Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
3.11.2017.

Кж1 По1 20/17

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Посебно одељење
Кж1 По1 20/17
03.11.2017. године
Београд

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија: Верољуба Цветковића, председника већа, Милимира Лукића, Драгољуба Ђорђевића, Надежде Мијатовић и Бојане Пауновић, чланова већа, уз учешће вишег саветника Росанде Џевердановић Савковић, као записничара, у кривичном поступку против окр. АА, због продуженог кривичног дела недозвољени прелаз државне границе и кријумчарење људи у саизвршилаштву из члана 350 став 4 у вези става 2 КЗ у вези члана 33 и 61 КЗ, одлучујући о жалбама, Тужиоца за организовани криминал и браниоца окр. АА, адв. АБ, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр. 84/14 од 26.04.2017. године, у седници већа одржаној дана 03.11.2017. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

УСВАЈА СЕ жалба браниоца окр. АА, адв. АБ, па се УКИДА пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр. 84/14 од 26.04.2017. године, и предмет враћа првостепеном суду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр. 84/14 од 26.04.2017. године, окр. АА оглашен је кривим због извршења продуженог кривичног дела недозвољени прелаз државне границе и кријумчарење људи у саизвршилаштву из члана 350 став 4 у вези става 2 КЗ у вези члана 33 и 61 КЗ, па је, применом наведених законских прописа и одредби чланова 42, 45, 54 и 63 КЗ, осуђен на казну затвора у трајању од 3 (три) године, у коју му се урачунава време проведено у притвору од 05.03.2014. године до 25.08.2014. године. Истом пресудом, на основу одредби чланова 91 и 92 КЗ, од окривљеног се одузима имовинска корист прибављена кривичним делом, у износу од 1.600 евра, у динарској противвредности, коју је дужан да плати суд у року од 30 дана од дана правноснажности пресуде, а на основу одредбе члана 87 став 1 КЗ од окривљеног се одузимају предмети који су били употребљени за извршење кривичног дела, наведени у потврдама о привремено одузетим предметима МУП-а РС, УКП Одељења за сузбијање организованог општег криминала 03/4-5 број 17/14-1 од 05.03.2014. године и 03/4-5 број 17/14-3 од 05.03.2014. године. Такође истом пресудом, на основу одредбе члана 262 став 1 и 2 ЗКП, окривљени је обавезан да суду накнади трошкове кривичног поступка, о чијој ће висини бити одлучено посебним решењем, те је обавезан да на име судског паушала суду плати износ од 20.000,00 динара, у року од 30 дана, од дана правноснажности пресуде.

Против напред наведене пресуде, благовремено су жалбе изјавили:

-Тужилац за организовани криминал, због одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Београду, као другостепени, преиначи пресуду Посебног одељења, Вишег суда у Београду К.По1.бр. 84/14 од 26.04.2017. године, тако што ће окривљеном АА изрећи казну затвора у дужем трајању,

-бранилац окр. АА, адв. АБ, из свих законских разлога, односно битних повреда одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, одлуке о санкцији и одлуке о одузимању имовинске користи прибављене кривичним делом, са предлогом да Апелациони суд у Београду окр. АА ослободи оптужбе или пак првостепену пресуду укине и предмет врати на поновно суђење првостепеном суду, или да смањи висину изречене казне тако што ће определити висину казне у временском трајању које ће покрити боравак окр. АА у притвору.

Тужилац за организовани криминал, у поднеску Ктж.бр. 26/17 од 17.08.2017. године, предложио је да се жалба браниоца окр. АА, изјављена против пресуде Вишег суда у Београду-Посебно одељење К.По1.бр. 84/14 од 26.04.2017. године, одбије као неоснована.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, одржао је седницу већа, у смислу одредбе члана 447 ЗКП, у одсуству уредно обавештеног Тужиоца за организовани криминал, а у присуству окр. АА и браниоца адв. АБ1, по заменичком пуномоћју адв. АБ, на којој је размотрио списе предмета, првостепену пресуду, изјављене жалбе, предлог Тужиоца за организовани криминал исказан у поднеску Ктж.бр. 26/17 од 17.08.2017. године, те објашњења која је на седници већа дала бранилац поводом изјављене жалбе, па је, испитавши првостепену пресуду у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалбама, у смислу одредбе члана 451 став 1 ЗКП, нашао:

-жалба браниоца окр. АА, адв. АБ је основана.

