу овог окривљеног, истицањем да ниједна од радњи за које је овај окривљени оглашен кривим не представља једну од алтернативно прописаних радњи кривичног дела прикривања.

Изнете жалбене наводе Апелациони суд, Посебно одељење оцењује неоснованим.

Наиме, по оцени овога суда, изрека побијане пресуде у односу на окривљене АА, ББ, ГГ, ВВ и ДД је разумљива и садржи јасан и потпун опис чињеница и околности из којих произилазе сва законска обележја продуженог кривичног дела прикривања из чл.221 став 3 у вези става 1 КЗ у вези чл.61 КЗ за које су окривљени оглашени кривим да су га починили као саизвршиоци, дакле, у вези чл.33 КЗ, при чему је, а супротно жалбеним наводима оца окривљеног ВВ и браниоца окривљеног ДД првостепени суд је у изреци ожалбене пресуде јасно навео које конкретно радње извршења кривичног дела прикривања су ови окривљени предузели и то радњу протурања и описао је притом на који начин су окривљени ВВ и ДД ову радњу извршења кривичног дела прикривања – радњу протурања предузели, а тиме што је навео у изреци побијане пресуде да су окривљени радње извршења кривичног дела у питању предузели делујући у оквиру организоване криминалне групе која је имала за циљ да ради стицања добити у дужем временском периоду по унапред утврђеним задацима и улогама у међународним размерама врши кривична дела прикривања из чл.221 став 3 у вези става 1 КЗ изреку побијане пресуде у погледу радњи извршења предметног кривичног дела за које су окривљени ВВ и ДД оглашени кривима није учинио неразумљивом, већ је навео да су окривљени поступали у оквиру организоване криминалне групе, а коју чињеницу је на несумњив начин утврдио на основу изведених доказа.

С тим у вези, по оцени овога суда, а супротно жалбеним наводима оца окривљеног ВВ, првостепени суд тиме што је у изреци побијане пресуде навео да је овај окривљени протурао моторцикле у току децембра месеца 2007. године, тако што је извршио смештај неутврђеног броја моторцикала, па и моторцикала наведених у ставу I тачка 2/а, 2/б, 2/в, 2/г, 2/д изреке пресуде, на скровито место, исту у погледу чињенице које тачно моторцикле је овај окривљени протурао тако што је извршио смештај истих, није учинио неразумљивом, будући да је првостепени суд у изреци под I у тачкама 2/а, 2/б, 2/в, 2/г и 2/д изреке побијане пресуде јасно навео о којим моторциклима, уз означавање њихове марке и броја рама се ради.

Стога Апелациони суд, Посебно одељење, неоснованим оцењује жалбене наводе бранилаца окривљених АА, ББ, ГГ, ДД и оца окривљеног ВВ да је побијана пресуда донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 11 ЗКП-а.

Осим тога, по оцени овога суда, без основа је истицање жалбама бранилаца окривљених АА, ББ, ГГ, ЂЂ, ЕЕ и ЗЗ, да су разлози дати у образложењу побијане пресуде о одлучним чињеницама које су предмет доказивања нејасни и у знатној мери противречни и супротни садржини исправа и записника о исказима датим у поступку и самих тих исправа и записника, будући да је по налажењу Апелационог, Посебно одељење, првостепени суд у образложењу побијане пресуде о одлучним чињеницама које су предмет доказивања, а које су од значаја за постојање кривичних дела у питању и кривице окривљених, дао јасне, довољне и међусобно непротивречне разлоге, који нису супротни садржини исправа и записника о исказима датим у поступку и самих тих исправа и записника.

С тим у вези, а супротно жалбеним наводима браниоца окривљеног ББ, првостепени суд је на стр. 104, последњи пасус, стр. 105 пасус први и трећи, стр. 107 последњи пасус, стр. 108 пасус први и други, стр. 109 последњи пасус и стр. 110 пасус први образложења побијане пресуде, дао јасне и непротивречне разлоге за своје закључивање да су окривљени деловали у оквиру организоване криминалне групе и да је окривљени ББ, као члан ове криминалне групе, по унапред утврђеној улози и задацима, преузимао, смештао и транспортовао моторцикле, дакле, ствари за које је знао да су прибављене кривичним делом, и да је у односу на инкриминисану кривично-правну радњу протурања ових моторцикала, за које је знао да су прибављени кривичним делом, поступао са директним умишљајем, па како је све радње, као и остали саокривљени, предузео у циљу да ови моторцикли прибављени извршењем кривичног дела остану неоткривени, то је, по оцени овога суда, свакако био свестан заједничког деловања са осталим саокривљенима.

Поред тога, по налажењу овога суда, а супротно жалбеним наводима браниоца окривљеног ББ, првостепени суд у образложењу побијане пресуде није навео да нема доказа да су окривљени починили кривично дело злочиначког удруживања из члана 346 Кривичног законика, већ је на страни 106 последњи пасус и стр. 107 пасус први, други и трећи образложења побијане пресуде навео које радње које су окривљенима стављене на терет оптужницом јавног тужиоца, а које нису доказане на главном претресу, је изоставио из изреке пресуде.

Осим тога, по оцени овога суда, а супротно жалбеним наводима браниоца окривљеног ДД, првостепени суд је на стр. 78 пасус други образложења побијане пресуде дао јасне и непротивречне разлоге о томе због чега је у потпуности као објективан и стручан прихватио налаз и мишљење вештака ВВ1, као доказ о извршеним преправкама на моторциклима, као и циљ тих извршених преправки, правилно налазећи да налаз и мишљење вештака ВВ1 није у супротности ни са доказом који је приложио окривљени ДД – одговором СС18.

Поред тога, по налажењу овога суда, а супротно жалбеним наводима окривљених ЕЕ и ЗЗ и њиховог заједничког браниоца, адв. ЗА3, првостепени суд је на стр. 109 последњи пасус и стр. 110 пасус први образложења побијане пресуде дао јасне, довољне и непротивречне разлоге за своје закључивање да су окривљени у извршењу кривичног дела у питању поступали као саизвршиоци, будући да су предузетим радњама које су све у каузалном односу са последицом дела, која се остварује у том да ствари прибављене кривичним делом остану неоткривене, то јест да ови моторцикли не буду пронађени од стране полиције до њихове продаје, свесни свог заједничког деловања, заједнички извршили кривично дело, а које разлоге, као правилне, у свему прихвата и Апелациони суд, Посебно одељење, као другостепени.

С обзиром на изнето, Апелациони суд, Посебно одељење, супротне жалбене наводе бранилаца окривљених АА, ББ, ГГ, ДД, ЂЂ, ЕЕ и ЗЗ, којима се указује да је побијана пресуда донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП-а, оцењује неоснованим.


Побијајући првостепену пресуду због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 1 ЗКП-а, браниоци окривљених АА, ББ, ГГ, ДД, ЂЂ, заједнички бранилац окривљених ЕЕ, ЖЖ и ЗЗ, адв. ЗА, окривљени ЕЕ и ЗЗ и њихов заједнички бранилац адв. ЗА3 и отац окривљеног ВВ у својим жалбама указују да су наредбе истражног судије Посебног одељења Окружног суда у Београду Кри.Пов.П.бр.731/07 од 27.10.2007. године од 29.01.2008. године, од 07.11.2007. године, које су се односили на окривљене АА и ББ, наредбе од 02.11.2007. године, 26.12.2007. године, 26.12.2007. године и 25.02.2008. године, које су се односиле на окривљеног АА, наредбе од 28.12.2007. године, 04.12.2007. године, 04.12.2007. године и 25.02.2008. године, које су се односиле на окривљеног ББ, издате супротно одредби члана 232 тада важећег Законика о кривичном поступку, због чега се на аудио-записима пресретнутих телефонских разговора и транскрипата насталих по основу ових аудио-записа, сачињених након издавања ових наредби истражног судије Посебног одељења Окружног суда у Београду, пресуда не може заснивати.

Изнете жалбене наводе Апелациони суд, Посебно одељење, оцењује неоснованим.

Наиме, према члану 2 Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, организовани криминал у смислу овог закона представља вршење кривичних дела од стране организоване криминалне групе, односно друге организоване групе или њених припадника, за које је предвиђена казна затвора од 4 године или тежа казна, док се према члану 3 истог закона под организованом криминалном групом из члана 2 овог Закона подразумева група од три и више лица, која постоји одређено време и делује споразумно у циљу вршења једног или више кривичних дела за које је предвиђена казна затвора од четири године или тежа казна, ради стицања посредно или непосредно финансијске или друге материјалне користи.

Следствено томе, ову законску одредбу треба тумачити тако да сва кривична дела за која је предвиђена казна затвора од 4 године или тежа казна, уколико су извршена од стране организоване криминалне групе или друге организоване групе или њихових припадника, представљају организовани криминал, а која одредба није у супротности са чланом 2 став б Конвенције Уједињених Нација против транснационалног организованог криминала којим је прописано да тежак злочин означава радњу која представља кривично дело кажњиво максималном казном лишења слободе у трајању од најмање 4 године или неком тежом казном.

