Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
29.01.2016.

Кж1 По1 20/15

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По1 20/15
Дана: 29.01.2016. године
Б Е О Г Р А Д, Немањина бр.9


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судије Верољуба Цветковића, као председника већа и судија Милимира Лукића, Драгољуба Ђорђевића, Надежде Мијатовић и Бојане Пауновић, као чланова већа, са вишим саветником Слађаном Лазићем, као записничарем, у кривичном предмету против окривљеног АА и др, због кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 Кривичног законика у вези члана 33 и 61 Кривичног законика и др, одлучујући о жалбама Тужиоца за организовани криминал, окривљеног АА и његових бранилаца, адвоката АБ и адвоката АБ1, браниоца окривљене АА1, адвоката АБ2, браниоца окривљене АА1, адвоката АБ3, браниоца окривљеног АА2, адвоката АБ4, браниоца окривљеног АА3, адвоката АБ5, браниоца окривљеног АА4, адвоката АБ6, бранилаца окривљеног АА5, адвоката АБ7 и адвоката АБ8, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр.50/12 од 29.06.2015. године, након одржане седнице већа у дане 02, 03. и 04.12.2015. године, у смислу члана 447 и 448 ЗКП, у присуству Тужиоца за организовани криминал Драгослава Марковића, окривљеног АА и његових бранилаца, адвоката АБа и адвоката АБ1, окривљене АА1 и њеног браниоца, адвоката АБ2, окривљеног АА2 и његовог браниоца, адвоката АБ4, окривљеног АА3 и његовог браниоца, адвоката АБ5, окривљеног АА4 и његовог браниоца, адвоката АБ6, окривљеног АА5 и његових бранилаца, адвоката АБ7 и АБ8, окривљене АА6 и њеног браниоца, адвоката АБ9 и окривљеног АА7 и његовог браниоца, адвоката АБ11, а у одсуству уредно обавештеног браниоца окривљене АА1, адвоката АБ3, донео је дана 29.01.2016. године,


П Р Е С У Д У


I ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба Тужиоца за организовани криминал и пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр.50/12 од 29.06.2015. године, у ослобађајућем делу, у односу на окривљене АА6 и АА7, ПОТВРЂУЈЕ.

II УСВАЈАЊЕМ ЖАЛБИ окривљеног АА и његових бранилаца, адвоката АБ и адвоката АБ1, бранилаца окривљене АА1, адвоката АБ2, браниоца окривљене АА1, адвоката АБ3, браниоца окривљеног АА2, адвоката АБ4, браниоца окривљеног АА3, адвоката АБ5, браниоца окривљеног АА4, адвоката АБ6 и бранилаца окривљеног АА5, адвоката АБ7 и АБ8, УКИДА СЕ пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр.50/12 од 29.06.2015. године у осуђујућем делу и у том делу списи предмета враћају првостепеном суду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр.50/12 од 29.06.2015. године, оглашени су кривим и то окривљени АА за продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 и 61 КЗ, окривљена АА1 за кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ, окривљени АА2 за кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 у вези члана 33 КЗ, окривљени АА3 за продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 у вези члана 33 и 61 КЗ, окривљени АА4 за кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ и окривљени АА5 за кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 у вези члана 33 КЗ, па су осуђени и то окривљени АА на казну затвора у трајању од 6 (шест) година, окривљена АА1 на казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци, окривљени АА2 на казну затвора у трајању од 1 (једне) године коју ће издржавати у просторијама у којима станује уз примену електронског надзора, на тај начин што оптужени не сме напуштати просторије у којима станује, осим у случајевима прописаним законом који уређује извршење кривичних санкција, окривљени АА3 на казну затвора у трајању од 2 (две) године, окривљени АА4 на казну затвора у трајању од 2 (две) године и окривљени АА5 на казну затвора у трајању од 2 (две) године.

На основу одредбе члана 63 КЗ суд је окривљеном АА у изречену казну затвора урачунао време проведено у притвору почев од 02.03.2012. године до 26.09.2012. године, окривљеном АА2 урачунао време проведено у притвору од 02.03.2012. године до 12.03.2012. године, окривљеном АА3 урачунао време проведено у притвору почев од 02.03.2012. године до 13.03.2012. године, окривљеном АА5 урачунао време проведено у притвору од 02.03.2012. године до 13.03.2012. године.