Према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, основано се изјављеном жалбом браниоца окр. АА, адв. АБ, првостепена пресуда побија због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП, с обзиром да је изрека пресуде противречна сама себи, као и разлозима пресуде, односно разлози о одлучним чињеницама су нејасни и у знатној мери противречни.

Наиме, противречност изреке самој себи произилази из чињенице да је у изреци наведено да је окр. АА за свој задатак остваривао договорени новчани износ са организатором организоване криминалне групе, сада осуђеним АА1, од 400 евра по једној тури, те да је у оквиру деловања организоване криминалне групе заједнички извршио више радњи кривичног дела недозовљеног прелаза државне границе и кријумчарење људи, а потом су под тачкама од 1 до 4 описане радње које је окр. АА заједно са сада правноснажно осуђеним ОО1 до ОО6 и СС1, предузео, уз навођење, на крају сваке тачке изреке, ко је и у ком износу примио новац од стране сада осуђеног АА1, међутим у том делу, како се то основано истиче у жалби браниоца окривљеног, нигде није наведен окр. АА, док се потом у изреци наводи да се, на основу одредби чланова 91 и 92 КЗ, од окривљеног одузима имовинска корист прибављена кривичним делом у износ уод 1.600 евра, у динарској противвредности.

У погледу одузимања имовинске користи, поред изнете противречности у самој изреци, у образложењу првостепене пресуде уопште нису изнети разлози који се односе на несумњиву утврђеност да је окр. АА извршењем кривичног дела прибавио имовинску корист у износу од 1.600 евра, тј. да је она непосредно повезана са криминалним понашањем учиниоца, односно у погледу ове чињенице не наводи се из којих доказа се иста утврђује, нити се изводе икакви закључци који се односе на постојање имовинске користи која је стечена кривичним делом, већ првостепени суд на страни 31. образложења само паушално наводи да како је у чињеничном стању несумњиво утврђено да је окривљени АА извршењем кривичног дела прибавио имовинску корист, то је суд применом члана 91 и 92 КЗ донео одлуку да се имовинска корист одузме, па је тако донео одлуку да се од окривљеног одузме имовинска корист прибављена кривичним делом у износу од 1.600 евра, у динарској противредности, коју је дужан да плати у року од 30 дана од дана правноснажности пресуде.

Даље, према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, основано се у изјављеној жалби браниоца окривљеног указује на противречности и нејасноће у образложењу првостепене пресуде, а у погледу чињеница које су предмет доказивања.

Наиме, у образложењу првостепене пресуде на страни 28. наводи се да није спорна чињеница да је окривљени возачима показивао место (значи више пута) где су се налазила возила која су била паркирана у тржном центру у Сегедину. Међутим, у изреци првостепене пресуде наведено је само у тачки 1. да је окр. АА показао место где се налази унапред припремљено путничко возило у Сегедину, док у осталим тачкама, односно тачкама 2., 3. и 4. није наведено да је окривљени показивао места где се налазе возила паркирана у тржном центру у Сегедину.

Потом, према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење првостепена пресуда не садржи јасно назначење из којих доказа су утврђене које чињенице, те је изостала суштинска и комплетна анализа изведених доказа, како појединачно, тако и у међусобној повезаности, као и изношење јасних разлога који су руководили суд при доношењу одлуке да поједине доказе прихвати.

У складу са изнетим, првостепени суд образлажући своју одлуку наводи да утврђено чињенично стање произилази из одбране АА1, чији је исказ прихватио као објективан и јасан, међутим, према оцени већа овог суда, пропушта да анализира његов исказ у склопу са чињеницама наведеним у изреци првостепене пресуде, за које налази да их је утврдио управо из одбране АА1. Тако, АА1 наводи, а у односу на радњу описану у тачки 2. изреке пресуде, да је окр. АА, ОО1 и ОО7 у Сегедину у тржном центру “Аркад” показао где се налазе возила намењена за превоз миграната, међутим, у опису радње под тачком 2. изреке ова околност није ни наведена, већ је само наведено да су сада осуђени ОО1 и његов брат ОО7 отишли у Сегедин где су у унапред предвиђеном месту у тржном центру “Аркад” преузели возила. Такође, у вези са радњом описаном у тачки 3. изреке, АА1 навео је, између осталог, да је окр. АА отишао са СС у Мађарску и тамо му показао место где се налази ауто где треба да покупи мигранте, међутим ни ова околност није наведена у тачки 3. изреке, чиме је остало нејасно како је првостепени суд ценио ове делове исказа АА1.

