Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
29.11.2013.

Кж1 По1 20/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По1 20/13
Дана 29.11.2013. године
Б е о г р а д


У ИМЕ НАРОДА

  АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија: Верољуба Цветковића, председника већа, Милимира Лукића, Драгољуба Ђорђевића, Надежде Мијатовић и Наде Зец, чланова већа, уз учешће вишег судијског сарадника Марине Барбир, као записничара, у кривичном поступку против окр. АА и др., због кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 4 у вези става 3 и 1 КЗ у вези чланова 33 и 61 КЗ и др., одлучујући о жалбама Тужиоца за организовани криминал, бранилаца окривљених АА, адвоката АБ и АБ1, браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ2, окривљеног АА2 и његовог браниоца, адвоката АБ3, браниоца окривљеног АА3, адвоката АБ4, браниоца окривљеног АА4, адвоката АБ5, окривљеног АА5 и његовог браниоца, адвоката АБ6 и браниоца окривљеног АА6, адвоката АБ7, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К.По1 бр.104/10 од 04.10.2012. године, након одржане седнице већа у дане 26., 27. и 28. новембра 2013. године, у смислу члана 448 ЗКП, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Саше Иванића, окривљеног АА и његовог браниоца, адвоката АБ, окривљеног АА1 и његовог браниоца, адвоката АБ2, окривљеног АА2 и његовог браниоца, адвоката АБ3, окривљеног АА3 и његовог браниоца, адвоката АБ4, окривљеног АА4 и његовог браниоца, адвоката АБ5, окривљеног АА7 и његових бранилаца, адвоката АБ8 и АБ9, окривљеног АА8 и његовог браниоца, адвоката БА, окривљеног АА6 и његовог браниоца, адвоката АБ7, а у одсуству уредно обавештених браниоца окривљеног АА, адвоката АБ1, браниоца окривљеног АА8, адвоката БА1, дана 29.11.2013. године, већином гласова, донео је

 


П Р Е С У Д У

   ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба Тужиоца за организовани криминал и пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К.По1 бр.104/10 од 04.10.2012. године, у ослобађајућем делу, у односу на окривљене АА7 и АА8, ПОТВРЂУЈЕ.

  УСВАЈАЊЕМ ЖАЛБИ бранилаца окривљеног АА, адвоката АБ и АБ1, браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ2, окривљеног АА2 и његовог браниоца, адвоката АБ3, браниоца окривљеног АА3, адвоката АБ4, браниоца окривљеног АА4, адвоката АБ5, окривљеног АА5 и његовог браниоца, адвоката АБ6 и браниоца окривљеног АА6, адвоката АБ7, УКИДА СЕ пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К.По1 бр.104/10 од 04.10.2012. године у осуђујућем делу и у том делу списи предмета ВРАЋАЈУ првостепеном суду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

  Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К.По1 бр.104/10 од 04.10.2012. године, окривљени АА, АА1, АА2, АА3, АА6, АА4 и АА5 оглашени су кривим и то окривљени АА и АА1 за продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 4 у вези става 1 и 3 КЗ у вези члана 33 и 61 КЗ, окривљени АА2, АА3, АА6 за продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 и 61 КЗ, а окривљени АА4 и АА5 за кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ, па су осуђени на казне затвора и то окривљени АА на казну затвора у трајању од пет година, окривљени АА1 и АА2 на казне затвора у трајању од по три године, окривљени АА3 на казну затвора у трајању од две године и осам месеци, окривљени АА6 на казну затвора у трајању од две године и шест месеци, окривљени АА4 на казну затвора у трајању од две године, а окривљени АА5 на казну затвора у трајању од једне године, у које казне ће им се урачунати време проведено у притвору и то окривљеном АА и АА1 од 16.07.2007. до 09.07.2008. године, окривљеном АА3 од 16.07.2007. до 16.10.2007. године, окривљеном АА5 од 16.07.2007. до 18.07.2007. године и окривљеном АА6 од 04.10.2007. до 11.04.2008. године. Од окривљених је одузета имовинска корист прибављена кривичним делом, те су окривљени АА и АА1 обавезани да солидарно у корист буџета Републике Србије плате износ од 9.894.195,34 динара, са законском затезном каматом и то на износ од 3.028.555,07 динара, почев од 12.02.1997. године, на износ од 3.252.284,43 динара, почев од 17.02.1997. године, а на износ од 3.613.355,84 динара, почев од 18.02.1997. године, до коначне исплате, у року од 15 дана од дана правоснажности пресуде, под претњом принудног извршења. Првостепени суд је навео да ће о трошковима у овом делу одлучити посебним решењем. Ставом другим изреке првостепене пресуде, окривљени АА7 и АА8, на основу члана 423 став 1 тачка 2 ЗКП ослобођени су од оптужбе да су извршили кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ, па је у овом делу одређено да трошкови поступка падну на терет буџетских средстава суда.