На основу одредбе члана 91 и 92 КЗ од окривљеног АА и окривљене АА1 одузима се имовинска корист прибављена извршењем кривичних дела, па се окривљени обавезују да на рачун буџета Републике Србије уплате и то окривљени ДАА износ од 38.463.389,54 динара а окривљена АА1 износ од 3.663.808,06 динара и то у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде.

Обавезују се окривљени АА, АА1, АА2, АА3, АА4 и АА5 да накнаде трошкове кривичног поступка, о чијој висини ће се накнадно одлучити посебним решењем.

Ставом II исте пресуде на основу одредбе члана 423 став 1 тачка 2 ЗКП окривљена АА6 и окривљени АА7 ослобођени су од оптужбе да су извршили кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ.

На основу одредбе члана 265 став 1 ЗКП трошкови кривичног поступка у ослобађајућем делу падају на терет буџетских средстава суда.

Против наведене пресуде жалбе су изјавили:

-Тужилац за организовани криминал у односу на осуђујући део за све осуђене, због одлуке о кривичној санкцији, а у односу на ослобађајући део у односу на окривљену АА6 и АА7, због битне повреде одредаба кривичног поступка и погрешно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да пресуду у осуђујућем делу преиначи тако што ће сваком од окривљених изрећи казну затвора у дужем трајању, а да пресуду у односу на ослобађајући део укине и предмет у том делу врати првостепеном суду на поновно суђење,

-окривљени АА, не наводећи законски основ побијања првостепене пресуде, док се из садржине да закључити да се иста побија због битне повреде одредаба кривичног поступка и погрешно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да се првостепена пресуда укине, са захтевом да буде обавештен о седници већа,

-браниоци окривљеног АА, адвокат АБ и адвокат АБ1, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациoни суд у Београду укине пресуду у побијаном делу и предмет достави надлежном Вишем суду у Крушевцу односно Основном суду у Крушевцу, са захтевом да о седници другостепеног већа буде обавештен окривљени АА и његови браниоци,

-бранилац окривљене АА1, адвокат АБ2, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациoни суд у Београду преиначи побијану пресуду и ослободи окривљену од одговорности за кривично дело за које је оптужена или да првостепену пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно разматрање а да евентуално другостепени суд преиначи побијану пресуду у делу одлуке о кривичној санкцији и изрекне окривљеној АА1 блажу казну коју би издржавала у кућним условима, са захтевом да бранилац и окривљена буду обавештени о седници већа,

-бранилац окривљене АА1, адвокат АБ3, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациoни суд у Београду укине побијану пресуду и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање или да пресуду преиначи у погледу одлуке о кривичној санкцији и изрекне знатно блажу кривичну санкцију, са предлогом да буде обавештена о седници већа,

-бранилац окривљеног АА2, адвокат АБ10, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона, са предлогом да Апелациoни суд у Београду преиначи побијану пресуду тако што ће окривљеног АА2 ослободити од оптужбе за кривично дело описано под тачком 3 оптужнице као и да окривљеног ослободи од оптужбе да је извршио кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ описаног под тачком 5 оптужнице или да побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, са предлогом да браниоца окривљеног суд обавести о седници другостепеног већа,

-бранилац окривљеног АА3, адвокат АБ5, због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде материјалног права и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациoни суд у Београду, као другостепени побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање или да побијану пресуду преиначи и окривљеног ослободи од оптужбе да је извршио кривична дела описана под тачкама 5 и 7 изреке побијане пресуде, са захтевом да окривљени и бранилац буду обавештени о седници другостепеног суда,

-бранилац окривљеног АА4, адвокат АБ6, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о казни, са предлогом да Апелациoни суд у Београду преиначи побијану пресуду и окривљеног АА4 ослободи од оптужбе или да побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање, са предлогом да о јавној седници другостепеног суда буде обавештен окривљени и његов бранилац,

-браниоци окривљеног АА5, адвокат АБ7 и АБ8, због повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, битних повреда одредаба кривичног поступка и одлуке о казни, са предлогом да другостепени суд побијану пресуду преиначи, окривљеног АА5 ослободи од оптужбе или побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење као и да о седници већа обавести браниоце и окривљеног ради присуствовања истој.

У одговору на жалбу јавног тужиоца, бранилац окривљеног АА2, адвокат АБ10, бранилац окривљене АА6, адвокат АБ9 окривљени АА7 и бранилац окривљеног АА3, адвокат АБ5 су предложили да се жалба Тужиоца за организовани криминал одбије као неоснована.