Током овог кривичног поступка саслушан је у својству сведока СС, чији исказ првостепени суд интерпретира на страни 21. образложења своје пресуде, у којем исказу је овај сведок, између осталог, навео да је 23.01.2014. године, у раним јутарњим часовима, прешао главни гранични прелаз “Хоргош”, како би превезао мигранте до ауто-пута у Мађарској, да се у Суботици нашао са неким човеком и кренули су до Сегедина, да је у Сегедину сео у аутомобил који је био паркиран у тржном центру, те да му је кључеве од аутомобила дао човек који је са њим кренуо до Сегедина, да је у тржном центру узео “ланчу федру” италијанских регистарских ознака и са тим возилом је отишао до места где је требао да сачека мигранте али одмах након што су они ушли у возило после пар километара је био ухапшен.

Наведени сведок говори о догађају описаном у тачки 3. изреке првостепене пресуде, где је наведено да је окр. АА ангажован од стране сада осуђеног АА1, да по прихвату миграната од стране возача истима “чисти пут” до Беча и обавештава их о могућим полицијским патролама дуж пута, при чему сведок СС уопште не спомиње окр. АА, а критичном приликом је био ангажован као возач, нити спомиње да је том приликом неко требао да буде “чистач” и да их обавештава о могућим полицијским патролама дуж пута. Међутим, првостепени суд не цени исказ сведока СС, нити појединачно нити у вези са исказом АА1 и одбраном окривљеног АА, нити износи које чињенице из његовог исказа утврђује.

Осим изнетог, а у погледу оцене исказа АА1, првостепени суд не анализира ни део његовог исказа да је АА исплатио само за први пут, а за касније није, пошто посао у преостала три пута није био завршен, односно Мађарска полиција је ухапсила возаче. Ово све у склопу са чињеницом да је у изреци наведено да је окр. АА за свој задатак остваривао договорен новчани износ, са организатором организоване криминалне групе, сада осуђеним АА1, од 400 евра по једној тури, а потом се не наводи окривљени АА у тачкама од 1 – 4 да је примио од АА1 икакав износ новца, док се на крају од окр. АА одузима имовинска корист прибављена кривичним делом, у износу од 1.600 евра.

У погледу оцене исказа АА1, дате од стране првостепеног суда, према налажењу већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, нису довољно јасни и аргументовани разлози првостепеног суда за неприхватање дела исказа АА1, који се односи на то да ли је окр. АА од самог почетка знао да се ради о нелегалном послу са мигрантима, а коју чињеницу је, како се то наводи у образложењу првостепене пресуде, суд утврдио на основу снимљених телефонских разговора, из којих је јасно да је окривљеном све време било познато о каквом послу је реч.

Наиме, закључак првостепеног суда, да је окр. АА морао чути када је возач (ОО1) рекао АА1 да је “било речи да не леже, него да седе”, а што јасно, према ставу првостепеног суда, указује да никако не може да се ради о превозу тј. шверцу цигарета (како то тврди окр. АА да је мислио) већ управо људи који треба да буду смештени у задњи део возила, према оцени већа Апелационог суда у Београду, на шта се основано указује жалбом браниоца окривљеног, за сада не може представљати на несумњив начин утврђену чињеницу, с обзиром да првостепени суд није изнео разлоге на основу чега темељи овакав свој закључак.