  Против наведене пресуде жалбе су изјавили:

  -Тужилац за организовани криминал, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичним санкцијама, с предлогом да Апелациони суд у односу на ослобађајући део пресуде одржи претрес и сам реши предмет оптужбе или у том делу првостепену пресуду укине и списе предмета упути на поновно суђење, те да у односу на осуђујући део такође одржи претрес на коме би се извршила измена оптужнице у погледу правне квалификације радњи окривљених АА и АА1, те на основу тако измењене оптужнице донесе пресуду или исту првостепену пресуду преиначи тако што ће окривљенима АА, АА1, АА2, АА3, АА6, АА4 и АА5 изрећи казне затвора у дужем трајању;

  -бранилац окривљеног АА, адвокат АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичним санкцијама и другим одлукама, с предлогом да се побијана пресуда у односу на окривљеног АА укине и списи предмета врате на поновно суђење или првостепена пресуда преиначи тако што ће окривљени бити ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело које му се ставља на терет, применом члана 455 став 1 тачка 3 ЗКП, те је тражио да заједно са окривљеним буде обавештен о седници већа другостепеног суда;

  -бранилац окривљеног АА, адвокат АБ1, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, битне повреде кривичног закона и одлуке о кривичној санкцији, предлажући да Апелациони суд укине побијану пресуду и списе предмета врати на поновно суђење или исту преиначи тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе, те је захтевао да буде обавештен о седници већа другостепеног суда;

  -бранилац окривљеног АА1, адвокат АБ2, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, уз предлог да Апелациони суд пресуду укине у односу на окривљеног АА1, списе предмета врати на поновно суђење или побијану пресуду преиначи тако што ће окривљеног АА1 ослободити од оптужбе на основу члана 455 став 1 тачка 3 ЗКП, те је тражила да заједно са окривљеним буде обавештена о седници већа другостепеног суда;

  -окривљени АА2, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде права „зајамченог чланом 197 Устава Републике Србије“, предлажући да другостепени суд побијану пресуду преиначи и њега ослободи од оптужбе;

  -бранилац окривљеног АА2, адвокат АБ3, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, одлуке о казни и трошковима поступка, с предлогом да Апелациони суд побијану пресуду преиначи и одбије оптужбу према окривљеном АА2 због ретроактивне примене Закона о организацији и надлежности државних органа и сузбијању организованог криминала или да исту укине и списе предмета врати Вишем суду у Београду на поновно суђење, те је тражио да заједно са окривљеним буде обавештен о седници већа другостепеног суда;

  -бранилац окривљеног АА3, адвокат АБ4, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, одлуке о казни и трошковима поступка, уз предлог да Апелациони суд у Београду побијану пресуду укине и списе предмета врати на поновно суђење или исту преиначи тако што ће окривљеног АА3 ослободити од оптужбе, те је тражио да буде позван на седницу већа другостепеног суда;