Поднеском Ктж.бр 20/15 од 15.10.2015 године, Тужилац за организовани криминал предложио је да се жалбе одбране одбију као неосноване, а да се жалба Тужиоца за организовани криминал усвоји као основана.

Разматрајући списе предмета и побијану пресуду, поводом изјављених жалби, у смислу одредбе члана 451 став 1 ЗКП, имајући у виду наводе одговора на жалбу те мишљење надлежног тужиоца, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је у седници већа одржаној у дане 02, 03. и 04.12.2015. године, у смислу члана 447 и 448 ЗКП, у присуству Тужиоца за организовани криминал Драгослава Марковића, окривљеног АА и његових бранилаца, адвоката АБ и адвоката АБ1, окривљене АА1 и њеног браниоца, адвоката АБ2, окривљеног АА2 и његовог браниоца, адвоката АБ4, окривљеног АА3 и његовог браниоца, адвоката АБ5, окривљеног АА4 и његовог браниоца, адвоката АБ6, окривљеног АА5 и његових бранилаца, адвоката АБ7 и АБ8, окривљене АА6 и њеног браниоца, адвоката АБ9 и окривљеног АА7 и његовог браниоца, адвоката АБ11, а у одсуству уредно обавештеног браниоца окривљене АА1, адвоката АБ3, дана 29.01.2016. године, је нашао:

-жалба Тужиоца за организовани криминал у односу на ослобађајући део пресуде је неоснована.

-жалбе окривљеног АА и његових бранилаца, адвоката АБ и адвоката АБ1, браниоца окривљене АА1, адвоката АБ2, браниоца окривљене АА1, адвоката АБ3, браниоца окривљеног АА2, адвоката АБ4, браниоца окривљеног АА3, адвоката АБ5, браниоца окривљеног АА4, адвоката АБ6 и бранилаца окривљеног АА5, адвоката АБ7 и АБ8 основане су у односу на осуђујући део пресуде.

Пресуда у ослобађајућем делу није, како то наводи Тужилац за организовани криминал, донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка, с обзиром да је првостепени суд дао јасне и убедљиве разлоге због чега сматра да током поступка није доказано да су окривљена АА6 и окривљени АА7 извршили кривично дело које им је оптужницом стављено на терет.

Наводима Тужиоца за организовани криминал указује се да побијана пресуда не садржи разлоге о одлучним чињеницама, као и да је чињенично стање у односу на одлучне чињенице од којих зависи примена кривичног закона погрешно утврђено, да је погрешна оцена првостепеног суда да је окривљена АА6 у својству одговорног лица директора привредног друштва “АА” закључила уговор Ов.бр.7/1 и Ов.бр.8/10 о куповини и продаји непокретности, као и исплату-пријем купопродајне цене за наведене непокретности изјавом о пребијању потраживања-компензацијом број 13 и 14, и да се радња окривљене АА6 сводила на потписивање формалног уговора о куповини и продаји сходно одлуци Управног одбора као и да су АА7 у име и за рачун “АА”, а окривљени АА2 у име и за рачун “АА1” само формално својим потписима већ претходно договорен посао, оверили изјавама о компензацији. Надаље, у изјављеној жалби Тужиоца за организовани криминал се указује да је суд пропустио да утврди одлучну чињеницу која произилази из свих осталих доказа и утврђених чињеница, да је покојни ПП осмислио начин управљања и организацију предузећа – холдинга и чланица холдинга, а затим начин “извлачење новца”, тј. извршење кривичних дела постављањем људи на места одговорних лица са којима ће реализовати план прибављања противправне имовинске користи што су окривљени и прихватили, а све у циљу реализације остварења противправне имовинске користи.

По налажењу овога суда, правилно је првостепени суд након оцене изведених доказа, појединачно и у њиховој међусобној повезаности, а доводећи исто у везу са одбраном окривљених, закључио да нема доказа да је на страни окривљених АА6 и АА7 постојала свест и воља да својим поступањем прибаве противправну имовинску корист “АА1”, а на штету “АА”, односно да нема доказа да су њихове радње имале за последицу остваривање противправне имовинске користи. Наиме, окривљена АА6 уговоре о купопродаји непокретности којима је предвиђено да ће се плаћање извршити путем компензације потписала на основу претходне одлуке Управног одбора, а АА7 је потписивао изјаве о компензацији након што су провером расположивих књиговодствених података утврдили да је укупно потраживање “АА1” према “АА” довољно да се компензација може спровести у износу из уговора о продаји непокретности према коме је плаћање извршено предметном компензацијом. Чињенично стање у том делу првостепени суд је утврдио на основу исказа сведока СС1 који је за предузећа у оквиру “АА0” система радио комплетне програме за рачуноводство, књиговодство и финансије, те је сведок у свом исказу објаснио да у књиговодственом систему прва промена из јануара унета 21. јануара, због чега је сваки корисник информационог система пре тога могао да види само стање из претходне године у конкретном случају окривљени АА7, а да у сваком случају није могао да види ниједно књижење из нове године, што је потврђено исказом судског вештака ВВ на главном претресу одржаног дана 09.02.2015. године.