По налажењу овога суда, а имајући у виду напред цитиране законске одредбе чланова 2 и 3 Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, као и висину запрећене казне затвора за кривично дело прикривање из члана 221 став 3 у вези става 1 КЗ у трајању од 6 месеци до 5 година, дакле, преко 4 године, за које су окривљени оглашени кривим да су га починили у оквиру организоване криминалне групе, када је у питању организовани криминал суд није везан таксативно побројаним кривичним делима у члану 232 став 1 тачка 3 тада важећег Законика о кривичном поступку, већ одредбом члана 504 љ тада важећег Законика о кривичном поступку, који се односи на кривична дела организованог криминала, због чега се, а имајући у виду да је у време издавања наредби за надзор и снимање телефонских разговора окривљеног АА и окривљеног ББ, постојали основи сумње да су ови окривљени припадници организоване криминалне групе, односно да су учествовали у извршењу кривичних дела са елементима организованог криминала, по оцени Апелационог суда, Посебно одељење, а имајући у виду и да су окривљени првостепеном пресудом оглашени кривим да су починили кривично дело у питању у оквиру организоване криминалне групе, чији су били чланови, на аудио записима пресретнутих телефонских разговора и њиховим транскриптима који су сачињени након издавања наредбе истражног судије Посебног одељења Окружног суда у Београду Кри.Пов.П.бр.731/07 од 27.10.2007. године, од 29.01.2008. године, од 07.11.2007. године, које су се односиле на окривљене АА и ББ, наредбе од 02.11.2007. године, 26.12.2007. године и 25.02.2008. године, које се односе на окривљеног АА, наредбе од 28.12.2007. године, 04.12.2007. године, 04.12.2007. године и 25.02.2008. године, пресуда може заснивати, без обзира што ове наредбе за снимање телефонских разговора нису издате због кривичних дела за које су окривљени оглашени кривим, већ због кривичних дела неовлашћене производње и стављања у промет опојних дрога из члана 246 КЗ, изнуде из члана 214 КЗ, разбојништва из члана 206 КЗ, тешке крађе из члана 204 КЗ и убиства из члана 113 КЗ.

Побијајући првостепену пресуду због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 1 ЗКП бранилац окривљеног ББ у жалби указује да се на поднетим кривичним пријавама швајцарске полиције и извештаја Интерпола Берн достављеном Интерполу Београд од 16.02.2008. године пресуда не може заснивати.

По оцени овога суда, а супротно изнетим жалбеним наводима ови докази и то извештај Кантононе полиције Zurich под бројевима 3499951, 34582611, 34905685, 34787569, 34857244, 34860849, 34697977, 34895153, три извештаја Кантононе полиције Thurgau под бројем 071214.101, шест извештаја полиције Zug под бројем 010208.0006, извештај станице Кантононе полиције Weinfelden П.бр. 071214.101, извештај полиције Кантона Argau од 26.03.2008. године и извештај Интрепола Берн од 16.02.2008. године, 29.02.2008. године и 12.03.2008. године који су достављени Интерполу Београд прибављени су у свему у складу са одредбама Устaва, Међународним уговорима и Законика о кривичном поступку и на овим доказима пресуда се може заснивати, при чему је првостепени суд одлучне чињенице, а наиме да су моторцикли наведени у изреци побијане пресуде прибављени кривичним делом крађе утврдио пре свега на основу напред наведених извештаја Кантоналне полиције Швајцарске, док је извештај Интерпола Берн од 16.02.2008. године ценио у склопу како ових тако и других изведених доказа, дакле, одлучну чињеницу да су предметни моторцикли прибављени кривичним делом крађе утврдио је не само на основу извештаја Интерпола Берн од 16.02.2008. године већ пре свега на основу напред наведених извештаја Кантоналне полиције Швајцарске.

Поред тога, по оцени овога суда неосновано се заједничком жалбом окривљених ЕЕ, ЗЗ и њиховог заједничког браниоца адв. ЗА3 указује да је првостепени суд пресуду засновао на транскриптима аудио записа телефонских разлога који су решењем првостепеног суда издвојени из списа, будући да је овај суд увидом у списе предмета утврдио које аудио записе телефонских разговора и транскрипата насталих на основу аудио записа је првостепени суд решењем издвојио из списа предмета и ове издвојене аудио записе телефонских разговора и транскрипте настале на основу тих аудио записа на главном претресу није извео као доказ нити је на истима засновао пресуду.

Стога Апелациони суд, Посебно одељење, неоснованим оцењује жалбене наводе бранилаца окривљених АА, ББ, ГГ, ДД, ЂЂ, заједничког браниоца окривљених ЕЕ, ЖЖ и ЗЗ, адв. ЗА, окривљеног ЕЕ и ЗЗ и њиховог заједничког браниоца адв. ЗА3 и оца окривљеног ВВ да је побијана пресуда донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 1 ЗКП.

Осим тога, по налажењу Апелационог суда, Посебно одељење, а супротно жалбеним наводима, првостепени суд је у поновном поступку расправио сва спорна питања на која је указано решењем Апелационог суда у Београду, Посебно одељење Кж1.По1. 12/2010 од 14.07.2010. године.

С тим у вези, првостепени суд је поновно оценио да ли се на аудио записима пресретнутих телефонских разговора и транскриптима насталим на основу тих аудио записа насталих по основу наредби истражног судије Посебног одељења Окружног суда у Београду Кри.Пов.П.бр. 731/07 у односу на законска решења и одредбе Конвенције Уједињених Нација против транснационалног организованог криминала које су важиле у време доношења наредби, пресуда може заснивати, па је нашао да може, јер се у конкретном случају ради о кривичном делу организованог криминала и за овакво своје закључивање је на стр. 23, пасус трећи, четврти, пети и шести, стр. 24 и стр. 25 пасус први и други образложења побијане пресуде дао јасне и исцрпне разлоге, које као правилне у свему прихвата и Апелациони суд, Посебно одељење, као другостепени.

Осим тога, по оцени овога суда, првостепени суд је поступајући по примедби изнетој у решењу Апелационог суда у Београду, Посебно одељење Кж1.По1. 12/2010 од 14.07.2010. године оценио и да се ради о званичним извештајима надлежних органа о извршеним кривичним делима из којих потичу предметни моторцикли, правилно налазећи да се утврђивање чињенице да су предметни моторцикли прибављени кривичним делом крађе може вршити и другим доказима, а не само правноснажним судским одлукама о извршеним кривичним делима крађе из којих потичу моторцикли у питању, и о томе је на стр. 46 последњи пасус и стр. 47 пасус први образложења побијане пресуде дао довољне и аргументоване разлоге, које као правилне у свему прихвата и Апелациони суд, Посебно одељење, као другостепени.


Поред тога, по оцени овога суда, првостепени суд је расправио и питање на које је указано решењем Апелационог суда у Београду, Посебно одељење Кж1.По1. 12/2010 од 14.07.2010. године и нашао да кривично дело злочиначког удруживања из члана 346 КЗ које спада у групу кривичних дела против јавног реда и мира може бити конзумирано кривичним делом прикривања из члана 221 став 3 у вези става 1 КЗ, које спада у групу кривичних дела против имовине имајући при том у виду да се заштитни објект наведених кривичних дела разликује и за овакво своје закључивање је на стр. 108 последњи пасусу, и стр. 109 пасусу први, други и трећи образложења побијане пресуде дао јасне и непротивречне разлоге, које као правилне у свему прихвата и овај суд, при чему је у потпуности решио предмет оптужбе, а како је то већ наведено у делу ове пресуде у коме је оцењивано постојање битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 348 став 1 тачка 8 ЗКП.

Такође, по оцени Апелационог суда у Београду, Посебно одељење првостепени суд је поступио и по примедби изнетој у решењу Апелационог суда у Београду, Посебно одељење Кж1.По1. 12/2010 од 14.07.2010. године па је нашао да се у односу на све окривљене стичу законска обележја продуженог кривичног дела прикривања из члана 221 став 3 у вези става 1 КЗ које су окривљени починили као саизвршиоци, дакле, у вези члана 33 КЗ и о утврђеном облику саучесништва првостепени суд је на стр. 109 последњи пасус и стр. 110 пасус први образложења побијане пресуде дао јасне, довољне и непротивречне разлоге, које као правилне у свему прихвата и Апелациони суд, Посебно одељење као другостепени.

Поред тога по оцени овога суда без основа је истицање жалбом браниоца окривљеног АА да је првостепени суд тиме што је вршећи увид у наредбу Кри.Пов.П.бр.731/07 на тај начин што су сакривени подаци о лицима на која се односе наредбе, а која нису процесуирана, повредио право одбране овог окривљеног, будући да је прикривање података у односу на лица која нису процесуирана извршено искључиво ради обезбеђења тајности и заштите идентитета лица обухваћених наредбом против којих није покренут кривични поступак.

С обзиром на изнето, Апелациони суд, Посебно одељење супротне жалбене наводе бранилаца окривљених АА, ББ, ГГ, ДД, ЂЂ, окривљених ЕЕ и ЗЗ и њиховог заједничког браниоца адв. ЗА3 и оца окривљеног ВВ којима се указује да је првостепена пресуда донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 3 ЗКП оцењује неоснованим.

Апелациони суд, Посебно одељење је у овој кривично-правној ствари отворио претрес пред другостепеним судом па је поновном оценом доказа из првостепеног поступка, оцене навода из изјављених жалби и одговора на жалбу, и речима странака на претресу утврдио чињенично стање које је истоветно чињеничном стању утврђеном у првостепеној пресуди.

Код таквог стања ствари, по оцени овог суда, неосновано се жалбама побија првостепена пресуда због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања.

