Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
18.11.2011.

Кж1 По1 21/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По1 21/10
дана: 18.11.2011.године
Б Е О Г Р А Д

У ИМЕ НАРОДА

  АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Зорана Савића, председника већа, Душка Миленковића, Савке Гогић, Мирјане Поповић и Александре Златић, чланова већа, уз учешће вишег судијског помоћника Жака Павловића, као записничара, у кривичном предмету окривљених AA1 и др., због кривичних дела злочиначко удруживање из члана 346 став 1 Кривичног законика (у даљем тексту КЗ) и др., по оптужници Окружног јавног тужилаштва у Београду - Специјалног тужилаштва КТ.С.бр.9/06 од 22.11.2006.године, измењена на главном претресу дана 04.05.2009.године, одлучујући о жалбама: тужиоца Тужилаштва за организовани криминал, окривљених: AA2, AA3, AA4, AA5, AA6, AA7, AA8, AA9, AA10 и AA11, бранилаца окривљеног AA1 - адвоката: AA1A и AA1A1, браниоца окривљеног AA2 - адвоката AA2A, браниоца окривљеног AA12 - адвоката AA12A, браниоца окривљеног AA13 - адвоката AA13A, браниоца окривљеног AA3 - адвоката AA3A, браниоца окривљеног AA4 - адвоката AA2A, браниоца по службеној дужности окривљеног AA14 - адвоката AA14A, браниоца по службеној дужности окривљеног AA15 - адвоката AA15A, браниоца по службеној дужности окривљеног AA16 - адвоката AA16A, браниоца окривљеног AA17 - адвоката AA17A, браниоца окривљеног AA18 - адвоката AA18A, бранилаца окривљеног AA19 - адвоката: AA19A и AA19A1, браниоца окривљеног AA20 - адвоката AA20A, браниоца окривљеног AA21 - адвоката AA21A, браниоца окривљеног AA22 - адвоката: AA22A, бранилаца окривљеног AA23 - адвоката: AA23A и AA23A1, бранилаца окривљених: AA24, AA25, AA26, AA27, AA28 и AA29 - адвоката: AA27A, AA27A1 и AA27A2, браниоца окривљене AA25 - адвоката AA25A, браниоца окривљеног AA30 - адвоката AA30A, браниоца окривљеног АА31 - адвоката: АА31А, браниоца окривљеног АА32 - адвоката АА32А, браниоца окривљене АА33 - адвоката АА33А, браниоца окривљеног АА34 - адвоката АА34А, браниоца по службеној дужности окривљеног АА35 - адвоката АА35А, бранилаца окривљеног АА36 - адвоката АА32А и адвоката АА33А, бранилаца окривљеног АА37 - адвоката: АА37А и АА37А1, браниоца окривљеног АА38 - адвоката АА38А, браниоца окривљених: АА8, АА5, АА9 и АА10 - адвоката АА21А, браниоца окривљеног АА43 - адвоката АА43А, браниоца окривљене АА44 - адвоката АА43А, браниоца окривљеног АА45 - адвоката АА43А, браниоца окривљеног АА46 - адвоката АА43А, бранилаца окривљеног АА11 - адвоката АА47А и адвоката АА47А1 и АА47А2, изјављеним против пресуде Окружног суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр.66/10 (К.П.бр.14/06) од 11.11.2009.године, у седници већа, започетој дана 07.11.2011.године, а окончаној дана 18.11.2011.године, у присуству:тужиоца Тужилаштва за организовани криминал Велимира Голубовића, окривљених: АА4, АА20, АА48, АА49, АА9, АА8, АА31, АА10, АА39 и АА45, АА1 и његових бранилаца адвоката: АА1А и АА1А1 (за кога су се, током седнице, по заменичким пуномоћјима јављали адвокати: АА16А и АА1А3), АА12 и његовог браниоца адвоката АА12А (за кога су се, током седнице, по заменичким пуномоћјима јављали адвокати: АА12А1 и АА12А3), АА13 и његовог браниоца адвоката АА13А, АА3 и његовог браниоца адвоката АА3А, АА51 и његовог браниоца адвоката АА51А (за кога су се, током седнице, по заменичким пуномоћјима јављали адвокати: АА23А1 и АА51А1), АА14 и његовог браниоца по службеној дужности адвоката АА14А, АА15 и његовог браниоца по службеној дужности адвоката АА15А (за кога су се, током седнице, по заменичким пуномоћјима јављали адвокати: АА52А и АА1А3), АА16 и његовог браниоца по службеној дужности адвоката АА16А (за кога су се током седнице по заменичким пуномоћјима јављали адвокати: АА1А3, АА1А1 и АА15А), АА18 и његовог браниоца адвоката АА18А, АА53 и његовог браниоца адвоката АА53А, АА54 и њеног браниоца адвоката АА51А (за кога се, током седнице, по заменичком пуномоћју јављао адвокат АА23А1), АА19 и његових бранилаца адвоката: АА19А и АА19А1 (за које су се, током седнице, по заменичким пуномоћјима јављали адвокати: АА19А2, АА19А3, АА19А4 и АА19А5), АА6 и његовог браниоца адвоката АА21А, АА24, АА26, АА27, АА28, АА25 и АА29 и њихових бранилаца адвоката: АА27А, АА27А1 и АА27А2, АА22 и његовог браниоца адвоката: АА22А, браниоца АА25 адвоката АА25А, АА23 и његовог браниоца адвоката: АА23А (за кога су се, током седнице, по заменичким пуномоћјима јављали адвокати: АА23А1 и АА13А), АА11 и његових бранилаца адвоката: АА47А1, АА47А2 и АА47А, АА31 и његовог браниоца адвоката: АА31А, АА32 и његовог браниоца адвоката АА32А, АА33 и њеног браниоца адвоката АА33А, АА34 и његовог браниоца адвоката АА34А, АА35 и његовог браниоца по службеној дужности адвоката АА35А (за коју су се током седнице по заменичким пуномоћјима јављали адвокати: АА19А3, АА19А4 и АА19А5), АА36 и његових бранилаца адвоката: АА33А и АА32А, АА55 и његовог браниоца адвоката АА33А, АА37 и његових бранилаца адвоката: АА37А и АА37А1 и АА38 и његовог браниоца адвоката АА38А, те браниоца окривљеног АА30, адвоката АА30А, а у одсуству уредно обавештених: окривљених: АА2 и АА4 и њиховог браниоца, адвоката АА2А, дана 18.11.2010.године, донео је

