Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
2.12.2014.

Кж1 По1 20/14

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
ПОСЕБНО ОДЕЉЕЊЕ
Кж1 По1 20/14
Дана 02.12.2014. године
Б Е О Г Р А Д

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење у већу састављеном од судија: Верољуба Цветковића, председника већа, Драгољуба Ђорђевића, Надежде Мијатовић, Мирјане Поповић и председника Апелационог суда у Београду судије Душка Миленковића, са вишим саветником – записничарем Тањом Славковић, у кривичном предмету против окривљене АА, због кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица у продуженом трајању из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 61 КЗ, решавајући по жалби бранилаца окривљене АА, адвоката АБ и АБ1, изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 123/13 од 09.07.2014. године, у седници већа одржаној у смислу члана 448 ЗКП, у одсуству уредно обавештеног заменика Тужиоца за организовани криминала, окривљене АА и њеног браниоца адвоката АБ, у присуству браниоца окривљене АА – адвоката АБ1, донео је дана 02. децембра 2014. године


Р Е Ш Е Њ Е

УСВАЈА СЕ жалба бранилаца окривљене АА, адвоката АБ и АБ1, па се пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 123/13 од 09.07.2014. године, УКИДА и предмет ВРАЋА првостепеном суду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 123/13 од 09.07.2014. године, окривљена АА је оглашена кривом због извршења кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица у продуженом трајању из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 61 КЗ, па је осуђена на казну затвора у трајању од једне године и шест месеци.

На основу члана 258 став 4 ЗКП, оштећена "АА" је упућена да имовинско правни захтев у целини оствари у парничном поступку.

Првостепеном пресудом окривљена АА је на основу члана 264 став 1 ЗКП у вези члана 261 став 2 тачка 9 ЗКП обавезана да плати трошкове кривичног поступка првостепеном суду у износу од 5.000,00 динара у року од 30 дана од дана правноснажности пресуде под претњом принудног извршења.

Против наведене пресуде жалбу су изјавили браниоци окривљене АА, адвокати АБ и АБ1, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење усвоји жалбу, побијану пресуду преиначи и окривљену АА ослободи од оптужбе због кривичног дела за које је оглашена кривом. У жалби су браниоци ставили захтев да заједно са окривљеном буду обавештени о седници већа.

Тужилац за организовани криминал је писменим поднеском Ктж.бр.23/14 од 17.09.2014. године, предложио да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење одбије као неосновану жалбу бранилаца окривљене АА, те да првостепену пресуду потврди.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је одржао седницу већа у смислу одредбе члана 448 ЗКП-а, у одсуству уредно обавештеног Тужиоца за организовани криминал, окривљене АА и њеног браниоца адвоката АБ, а у присуству браниоца окривљене АА, адвоката АБ1 на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаном пресудом, жалбом, те изјашњењем Тужиоца за организовани криминал у писменом поднеску, након што је првостепену пресуду испитао у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалби, па је по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

Жалба бранилаца окривљене АА је основана.

  Наиме, из списа предмета произилази да је измењеном оптужницом Тужилаштва за организовани криминал Ктс.бр.3/08, која је прецизирана дана 31.03.2014. године, окривљеној АА стављено на терет извршење кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица у продуженом трајању из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 и 61 КЗ, са збирним описом дела и радњама извршења, а при којој правној квалификацији дела је тужилац остао до окончања главног претреса.

Првостепени суд је потом ценећи одбрану окривљене АА и изведене доказе утврдио да су се у њеним радњама за које је првостепеном пресудом огласио кривим у смислу одредбе члана 22 КЗ стекла сва законска обележја бића кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ које је окривљена извршила у продуженом трајању у вези члана 61 КЗ, тако што је у време и на месту ближе описаном у изреци првостепене пресуде као одговорно лице и то као кредитни службеник, а затим као виши кредитни службеник за пољопривредне кредите искоришћавањем свог положаја и невршењем своје дужности вршила израде кредитних анализа на основу неистинитих података о имовном стању клијената које јој је саопштавао АА1, па је на тај начин урадила обраду кредитне документације за 42 кредита, и тако корисницима кредита прибавила противправну имовинску корист на име стварања погодности за добијање кредита која прелази износ од 1.500.000,00 динара, чиме су у њеним радњама остварена сва битна обележја бића кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ које је окривљена извршила у продуженом трајању у вези члана 61 КЗ.