Такође, по оцени овога суда, неосновани су наводи из жалбе јавног тужиоца којима се указује на намеру покојног ПП у вези са пословањем холдинг предузећа, односно да је покојни ПП као извршилац кривичног дела осмислио начин управљање организацију предузећа – холдинга и чланица холдинга, затим начин “извлачења новца”, тј. извршавање кривичних дела постављањем људи на места одговорних лица са којима ће реализовати план прибављања противправне имовинске користи, будући да ове радње нису предмет оптужнице нарочито не у делу који се односи на ове оптужене, посебно када се има у виду да је суд везан чињеничним описом из оптужнице, као и да се осуђујућа пресуда може донети само на основу чињеница и доказа у чију извесност је првостепени суд уверен. Имајући у виду напред наведено те како суду у току поступка нису пружени довољни и чврсти докази да су окривљена АА6 и окривљени АА7 извршили кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ, то их је првостепени суд правилно ослободио од оптужбе на основу одредбе члана 423 став 1 тачка 2 ЗКП.

Осим наведеног, жалбени наводи браниоца окривљеног АА2 да суд није решио предмет оптужбе зато што окривљеног АА2 није ослободио од оптужбе да је извршио кривично дело описано под тачком три оптужнице заједно са окривљеним АА7 и АА6, оцењени су као неосновани. Наиме, правилно је првостепени суд радње кривичног дела описане под тачком три оптужнице које су окривљеном АА2 стављене на терет и које су биле у саставу продуженог кривичног дела изоставио, дајући у образложењу разлоге због чега је нашао да нема доказа да је код окривљеног АА2 постојала свест и воља да својим поступањем прибави противправну имовинску корист „ АА1“ а на штету „АА“.

Основано се изјављеним жалбама побија првостепена пресуда у осуђујућем делу, због битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП и истиче да је изрека пресуде неразумљива, да су разлози пресуде противречни изреци, као и да у пресуди нису наведени разлози о одлучним чињеницама које су предмет доказивања због чега није могуће испитати правилност и законитост побијане пресуде.

Према ономе што првостепени суд наводи у изреци првостепене пресуде окривљени су у периоду од 10.06.2005. до 28.04.2011. године, као одговорна лица и то АА, АА1, АА2, АА3, АА4 и АА5, искористили свој положај заједно са сада покојним ПП, већинским власником и директором а.д. “АА2”, “АА” и “АА3”, оснивач и власник “АА1” д.о.о. Крушевац, према коме је кривични поступак обустављен, прибавили противправну имовинску корист у износу од преко 200.000.000,00 динара, тако што су преносили новац са рачуна а.д. “АА2” из Крушевца на рачуне других привредних субјеката, а затим део тог новца је пребациван на приватне рачуне сада покојног ПП и окривљеног АА, преносили непокретности са а.д. “АА” на “АА1” д.о.о. чији је 100% власник сада покојни ПП као и “АА6” д.о.о. и сачињавали документацију којом су потврђивали да је ускладиштена пшеница и јестиво уље у магацинима “АА2” и “АА”, па је тако прибављена противправна имовинска корист, сада покојном ПП у износу од 29.716.275,00 динара, окривљеном АА у износу од 38.463.389,54 динара, д.о.о. “АА1” у износу од 2.989.242,42 динара, а.д. “АА2” Крушевац у износу од 213.725.363,00 динара, а.д. “АА” Крушевац у износу од 54.089.342,00 динара, окривљеној АА1 износ од 3.663.808,06 динара и “АА6” д.о.о. у износу од 4.935.210,40 динара, те је првостепени суд оценом утврђеног чињеничног стања закључио да су се у кривичноправним радњама окривљених АА и АА3 стекли објективни и субјективни елементи бића кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 и 61 КЗ, а у односу на окривљене АА1, АА2, АА4 и АА5 како објективни тако и субјективни елементи бића кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ.