Пре свега чињеницу да су мотори пронађени у гаражама кућа СС1, СС2, СС4, ББ, као и у хладњачи у месту аа, власништво ЂЂ прибављени извршењем кривичног дела крађе, првостепени суд је на несумњив начин утврдио на основу изведених и правилно оцењених писмених доказа чија садржина је детаљно интерпретирана на стр. 40 пасус пети, шести и седми, стр. 41, стр. 42, стр. 43, стр. 44, стр. 45 и стр. 46 пасус први, други, трећи и четврти образложења побијане пресуде, због чега се супротни жалбени наводи којима се указује да није на поуздан начин утврђено да су предметни мотоцикли прибављени извршењем кривичног дела крађе, показују неоснованим.

Осим тога, по оцени овога суда, правилно је првостепени суд на основу детаљне анализе транскрипата преслушаних разговора наведених на стр. 49, стр. 50 и стр. 51 пасус први и други образложења побијане пресуде утврдио да је окривљени АА у периоду од 04.11.2007.године до 14.02.2008. године нудио на продају већи број моторцикала марке „Хонда“, „Аугуста“ и „Harley Davidson“ и других, да је ове моторцикле имао у већим количинама, те да су исти били смештени како на територији Ћуприје, тако и на територији Крагујевца, а из ових транскрипата такође се утврђује да је окривљени АА ове моторцикле, од којих су неки имали, а неки нису имали кључ набавио из Швајцарске, те да исти свакако нису на легалан прибављени, што нарочито потврђује разговор који је окривљени обавио са извесним сс1, када разговарају о томе да ли окривљени АА има исправне моторе, а окривљени му одговара да то нико неће да купи да ће лакше да прода „ове друге“, као и када разговара са окривљеним ББ и када му каже да нема кључ за „хибрид“, дакле „ови други“ су очигледно мотори који су прибављени кривичним делом крађе.

И по налажењу Апелационог суда, Посебно одељење, правилно првостепени суд, с обзиром на садржину ових разговара није прихватио одбрану окривљеног АА у делу у коме је тврдио да је посредовао у продаји моторцикала тако што их је налазио у огласима и на ауто пијаци и нудио их познаницима, налазећи да је одбрана окривљеног у овом делу супротна не само садржини ових разговора већ и осталим изведеним доказима, при чему, и по оцени овога суда, и садржина разговора који окривљени обавља са извесним сс2 када том лицу каже „Само кажеш које ћеш годиште, шта хоћеш и коју боју, ништа више“ упућује на правилан закључак који је извео и првостепени суд да се окривљени бавио продајом ових мотора и у којој мери.

Чињеницу да је окривљени АА организовао транспорт моторцикала из Швајцарске у Србију првостепени суд је правилно утврдио на основу детаљне анализе транскрипата преслушаних разговора од 04. до 21.11.2007. године и од 19. до 24.12.2007. године, чија садржина је детаљно интерпретирана на стр. 51, стр. 52, стр. 53, стр 54, стр. 55 и стр. 56 образложења побијане пресуде, при чему се из транскрипата разговора које окривљени обавља са сс3 од 04.11.2007. године до 21.11.2007. године и извесним сс4 дана 13.11.2007. године утврђује на који начин је окривљени планирао транспорт моторцикала, односно њихов пренос преко српско-мађарске границе, будући да је из ових разговора видљиво да се информисао о томе на ком граничном прелазу ради ренген и да полиција на граничним прелазима представља проблем, што упућује на несумњив закључак да се ради о роби која се мора сакрити, односно о моторима за које је, следствено изнетом, окривљени АА очигледно знао да потичу из кривичног дела крађе.

  Поред тога, првостепени суд је на основу детаљне анализе садржине транскрипата преслушаних разговора од 19-24.12.2007.године несумњиво утврдио да је окривљени АА заједно са ИИ званим „ии“ организовао транспорт моторцикала из Швајцарске за Србију за која је ангажовао преко ЕЕ окривљеног ЖЖ и сведока СС5, те да су истог дана у Швајцарску кренули окривљени ЖЖ и СС5 ради превоза моторцикала по налогу окривљеног АА, а окривљени ЕЕ и ЗЗ по налогу окривљеног ББ али на различите дестинације те да окривљени АА и ИИ звани „ии“ организују транспорт-утовар и превоз контактирајући из Србије телефоном не само окривљеног ЕЕ и ЖЖ већ и друга лица која су укључена у организацију, а из ових разговора такође произилази да је постигнут договор да се комбијем пребаце моторцикли из магацина на место где су први пут били окривљени ЖЖ и СС5 и где су већ извршили утовар и да се ангажују окривљени АА и ИИ звани „ии“ да нађу неког ко ће комбијем извршити тај превоз, а у организацију тог превоза укључује се и лице по имену сс5 које се налази у Швајцарској, а да организују утовар управо моторцикала произилази и из разговора у коме ии обавештава окривљеног АА да му је сс5 рекао да „има они точкови“ због чега није могао да стане други, а такође из садржаја СМС поруке коју је окривљени АА послао „сс6“ на крају утовара када га је питао:“Које највеће сте ставили, онај први на Х или онај највећи на Т слово“ из чега, а имајући у виду при том и број разговора који је у овом периоду обављен ради утовара, спремност окривљеног АА да отпутује авионом у Швајцарску да би решио ту ситуацију, вредност намештаја за који окривљени ЕЕ и СС5 тврде да је превежен на основу трошковника и царинских путничких декларација, укључивање у утовар и осталих лица-сс6 и сс5 упућује на несумњив закључак да је управо окривљени АА организовао транспорт моторцикала, а не половног намештаја свог пријатеља СС6 како је у својој одбрани тврдио, а коју одбрану, и по налажењу овога суда, правилно првостепени суд као истиниту није прихватио.

Чињеница да је окривљени АА вршио протурање моторцикала који су пронађени код СС1 по оцени Апелационог суда, Посебно одељење, правилно је првостепени суд утврдио на основу исказа сведока СС1 и СС7 чије исказе је правилно ценио у склопу свих осталих изведених доказа па и разговора које је окривљени АА обављао дана 28.12.2007.године (у транскриптима означеним као „Комшија 7“), али и разговора које је истог дана обављао са окривљеним ББ (у транскриптима означеним као „Комшија 29“), као и на основу записника МУП-а РС од 15.12.2008.године о претресању стана и других просторија СС1 као и потврде о привремено одузетим предметима од СС1 од 15.02.2008.године а из којих писмених доказа је видљиво да су приликом претреса у гаражи породичне куће СС1 пронађена три моторцикла марке „Harly Davidson”, “Ducati” и „Honda“. Чињеницу да је окривљени АА вршио протурање моторцикала који су пронађени код сведока СС2, по налажењу овога суда, правилно је првостепени суд утврдио на основу исказа сведока СС2 и СС3 чију садржину је детаљно интепретирао на стр.60 пасус 4., 5. и 6. и стр.61 пасус 1, 2 и 3 образложења побијане пресуде, на основу транскрипата разговора које је окривљени АА водио са сведоком СС3 дана 10.01.2008.године и 14.02.2008.године, а чија садржина је такође детаљно интерпретирана на стр.61 последњи пасус стр.62 пасус 1,2 и 3, на основу исказа сведока СС8 и одбране окривљеног ДД, као и на основу записника о претресању стана и других просторија СС1 и потврде о привремено одузетим предметима од 15.02.2008. године, из којих је видљиво да су у просторијама породичне куће СС1 пронађена три моторцикла и од овог сведока одузета.

Чињеницу да је окривљени АА моторцикле који су били смештени код СС2 показивао заинтересованим купцима и нудио на продају првостепени суд је правилно утврдио пре свега на основу аудио записа пресретнутих разговора које је овај окривљени обављао са сведоком СС3 из којих је видљиво да окривљени АА разговара са овим сведоком управо у вези разгледања мотора од стране неких лица које окривљени АА жели да доведе да нешто погледају и да купе.

И по налажењу Апелационог суда, Посебно одељење, правилно је првостепени суд нашао да је овим доказима обеснажена одбрана окривљеног АА и у делу у коме је тврдио да је ове моторе ишао да гледа јер га је замолио СС9 који је купио све моторе.

Код таквог стања ствари, по оцени Апелационог суда, правилно првостепени суд одбрану окривљеног АА у којој негира да је извршио радње за које се оптужницом јавног тужиоца терети није прихватио, па су самим тим и жалбени наводи засновани на тврдњи браниоца окривљеног АА да је првостепени суд овакву одбрану окривљеног требао да прихвати, неосновани.

Чињенице да је окривљени ББ протурао моторцикле за које је знао да су прибављени кривичним делом крађе тако што је од НН лица у Швајцарској преузимао ове моторцикле а потом из смештао по магацинима и гаражама и након тога организовао њихов транспорт у Републику Србију, где их је смештао на скровита места,а затим и продавао разним купцима, при чему један број моторцикала није пронађен, док је један број моторцикала пронађен у гаражи породичне куће окривљеног ББ, један број моторцикала у хладњачи СС10 у селу аа а један моторцикл код СС4, првостепени суд је правилно утврдио на основу детаљне анализе транскрипата пресретнутих разговора, исказа сведока СС4 у делу у коме је потврдио да је полиција код њега пронашла моторицкле, од којих је један власништво његовог сина, као и писменим доказима и то записником о претресању стана и других просторија породичне куће СС4 и потврде о привремено одузетим предметима од 15.02.2008.године, из којих је видљиво да је у гаражи породичне куће СС4 пронађен моторцикл марке „Yamaha“ те да је исти одузет, записником о претресању породичне куће ББ од 15.02.2008.године и потврде о привремено одузетим предметима из којих је видљиво да је у гаражи породичне куће окривљеног ББ пронађено 4 моторцикла која су и одузета, као и записником о претресању хладњаче у месту аа и потврдом о привремено одузетим предметима из којих је видљиво да је у овој хладњачи пронађено 6 моторцикала који су и одузети.