  -бранилац окривљеног АА4, адвокат АБ5, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, одлуке о казни и трошковима поступка, с предлогом да Апелациони суд побијану пресуду преиначи и одбије оптужбу према окривљеном због ретроактивне примене Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала или да исту укине и списе предмета врати Вишем суду у Београду, као стварно надлежном суду, те је тражила да заједно са окривљеним буде обавештена о седници већа другостепеног суда;


  -окривљени АА5, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде закона и одлуке о казни, предлажући да Апелациони суд укине побијану пресуду и списе предмета врати на поновно суђење или у односу на њега донесе ослобађајућу пресуду;

  -бранилац окривљеног АА5, адвокат АБ6, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно утврђеног чињеничног стања, с предлогом да се побијана пресуда преиначи и окривљени АА5 ослободи од оптужбе или иста укине, у односу на овог окривљеног предмет врати на поновно разматрање и одлучивање, са предлогом да Апелациони суд о седници обавести њега и његовог брањеника;

  -бранилац окривљеног АА6, адвокат АБ7, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, с предлогом да се побијана пресуда преиначи у односу на окривљеног АА6 и донесе ослобађајућа пресуда, те је тражила да заједно са окривљеним буде обавештена о седници већа другостепеног суда.

  У одговору на жалбу јавног тужиоца, бранилац окривљеног АА4, адвокат АБ5, браниоци окривљеног АА7, адвокати АБ9 и АБ8, браниоци окривљеног АА8, адвокати БА1 и БА, бранилац окривљеног АА5, адвокат АБ6 и бранилац окривљеног АА6, адвокат АБ7, предложили су да се жалба Тужиоца за организовани криминал одбије као неоснована.

  Поднеском Ктж.бр.19/13 од 15.07.2013. године, Тужилац за организовани криминал предложио је да се жалбе одбрана одбију као неосноване, а да се жалба Тужиоца за организовани криминал усвоји као основана.

  Разматрајући списе предмета и побијану пресуду, поводом изјављених жалби, у смислу одредбе члана 451 став 1 ЗКП, имајући у виду наводе одговора на жалбу, те мишљење надлежног тужиоца, Апелациони суд у Београду је у седници одржаној у дане 26., 27. и 28. новембра 2013. године, у смислу члана 448 ЗКП, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Саше Иванића, окривљеног АА и његовог браниоца, адвоката АБ, окривљеног АА1 и његовог браниоца, адвоката АБ2, окривљеног АА2 и његовог браниоца, адвоката АБ3, окривљеног АА3 и његовог браниоца, адвоката АБ4, окривљеног АА4 и његовог браниоца, адвоката АБ5, окривљеног АА7 и његових бранилаца, адвоката АБ8 и АБ9, окривљеног АА8 и његовог браниоца, адвоката БА, окривљеног АА6 и његовог браниоца, адвоката АБ7, а у одсуству уредно обавештених браниоца окривљеног АА, адвоката АБ1, браниоца окривљеног АА8, адвоката БА1, дана 29.11.2013. године, нашао:

 жалба Тужиоца за организовани криминал у односу на ослобађајући део пресуде је неоснована;
 жалбе бранилаца окривљеног АА, адвоката АБ и АБ1, браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ2, окривљеног АА2 и његовог браниоца, адвоката АБ3, браниоца окривљеног АА3, адвоката АБ4, браниоца окривљеног АА4, адвоката АБ5, окривљеног АА5 и његовог браниоца, адвоката АБ6 и браниоца окривљеног АА6, адвоката АБ7, основане су у односу на осуђујући део пресуде.


  Пресуда у ослобађајућем делу није, како то сматра Тужилац за организовани криминал, донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка, с обзиром да је првостепени суд дао јасне и убедљиве разлоге због чега сматра да током поступка није доказано да су окривљени АА7 и АА8 извршили кривично дело које им је оптужницом ТОК-а стављено на терет.