П Р Е С У Д У

I

УВАЖАВАЊЕМ жалби: окривљеног АА2, окривљеног АА3, окривљеног АА4, окривљеног АА5, окривљеног АА6, бранилаца окривљеног АА1 - адвоката: АА1А и АА1А1, браниоца окривљеног АА2 - адвоката АА2А, браниоца окривљеног АА12 - адвоката АА12А, браниоца окривљеног АА13 - адвоката АА13А, браниоца окривљеног АА3 - адвоката АА3А, браниоца окривљеног АА4 - адвоката АА2А, браниоца по службеној дужности окривљеног АА14 - адвоката АА14А, браниоца по службеној дужности окривљеног АА15 - адвоката АА15А, браниоца по службеној дужности окривљеног АА16 - адвоката АА16А, браниоца окривљеног АА17 - адвоката АА17А, браниоца окривљеног АА18 - адвоката АА18А, бранилаца окривљеног АА19 - адвоката: АА19А и АА19А1, браниоца окривљеног АА20 - адвоката АА20А, браниоца окривљеног АА6 - адвоката АА21А, браниоца окривљеног АА22 - адвоката: АА22А, бранилаца окривљеног АА23 - адвоката: АА23А и АА23А1, бранилаца окривљених: АА24, АА25, АА26, АА27, АА28 и АА29 - адвоката: АА27А, АА27А1 и АА27А2, браниоца окривљене АА25 - адвоката АА25А, браниоца окривљеног АА30 - адвоката АА30А, браниоца окривљеног АА31 - адвоката: АА31А, браниоца окривљеног АА32 - адвоката АА32А, браниоца окривљене АА33 - адвоката АА33А, браниоца окривљеног АА34 - адвоката АА34А, браниоца по службеној дужности окривљеног АА35 - адвоката АА35А, браниоца окривљеног АА36 - адвоката АА32А, браниоца окривљеног АА36 - адвоката АА33А, бранилаца окривљеног АА37 - адвоката: АА37А и АА37А1, браниоца окривљеног АА38 - адвоката АА38А, браниоца окривљених: АА8, АА5, АА9 и АА10 - адвоката АА21А, браниоца окривљеног АА43 - адвоката АА43А, браниоца окривљене АА44 - адвоката АА43А, браниоца окривљеног АА45 - адвоката АА43А, браниоца окривљеног АА46 - адвоката АА43А, - браниоца окривљеног АА11 - адвоката АА47А и бранилаца окривљеног АА47 - адвоката АА47А1 и АА47А2 и, сходно одредбама члана 383 ЗКП, у односу на окривљене: АА7, АА8, АА9, АА10 и АА11, ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Окружног суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр.66/10 (К.П.бр.14/06) од 11.11.2009.године, само у погледу одлуке о казни, тако што Апелациони суд у Београду, применом одредби чланова 4, 42, 45 и 54 и 63 Кривичног законика, окривљене: АА1, са личним подацима као у изреци првостепене пресуде, коме сходно одредбама члана 60 Кривичног законика, као правилно утврђене задржава казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 2 (два) месеца за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 1 Кривичног законика и казну затвора у трајању од 5 (пет) година за кривично дело злоупотреба службеног положаја у подстрекавању из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 у вези члана 34. Кривичног законика и ОСУЂУЈЕ на јединствену казну затвора у трајању од 5 (пет) година и 6 (шест) месеци, у коју му се, сходно одредбама члана 63 Кривичног законика, урачунава и време проведено у полицијском задржавању и у притвору од 24.05.2006.године до 01.02.2008.године; АА2, са личним подацима као у изреци првостепене пресуде, за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33. Кривичног законика, ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 10 (десет) месеци, у коју му се, сходно одредбама члана 63 Кривичног законика, урачунава и време проведено у полицијском задржавању и у притвору од 24.05.2006.године до 01.02.2008.године; АА12, са личним подацима као у изреци првостепене пресуде, за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33. Кривичног законика, ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 3 (три) године и 5 (пет) месеци, у коју му се, сходно одредбама члана 63 Кривичног законика, урачунава и време проведено у полицијском задржавању и у притвору од 24.05.2006.године до 14.09.2007.године; АА43, са личним подацима као у изреци првостепене пресуде, за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33. Кривичног законика, ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 3 (три) године и 10 (десет) месеци, у коју му се, сходно одредбама члана 63 Кривичног законика, урачунава и време проведено у полицијском задржавању и у притвору од 24.05.2006.године до 14.09.2007.године; АА13, са личним подацима као у изреци првостепене пресуде, за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33. Кривичног законика, ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 3 (три) године и 10 (десет) месеци, у коју му се, сходно одредбама члана 63 Кривичног законика, урачунава и време проведено у полицијском задржавању и у притвору од 11.11.2006.године до 14.09.2007.године; АА3, са личним подацима као у изреци првостепене пресуде, за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33. Кривичног законика, ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 2 (два) месеца, у коју му се, сходно одредбама члана 63 Кривичног законика, урачунава и време проведено у полицијском задржавању и у притвору од 24.05.2006.године до 17.11.2006.године; АА8, са личним подацима као у изреци првостепене пресуде, за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33. Кривичног законика, ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 2 (две) године; АА4, са личним подацима као у изреци првостепене пресуде, за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33. Кривичног законика, ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 3 (три) године, у коју му се, сходно одредбама члана 63 Кривичног законика, урачунава и време проведено у полицијском задржавању и у притвору од 24.05.2006.године до 29.06.2007.године; АА14, са личним подацима као у изреци првостепене пресуде, за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33. Кривичног законика, ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 3 (три) године и 6 (шест) месеци, у коју му се, сходно одредбама члана 63 Кривичног законика, урачунава и време проведено у полицијском задржавању и у притвору од 24.05.2006.године до 14.09.2007.године; АА7, са личним подацима као у изреци првостепене пресуде, за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33. Кривичног законика, ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 8 (осам) месеци, у коју му се, сходно одредбама члана 63 Кривичног законика, урачунава и време проведено у полицијском задржавању и у притвору од 24.05.2006.године до 14.09.2007.године; АА15, са личним подацима као у изреци првостепене пресуде, за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33. Кривичног законика, ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 3 (три) године и 2 (два) месеца, у коју му се, сходно одредбама члана 63 Кривичног законика, урачунава и време проведено у полицијском задржавању и у притвору од 24.05.2006.године до 21.08.2007.године; АА16, са личним подацима као у изреци првостепене пресуде, за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33. Кривичног законика, ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 3 (три) године и 10 (десет) месеци, у коју му се, сходно одредбама члана 63 Кривичног законика, урачунава и време проведено у полицијском задржавању и у притвору од 24.05.2006.године до 14.09.2007.године; АА17, са личним подацима као у изреци првостепене пресуде, за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33. Кривичног законика, ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 6 (шест) месеци, у коју му се, сходно одредбама члана 63 Кривичног законика, урачунава и време у полицијском задржавању и у притвору од 24.05.2006.године до 29.06.2007.године; АА44, са личним подацима као у изреци првостепене пресуде, за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33. Кривичног законика, ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 7 (седам) месеци, у коју јој се, сходно одредбама члана 63 Кривичног законика, урачунава и време проведено у полицијском задржавању и у притвору од 24.05.2006.године до 29.06.2007.године; АА45, са личним подацима као у изреци првостепене пресуде, за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33. Кривичног законика, ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 8 (осам) месеци, у коју му се, сходно одредбама члана 63 Кривичног законика, урачунава и време проведено у полицијском задржавању и у притвору од 24.05.2006.године до 29.06.2007.године; АА18, са личним подацима као у изреци првостепене пресуде, за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33. Кривичног законика, ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 8 (осам) месеци, у коју му се, сходно одредбама члана 63 Кривичног законика, урачунава и време проведено у полицијском задржавању и у притвору од 24.05.2006.године до 29.06.2007.године; АА46 за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33. Кривичног законика, ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 3 (три) године, у коју му се, сходно одредбама члана 63 Кривичног законика, урачунава и време проведено у полицијском задржавању и у притвору од 24.05.2006.године до 29.06.2007.године; АА5, са личним подацима као у изреци првостепене пресуде, за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33. Кривичног законика, ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 6 (шест) месеци; АА19, са личним подацима као у изреци првостепене пресуде, за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33. Кривичног законика, ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 3 (три) године и 10 (десет) месеци, у коју му се, сходно одредбама члана 63 Кривичног законика, урачунава и време проведено у полицијском задржавању и у притвору од 24.05.2006.године до 02.11.2007.