Тако, чињеницу да је окривљени ББ нудио на продају и продавао већи број моторцикала за које је знао да су прибављени кривичним делом крађе првостепени суд је правилно утврдио на основу аудио записа пресретнутих разговора-транскрипата у списима означеним као „Комшија 29“ које је овај окривљени обављао са саокривљенима али и непознатим саговорницима, а чија садржина је детаљно интерпретирана на стр.64 последњи пасус и стр.65 образложења побијане пресуде, при чему је посебно из разговора које је овај окривљени обављао дана 11.01.2008.године са лицем које је у транскриптима означено као Драган, којом приликом се окривљени и његов саговорник договарају у вези цене моторцикла, па на примедбу саговорника окривљеном ББ да још мало спусти цену, окривљени ББ му одговара:“Брате, ја живим од тога...“, видљиво у којој мери се окривљени ББ бави протурањем моторцикала. Чињеницу да је окривљени ББ један број моторцикала који су прибављени кривичним делом крађе продао и наплатио првостепени суд је правилно утврдио на основу аудио записа пресретнутих разговора-транскриптима означеним у списима као „комшија 29“ од 24.12.2007.године, 28.12.2007.године, 29.12.2007.године, 30.12.2007.године, 08.01.2008.године, 11.01.2008.године, као и на основу садржаја СМС поруке од 03.01.2008.године, а које разговоре окривљени ББ је обављао како са окривљеним ВВ тако и са другим лицима, а из којих се несумњиво утврђује да је окривљени ББ лицу званом „сс7“ из Ниша продао моторцикл. Чињеницу да је окривљени ББ протурао моторцикл који је пронађен у гаражи куће СС4, по налажењу овога суда првостепени суд је правилно утврдио на основу анализе аудио записа пресретнутих разговора-транскрипата који су у списима означени као „комшија 29“ и „комшија 28“ из чије садржине несумњиво произилази да је окривљени ББ моторцикле који су били смештени код ии пребацивао у село Влашка код СС4, а што потврђује и чињеница да је окривљени ББ више пута позивао СС4 на бројеве телефона које је овај сведок користио, а што је исти у свом исказу и потврдио, а која чињеница је у осталом потврђена и извештајем Телекома Србије од 06.05.2009.године, као и на основу исказа сведока у делу у коме не спори да је полиција код њега пронашла моторцикле од којих један власништво његовог сина, при чему, и по оцени овога суда, правилно првостепени суд није прихватио исказ овог сведока у делу у коме је тврдио да не познаје окривљеног ББ, будући да је исказ сведока овог окривљеног у овом делу обеснажен изведеним доказима-аудио записима пресретнутих телефонских разговора из којих се несумњиво утврђује да је окривљени ББ више пута позивао овог сведока, као ни одбрану окривљеног ББ у којој је негирао да познаје сведока СС4.

Чињеницу да је окривљени ББ протурао моторцикле који су пронађени у његовог гаражи и у хладњачи у селу аа, као и чињеницу да је окривљена ЂЂ организовала прихват и смештај ових моторцикала првостепени суд је правилно утврдио пре свега на основу анализе садржаја аудио записа пресретнутих разговора-транскрипата који су означени као „комшија 28“, као и на основу записника о претресању стана и других просторија породичне куће ББ од 15.02.2008.године и потврде о привремено одузетим предметима, те је на основу записника о претресању хладњаче у месту аа од 15.02.2008.године из којих несумњиво произилази да је у гаражи породичне куће окривљеног ББ пронађено и одузето 4 моторцикла, а да је у хладњачи пронађено и одузето 6 моторцикала који су наведени у изреци под 2/б, 2/в, 2/г, 2/д и 2/ђ побијане пресуде.

Наиме, из садржине ових разговора несумњиво произилази да окривљени ББ и ЂЂ разговарају о смештају моторцикала које је окривљени ББ преузео у Швајцарској, а чији транспорт су извршили окривљени ЕЕ и ЗЗ, да је окривљена ЂЂ набавила кључ од хладњаче, као и да је извршила исплату возачима, а што уосталом произилази и из одбрана окривљених ЕЕ и ЗЗ, а да окривљени ББ и ЂЂ разговарају управо о смештају моторцикала у хладњачи, произилази и из садржине разговора у коме се ови окривљени договарају да се товар убаци у хладњачу тако да не виде сељаци, односно чувар који је у близини, да је потребно да се товар прекрије, као и чињеница да су у овој хладњачи пронађени моторцикл, а не намештај за који окривљени ЕЕ и ЗЗ тврде да су га довезли.

И по налажењу овога суда, правилно је првостепени суд нашао да је овим доказима обеснажена одбрана окривљеног ББ у којој негира да је моторцикле који су прибављени извршењем кривичног дела крађе преузимао у Швајцарској, да их је смештао у магацинима и гаражама, а потом организовао њихов транспорт у Републику Србију, где их је поновно смештао на скровита места а затим продавао разним купцима, те да је хладњачу изнајмио извесном Слађану коме је и дао кључ од исте, али да не зна шта је Слађан сместио у њу, као и одбрана окривљене ЂЂ у којој негира да је организовала прихват и смештај ових моторцикала, посебно када се има у виду да из садржине разговора које обављају окривљени ББ и ЂЂ несумњиво произилази да се ови разговори односе на моторцикле, при чему, и по оцени овога суда, садржина разговора коју ова окривљена обавља са окривљеним ББ дана 08.02.2008. године, када обавештава окривљеног ББ да јој је Саша донео кључ, након чега се договарају да она оде до хладњаче са Иваном и да сними ситуацију, а такође разговарају и о томе да ту постоји неки чувар и неки сељаци који гледају када се истоварује роба, те да они не треба да виде шта се истоварује, већ да се прекрије нечим, упућује на несумњив закључак да је окривљена ЂЂ знала да се ради о моторциклима који су прибављени извршењем кривичног дела крађе.

О томе се првостепени суд у образложењу побијане пресуде детаљно изјаснио, интерпретирајући, анализирајући и дајући оцену изведених доказа и о томе је дао јасне, исцрпне и уверљиве разлоге, које као правилне у свему прихвата и Апелациони суд, Посебно одељење, као другостепени.

С обзиром на изнето, Апелациони суд, Посебно одељење, неоснованим оцењује жалбене наводе браниоца окривљеног ББ, који се своде на оспоравање утврђења првостепеног суда да је овај окривљени предузео инкриминисане кривично – правне радње на начин представљен изреком побијане пресуде. С тим у вези, без основа је и истицање жалбом браниоца окривљеног ББ да није знао да су мотори који су пронађени код њега у кући и у хладњачи оца окривљене ЂЂ крадени, већ да је те моторцикле код њега сместио извесни СС11 уз накнаду за коришћење простора, да не постоји ниједан купац, нити препродавац који би потврдио да је он известан број моторцикала продао, те да не постоји ниједан доказ да је протурао моторе преко границе, при чему, а супротно жалбеним наводима браниоца окривљеног ББ, околност да анализом достављених брисева о траговима на предметним моторциклима и буквалног бриса окривљеног ББ, није детектован ДНК профил овог окривљеног, не указује на то да окривљени није био у контакту на предметним моторциклима, будући да је у вештачењу МУП-а РС УКП НКТЦ, које је обавила ВВ3, наведено да су из достављених спорних узорака изоловане количине ДНК материјала на граници детекције, а да у некима није било ни могуће детектовати присуство ДНК материјала, због чега анализом достављених брисева, нису добијени ДНК профили. С тим у вези, Апелациони суд, Посебно одељење, неоснованим оцењује жалбене наводе браниоца окривљеног ББ, којима се оспорава налаз и мишљење вештака ВВ1 истицањем да исти нема стручна и поуздана знања о функционисању и механизму моторцикала који су предмет оптужбе, као и жалбени навод браниоца овог окривљеног којима се оспорава налаз и мишљење вештака ВВ2, истицањем да овај вештак није приликом вештачења поступио по правилима струке, будући да су и по налажењу овога суда, ови вештаци стручни за поверене им области вештачења, те да су своје налазе и мишљења дали објективно, због чега их је правилно првостепени суд прихватио. Како је првостепени суд на основу напред наведених изведених доказа на поуздан начин утврдио да предметни моторцикли потичу из кривичног дела крађе, то се, по оцени овога суда, инсистирање жалбом браниоца окривљеног ББ да је првостепени суд требао да изведе и доказ саслушањем ИИ званог „ии“ показује сувишним и неоснованим.