  Као што то наводи и Тужилац за организовани криминал, првостепени суд је на странама 122-127 образложења побијане пресуде детаљно анализирао исказе саслушаних сведока, а у вези са писаном документацијом које је Тужилаштво доставило у прилог својим наводима да су окривљени АА7 и АА8 извршили кривично дело за које се терете. Међутим, саслушани сведоци СС1 до СС7, према садржини њихових исказа нису имали релевантних сазнања из којих би се нека чињеница, одлучна за утврђивање кривице ове двојице окривљених могла утврдити, што није спорно ни према жалбеним наводима Тужиоца за организовани криминал.

  Према изнетим наводима Тужиоца за организовани криминал, суштински се оспорава закључак првостепеног суда да не верује исказу сведока Георги Заркова, који је, по ставу оптужбе у свему подобан да би се на основу њега утврдила кривица овде окривљених. Међутим, као што је закључио и првостепени суд, у седам датих исказа и то три пута у полицији, два пута у истрази и у два наврата на главном претресу нису отклоњени недостаци и нелогичности у његовим наводима, тако да је сведок до краја поступка потпуно релативизовао своје првобитне тврдње да је депешу о откривању дела преправио на инсистирање окривљеног АА8, а да му је након тога, преко телефона специјала окривљени АА7 наложио да обустави сваку активност по предметним цигаретама и да наложи власнику робе да предметне цигарете врати у Бугарску, да би на последњем претресу био изричит да му окривљени АА8, као начелник, није наредио да пусти камионе, нити да је стопирао подношење кривичне пријаве, већ да му је давао смернице приликом сачињавања депеше, а да је лице с којим је успоставио телефонску везу највероватније окривљени АА7, али да није 100% сигуран да је разговарао баш са њим, јер му се саговорник није представио.

  Стога, и по налажењу овог суда, правилно је првостепени суд закључио да током поступка није на несумњив начин доказано да су окривљени АА8 и АА7 као саизвршиоци постали припадници организоване криминалне групе, са циљем да ради стицања добити са унапред одређеним улогама и задацима у међународним размерама, уз коришћење пословне структуре и уз утицаје организације на извршну власт и друге економске чиниоце, врше кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 4 у вези става 3 и 1 КЗ, те да су прихватили активности криминалне групе, као своје и извршавали одређене активности, које су се у конкретним ситуацијама пред њих поставиле и које су са умишљајем битно допринеле остваривању плана и дељењу прибављене имовинске користи и то окривљени АА7 као службено лице, помоћник министра унутрашњих послова Републике Србије, да се спречи било каква контрола од стране овлашћених службених лица МУП – СУП у Нишу, пословања предузећа „_“ из Ниша, као и предузимање законских овлашћења према одговорним лицима овог предузећа, наредио да се пронађене цигарете у теретним моторним возилима, власништво предузећа „_“, које су биле предмет извршења кривичног дела, незаконито врате власнику предузећа „_“, нити је окривљени АА8 у својству службеног лица, начелника СУП-а у Нишу, искоришћавањем свог службеног положаја, након што су овлашћена службена лица открили да се из магацина предузећа „_“ врши нелегални промет цигарета и одузели цигарете, одмах о томе обавестио окривљеног АА7 и наредио овлашћеним службеним лицима СУП-а у Нишу да се о овоме сачини само информација о оквирним сазнањима, а да се не помиње чије су те цигарете, те да се само обавести Управа криминалистичке полиције, а обустави свака даља службена радња, односно да су у току марта 1997. године, када је откривена нелегална продаја цигарета количине веће од 1.000 картона и које цигарете су одузете по налогу АА8, а по претходном договору са АА7, уместо кривичне пријаве о овоме сачињена само информација о оквирним сазнањима, у којој се не помиње да су цигарете пронађене и одузете, нити чије су те цигарете, те наложено да се о одузетим цигаретама не обавештава финансијска полиција и да се обуставе све даље службене радње, односно да је по налогу АА7 овлашћеном службеном лицу СУП у Нишу, СС8, наложено да се цигарете моментално врате власнику, окривљеном АА, па су неосновани наводи жалбе Тужиоца за организовани криминал, који сматра да је малопре поменути, недоследан, неуверљив и непрецизан исказ сведока СС8 довољан доказ да, уз логичко и аналитичко закључивање доведе до доношења осуђујуће пресуде, будући да се осуђујућа пресуда може донети само на основу чињеница у чију је извесност првостепени суд уверен.