године; АА20, са личним подацима као у изреци првостепене пресуде, за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33. Кривичног законика, ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 8 (осам) месеци; АА6, са личним подацима као у изреци првостепене пресуде, за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33. Кривичног законика, ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 2 (две) године; АА9, са личним подацима као у изреци првостепене пресуде, за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33. Кривичног законика, ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 2 (два) месеца, у коју му се, сходно одредбама члана 63 Кривичног законика, урачунава и време проведено у полицијском задржавању од 31.05.2006.године до 02.06.2006.године; АА24 за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33. Кривичног законика, ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 2 (две) године, у коју јој се, сходно одредбама члана 63 Кривичног законика, урачунава и време проведено у полицијском задржавању током лишења слободе од 31.05.2006.године до 02.06.2006.године; АА22 за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33. Кривичног законика, ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 3 (три) године и 2 (два) месеца, у коју му се, сходно одредбама члана 63 Кривичног законика, урачунава и време проведено у полицијском задржавању и у притвору од 31.05.2006.године до 21.08.2007.године; АА10 за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33. Кривичног законика, ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 2 (две) године, у коју му се, сходно одредбама члана 63 Кривичног законика, урачунава и време проведено у полицијском задржавању од 31.05.2006.године до 03.06.2006.године; АА25, са личним подацима као у изреци првостепене пресуде, за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33. Кривичног законика, применом и одредби чланова 56. и 57. КЗ, ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 8 (осам) месеци, у коју јој се, сходно одредбама члана 63 Кривичног законика, урачунава и време проведено у полицијском задржавању и притвору од 31.05.2006.године до 03.06.2006.године; АА29, са личним подацима као у изреци првостепене пресуде, за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33. Кривичног законика, ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 3 (три) године, у коју му се, сходно одредбама члана 63 Кривичног законика, урачунава и време проведено у полицијском задржавању од 01.06.2006.године до 02.06.2006.године; АА23, са личним подацима као у изреци првостепене пресуде, за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33. Кривичног законика, ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 2 (две) године, у коју му се, сходно одредбама члана 63 Кривичног законика, урачунава и време проведено у полицијском задржавању од 01.06.2006.године до 03.06.2006.године; АА11, са личним подацима као у изреци првостепене пресуде, за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33. Кривичног законика, ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 10 (десет) месеци, у коју му се, сходно одредбама члана 63 Кривичног законика, урачунава и време проведено у полицијском задржавању од 01.06.2006.године до 02.06.2006.године; АА26, са личним подацима као у изреци првостепене пресуде, за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33. Кривичног законика, ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 4 (четири) месеца, у коју јој се, сходно одредбама члана 63 Кривичног законика, урачунава и време проведено у полицијском задржавању од 01.06.2006.године до 02.06.2006.године; АА31, са личним подацима као у изреци првостепене пресуде, за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33. Кривичног законика, ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 6 (шест) месеци, у коју му се, сходно одредбама члана 63 Кривичног законика, урачунава и време проведено у полицијском задржавању од 01.06.2006.године до 02.06.2006.године; АА30, са личним подацима као у изреци првостепене пресуде, за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33. Кривичног законика, ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 4 (четири) месеца, у коју му се, сходно одредбама члана 63 Кривичног законика, урачунава и време проведено у полицијском задржавању од 01.06.2006.године до 03.06.2006.године; АА32, са личним подацима као у изреци првостепене пресуде, за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33. Кривичног законика, ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 4 (четири) године и 4 (четири) месеца, у коју му се, сходно одредбама члана 63 Кривичног законика, урачунава и време проведено у екстрадиционом притвору у Републици Црној Гори од 17.02.2010.године до 17.06.2010.године и у притвору од 17.06.2010.године, па надаље; АА28, са личним подацима као у изреци првостепене пресуде, за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33. Кривичног законика, ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 10 (десет) месеци, у коју му се, сходно одредбама члана 63 Кривичног законика, урачунава и време проведено у притвору од 01.06.2006.године до 15.06.2006.године; АА33, са личним подацима као у изреци првостепене пресуде, за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33. Кривичног законика, ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 6 (шест) месеци, у коју јој се, сходно одредбама члана 63 Кривичног законика, урачунава и време проведено у притвору од 01.06.2006.године до 29.06.2007.године; АА34, са личним подацима као у изреци првостепене пресуде, за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33. Кривичног законика, ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 10 (десет) месеци, у коју му се, сходно одредбама члана 63 Кривичног законика, урачунава и време проведено у притвору од 02.06.2006.године до 21.08.2007.године; АА35, са личним подацима као у изреци првостепене пресуде, за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33. Кривичног законика, ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 6 (шест) месеци, у коју му се, сходно одредбама члана 63 Кривичног законика урачунава и време проведено у притвору од 02.06.2006.године до 21.08.2007.године; АА27, са личним подацима као у изреци првостепене пресуде, за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33. Кривичног законика, ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 2 (две) године, у коју јој се, сходно одредбама члана 63 Кривичног законика, урачунава и време проведено у полицијском задржавању од 02.06.2006.године до 03.06.2006.године; АА36, са личним подацима као у изреци првостепене пресуде, за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33. Кривичног законика, ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 3 (три) године, у коју му се, сходно одредбама члана 63 Кривичног законика, урачунава и време проведено у притвору од 02.06.2006.године до 21.08.2007.године; АА37, са личним подацима као у изреци првостепене пресуде, за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33. Кривичног законика, ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 3 (три) године, у коју му се, сходно одредбама члана 63 Кривичног законика, урачунава и време проведено у полицијском задржавању од 02.06.2006.године до 03.06.2006.године и АА38, са личним подацима као у изреци првостепене пресуде, за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33. КЗ, применом и одредби чланова 56. и 57. Кривичног законика, ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 1 (једне) године, при чему се, у односу на наведена кривична дела, у осталом делу жалбе: окривљеног АА2, окривљеног АА3, окривљеног АА4, окривљеног АА5, окривљеног АА7, окривљене АА8, окривљеног АА9, окривљеног АА10, окривљеног А11, бранилаца окривљеног АА1 - адвоката: АА1А и АА1А1, браниоца окривљеног АА2 - адвоката АА2А, браниоца окривљеног АА12 - адвоката АА12А, браниоца окривљеног АА13 - адвоката АА13А, браниоца окривљеног АА3 - адвоката АА3А, браниоца окривљеног АА4 - адвоката АА2А, браниоца по службеној дужности окривљеног АА14 - адвоката АА14А, браниоца по службеној дужности окривљеног АА15 - адвоката АА15А, браниоца по службеној дужности окривљеног АА16 - адвоката АА16А, браниоца окривљеног АА17 - адвоката АА17А, браниоца окривљеног АА18 - адвоката АА18А, бранилаца окривљеног АА19 - адвоката: АА19А и АА19А1, браниоца окривљеног АА6 - адвоката АА21А, браниоца окривљеног АА22 - адвоката: АА22А, бранилаца окривљеног АА23 - адвоката: АА23А и АА23А1 (по заменичком пуномоћју за адвоката. ААА), бранилаца окривљених: АА24, АА25, АА26, АА27, АА28 и АА29 - адвоката: АА27А, АА27А1 и АА27А2, браниоца окривљене АА25 - адвоката АА25А, браниоца окривљеног АА30 - адвоката АА30А, браниоца окривљеног АА31 - адвоката: АА31А, браниоца окривљеног АА32 - адвоката АА32А, браниоца окривљене АА33 - адвоката АА33А, браниоца окривљеног АА34 - адвоката АА34А, браниоца по службеној дужности окривљеног АА35 - адвоката АА35А, браниоца окривљеног АА36 - адвоката АА32А, браниоца окривљеног АА36 - адвоката АА33А, бранилаца окривљеног АА37 - адвоката: АА37А и АА37А1, браниоца окривљеног АА38 и - адвоката АА38А, браниоца окривљених: АА8, АА5, АА9 и АА10 - адвоката АА21А, браниоца окривљеног АА43 - адвоката АА43А, браниоца окривљене АА44 - адвоката АА43А, браниоца окривљеног АА45 - адвоката АА43А и браниоца окривљеног АА46 - адвоката АА43А, браниоца окривљеног АА11 - адвоката АА47А и бранилаца окривљеног АА11 - адвоката АА47А1 и АА47А2, као и жалба тужиоца Тужилаштва за организовани криминал, како у односу на ова кривична дела, тако и у односу на ослобађајући део првостепене пресуде, ОДБИЈАЈУ као неосноване, а пресуда Окружног суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр.66/10 (К.П.бр.14/06) од 11.11.2009.године, у непреиначеном делу ПОТВРЂУЈЕ.