Првостепени суд је на основу доказа изведених на главном претресу закључио да су окривљени у временском периоду означеном у изреци у својству одговорних лица, како је то прописано у члану 112 став 1 тачка 5 Кривичног законика и то: окривљени АА као власник и директор “Кард Селект” и председник Управног одбора у предузећу “АА2” и “АА”, окривљена АА1 као в.д. генералног директора “АА6”, окривљени АА2 као директор за финансије и економију у “АА1”, окривљени АА3 као директор финансијског сектора у “АА2” и “АА” и окривљени АА5 и окривљени АА4 као инспектори “АА5”, искористили свој положај и извршили радње које улазе у састав бића наведеног кривичног дела и таквим поступањем прибавили себи и другоме наведену имовинску корист у износима наведеним у изреци пресуде, кршећи прописе који их у раду обавезују.

Према разлозима првостепеног суда окривљени су наведено кривично дело извршили у саизвршилаштву, јер је у конкретном случају како то закључује првостепени суд очигледна чињеница њиховог заједничког и свесног деловања на остваривању бића кривичног дела, при чему је свака појединачна инкриминисана радња коју су окривљени предузели део шире целине, с обзиром да је управљена на остваривање јединственог циља, а то је остварење противправне имовинске користи на штету предузећа “АА0”, али и других, кроз злоупотребе у пословању предузећа и система “АА0”. Првостепени суд се на страни 66 образложења посебно осврнуо на питање саучесништва окривљеног АА4 за кога је утврдио да је извршио кривично дело за које је оглашен кривим као саизвршилац пошто је сачињавањем лажних записника предузео само део радњи извршења које се састоје од сачињавања комплетне лажне документације о постојању уговорне количине пшенице које иначе није било у силосима “АА0” те да је овај окривљени знао смисао противправних радње које је предузимао приликом извршења због претходног договора са покојним ПП.

Међутим, овакав закључак првостепеног суда се за сада не може прихвтити, јер се основано изјављеним жалбама одбране окривљеног АА, окривљеног АА2, окривљеног АА3, окривљеног АА4 и окривљеног АА5 указује да у побијаној пресуди нису изведени докази који би потврдили постојање договора окривљених за предузимање инкриминисаних радњи које се наводе у изреци пресуде, односно остварење противправне имовинске користи на штету предузећа и система “АА0”, али и других, кроз злоупотребе у пословању предузећа из система, како то првостепени суд наводи у образложењу.

Наиме, постојање договора и свести о заједничком деловању се мора доказати. Само новођење да су се окривљени договарали о радњама које се наводе у изреци побијане пресуде, иако су окривљени у својим одбранама негирали постојање договора, доводи до тога да пресуда нема разлога о чињеницама које су предмет доказивања, те је побијана пресуда захваћена битном повредом одредаба кривичног поступка. У прилог наведеном стоји исказивање првостепеног суда у односу на окривљеног АА5 дато на страни 60 образложења побијане пресуде где суд констатује да директних доказа за договор нема, али цео контекст догађаја и хронологија детаљно описана учвршћује суд у становишту да је договор постојао, упркос томе што мотив за овакво поступање конкретно окривљеног АА5 није видљив, нити је он, по утврђеним чињеницама, од својих поступака имао непосредне имовинске користи, због чега није јасан закључак првостепеног суда да је окривљени АА5 у саизвршилаштву са окривљеним АА и АА3 учествовао у прибављању противправне имовинске користи за друштво “АА2” у укупном износу од 213.725.363,00 динара.

Надаље, основано се жалбом браниоца окривљеног АА4 оспорава закључак првостепеног суда да се покојни ПП договорио са АА4 да сачини записнике о узорковању, да је окривљени АА4 дана 01.09.2010. године, сачинио записнике о узорковању број 403, 404, 405 и 406, на основу којих су сачињени и сертификати о квалитету робе и неистинито приказао да се у силосима “АА” налази ускладиштено 5.609.000 килограма узорковане меркантилне пшенице. Из оваквих навода првостепеног суда се не види да ли је садржина „договора“ да окривљени АА4 сачини записник о узорковању или записник о узорковању са неистинитом садржином, па је нејасно како је неистинито приказао количину пшенице која је ускладиштена, када из исказа сведока СС2 произилази да је у силосима, поред пшенице Дирекције, постојала и пшеница других комитената „АА“.