По оцени Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, како се то основано указује изјављеном жалбом бранилаца окривљене, у конкретном случају дати разлози првостепеног суда се не могу прихватити, чиме је побијана пресуда у наведеном делу захваћена битном повредом одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП, јер су у пресуди изостали разлози о одлучним чињеницама због чега је окривљену АА огласио кривом да је наведено кривично дело извршила самостално, а не у саизвршилаштву како је то окривљеној стављено на терет прецизираном оптужницом Тужилаштва за организовани криминал Ктс.3/08 од 31.03.2014. године, при којој је тужилац остао до окончања главног претреса, ово поготово када се имају у виду наводи одбране окривљене АА, да јој је податке о имовини подносилаца захтева за кредите саопштавао или лично првоокривљени АА1 као непосредни надређени, на основу чега је попуњавала и потписивала кредитне анализе, или је потписивала већ готове анализе које је сачињавао њен колега ББ такође на захтев шефа експозитуре, односно директора експозитуре АА1, па је она тако сачињене кредитне анализе припремала за кредитни одбор на коме је као члан одбора у својству кредитног службеника код оних кредитних партија које је формално обрађивала, гласала, дајући сагласност да се ти кредити одобре.

Надаље, првостепеном пресудом окривљена АА је оглашена кривом да је супротно прописаним процедурама за одобравање кредита индивидуалним пољопривредницима према општим актима "АА" након подношења захтева за одобравање кредита од стране физичких лица самостално или путем посредника израдила кредитне анализе за 42 уговора о кредиту, на тај начин што је као кредитни службеник за пољопривредне кредите и одговорни кредитни службеник у наведеном периоду урадила кредитну анализу и обраду кредитне документације у износу од 544.626,00 евра, а наведеним лицима је прибавила корист на име стварања погодности за добијање кредита и имовинску корист у висини невраћеног износа исплаћеног кредита у укупном износу од 208.217,24 евра у динарској противвредности од 23.705.157,98 динара, као и невраћене кредите у динарима у укупном износу од 7.161.297,95 динара, а на штету "АА".

По оцени Апелационог суда, основано се жалбом бранилаца окривљене указује да је изрека побијане пресуде и у овом делу неразумљива, јер је нејасно којим лицима је окривљена прибавила противправну имовинску корист, да ли клијентима који су само формално били корисници кредита, или пак члановима организоване криминалне групе како је то наведено у прецизираној оптужници ТОК-а Ктс.бр.3/08 од 31.03.2014. године.

Надаље, првостепеном пресудом окривљена АА је оглашена кривом да је израдила кредитне анализе и то за 42 уговора о кредиту, како је то ближе и описано у изреци првостепене пресуде, о чему првостепени суд у образложењу пресуде (страна 26) даје разлоге и закључује да се ради о систематском кршењу процедуре у великом броју случајева на истоветан начин и то у делу невршења провере података о имовном стању лица која аплицирају за кредит и који представља најважнију фазу кредитног процеса, па се не може говорити о безначајном и практичном одступању од прописаних процедура које би могло бити мотивисано разлозима целисходности и економичности, већ о очигледно грубом и циљном кршењу прописаних процедура које је по свом начину и размерама окривљеној морало указивати на могућност незаконитог прибављања противправне имовинске користи. Међутим, овако дати разлози првостепеног суда се такође за сада не могу прихватити, обзиром да а како то произилази из списа предмета комплетну кредитну обраду по налогу са подацима које јој је дао окривљени АА1, окривљена АА је урадила у само шест случајева, односно за кредите који су одобрени клијентима СС1 до СС6, док је у односу на 13 кредита, комплетну обраду података извршио окривљени ББ под шифром окривљене који су окривљеној придодати за испуњење норме, док је за 15 кредита попуњавање захтева или агро упитника извршио ББ, док је окривљена на основу тога извршила електронску анализу, а за 5 кредита анализа је урађена на основу раније одобрених и отплаћених кредита, а што је све у складу са правилима односно процедуром.