II

УВАЖАВАЊЕМ жалби окривљених АА2 и АА4, браниоца окривљених АА2 и АА4 - адвоката АА2А, браниоца по службеној дужности окривљеног АА14 - адвоката АА14А, браниоца по службеној дужности окривљеног АА15 - адвоката АА15А, браниоца окривљеног АА6 - адвоката АА18А, бранилаца окривљених: АА24, АА25, АА26, АА27, АА28 и АА29 - адвоката: АА27А, АА27А1 и АА27А2, браниоца окривљене АА25 - адвоката АА25А, браниоца окривљеног АА31 - адвоката: АА31А, браниоца окривљеног АА32 - адвоката АА32А, браниоца окривљеног АА34 - адвоката АА34А, браниоца по службеној дужности окривљеног АА35 - адвоката АА35А, браниоца окривљеног АА36 - адвоката АА32А, браниоца окривљеног АА38 и - адвоката АА38А, браниоца окривљених: АА8, АА5 АА9 и АА10 - адвоката АА21А, браниоца окривљеног АА11 - адвоката АА47А и бранилаца окривљеног АА11 - адвоката АА47А1 и АА47А2, а по службеној дужности у односу на окривљене: АА7, АА12, АА13, АА3, АА16, АА17, АА18, АА19, АА20, АА22, АА23, АА30, АА33, АА37, АА43, АА44, АА45, АА46, АА51, АА50, АА53, АА54, АА48, АА55, АА49 и АА39, ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Окружног суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр.66/10 (К.П.бр.14/06) од 11.11.2009.године, тако што се према окривљенима:

1. АА2, "следи ЈМБГ, и ближи подаци као што су подаци о надимку, родитељима, пребивалишту имовини, школској спреми, брачном стању, мал. деци, војној обавези, осуђиваности, поступцима у току…"

2. АА12, "следи ЈМБГ, и ближи подаци као што су подаци о надимку, родитељима, пребивалишту имовини, школској спреми, брачном стању, мал. деци, војној обавези, осуђиваности, поступцима у току…"

3. АА38, "следи ЈМБГ, и ближи подаци као што су подаци о надимку, родитељима, пребивалишту имовини, школској спреми, брачном стању, мал. деци, војној обавези, осуђиваности, поступцима у току…"

4. АА13, "следи ЈМБГ, и ближи подаци као што су подаци о надимку, родитељима, пребивалишту имовини, школској спреми, брачном стању, мал. деци, војној обавези, осуђиваности, поступцима у току…"

5. АА3, "следи ЈМБГ, и ближи подаци као што су подаци о надимку, родитељима, пребивалишту имовини, школској спреми, брачном стању, мал. деци, војној обавези, осуђиваности, поступцима у току…"

6. АА8, "следи ЈМБГ, и ближи подаци као што су подаци о надимку, родитељима, пребивалишту имовини, школској спреми, брачном стању, мал. деци, осуђиваности, поступцима у току…"

7. АА4, "следи ЈМБГ, и ближи подаци као што су подаци о надимку, родитељима, пребивалишту имовини, школској спреми, брачном стању, мал. деци, војној обавези, осуђиваности, поступцима у току…"

8. АА14, "следи ЈМБГ, и ближи подаци као што су подаци о надимку, родитељима, пребивалишту имовини, школској спреми, брачном стању, мал. деци, војној обавези, осуђиваности, поступцима у току…"

9. АА7, "следи ЈМБГ, и ближи подаци као што су подаци о надимку, родитељима, пребивалишту имовини, школској спреми, брачном стању, мал. деци, војној обавези, осуђиваности, поступцима у току…"

10. АА15, "следи ЈМБГ, и ближи подаци као што су подаци о надимку, родитељима, пребивалишту имовини, школској спреми, брачном стању, мал. деци, војној обавези, осуђиваности, поступцима у току…"

11. АА16, "следи ЈМБГ, и ближи подаци као што су подаци о надимку, родитељима, пребивалишту имовини, школској спреми, брачном стању, мал. деци, војној обавези, осуђиваности, поступцима у току…"

12. АА17, "следи ЈМБГ, и ближи подаци као што су подаци о надимку, родитељима, пребивалишту имовини, школској спреми, брачном стању, мал. деци, војној обавези, осуђиваности, поступцима у току…"

13. АА44, "следи ЈМБГ, и ближи подаци као што су подаци о надимку, родитељима, пребивалишту имовини, школској спреми, брачном стању, мал. деци, осуђиваности, поступцима у току…"

14. АА45, "следи ЈМБГ, и ближи подаци као што су подаци о надимку, родитељима, пребивалишту имовини, школској спреми, брачном стању, мал. деци, војној обавези, осуђиваности, поступцима у току…"

15. АА18, "следи ЈМБГ, и ближи подаци као што су подаци о надимку, родитељима, пребивалишту имовини, школској спреми, брачном стању, мал. деци, војној обавези, осуђиваности, поступцима у току…"

16. АА46, "следи ЈМБГ, и ближи подаци као што су подаци о надимку, родитељима, пребивалишту имовини, школској спреми, брачном стању, мал. деци, војној обавези, осуђиваности, поступцима у току…"

17. АА5, "следи ЈМБГ, и ближи подаци као што су подаци о надимку, родитељима, пребивалишту имовини, школској спреми, брачном стању, мал. деци, војној обавези, осуђиваности, поступцима у току…"

18. АА19, "следи ЈМБГ, и ближи подаци као што су подаци о надимку, родитељима, пребивалишту имовини, школској спреми, брачном стању, мал. деци, војној обавези, осуђиваности, поступцима у току…"

19. АА20, "следи ЈМБГ, и ближи подаци као што су подаци о надимку, родитељима, пребивалишту имовини, школској спреми, брачном стању, мал. деци, војној обавези, осуђиваности, поступцима у току…"

20. АА6, "следи ЈМБГ, и ближи подаци као што су подаци о надимку, родитељима, пребивалишту имовини, школској спреми, брачном стању, мал. деци, војној обавези, осуђиваности, поступцима у току…"

21. АА9, "следи ЈМБГ, и ближи подаци као што су подаци о надимку, родитељима, пребивалишту имовини, школској спреми, брачном стању, мал. деци, војној обавези, осуђиваности, поступцима у току…"

22. АА24, "следи ЈМБГ, и ближи подаци као што су подаци о надимку, родитељима, пребивалишту имовини, школској спреми, брачном стању, мал. деци, осуђиваности, поступцима у току…"

23. АА22, "следи ЈМБГ, и ближи подаци као што су подаци о надимку, родитељима, пребивалишту имовини, школској спреми, брачном стању, мал. деци, војној обавези, осуђиваности, поступцима у току…"

24. АА10, "следи ЈМБГ, и ближи подаци као што су подаци о надимку, родитељима, пребивалишту имовини, школској спреми, брачном стању, мал. деци, војној обавези, осуђиваности, поступцима у току…"

25. АА25, "следи ЈМБГ, и ближи подаци као што су подаци о надимку, родитељима, пребивалишту имовини, школској спреми, брачном стању, мал. деци, осуђиваности, поступцима у току…"

26. АА29, "следи ЈМБГ, и ближи подаци као што су подаци о надимку, родитељима, пребивалишту имовини, школској спреми, брачном стању, мал. деци, војној обавези, осуђиваности, поступцима у току…"

27. АА23, "следи ЈМБГ, и ближи подаци као што су подаци о надимку, родитељима, пребивалишту имовини, школској спреми, брачном стању, мал. деци, војној обавези, осуђиваности, поступцима у току…"

28. АА11, "следи ЈМБГ, и ближи подаци као што су подаци о надимку, родитељима, пребивалишту имовини, школској спреми, брачном стању, мал. деци, војној обавези, осуђиваности, поступцима у току…"