Следствено изнетом, Апелациони суд, Посебно одељење, неоснованим оцењује и супротне жалбене наводе браниоца окривљене ЂЂ којима се указује да ова окривљена није вршила прихват и смештај ма каквих моторцикала, због чега и није могла да зна на који начин су ови моторцикли прибављени, истицањем да иако је контактирала са одређеним лицима, највећи број тих лица није познавала или их је познавала површно, али да сигурно није знала да су они припадници организоване криминалне групе, будући да је на основу напред наведених доказа несумњиво утврђено да је окривљена ЂЂ предузела инкриминисане кривично – правне радње за које се оптужбом терети, управо знајући да су предметни моторцикли прибављени извршењем кривичног дела крађе, при чему, код чињенице да су сви чланови организоване криминалне групе поступали по унапред утврђеним улогама и задацима, није нужно да се исти међусобно познају.

Чињеница да је управо окривљени ВВ протурао моторцикле за које је знао да су прибављени кривичним делом крађе, тако што је у више наврата исте складиштио, сакривао и пребацивао из једног скровитог места на друго, уговарао закупнину за њихов смештај, проналазио купце, водио купце на места где су моторцикли смештени, исте показивао, нудио их на продају и уговарао цену, првостепени суд је правилно утврдио на основу детаљне анализе аудио записа бројних разговора које је овај окривљени обављао са окривљеним ББ али и другим лицима, а који разговори су у транскриптима означени као „комшија 29“ и чија садржина је на страни 72 пасус 3, 4, 5 и 6, страна 73 пасус 1, 2, 3 и 5, страна 74 и 75 пасус 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8 и 9 образложења побијане пресуде, детаљно интерпретирана.

И по налажењу Апелационог суда, Посебно одељење, правилно је првостепени суд нашао да је овим доказнима обеснажена одбрана окривљеног ВВ, у којој негира да има сазнање да се ради о моторциклима који су прибављени кривичним делом крађе и о томе је на страни 76 пасус 1 образложења побијане пресуде, дао јасне, исцрпне и непротивречне разлоге, које као правилне у свему прихвата и Апелациони суд, Посебно одељење, па су самим тим и жалбени наводи оца окривљеног ВВ, којима се оспорава утврђење првостепеног суда да је овај окривљени предузео кривично – правне радње у питању, на начин представљен изреком побијане пресуде, неосновани.

Чињеница да је окривљени ГГ вршио протурање моторцикала за које је знао да су у Швајцарској прибављени кривичним делом крађе, да је исте пребацивао са једног скровитог места на друго, да је мењао акумулаторе на украденим моторциклима, пунио их и вршио преправке на њима, а све ради омогућавања њиховог стартовања, по оцени Апелационог суда, Посебно одељење, првостепени суд је правилно утврдио на основу анализе аудио записа разговора које је окривљени ББ обављао са окривљеним ГГ, а који разговори су у транскриптима означени као „комшија 29“, из којих је видљиво да је окривљени ГГ пребацивао моторцикле са једног скровитог места на друго, и то тако што је по претходном договору са окривљеним ББ извршио пребацивање моторцикала прибављених кривичним делом крађе и то комби возило (садржина ових разговора је детаљно интерпретирана на страни 78, страна 79 образложења побијане пресуде), те разговора од 17.01.2008. године, из којих је видљиво да је окривљени ГГ обавештавао окривљеног ДД о томе где се налазе жице на мотору за који се окривљени ДД интересовао, а што несумњиво указује на заједничко деловање окривљених ГГ и ДД у погледу преправки моторцикала и о постојању свести код обојице да свако у сваком домену у складу са својих професионалним квалификацијама доприноси преправкама моторцикала које омогућавају њихово стартовање, као и на основу налаза и мишљења вештака ВВ1 који је по свом налазу и мишљењу навео да су извршене преправке на протураним моторциклима и описао врсту тих преправки (а садржина налаза и мишљења овог вештака детаљно је интерпретирана на страни 76 пасус 2, 3, 4, 5 и 6, страна 77 и страна 77 пасус 1 образложења побијане пресуде).


И по налажењу Апелационог суда, Посебно одељење, правилно је првостепени суд с обзиром на изнето, а имајући у виду и врсту преправки које је окривљени ГГ вршио, чињеницу да је исти механичар који врши сервисирање моторцикала (а што произилази и из фотографија и видео записа пронађених у мобилном телефону овог окривљеног), утврдио да је окривљени ГГ знао сврху преправки које су извршене на овим моторциклима, скидањем контакт браве са моторцикла „Harly Davidson“ и инструмент табле и браве на моторциклу „Ducati“, тим пре што из транскрипата разговора произилази да овај окривљени разговара са окривљеним ДД управо у погледу ових преправки, те чињенице да окривљени ГГ и ББ чекају да падне мрак како би преместили мотроцикле са једног места на друго (а што се несумњиво утврђује из аудио записа пресретнутих разговора које су ови окривљени обављали, из чега несумњиво произилази да је окривљени ГГ знао да се ради о моторциклима који су украдени, те да исти, управо због ове чињенице треба да остану скривени за друге), одбрану окривљеног ГГ у којој је тврдио да окривљеном ББ никада није поправљао моторцикле, да је углавном вршио сервисирање лицима које је окривљени ББ препоручивао, као и замену акумулатора и штеловање кочионих уређаја, као и да га окривљени ББ никада није звао да код њега смести моторцикле на неко време и да никада није поправљао моторцикле „Ducati“ и „Ducati 999“, као супротну изведеним доказима, оценио неоснованом, као и одбрану овог окривљеног у којој је тврдио да не познаје окривљеног ДД, будући да је из аудио записа пресретнутих разговора који су водили окривљени ББ и ДД, несумњиво утврђено да је окривљени ГГ контактирао окривљеног ДД управо у вези моторцикала које је окривљени ДД поправљао за окривљеног ББ.

Следствено изнетом, Апелациони суд, Посебно одељење, неоснованим оцењује жалбене наводе браниоца окривљеног ГГ, којима се указује да нема доказа да је овај окривљени предузео инкриминисане кривично правне радње на начин описан изреком првостепене пресуде, истицањем да овај окривљени не познаје, осим окривљених ББ и ЂЂ никога од саокривљених, будући да је из изведених доказа несумњиво утврђено да је окривљени у вези преправки ових моторцикала контактирао и окривљеног ДД, што и по оцени овога суда указује на заједничко деловање окривљених ГГ и ДД у погледу преправки моторцикала и о постојању свести код обојице, да свако у свом домену сагласно својим професионалним квалификацијама доприноси преправкама моторцикала које омогућавају њихово стартовање. С тим у вези, по оцени овога суда, без основа је и истицање жалбом браниоца окривљеног ГГ, да чињеница да нису идентификовани ДНК трагови овог окривљеног на моторциклима, указује да овај окривљени није вршио преправке на истима, будући да упоређивање ДНК профила и није могло бити извршено, јер је количина ДНК материјала из достављених узорака била на граници детекције, а у неким случајевима није било могуће ни детектовати присуство ДНК материјала, а како је то већ напред речено у образложењу ове пресуде.

Чињеницу да је окривљени ДД протурао моторцикле за које је знао да су прибављени кривичним делом крађе на тај начин што је на моторциклима које су из Швајцарске допремали окривљени АА и ББ вршио преправке које омогућавају стартовање моторцикала без кључа, првостепени суд је несумњиво утврдио на основу налаза и мишљења вештака ВВ1 и аудио записа пресретнутих разговора које окривљени ДД води са окривљенима АА и ББ, а који су у транскриптима означени као „комшија 7“ и „комшија 29“ а чија садржина је детаљно интерпретирана на стр.81 последњи пасус, стр.82, стр.83, стр.84 и стр.85 образложења побијане пресуде.

Тако, чињеницу да је окривљени ДД извршио преправке на моторциклима „Harley Davidson” са бројевима рамова 5HD1HAZ173K833065, SHD1HDZ197K803007 и 5HD1HFZ147K801161, а по претходном договору са окривљеним АА правилно је првостепени суд утврдио на основу аудио-записа пресретнутих разговора које је обављао окривљени АА, из чије садржине несумњиво произилази да је окривљени ДД вршио деактивирање аларма на моторциклима „Harley Davidson”, као и поправке и мобилајзера (блокатора) као и на основу налаза и мишљења вештака ВВ1 који је у овоме описао које тачно преправке су на овим моторциклима вршене,а све у циљу омогућавања стартовања ових моторцикала без кључа или пак фалсификовањем кључем, а који моторцикли су пронађени код СС2, а за које је несумњиво утврђено да их је протурао окривљени АА.

Чињеницу да је окривљени ДД вршио преправке на моторциклима који нису пронађени, а које је окривљени АА протурао првостепени суд је правилно утврдио на основу анализе садржине аудио записа пресретнутих разговора који су водили окривљени ДД и АА дана 12.01.2008.године, 11.02.2008.године и 12.02.2008.године, из којих несумњиво произилази да је окривљени ДД вршио преправке и на моторциклима који нису пронађени,а које је протурао окривљени АА, при чему је и сам окривљени ДД у истражном поступку тврдио да је на позив окривљеног АА децембра месеца 2007.године отишао у неко село поред Ћуприје и да му је том приликом окривљени АА показао пет моторцикала „Harley Davidson” од којих су три била неисправна, те да му је било сумњиво што је пет моторцикала такве вредности смештено на таквом месту.