Првостепени суд надаље на страни 29 пресуде између осталог наводи и закључује да је окривљена „морала знати да окривљени АА1“ као њен претпостављени нема овлашћења да самовољно крши прописане процедуре банке, као и да није дужна да извршава налоге који су незаконити, већ да напротив сваку сумњиву незаконитост поступања пријави надлежним органима у банци, тим пре јер је и сама потврдила да АА1 према њој није примењивао било какву врсту принуде у кривично правном смислу, односно силу и претњу како би поступала на одређени начин, а потом на страни 31 пресуде, првостепени суд дајући разлоге у погледу одлуке о кривичној санкцији, на страни окривљене као олакшавајућу околност цени и чињеницу да мотив окривљене за предузимање инкриминисаних радњи није било користољубље, већ намера за послушношћу према директору и на тај начин учврсти свој статус кредитног референта и осигура останак на њему, па и на послу уопште, посебно јер окривљена живи и ради у веома сиромашној регији коју карактерише висок степен незапослености, па је тиме и овај њен мотив са становишта свакодневних животних прилика разумљивији, те да својим радњама имовинску корист није прибавила себи, нити блиским лицима, што чини напред наведене разлоге међусобно противуречним, јер првостепени суд истовремено закључује да првоокривљени АА1 према окривљеној АА није примењивао било какву врсту принуде у кривично правном смислу, односно претњу да би поступала на одређени начин, а потом као олакшавајућу околност на страни окривљене цени чињеницу да мотив за предузимање инкриминсаних радњи од стране окривљене није било користољубље, већ намера за њеном послушношћу према директору, па је стога овакав закључак првостепеног суда нејасан и међусобно противуречан, јер уколико у конкретном случају према окривљеној АА, АА1 није примењивао било какву врсту принуде, то је нејасно због чега суд закључује да је окривљена поступала на наведени начин, а у намери да учврсти свој статус кредитног референта и осигура останак на послу уопште.

Надаље се основано жалбом указује да су изрека пресуде и дати разлози нејасни и међусобно противуречни и у делу одлуке о имовинско правном захтеву, јер првостепени суд у изреци пресуде у смислу члана 258 став 4 ЗКП оштећену "АА" упућује да свој имовинско правни захтев у целини оствари у парничном поступку, а потом у образложењу пресуде на страни 31 приликом образлагања одлуке о имовинско правном захтеву између осталог наводи да се оштећена "АА" већ наплатила по полиси осигурања од одговорности под бројем 000067373 компаније „АА осигурање“, сумом осигурања у динарској противвредности у укупном износу од 72.083.560,00 динара, по основу наступања осигураног случаја – противправне радње запослених лица код осигураника, те да се „АА холдинг“ у оквиру кога постоји "АА" наплатио по основу друге полисе, а за исти осигурани случај сумом осигурања у износу од 1.002.907 америчких долара, који износ знатно превазилази висину имовинске користи коју је окривљена АА извршењем кривичног дела прибавила другим лицима, а чију надокнаду је оштећена захтевала у оквиру постављеног имовинско правног захтева, па је стога првостепени суд применом одредбе члана 258 став 4 ЗКП оштећену "АА" упутио да имовинско правни захтев у целини може остварити у парничном поступку.

Напред наведени разлози првостепеног суда су и у овом делу нејасни и међусобно противуречни, ово са разлога што првостепени суд истовремено закључује да је оштећена "АА" имовинско правни захтев већ остварила наплатом полиса осигурања од одговорности у износима који су ближе и наведени у образложењу побијане пресуде, при чему првостепени суд оштећену банку истовремено упућује да у целини имовинско правни захтев оствари у парници, па је стога нејасно због чега је првостепени суд оштећену банку упутио за остваривање имовинско правног захтева на парнични поступак, уколико је већ оштећена банка у одређеном износу наплатила осигурање по полиси осигурања од одговорности и због чега тај износ првостепени суд није одбио до износа до којег је постављен имовинско правни захтев, ово поготово када се има у виду исказ представника оштећене банке ОО који је на главном претресу истакао имовинско правни захтев у висини који је опредељен оптужницом, односно допуном налаза и мишљења Градског завода за вештачење и који је предложио да суд оштећеној банци као странци у овом кривичном поступку управо тај износ и досуди.

Имајући у виду напред наведено, услед учињених битних повреда одредба кривичног поступка, ни чињенично стање се за сада са сигурношћу није могло испитати, због чега је Апелациони суд у Београду, Посебно одељење усвајањем жалбе бранилаца окривљене првостепену пресуду морао укинути и предмет вратити првостепеном суду на поновно суђење.

У поновном поступку првостепени суд ће поступити по примедбама Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, отклониће напред наведене битне повреде одредаба кривичног поступка, правилно и потпуно ће утврдити чињенично стање за које ће дати јасне и аргументоване разлоге, при чему ће имати у виду и остале жалбене наводе које овај суд није посебно ценио обзиром на разлоге укидања првостепене пресуде, а након чега ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку.

Са свега напред изложеног Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је донео одлуку као у изреци решења, сходно одредби члана 458 ЗКП-а.

Записничар        Председник већа – судија
Тања Славковић, с.р.      Верољуб Цветковић, нс.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)