29. АА26, "следи ЈМБГ, и ближи подаци као што су подаци о надимку, родитељима, пребивалишту имовини, школској спреми, брачном стању, мал. деци, осуђиваности, поступцима у току…"

30. АА31, "следи ЈМБГ, и ближи подаци као што су подаци о надимку, родитељима, пребивалишту имовини, школској спреми, брачном стању, мал. деци, војној обавези, осуђиваности, поступцима у току…"

31. АА30, "следи ЈМБГ, и ближи подаци као што су подаци о надимку, родитељима, пребивалишту имовини, школској спреми, брачном стању, мал. деци, војној обавези, осуђиваности, поступцима у току…"

32. "следи ЈМБГ, и ближи подаци као што су подаци о надимку, родитељима, пребивалишту имовини, школској спреми, брачном стању, мал. деци, војној обавези, осуђиваности, поступцима у току…"

33. АА28, "следи ЈМБГ, и ближи подаци као што су подаци о надимку, родитељима, пребивалишту имовини, школској спреми, брачном стању, мал. деци, војној обавези, осуђиваности, поступцима у току…"

34. АА33, "следи ЈМБГ, и ближи подаци као што су подаци о надимку, родитељима, пребивалишту имовини, школској спреми, брачном стању, мал. деци, осуђиваности, поступцима у току…"

35. АА34, "следи ЈМБГ, и ближи подаци као што су подаци о надимку, родитељима, пребивалишту имовини, школској спреми, брачном стању, мал. деци, војној обавези, осуђиваности, поступцима у току…"

36. АА35, "следи ЈМБГ, и ближи подаци као што су подаци о надимку, родитељима, пребивалишту имовини, школској спреми, брачном стању, мал. деци, војној обавези, осуђиваности, поступцима у току…"

37. АА27, "следи ЈМБГ, и ближи подаци као што су подаци о надимку, родитељима, пребивалишту имовини, школској спреми, брачном стању, мал. деци, осуђиваности, поступцима у току…"

38. АА36, "следи ЈМБГ, и ближи подаци као што су подаци о надимку, родитељима, пребивалишту имовини, школској спреми, брачном стању, мал. деци, војној обавези, осуђиваности, поступцима у току…"

39. АА37, "следи ЈМБГ, и ближи подаци као што су подаци о надимку, родитељима, пребивалишту имовини, школској спреми, брачном стању, мал. деци, војној обавези, осуђиваности, поступцима у току…"

40. АА38, "следи ЈМБГ, и ближи подаци као што су подаци о надимку, родитељима, пребивалишту имовини, школској спреми, брачном стању, мал. деци, војној обавези, осуђиваности, поступцима у току…"

41. АА51, "следи ЈМБГ, и ближи подаци као што су подаци о надимку, родитељима, пребивалишту имовини, школској спреми, брачном стању, мал. деци, војној обавези, осуђиваности, поступцима у току…"

42. АА50, "следи ЈМБГ, и ближи подаци као што су подаци о надимку, родитељима, пребивалишту имовини, школској спреми, брачном стању, мал. деци, војној обавези, осуђиваности, поступцима у току…"

43. АА53, "следи ЈМБГ, и ближи подаци као што су подаци о надимку, родитељима, пребивалишту имовини, школској спреми, брачном стању, мал. деци, војној обавези, осуђиваности, поступцима у току…"

44. АА54, "следи ЈМБГ, и ближи подаци као што су подаци о надимку, родитељима, пребивалишту имовини, школској спреми, брачном стању, мал. деци, осуђиваности, поступцима у току…"

45. АА48, "следи ЈМБГ, и ближи подаци као што су подаци о надимку, родитељима, пребивалишту имовини, школској спреми, брачном стању, мал. деци, војној обавези, осуђиваности, поступцима у току…"

46. АА55, "следи ЈМБГ, и ближи подаци као што су подаци о надимку, родитељима, пребивалишту имовини, школској спреми, брачном стању, мал. деци, војној обавези, осуђиваности, поступцима у току…"

47. АА49, "следи ЈМБГ, и ближи подаци као што су подаци о надимку, родитељима, пребивалишту имовини, школској спреми, брачном стању, мал. деци, војној обавези, осуђиваности, поступцима у току…" и

48. АА39, "следи ЈМБГ, и ближи подаци као што су подаци о надимку, родитељима, пребивалишту имовини, школској спреми, брачном стању, мал. деци, војној обавези, осуђиваности, поступцима у току…"

на основу члана 354 став 1 тачка 3 Законика о кривичном поступку

ОДБИЈА ОПТУЖБА
да су:

у периоду од 1. јула 2004.године, до 14. маја 2006.године, као радници Одељења наплате путарине ЈП «Путеви Србије» у Београду и Нишу, постали припадници организоване криминалне групе, коју су организовали окривљени АА1 и сада пок. ААП3, са другим непознатим лицима, ближе неутврђеног датума, средином 2004.године, и то радници на наплатним станицама «01 Београд» и «29 Ниш», АА2, АА19 (који је као припадник предузимао радње до пред крај марта 2006.године), АА32, сада пок. ААП, АА13, АА12 (који је постао припадник ове групе септембра 2005.године), АА38, АА16, АА14, АА3 (који је постао припадник ове групе септембра 2005.године), АА8, АА4, АА7, АА15, АА17, АА44, АА45, АА18, АА46, АА5 (који је постао припадник ове групе октобра 2004.године), сада пок. ААП1, АА9, АА24 (која је постала припадник ове групе почев од средине 2005.године), АА22 (који је као припадник предузимао радње до 01.05.2006.године), АА10 (који је постао припадник ове групе од почетка 2005.године), АА25 (која је као припадник предузимала радње до 31.01.2006.године), АА29 (који је као припадник предузимао радње до 20.04.2006.године), АА23 (који је као припадник предузимао радње до 31.01.2006.године и од 09.05.2006.године, до краја периода), сада пок. ААП2, АА11 (који је као припадник предузимао радње до 12.01.2006.године и од 10.05.2006.године, до краја периода), АА26, АА31 (који је као припадник предузимао радње до 31.01.2006.године), АА30, АА28, АА33, АА34, АА35 (који је као припадник предузимао радње до 31.01.2006.године), АА27 (која је као припадник предузимала радње до краја 2005.године), АА36, АА37, АА38 (који је постао припадник ове групе почев од 06.10.2005.године и који је у том својству предузимао радње до 21.03.2006.године), АА51, АА50, АА53, АА54, АА48, АА55, АА49 и АА39 и радници АД «Микрос електроник» из Ниша, окривљени АА20 и АА6 (који је постао припадник ове групе од октобра 2004.године), са циљем да, ради стицања финансијске добити, врше кривична дела злоупотребе службеног положаја из члана 359. став 3. у вези ставова 1. и 4. Кривичног Законика, за која је прописана казна затвора у трајању дужем од три године, при чему је сваки члан имао унапред одређени задатак и улогу и где је делатност криминалне групе планирана и спровођена на дуже време, уз примену одређених правила интерне контроле и дисциплине чланова и где су у вршењу такве делатности коришћене пословне структуре оштећеног ЈП «Путеви Србије», са седиштем у Београду, са планом да се, преко наведених радника АД «Микрос електроник» и радника АОП Одељења наплате путарине, који су били задужени за одржавање електронског система наплате, на делу ауто пута између наплатних станица «01 Београд» и «29 Ниш», осмисле и израде техничке могућности да се незаконито прибавља новчана корист од послова наплате посебне накнаде за употребу дела ауто пута, што је учињено помоћу посебно конструисаних каблова у ту сврху, који су у кабинама издавања наплатних картица за возила страних регистарских таблица «девете категорије» (у која према Правилнику о обављању послова наплате посебне накнаде за употребу пута или путног објекта, који је донела Републичка дирекције за путеве, спадају моторна возила висине веће од 1,3 м код предње осовине вучног возила са више од три осовине), омогућили истовремено штампање наплатних картица путарине у два примерка, са истим серијским бројем и другим идентификационим подацима, при чему је у електронском систему евидентирано, да је одштампана само једна картица, а у кабинама наплате, при наплати првог примерка такве картице, омогућили пролазак возила при подизању механичке баријере - рампе, без евидентирања проласка у електронском систему, уз коришћење нелегалног рачунарског фајла, који је код наплате наплатних картица, која се плаћала у виду накнаде за коришћење наведеног дела ауто пута, у техничком смислу омогућио штампање електронском систему, па су на тај начин окривљени, себи и другоме, прибавили имовинску корист у виду наплаћене, а неевидентиране путарине, при чему су били способни да схвате значај својих дела и да управљају својим поступцима, уједно свесни да су њихова дела забрањена, па су и поред тога хтели њихова извршења

- чиме би извршили кривично дело злочиначко удруживање из члана 346. став 2 у вези става 1 Кривичног законика.

На основу одредби члана 197 став 1 ЗКП, трошкови кривичног поступка, који се односе на одбијајући део ове пресуде, падају на терет буџетских средстава.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Окружног суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр.66/10 (К.П.бр.14/06) од 11.11.2009.године, окривљени АА1 је оглашен кривим за извршење кривичних дела: злочиначко удруживање из члана 346. став 1 КЗ и злоупотреба службеног положаја, из члана 359 став 3 у вези става 1 и 4 у подстрекавању у вези члана 34 КЗ, а окривљени: АА2, АА12, АА38, АА13, АА3, АА8, АА4, АА14, АА7, АА15, АА16, АА17, АА44, АА45, АА18, АА46, АА5, АА19, АА20, АА6, АА9, АА24, АА22, АА10, АА25, АА29, АА23, АА11, АА26, АА31, АА30, АА32, АА28, АА33, АА34, АА35, АА27, АА36, АА37 и АА38, за извршење кривичних дела: злочиначко удруживање из члана 346. став 2, у вези става 1 КЗ и злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4, у саизвршилаштву у вези члана 33. КЗ.