Чињеницу да је окривљени ДД извршио преправку моторцикла „Ducati“ са бројем рама _ који је пронађен у гаражи куће окривљеног ББ првостепени суд је правилно утврдио на основу анализе садржаја аудио записа пресретнутих разговора које обављају окривљени ББ и ДД дана 23.12.2007.године, али и самог признања окривљеног ДД да му је окривљени ББ послао демонтиран компјутер са моторцикла, да му је послао целу инструмент таблу и имобилајзер и да је преко неког момка направио за овај моторцикл обичан кључ, а да се ради управо о том моторциклу потврђује и садржина аудио записа пресретнутих разговора које воде окривљени ДД и ББ, као и окривљени ББ са окривљеним ГГ, а чија садржина је интерпретирана на стр.84 пасус 3 образложења побијане пресуде.

Чињеницу да је окривљени ДД вршио преправке на моторциклима које је протурао окривљени ББ, а који нису пронађени, правилно је првостепени суд утврдио на основу садржине аудио записа пресретнутих разговора које су водили окривљени ДД и ББ, а који су транскриптима означени као „Комшија 29“ из којих несумњиво произилази да је окривљени ДД вршио преправке и на моторциклима које је протурао окривљени ББ, а који нису пронађени и то на моторциклима „Ducati 999“, „Suzuki” и „Harley Davidson”, те да је управо због преправки моторцикала окривљени ДД био у контакту како са окривљеним ГГ тако и са окривљеном ЂЂ од које је примио новац за извршене услуге.

Чињеницу да је окривљени ДД примио новац од окривљеног ББ преко окривљеног АА и окривљене ЂЂ правилно је првостепени суд утврдио на основу поруке коју је 06.11.2007.године окривљени АА послао окривљеном ДД, а чињеницу да је овај новац окривљени ББ окривљеном ДД дао на име извршених услуга-преправки моторцикала првостепени суд је правилно утврдио на основу садржине аудио записа пресретнутог разговора означеног у транскриптима као „комшија 7“ од 05.11.2007.године, а чија садржина је интепретирана на стр.86 пасус други образложења побијане пресуде.

Чињеницу да је окривљени ДД знао да се ради о моторциклима који немају оригинални кључ и да су прибављени извршењем кривичног дела крађе првостепени суд је правилно утврдио и на основу чињенице да је овај окривљени вршио преправке које омогућавају стартовање моторцикла без оригиналног кључа, утишавање аларма, скидање „километраже“, али и из опреза које је овај окривљени стално исказивао приликом обављања телефонских разговора, будући да је више пута упућивао своје саговорнике да о томе не разговарају телефоном или да разговарају преко неког сигурнијег.


И по налажењу Апелационог суда, Посебно одељење, правилно је првостепени суд нашао да је овим доказима обеснажена одбрана окривљеног ДД у којој је тврдио да је било одређених захтева од окривљеног АА који се интересовао како је могуће да се софтверским путем добије више на снази мотора, као и захтева да се спусти километража на моторциклу, а од окривљеног ББ да је било врло мало захтева за услугама.

Следствено изнетом, по оцени овога суда, неоснованим се показују супротни жалбени наводи браниоца окривљеног ДД којима се оспорава утврђење првостепеног суда да је овај окривљени предузео инкриминисане кривично-правне радње на начин представљен изреком побијане пресуде, истицањем да окривљени свакако није могао да зна да су моторцикли прибављени извршењем кривичног дела крађе.

Чињеницу да су окривљени ЕЕ, ЖЖ и ЗЗ протурали моторцикле за које су знали да су прибављени кривичним делом крађе у Швајцарској, а све по претходном договору између окривљених ЕЕ, ББ и АА, и то тако што су као возачи теретних возила у међународном саобраћају из Швајцарске довозили ове моторе, првостепени суд је правилно утврдио пре свега на основу аудио записа пресретнутих телефонских разговора које окривљени АА и ББ воде са саокривљенима и другим НН лицима,а чија садржина је детаљно интерпретирана и оцена истих дата на стр.95-стр.101 пасус 4 образложења побијане пресуде, као и на основу исказа саслушаних сведока те изведених писмених доказа. Чињеница да окривљени ЕЕ, ЖЖ и ЗЗ приликом поласка на пут ради превоза робе нису ближе знали своју дестинацију, већ само земљу у коју иду и то увек у Швајцарску, да су их наручиоци посла успут контактирали телефоном и одвозили до места утовара, а потом упућивали у Србију, опет без означавања крајње дестинације, где су их на наплатним рампама сачекивала друга лица након што су их контактирала телефоном и одводила до места истовара, чињеница да су ови окривљени по једној „тури“ добијали одприлике 1.000 евра, а како су то навели у својим одбранама, која накнада је у несразмери са вредношћу намештаја која је процењена на износ од 19.872,90-23.847,45 динара а што произилази из царинских путничких декларација, те чињеница да су окривљени робу увек возили на адресе које нису биле означене у царинским декларацијама, упућују на несумњив закључак који је правилно извео првостепени суд да су окривљени знали да превозе моторцикле који су прибављени извршењем кривичног дела крађе.

И по налажењу Апелационог суда, Посебно одељење, правилно је првостепени суд нашао да су овим доказима обеснажене одбране окривљених у којима су тврдили да су превозили искључиво намештај, а како је то наведено у царинским декларацијама.

Следствено изнетом, Апелациони суд, Посебно одељење, неоснованим оцењује жалбене наводе окривљених ЕЕ и ЗЗ и њихових бранилаца, као и бранилаца окривљеног ЖЖ којима се указује да није на поуздан начин утврђено да су ови окривљени камионима превозили моторцикле прибављене извршењем кривичног дела крађе, а како је то представљено изреком првостепене пресуде, а жалбом заједничког браниоца ових окривљених, адв. ЗА предложено извођење доказа саслушањем сведока СС1, СС13, СС, СС14, СС15, СС16 и СС17 сувишним.

Правилно је првостепени суд на основу напред наведених изведених доказа утврдио да су окривљени заједно са више НН лица протурали моторцикле у оквиру организоване криминалне групе која је деловала у међународним размерама на територији Швајцарске и Србије, а све ради стицања добити у једном дужем временском периоду, при чему су сви окривљени били свесни да моторцикли потичу из кривичних дела крађе и били су свесни да делују као организована криминална група, а што произилази како из садржине разговора које обављају међусобно или пак са другим НН лицима, тако и из самих радњи које је свако од ових окривљених предузимао, при чему су сви окривљени и поступали по напред утврђеним улогама. Тако, окривљени АА и ББ су у овој криминалној групи имали најзначајнију улогу која се огледала у томе да су у Швајцарској преузимали моторцикле који су у тој земљи прибављени кривичним делом крађе, потом их смештали по магацинима и гаражама, а затим су, по договору са окривљеним ЕЕ организовали њихов транспорт у Србију, а који транспорт су обављали окривљени ЕЕ, ЖЖ и ЗЗ, а након транспорта моторцикала у Србију окривљени АА и ББ су сами или ангажујући друга лица ове моторцикле смештали на скровита места, премештали их са једно на друго место, а све како би моторцикли били доступни потенцијалним купцима за разгледање, а истовремено сакривени од полиције, са крајњем циљем да изврше продају моторцикала и да на тај начин прибаве противправну имовинску корист. У смештају моторцикала учествовао је и окривљени ВВ који је и премештао моторцикле са једног на друго место, проналазио лица код којих је складиштио моторцикле, уговарао висину закупнине за њихов смештај, продавао моторцикле, док је окривљени ГГ као и окривљени ДД вршио преправке моторцикала које су омогућавале њихово стартовање без кључа, док су окривљени ЕЕ, ЗЗ и ЖЖ вршили превоз моторцикала из Швајцарске у Србију камионима који је изнајмио окривљени ЕЕ, док је окривљена ЂЂ у једном случају учествовала у организовању прихвата и смештаја моторцикала, и у свим овим случајевима улоге окривљених су биле исте и унапред одређене. Да су окривљени поступали у оквиру организоване криминалне групе потврђује и чињеница да се већина окривљених међусобно и познавала, и да је остваривала контакте ( а која чињеница је несумњиво утврђена из транскрипата разговора и графичког приказа телефонских комуникација), при чему чињеница да окривљени АА није комуницирао са окривљеним ГГ и ВВ, и по оцени овога суда, не утиче на правилно закључивање првостепеног суда да су окривљени поступали у оквиру организоване криминалне групе, имајући у виду да је свако од окривљених, као члан ове организоване криминалне групе имао унапред утврђене задатке и улоге. С тим у вези, и по оцени овога суда, правилно је првостепени суд, без обзира на чињеницу да је окривљена ЂЂ само једном извршила прихват и смештај 6 моторцикала, на основу садржаја пресретнутих разговора које је иста обављала са окривљеним ББ у периоду од 24.01.2008. године до 15.02.2008. године, утврдио да је ова окривљена била упозната са радњама које је везано за моторцикле предузимао окривљени ББ али и неки од окривљених и НН лица, а из чега произилази несумњив закључак да је окривљена имала свест о деловању организоване криминалне групе чији је циљ протурање украдених моторцикала, посебно када се има у виду да је остварила комуникацију са окривљенима ВВ, АА, ГГ, ДД, ЕЕ и ЗЗ, а све везано за моторцикле прибављене кривичним делом крађе, из чега несумњиво произилази да је иста била свесна да обезбеђивањем простора за смештај 6 моторцикала марке “Harley Davidson” и организовањем њиховог прихвата и смештаја, предузима радње у оквиру те организоване криминалне групе, као њен члан. Да су окривљени деловали као организована криминална група у међународним размерама, по налажењу овога суда, правилно је првостепени суд утврдио из чињенице да су моторцикли украдени у Швајцарској, а затим транспортовани у Србију, при чему су окривљени АА и ББ више пута боравили у Швајцарској ради преузимања моторцикала, при чему су ови окривљени, иако су им родитељи у то време живели у Швајцарској, при чему је окривљени АА тамо имао и пријављено боравиште, изнајмљивали станове када су боравили у Швајцарској, што такође, и по оцени овога суда, упућује на правилан закључак првостепеног суда да су се окривљени бавили протурањем моторцикала, који су прибављени извршењем кривичног дела крађе. Чињеница да су окривљени планирали стицање имовинске користи вршењем кривичних дела на дужи временски период, правилно је првостепени суд утврдио на основу аудио записа пресретнутих телефонских разговора које окривљени међусобно обављају, а чија садржина је детаљно интерпретирана на стр. 105 последњи пасус и стр. 106 пасус први, други, трећи и четврти образложења побијане пресуде.