Осим тога, на шта се такође указује жалбом браниоца окривљеног, према оцени већа овог суда, првостепени суд, као потпору да је окр. АА знао да се превозе мигранти, наводи да је и из разговора од 11.01.2014. године у 10:48:41 часова јасно да је окр. АА морао бити упознат о каквом послу се ради јер у том разговору, након што је полиција ухапсила једног од возача, окривљени објашњава АА1 шта се догодило и каже да је проблем што су возачи ишли један за другим, те да је хтео да позове АА1 да пренесе возачима да направе размак, међутим изостали су јасни и аргументовани разлози од стране првостепеног суда на основу чега изводи овакав закључак, односно на основу којих доказа и њихове анализе и оцене изводи такав закључак. Такође, навођење првостепеног суда у образложењу, да се из садржине осталих преслушаних телефонских разговора види да окривљени АА извршава постављене задатке, не као такси возач, него по тачно одређеним упутствима које му је давао организатор групе АА1, недовољно је и неаргументовано, без анализе конкретних разговора, и то како појединачне анализе тако и упоредне.

У вези са наведеним, према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, за сада се не може прихватити као несумњив и аргументован разлог првостепеног суда да не прихвати исказ АА1 у делу где је навео да приликом прве радње, односно првог преласка у Мађарску “и чишћења” до Беча, АА није знао да се ради о превожењу миграната, налазећи да је овакав део исказа у супротности са снимљеним телефонским разговорима и осталим изведеним доказима.

Наиме, у конкретном случају је, према оцени већа овог суд, изостала једна комплетнија анализа исказа АА1 и његова упоредна анализа са осталим доказима изведеним током овог кривичног поступка, као што су то снимљени телефонски разговори и исказ сведока СС, те у склопу са радњама описаним у изреци првостепене пресуде, за које је окр. АА оглашен кривим.

У том смислу, нужно је ценити исказ сведока АА1, дат на главном претресу дана 11.09.2015. године, на који се у својој жалби позива бранилац окр. АА, а на којем главном претресу је АА1 навео да је први пут када је ангажовао АА за вожњу од Сегедина до Беча истоме рекао, а у погледу околности која се односи на циљ и сврху путовања, “Шта те брига, хоћеш ли да чистиш пут одавде или нећеш”, док му је други пут рекао, односно слагао, рекавши му да иде да прати цигарете, из чега произилази да окр. АА, у прве две туре, од АА1 није био обавештен да се ради о мигрантима, док првостепени суд на страни 16. образложења наводи да је већ од друге вожње АА знао да се ради о мигрантима (када интерпретира исказ АА1), те да је АА морао сваког возача да сачека у Мађарској јер им је он показивао где се налазило возило за превоз миграната и где је место на коме ће да их покупе, а те информације би претходно АА рекао управо АА1. Међутим, о чему је већ напред било речи, у изреци првостепене пресуде је наведено само у тачки 1. (прва радња) да је окр. АА показао место одакле се мигранти преузимају на мађарској страни, као и место где се налази унапред припремљено путничко возило у Сегедину, док у осталим тачкама под 2., 3. и 4. (друга, трећа и четврта радња) овакав опис радње окр. АА није наведен.

Такође, метод суштинске и упоредне анализе доказа, којим се долази до комплетне и логичне слике догађаја, према оцени већа овог суда изостао је и код оцене садржине снимљених телефонских разговора, о чему је такође напред било речи, па у том смислу навођење првостепеног суда, на страни 29. образложења, да управо телефонски разговори вођени између окр. АА и АА1 доказују чињеницу да је окривљени од самог почетка знао да учествује у радњама недозвољеног прелаза државне границе и кријумчарења људи – миграната, односно да је окр. АА, већ 29.12.2013. године, уочи извршења радње описане у тачки 1. изреке пресуде, морало бити јасно да се не ради ни о каквом превозу цигарета већ људи, не представља несумњиво и аргументовано закључивање.

Наиме, овако изнетом закључку првостепеног суда морало је претходити навођење које одлучне чињенице се утврђују из ових изведених доказа, као што је то разговор од 30.12.2013. године у 20:21:35 часова, на који се првостепени суд позива и каже да тада АА1 даје налог окр. АА да оде код СС1 и да узме два госта и да их одведе на договорено место, те њиховим увезивањем са чињеничним описом наведеним у изреци првостепене пресуде, конкретно у тачки 1. изреке, а посебно описа радњи окр. АА. У том смислу, и навођење разговора од 11.01.2014. године у 10:48:41 часова, и извођење закључака првостепеног суда, да је јасно да је АА морао бити упознат о каквом послу се ради јер у том разговору, након што је полиција ухапсила једног од возача, окривљени обавештава АА1 шта се догодило и каже да је проблем што су возачи ишли један за другим, те да је хтео да позове АА1 да пренесе возачима да направе размак, према оцени већа овог суда не представља несумњив закључак, који се изводи након детаљне анализе садржине снимљених телефонских разговора, како појединачно тако и у међусобној повезаности, као и у повезаности са осталим изведеним доказима, те и одбраном окр. АА.