  Првостепена пресуда, у осуђујућем делу, донета је уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 9 и 11 ЗКП и става 2 тачка 2 ЗКП као што се основано указује изјављеним жалбама одбрана окривљених и у овом делу, будући да се исти може издвојити без штете за пресуђење у преосталом делу, усвајањем навода изјављених жалби, укинута.

  Изрека првостепене пресуде је неразумљива јер се у истој наводи да су окривљени АА1, АА2, АА3, АА6, АА4 и АА5 током 1997. године, са умишљајем помогли окривљеном АА у намери да себи и другима прибави противправну имовинску корист, злоупотребивши службени положај у својству одговорног лица – власника предузећа „_" и сада покојном ПП, који је искоришћавајући свој службени положај заменика министра унутрашњих послова у Влади Републике Србије обезбедио непредузимање радњи овлашћених службених лица Министарства унутрашњих послова Републике Србије, те их огласио кривим за извршење кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ у саизвршилаштву, у вези члана 33 КЗ, а што се основано напада жалбом браниоца окривљеног АА5, адвоката АБ6. Како првостепени суд у образложењу пресуде образлаже разлоге за саизвршилаштво као облик саучесништва, првостепена пресуда је донета и уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП јер су разлози дати у образложењу противречни изреци. 

  У овом делу, основани су и жалбени наводи да првостепени суд није дао јасне разлоге за опис умишљаја у односу на сваког од окривљених, односно изостала је конкретизација облика виности сваког од окривљених у односу на предузете радње.

  У изреци првостепене пресуде се наводи да је окривљени АА у намери да себи и другима прибави противправну имовинску корист злопотребио службени положај у својству одговорног лица – власника предузећа „_". У вези с тим, основани су жалбени наводи бранилаца окривљеног АА и браниоца окривљеног АА2 да законска одредба члана 359 став 1 КЗ не предвиђа намеру као посебан субјективни однос према радњама извршења кривичног дела, нити прибављање себи и другима противправне имовинске користи. Како се у изреци првостепене пресуде наводи намера оптуженог као већи степен умишљаја и прибављање имовинске користи злоупотребом службеног положаја а што није елемент овог кривичног дела, нити је окривљени за то тужен, односно, како то нису елементи кривичног дела које је окривљеном АА стављено на терет оптужницом Тужиоца за организовани криминал, то је учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 9 ЗКП која се састоји у у томе што је оптужба прекорачена услед чега је изрека првостепене пресуде неразумљива.

  У вези правне квалификације, бранилац окривљеног АА, адвокат АБ1 и бранилац окривљеног АА2, адвокат АБ3, такође указују да је дана 15.4.2013. године ступио на снагу Закон о изменама и допунама Кривичног законика који је за кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 КЗ брисао радњу извршења одговорног лица, те је, по њиховом ставу, у односу на окривљене као одговорна лица, поменути закон повољнији, у складу са одредбом члана 5 став 2 КЗ.

  С тим у вези треба истаћи да по важећем Законику о кривичном поступку оптужница треба да садржи опис кривичног дела из ког произилазе законска обележја кривичног дела, те да суд није везан правном квалификацијом кривичног дела (члан 340 ЗКП) већ чињеничним описом кривичног дела који је садржан у оптужници.

  Надаље, основано се у изјављеним жалбама у односу на осуђујући део пресуде наводи да првостепени суд у образложењу пресуде, разлике и измене у исказима појединих сведока не цени, нити даје оцену свих изведених доказа, те да је пропустио да потпуно утврди све чињенице од значаја за доношење одлуке и то како чињенице које терете окривљене, тако и чињенице које им иду у прилог.