С обзиром на изнето, Апелациони суд, Посебно одељење, супротне жалбене наводе бранилаца окривљених АА, ББ, ГГ, ДД, ЂЂ, окривљених ЕЕ и ЗЗ и њихових бранилаца, као и бранилаца окривљеног ЖЖ, као и оца окривљеног ВВ, којима се као правилно оспорава утврђење првостепеног суда да су ови окривљени деловали у оквиру међународне криминалне групе, која је имала за циљ да ради стицања добити у дужем временском периоду по унапред утврђеним задацима и улогама у међународним размерама, врши протурање моторцикала који су прибављени извршењем кривичног дела крађе, оцењује неоснованим.

Правилан је закључак првостепеног суда да су окривљени инкриминисане кривично-правне радње у питању предузели са директним умишљајем, свесни својих дела и њихове забрањености, желећи њихово извршење, и то управо као саизвршиоци, будући да су предузетим радњама које су све у каузалном односу са последицом дела, која се остварују у томе да ствари прибављене кривичним делом остану неоткривене, то јест да ови моторцикли не буду пронађени од стране полиције до њихове продаје, свесни заједничког деловања, заједнички извршили кривично дело, за коју своју оцену на стр. 108 пасус други, стр. 109 последњи пасус и стр. 110 пасус први образложења побијане пресуде, дао довољне и аргументоване разлоге, које као правилне у свему прихвата и Апелациони суд, Посебно одељење, због чега се супротни жалбени наводи бранилаца окривљених АА, ББ, ГГ, ДД, ЂЂ, окривљених ЕЕ и ЗЗ и њихових бранилаца, као и бранилаца окривљеног ЖЖ и оца окривљеног ВВ, којима се оспорава утврђени облик кривице, као и утврђени облик саучесништва, показују неоснованим.

Апелациони суд, Посебно одељење је ценио и остале жалбене наводе, којима се чињенично стање оспорава као потпуно и правилно утврђено, као и оне којима се полемише са оценом доказа од стране првостепеног суда, па налази да су исти без основа и без утицаја на другачији исход овог кривичног поступка.

На потпуно и правилно утврђено чињенично стање, правилно је првостепени суд применио кривични закон када је противправну делатност окривљених АА, ББ, ВВ, ГГ, ДД, ЕЕ, ЖЖ и ЗЗ, описану у изреци побијане пресуде квалификовао као продужено кривично дело прикривања из члана 221 став 3 у вези става 1 КЗ, учињено у саизвршилаштву у вези члана 33 и 61 КЗ, док је правилно противправну делатност окривљене ЂЂ описане у изреци побијане пресуде, квалификовао као кривично дело прикривања из члана 221 став 3 у вези става 1 КЗ почињеног у саизвршилаштву у вези члана 33 КЗ и о законским обележјима тих кривичних дела је на стр. 108 последњи пасус и стр. 109 пасус први образложења побијане пресуде дао довољне и правилне разлоге, које у свему прихвата и Апелациони суд, Посебно одељење, због чега се супротни жалбени наводи бранилаца окривљених АА, ББ, ГГ, ДД, ЂЂ, ЕЕ, ЖЖ и ЗЗ и оца окривљеног ВВ, којима се првостепена пресуда побија и због повреде кривичног закона, показују неоснованим.

С тим у вези, по налажењу овога суда, не могу се прихватити као основани ни жалбени наводи Тужиоца за организовани криминал, да је првостепени суд тиме што је нашао да је кривично дело злочиначког удруживања из члана 346 став 1 КЗ које је окривљенима АА и ББ оптужницом стављено на терет, те кривично дело злочиначког удруживања из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ које је окривљенима ВВ, ГГ, ДД, ЂЂ, ЕЕ, ЖЖ и ЗЗ стављено на терет, консумирано кривичним делом прикривања из члана 221 став 3 у вези става 1 КЗ које је окривљенима стављено на терет и за које су побијаном пресудом оглашени кривима, повређен кривични закон по питању да ли је дело за које се окривљени гоне кривично дело.

Наиме, опис кривичног дела злочиначког удруживања дат у оптужници је опис који у потпуности опредељује деловање организоване криминалне групе у оквиру одредаба које важе за организовани криминал, тј. у оквиру одредбе члана 3 Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала и одредбе члана 504 а ЗКП-а, па како квалификовани облик кривичног дела прикривања из члана 221 став 3 КЗ постоји уколико се учинилац бави вршењем кривичног дела из става 1 истог члана или је дело извршено од стране организоване групе или вредност прикривених ствари прелази износ од 1.500.000,00 динара, то је, и по оцени овога суда, правилно првостепени суд нашао да су окривљени, самим тим што су кривично дело у питању починили у оквиру организоване криминалне групе, остварили законска обележја квалификованог облика кривичног дела прикривања из члана 221 став 3 у вези става 1 КЗ и да је кривично дело злочиначког удруживања из члана 346 став 1 КЗ које је окривљенима АА и ББ оптужницом стављено на терет, односно кривично дело злочиначког удруживања из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ које је окривљенима ВВ, ГГ, ДД, ЂЂ, ЕЕ, ЖЖ и ЗЗ стављено на терет, консумирано кривичним делом прикривања из члана 221 став 3 у вези става 1 КЗ извршеног од стране организоване криминалне групе у оквиру које су окривљени деловали, и за које су првостепеном пресудом оглашени кривим.

Међутим, иако чињенични опис кривичног дела прикривања дат у оптужници садржи као квалификаторну околност вредност моторцикала која прелази износ од 1.500.000,00 динара, правилно је првостепени суд закључио да се у конкретном случају не може радити о стицају кривичног дела злочиначког удруживања из члана 346 КЗ и кривичног дела прикривање из члана 221 став 3 у вези става 1 КЗ, јер радње извршења кривичног дела злочиначког удруживања описане на начин како је то дато у оптужници јавног тужиоца, већ представљају квалификаторну околност тежег облика кривичног дела прикривања, правилно налазећи да различитост заштитних објеката кривичних дела у питању не може утицати на оцену да ли се ради о стицају предметних кривичних дела, или је пак једно кривично дело консумирано другим.

Испитујући првостепену пресуду у делу одлуке о изреченим казнама окривљенима АА, ББ, ВВ, ГГ, ДД, ЂЂ, ЕЕ, ЖЖ и ЗЗ, које се жалбом Тужиоца за организовани криминал побијају као благе, а жалбама бранилаца окривљених АА, ББ, ГГ, ДД, ЂЂ, ЕЕ, ЖЖ и ЗЗ као строге, а поводом жалбе оца окривљеног ВВ, у смислу одредбе члана 451 став 2 тачка 1 Законика о кривичном поступку, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, налази да је првостепени суд у односу на окривљене АА, ВВ, ГГ, ДД, ЂЂ, ЕЕ, ЖЖ и ЗЗ, потпуно и правилно утврдио све околности, које у смислу одредбе члана 54 КЗ утичу да казна буде мања или већа и истима је придао одговарајући значај, управо онај које оне по својој природи и заслужују.

Тако, правилно је првостепени суд као олакшавајућу околност на страни окривљеног АА ценио да исти до сада није осуђиван, и правилно га је, а у одсуству отежавајућих околности осудио на казну затвора у трајању од 3 године и 6 месеци, уз урачунавање времена проведеног у притвору, а како је то дато у изреци првостепене пресуде.

На страни окривљеног ВВ правилно је првостепени суд као олакшавајуће околности на његовој страни ценио да је исти без запослења и без сталних извора прихода, као и да је неосуђиван, и правилно га је, а у одсуству отежавајућих околности осудио на казну затвора у трајању од 2 године и 6 месеци, уз урачунавање времена проведеног у притвору, а како је то дато у изреци првостепене пресуде.

У односу на окривљеног ГГ правилно је првостепени суд као олакшавајуће околности на његовој страни ценио да је исти породичан човек, који се сам издржава, обављајући аутомеханичарске и столарске послове и правилно га је, уз оцену његове раније осуђиваности, због кривичног дела крађе из члана 165 став 1 КЗ РС, правилно налазећи да иако је окривљени кривично дело за које се терети и за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, починио у време проверавања, нису испуњени услови из члана 70 Кривичног законика за опозивање услове осуде, која је овом окривљеном због напред означеног кривичног дела изречена пресудом К.425/05 од 01.02.2006. године, будући да је протекао рок од 1 године од дана када је протекло време проверавања и правилно га је осудио на казну затвора у трајању од 1 године уз урачунавање времена проведеног у притвору, а како је то дато у изреци првостепене пресуде.