Осим до сада изнетог, веће Апелационог суда у Београду, Посебно одељење указује и на потребу образлагања у пресуди свих битних обележја кривичног дела, у конкретном случају кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарења људи из члана 350 став 4 у вези става 2 КЗ у вези члана 33 и 61 КЗ, при чему треба имати у виду да су радње извршења тежег облика кривичног дела из става 2 члана 350 КЗ алтернативно одређене и да се састоје у омогућавању другоме да недозвољено пређе границу Србије, омогућавању да недозвољено борави у Србији или у омогућавању транзита преко територије Србије, док је ставом 4 наведеног члана прописан квалификовани облик дела који постоји када је дело из става 2 учињено од стране организоване криминалне групе, која је постојала одређено време и деловала споразумно у циљу вршења, у конкретном случају, више кривичних дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350 став 4 у вези става 2 КЗ.

С тим у вези, веће овог суда напомиње да је у изреци првостепене пресуде наведено да су финансијску корист организатор и припадници организоване криминалне групе делили у зависности од њихове појединачне улоге у оствареној појединачној радњи омогућавања недозвољеног транзита кроз Србију, недозвољеног боравка у Србији и недозвољеног прелаза преко државне границе Србије према Мађарској, а потом да је окр. АА као припадник организоване криминалне групе имао задатак да пређе границу између Србије и Мађарске, сачека да возачи миграната преузму мигранте на подручју Мађарске, те потом изврши тзв. “чишћење” пута све до територије града Беча у Аустрији, старајући се да возачи миграната избегну полицијске патроле и заседе дуж пута на коме је вршен недозвољен транзит миграната од Мађарске до Аустрије. С обзиром на законска обележја кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350 став 4 у вези става 2 КЗ, те према чињеничном опису дела и чињеничном стању утврђеном у првостепеној пресуди, било је нужно да првостепени суд изнесе несумњиве, јасне и аргументоване разлоге за закључак да су радњама окр. АА остварена обележја управо кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350 став 4 у вези става 2 КЗ у вези члана 33 и 61 КЗ. Наиме, у конкретном случају, криминална група је организована са циљем вршења управо наведеног кривичног дела, чијим ставом 4 је прописан квалификовани облик овог дела, који постоји када је дело управо из става 2, значи омогућавање другоме недозвољен прелаз границе Србије или недозвољен боравак или транзит кроз Србију, учињено од стране организоване криминалне групе, чији припадник предузима радњи извршења предметног кривичног дела.

Имајући у виду све изнето, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење налази да је због битне повреде одредаба кривичног поступка првостепену пресуду нужно укинути и вратити првостепеном суду на поновно суђење.

У поновном поступку првостепени суд ће отклонити битну повреду одредаба кривичног поступка, на коју је указано овим решењем, те имати у виду примедбе изнете у истом, а након поуздано утврђених одлучних чињеница од значаја за правилно пресуђење у овој кривично-правној ствари, свестраном анализом свих изведених доказа, цењених, како појединачно, тако и у њиховој међусобној повезаности, донети правилну и на закону засновану одлуку, за коју ће дати довољно јасне, аргументоване и непротивречне разлоге.

Имајући у виду разлог укидања првостепене пресуде, веће Апелационог суда у Београду, Посебно одељење није се упуштало у наводе жалбе Тужиоца за организовани криминал, изјављене само због одлуке о кривичној санкцији.

Из изнетих разлога, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је, на основу одредбе члана 458 став 1 ЗКП, донео одлуку као у изреци решења.

Записничар-саветник      Председник већа-судија
Росанда Џевердановић Савковић,с.р.    Верољуб Цветковић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)