Такође, основано се изјављеним жалбама наводи да је чињенично стање у побијаној пресуди погрешно и непотпуно утврђено, јер је првостепени суд пропустио да утврди све чињенице које су од значаја за доношење одлуке и то како чињенице које терете окривљене, тако и чињенице које им иду у прилог.

Наиме, као што се основано у жалби браниоца окривљеног АА2 указује за сада се не може прихватити закључак првостепеног суда да је окривљени поступао по унапред створеном плану и са познатим циљем да покојном ПП прибави противправну имовинску корист, јер је функција „АА1“ као непрофитног предузећа у конкретном случају била извлачење капитала из повезаних привредних друштава. За овакав закључак првостепени суд у побијаној пресуди није дао адекватне разлоге, односно није имао у виду када је привредно друштво „АА1“ основано, по ком важећем закону и са којим регистрованим делатностима, на шта се указује и у жалби браниоца окривљеног АА, а што је од значаја да се утврди да ли је исплата добити сада покојном ПП у износу од 2.725.000,00 динара, уз претходно плаћање пореске обавезе по том основу, као власнику привредног друштва, била у складу са законом, јер је исплату добити и враћење зајма у износу 3.250.000,00 динара „АА3“ по уговору о зајму од 28.05.2009. године путем компензације потврдио и вештак финансијске струке ВВ, који је у свом исказу на главном претресу навео да је компензација о враћању зајма могла да се спроведе и да је добит ПП исплаћена по закону. У том смислу првостепени суд је пропустио да цени завршне рачуне „АА3“ за 2007 и 2008 годину у којима је исказана добит на шта се указује и жалбом браница окривљеног АА3, као и Одлуку директора и власника, сада покојног ПП, о исплати добити која се налази у списима предмета, на коју околност је исказ дала сведок, шеф рачуноводства СС.

Првостепени суд је одбио предлог одбране браниоца окривљеног АА да се изврши допунско економско вештачење, као и да се у својству сведока испитају СС3 до СС7 на околности позајмљивања новца од стране АА и уплате тог новца систему „АА0“ и сачињавање уговора са „АА4“. Такође, одбијен је предлог да се од Привредног суда у Краљеву прибаве списи предмета П.бр.759/13 и П.бр. 760/13, како би се утврдио износ новца који „АА2“ и „АА3“ дугују „АА1“.

Одбијајући доказне предлоге одбране окривљеног АА посебно да се од Привредног суда у Краљеву прибаве списи предмета П.бр.759/13 и П.бр. 760/13, како би се утврдио износ новца који „АА2" и „АА3“ дугују „АА1“, првостепени суд није испунио своју дужност да утврди све чињенице које терете окривљене, као и све чињенице које им иду у прилог и на тај начин првостепени суд је повредио одредбу члана 16 став 2 ЗКП-а, који прописује дужност да непристрасно оцени изведене доказе и да на основу њих са једнаком пажњом утврди чињенице које терете или иду у корист окривљеном. Поступање првостепеног суда, супротно овој одредби, одбијање предлога за извођење предложених доказа, довело је до тога да је чињенично стање за сада остало непотпуно утврђено и због чега се за сада не могу прихватити закључци првостепеног суда да су се у радњама окривљених стекла сва битна обележја бића кривичних дела за која су оглашени кривим, па је уважавањем изјављених жалби, побијана пресуда у осуђујућем делу морала бити укинута.

  С обзиром да је побијана пресуда у осуђујућем делу укинута из напред наведених разлога, то је жалба Тужиоца за организовани криминал због одлуке о кривичној санкцији, за сада, беспредметна.

Приликом поновног суђења, првостепени суд ће поступити по примедбама на које му је указано овим решењем, па ће поновним извођењем доказа који су у претходном првостепеном поступку изведени и евентуално других предложених доказа, по потреби применити и одредбу члана 15 став 4 ЗКП-а потпуно и поуздано утврдити чињенично стање које је од значаја за правилно пресуђење у овој кривичноправној ствари, па ће након свестране анализе свих изведених доказа цењених како појединачно тако и у њиховој међусобној повезаности, донети правилну и на закону засновану одлуку, за коју ће дати јасне и логичне разлоге. Истовремено ће приликом доношења одлуке имати у виду и остале жалбене наводе окривљених и њихових бранилаца, које овај суд није посебно образлагао.

Имајући у виду напред наведено, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је одлучио као у изреци у ставу I и II, на основу чланова 457 и 458 став 1 Законика о кривичном поступку.

Записничар       Председник већа-судија
Слађан Лазић с.р.      Верољуб Цветковић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)