На страни окривљеног ДД правилно је првостепени суд као олакшавајуће околности на његовој страни ценио да је исти отац троје деце и да није осуђиван и правилно га је, а у одсуству отежавајућих околности осудио на казну затвора у трајању од 2 године уз урачунавање времена проведеног у притвору, а како је то дато у изреци првостепене пресуде.

На страни окривљене ЂЂ правилно је првостепени суд као олакшавајуће околности ценио њену младост, чињеницу да није осуђивана, да је током овог кривичног поступка дипломирала на Факултету за менаџмент и банкарство, да са окривљеним ББ живи у ванбрачној заједници, што је несумњиво имало утицаја да изврши кривично дело за које је оглашена кривом, као и њено здравствено стање које се огледа у томе да има повремена гушења због пролапса нитралног кусписа, са регурдитацијом и правилно ју је, а у одсуству отежавајућих околности осудио на казну затвора у трајању од 8 месеци, уз урачунавање времена проведеног у притвору а како је то дато у изреци првостепене пресуде.

На страни окривљеног ЕЕ правилно је првостепени суд као олакшавајуће околности ценио да је исти породичан и отац троје деце, и правилно га је, уз оцену чињенице да је два пута осуђиван, имајући при том у виду да је осуђиван због кривичних дела против безбедности јавног саобраћаја, а пресудом К.333/2002 на казну затвора, осудио на казну затвора у трајању од 2 године и 6 месеци уз урачунавање времена проведеног у притвору, а како је то дато у изреци првостепене пресуде.

На страни окривљеног ЖЖ правилно је првостепени суд као олакшавајуће околности ценио да је исти породичан човек и да је отац троје деце и да до сада није осуђиван, и правилно га је, а у одсуству отежавајућих околности осудио на казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци, уз урачунавање времена проведеног у притвору, а како је то дато у изреци првостепене пресуде.

На страни окривљеног ЗЗ правилно је првостепени суд као олакшавајуће околности на његовој страни ценио да је породичан човек и да до сада није осуђиван, и правилно га је, а у одсуству отежавајућих околности осудио на казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци уз урачунавање времена проведеног у притвору, а како је то дато у изреци првостепене пресуде.

И по налажењу Апелационог суда, Посебно одељење, овако изречене казне затвора окривљенима и то: окривљеном АА у трајању од 3 године и 6 месеци уз урачунавање времена проведеног у притвору, окривљеном ВВ у трајању од 2 године и 6 месеци уз урачунавање времена проведеног у притвору, окривљеном ГГ у трајању од 1 године уз урачунавање времена проведеног у притвору, окривљеном ДД у трајању од 2 године уз урачунавање времена проведеног у притвору, окривљене ЂЂ у трајању од 8 месеци уз урачунавање времена проведеног у притвору, окривљеном ЕЕ у трајању од 2 године и 6 месеци, уз урачунавање времена проведеног у притвору, окривљеном ЖЖ у трајању од 1 године и 6 месеци уз урачунавање времена проведеног у притвору, окривљеном ЗЗ у трајању од 1 године и 6 месеци уз урачунавање времена проведеног у притвору, а како је све то дато у изреци првостепене пресуде, приликом чијег одмеравања је првостепени суд правилно имао у виду поред утврђених олакшавајућих и отежавајућих околности на страни окривљених улоге сваког од њих у организованој криминалној групи у оквиру које су деловали, као и јачину повреде заштићеног добра која се огледа у вредности прикривених ствари, која знатно превазилази износ који представља квалификаторну околност тежег облика кривичног дела прикривања, сразмерне су степену кривице ових окривљених и нужне да изразе друштвену осуду за кривична дела у питању, али и довољно за остварење из члана 42 Кривичног законика прописане сврхе кажњавања.

Осим тога, по оцени овога суда, казна затвора у трајању од четири године и шест месеци према окривљеном ББ је правилно изречена од стране првостепеног суда. С тим у вези, овај суд је утврдио све околности из чл. 54 КЗ од значаја за изрицање кривичне санкције окривљеном ББ, с обзиром да у побијаној пресуди првостепени суд то није учинио, па је тако на страни овог окривљеног као олакшавајуће околности утврдио да је исти ожењен и отац једног малолетног детета и да се издржава од обављања повремених послова, при чему је имао у виду и ранији живот овог окривљеног који се огледа у његовој ранијој осуђиваности због кривичног дела из члана 23 став 1 Закона о јавном реду и миру, за које му је изречена условна осуда иако је наступила законска рехабилитација у смислу одредбе члана 98 став 2 тачка 2 Кривичног законика.

Ценећи све те околности, као и од стране првостепеног суда правилно оцењен значај улоге овог окривљеног у организованој криминалној групи у оквиру које је деловао, као и јачину повреде заштићеног добра која се огледа у вредности прикривених ствари, која знатно превазилази износ који представља квалификаторну околност тежег облика кривичног дела прикривања, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење налази да је казна затвора у трајању од 4 године и 6 месеци, на коју је окривљени ББ осуђен првостепеном пресудом, уз урачунавање времена проведеног у притвору сразмерна степену његове кривице и нужна да изрази друштвену осуду за предметно кривично дело, али и довољно за остварење у члану 42 Кривичног законика прописане сврхе кажњавања.

Стога су жалбе Тужлаштва за организовани криминал и бранилаца окривљених АА, ББ, ВВ, ГГ, ДД, ЂЂ, ЕЕ, ЖЖ и ЗЗ у делу одлуке првостепеног суда о изреченим казнама овим окривљенима, оцењене као неосноване.

По налажењу овога суда, а супротно жалбеним наводима бранилаца окривљених ББ, ДД, ЕЕ, ЖЖ и ЗЗ, првостепени суд је правилном применом одредби члана 91 и 92 Кривичног законика и од ових окривљених одузео имовинску корист прибављену извршењем кривичног дела и то моторцикле описане у ставу I тачка један и два изреке пресуде, као и новчане износе, и то од окривљеног ББ износ од 16.860 еура, од окривљеног ДД износ од 1.180 еура и од окривљених ЕЕ, ЖЖ и ЗЗ износ од 4.000 еура и обавезао их да наведене износе плате у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате, у корист буџета Републике Србије у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, о чему је на стр. 112 и стр. 113 пасус први и други образложења побијане пресуде дао јасне, исцрпне и непротивречне разлоге, које као правилне у свему прихвата и Апелациони суд, Посебно одељење, због чега се супротни жалбени наводи бранилаца окривљених ББ, ДД, ЕЕ, ЖЖ и ЗЗ, којима се као правилна оспорава одлука првостепеног суда о одузимању имовинске користи, показују неоснованим.

Осим тога, по налажењу Апелационог суда, Посебно одељење, а супротно жалбеним наводима браниоца окривљеног ДД, правилно је првостепени суд, правилном применом одговарајућих законских одредби, правилно утврдивши током поступка да је кривичним делом оштећено осигуравајуће друштво “Zurich” и осигуравајуће друштво “Axa Winterthur”, пуномоћнике ових предузећа упутио на парнични поступак ради остваривања имовинско-правног захтева, због чега се супротни жалбени наводи браниоца окривљеног ДД, којима се првостепена пресуда побија у делу у коме су пуномоћници оштећених осигуравајућих друштава упућени на парнични поступак ради остваривања имовинско-правног захтева, показују неоснованим.

Такође, по налажењу овога суда, а супротно жалбеним наводима браниоца окривљеног ДД, правилно је првостепени суд овог окривљеног обавезао да са осталим саокривљенима солидарно, с обзиром на чињеницу да су сви окривљени деловали у оквиру организоване криминалне групе плате износ од 126.744,00 динара, опредељујући структуру и висину ових трошкова на стр. 113 последњи пасус образложења побијане пресуде, а и правилно га је обавезао да на име паушала плати износ од 30.000,00 динара, правилно оцењујући дужину, трајање и сложеност кривичног поступка као и његово имовно стање, због чега се супротни жалбени наводи браниоца окривљеног ДД којима се првостепена пресуда побија и због трошкова кривичног поступка, показују неоснованим.

Како се жалбом окривљених ЕЕ и ЗЗ и њиховог заједничког браниоца, адв. ЗА3, одлука о одузимању имовинске користи, одлука о трошковима кривичног поступка и одлука о имовинско-правном захтеву истиче само као жалбени основ, без образложења истога, то се Апелациони суд, сходно одредби члана 451 ЗКП-а ограничио на испитивање повреда из члана 451 став 1 ЗКП-а и на испитивање одлуке о кривичној санкцији, при чему је испитао првостепену пресуду и у делу одлуке о одузимању имовинске користи и у односу на окривљене ЕЕ и ЗЗ, чија правилност се оспорава жалбом њихових бранилаца, адв. ЗА, адв. ЗА1, адв. ДА и адв. ЗА2, а како је то већ напред наведено.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 455 став 1 тачка 2 ЗКП-а, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар,        Председник већа-судија,
Јелена Петковић-Милојковић, с.р.    Верољуб Цветковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)