  Жалбом бранилаца окривљеног АА, адвоката АБ, браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ2, браниоца окривљеног АА2, адвоката АБ3, основано се указује и да је изрека пресуде противречна разлозима пресуде и тиме што се у изреци првостепене пресуде утврђује да је у царинским декларацији Републике Бугарске бр. 5107, 5112 и 5115 као купац цигарета евидентирано предузеће „_“ из _, а у образложењу побијане пресуде на страни 81, 87 и 92 побијане пресуде утврђује садржину јединствених царинских исправа Републике Бугарске бр. 5107, 5112 и 5115, из којих произилази да су увозници по овим исправама „_“ Земун (5107) односно „_“ _ (5112 и 5115) а што представља битну повреду из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП.

  Такође, као што то указују окривљени АА5 и његов бранилац, у осуђујућем делу, у односу на овог окривљеног првостепени суд није дао јасне разлоге о одлучној чињеници - да је окривљени АА5 имао свест да су радње које предузима забрањене, те да је извршење дела хтео, односно да је кривично дело које му је стављено на терет извршио са директним умишљајем.

  Ово стога што првостепени суд није дао адекватно образложење због чега не прихвата одбрану окривљеног АА5, који чињенично није спорио да је предузео радње ближе описане у оптужном акту и то по наређењу заменика министра унутрашњих послова Републике Србије, ПП, а што је учинио у складу са чланом 33 Закона о унутрашњим пословима, којим је прописано да су радници Министарства унутрашњих послова дужни да изврше сва наређења министра, односно другог старешине, издата ради обављања послова, осим оних којима се наређује извршење радње која представља кривично дело.

  У разлозима побијане пресуде првостепени суд не прихвата тезу одбране да је окривљени АА5 био у правној заблуди, закључујући да је окривљени био потпуно свестан свог дела и хтео његово извршење, поступајући са директним умишљајем, будући да је био начелник полиције и јавни тужилац, односно дипломирани правник са положеним правосудним испитом. По налажењу овог суда, свој закључак о директном умишљају првостепени суд заснива на личним својствима окривљеног АА5, пропуштајући да на убедљив и недвосмислен начин утврди да је окривљени знао да извршава радњу која представља кривично дело. Осим тога, за сада је неприхватљив став првостепеног суда да је окривљени АА5 извршио кривично дело из члана 359 став 3 КЗ јер се правилно жалбом његовог браниоца указује да исти може бити евентуално одговоран само у границама свог умишљаја тј. на прибављање противправне имовинске користи за окривљеног АА у вредности 80 заплењених боксова а не, како то наводи првостепени суд за укупно прибављену корист у износу од 9.894.195,34 динара, због чега је побијана пресуда у овом делу, уважавањем навода жалбе окривљеног АА5 и његовог браниоца морала бити укинута.

  Приликом поновног суђења првостепени суд ће, поступајући по примедбама на које му је указано овом пресудом, отклонити наведене битне повреде одредаба кривичног поступка, поново извести све релевантне доказе у односу на окривљене АА, АА1, АА2, АА3, АА6 и АА4, при чему ће тачно утврдити ко је од окривљених и на који начин предузео коју радњу везану за увоз цигарета у дане 06, 14. и 18.02.1997. године, а за АА5 у односу на догађаје након 05.3.1997. године, те правилно и потпуно утврдити чињенично стање ценећи све изведене а посебно писане доказе, у светлу одбрана окривљених, те дати јасне, уверљиве и непротивречне разлоге о свим одлучним чињеницама, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку.

  Имајући у виду напред наведено, на основу члана 457 ЗКП у вези члана 458 став 3 ЗКП одлучено је као у изреци.

Записничар,        Председник већа-судија,
Марина Барбир с.р.       Верољуб Цветковић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарница
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)