Због тога је првостепени суд, применом одредби чланова: 4, 14, 22, 25, 42, 45 и 54 КЗ, а у односу на окривљеног АА38 и применом одредби чланова 56 и 57 КЗ, за наведена кривична дела окривљенима прво утврдио појединачне казне, а потом их је, применом наведених законских одредаби, као и одредби члана 60 KЗ и члана 356 ЗКП, за иста осудио на јединствене казне затвора, па је тако: окривљеном АА1 - за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 1 КЗ, утврдио казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 2 (два) месеца, а за кривично дело злоупотреба службеног положаја у подстрекавању из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 34 КЗ, казну затвора у трајању од 5 (пет) година и осудио га на јединствену казну затвора у трајању од 6 (шест) година, у коју му је, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунато и време проведено у притвору од 24.5.2006.године до 01.02.2008. године; окривљеном АА2 - за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 КЗ, утврдио казну затвора у трајању од 4 (четири) месеца, а за кривично дело з злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33 КЗ казну затвора у трајању од 3 (три) године. и осудио га на јединствену казну затвора у трајању од 3 (три) године и 2 (два) месеца, у коју му је, сходно одредбама члана 63 КЗ урачунато и време проведено у притвору од 24.5.2006.године до 01.02.2008.године; окривљеном АА12 - за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 КЗ, утврдио казну затвора у трајању од 5 (пет) месеци, а за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33 КЗ казну затвора у трајању од 3 (три) године и 7 (седам) месеца. и осудио га на јединствену казну затвора у трајању од 3 (три) године и 10 (десет) месеци, у коју му је, сходно одредбама члана 63 КЗ урачунато и време проведено у притвору од 24.5.2006.године до 14.09.2007.године; окривљеном АА38 - за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 КЗ, утврдио казну затвора у трајању од 6 (шест) месеци, а за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33 КЗ казну затвора у трајању од 4 (четири) године и осудио га на јединствену казну затвора у трајању од 4 (четири) године и 4 (четири) месеца, у коју му је, сходно одредбама члана 63 КЗ урачунато и време проведено у притвору од 24.5.2006.године до 14.09.2007.године; окривљеном АА13 - за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 КЗ, утврдио казну затвора у трајању од 6 (шест) месеци, а за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33 КЗ казну затвора у трајању од 4 (четири) године и осудио га на јединствену казну затвора у трајању од 4 (четири) године и 4 (четири) месеца, у коју му је, сходно одредбама члана 63 КЗ урачунато и време проведено у притвору од 11.11.2006.године до 14.09.2007.године; окривљеном АА3 - за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 КЗ, утврдио казну затвора у трајању од 3 (три) месеца, а за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33 КЗ казну затвора у трајању од 2 (две) године и 4 (четири) месеца и осудио га на јединствену казну затвора у трајању од 2 (две) године и 5 (пет) месеца, у коју му је, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунато и време проведено у притвору од 24.05.2006.године до 17.11.2006.године; окривљеној АА8 - за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 КЗ, утврдио казну затвора у трајању од 3 (три) месеца, а за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33 КЗ казну затвора у трајању од 2 (две) године и 6 (шест) месеца и осудио је на јединствену казну затвора у трајању од 2 (две) године и 7 (седам) месеци; окривљеном АА4 - за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 КЗ, утврдио казну затвора у трајању 4 (четири) месеца, а за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33 КЗ казну затвора у трајању од 3 (три) године и 2 (два) месеца и осудио га на јединствену казну затвора у трајању од 3 (три) године и 4 (четири) месеца, у коју му је, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунато и време проведено у притвору од 24.05.2006.године до 29.06.2007.године; окривљеном АА14 - за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 КЗ, утврдио казну затвора у трајању 4 (четири) месеца, а за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33 КЗ казну затвора у трајању од 3 (три) године и 8 (осам) месеци и осудио га на јединствену казну затвора у трајању од 3 (три) године и 10 (десет) месеци, у коју му је, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунато и време проведено у притвору од 24.05.2006.године до 14.09.2007.године; окривљеном АА7 - за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 КЗ утврдио казну затвора у трајању 4 (четири) месеца, а за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33 КЗ казну затвора у трајању од 2 (две) године и 10 (десет) месеца и осудио га на јединствену казну затвора у трајању од 3 (три) године, у коју му је, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунато и време проведено у притвору од 24.05.2006.године до 29.06.2007.године; окривљеном АА15 - за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 КЗ утврдио казну затвора у трајању 4 (четири) месеца, а за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33 КЗ, казну затвора у трајању од 3 (три) године и 4 (четири) месеца и осудио га на јединствену казну затвора у трајању од 3 (три) године и 6 (шест) месеци, у коју му је, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунато и време проведено у притвору од 24.05.2006.године до 21.8.2007.године; окривљеном АА16 - за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 КЗ утврдио казну затвора у трајању 6 (шест) месеца, а за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33 КЗ казну затвора у трајању од 4 (четири) године и осудио га на јединствену казну затвора у трајању од 4 (четири) године и 4 (четири) месеца, у коју му је, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунато и време проведено у притвору од 24.05.2006.године до 14.09.2007.године; окривљеном АА17 - за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 КЗ утврдио казну затвора у трајању 4 (четири) месеца, а за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33 КЗ казну затвора у трајању од 3 (три) године и осудио га на јединствену казну затвора у трајању од 3 (три) године и 2 (два) месеца, у коју му је, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунато и време проведено у притвору од 24.05.2006.године до 29.06.2007.године; окривљеној АА44 - за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 КЗ утврдио казну затвора у трајању 4 (четири) месеца, а за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33 КЗ казну затвора у трајању од 2 (две) године и 9 (девет) месеца и осудио је на јединствену казну затвора у трајању од 2 (две) године и 11 (једанаест) месеци, у коју јој је, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунато и време проведено у притвору од 24.05.2006.године до 29.06.2007.године; окривљеном АА45 - за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 КЗ утврдио казну затвора у трајању 4 (четири) месеца, а за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33 КЗ казну затвора у трајању од 3 (три) године и осудио га на јединствену казну затвора у трајању од 3 (три) године и 2 (два) месеца, у коју му је, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунато и време проведено у притвору од 24.05.2006.године до 29.06.2007.године; окривљеном АА18 - за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 КЗ утврдио казну затвора у трајању 4 (четири) месеца, а за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33 КЗ казну затвора у трајању од 2 (две) године и 10 (десет) месеца и осудио га на јединствену казну затвора у трајању од 3 (три) године, у коју му је, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунато и време проведено у притвору од 24.05.2006.године до 29.06.2007.године; окривљеном АА46 - за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 КЗ утврдио казну затвора у трајању 4 (четири) месеца, а за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33 КЗ казну затвора у трајању од 3 (три) године и 2 (два) месеца и осудио га на јединствену казну затвора у трајању од 3 (три) године и 4 (четири) месеца, у коју му је, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунато и време проведено у притвору од 24.05.2006.године до 29.06.2007.године; окривљеном АА5 - за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 КЗ утврдио казну затвора у трајању 3 (три) месеца, а за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33 КЗ казну затвора у трајању од 2 (две) године и 8 (осам) месеца и осудио га на јединствену казну затвора у трајању од 2 (две) године и 9 (девет) месеци; окривљеном АА19 - за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 КЗ утврдио казну затвора у трајању 6 (шест) месеца, а за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33 КЗ казну затвора у трајању од 4 (четири) године и осудио га на јединствену казну затвора у трајању од 4 (четири) године и 4 (четири) године, у коју му је, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунато и време проведено у притвору од 24.05.2006.године до 02.11.2007.године; окривљеном АА20 - за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 КЗ утврдио казну затвора у трајању 4 (четири) месеца, а за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33 КЗ казну затвора у трајању од 2 (две) године и 10 (десет) месеци и осудио га на јединствену казну затвора у трајању од 3 (три) године; окривљеном АА6 - за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 КЗ утврдио казну затвора у трајању 3 (три) месеца, а за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33 КЗ казну затвора у трајању од 2 (две) године и 7 (седам) месеци и осудио га на јединствену казну затвора у трајању од 2 (две) године и 8 (осам) месеци; окривљеном АА9 - за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 КЗ утврдио казну затвора у трајању 3 (три) месеца, а за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33 КЗ казну затвора у трајању од 2 (две) године и 4 (четири) месеца и осудио га на јединствену казну затвора у трајању од 2 (две) године и 5 (пет) месеци, у коју му је, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунато и време проведено у притвору од 31.05.2006.године до 02.06.2007.године; окривљеној АА24 - за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 КЗ утврдио казну затвора у трајању 3 (три) месеца, а за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33 КЗ казну затвора у трајању од 2 (две) године и 4 (четири) месеца и осудио је на јединствену казну затвора у трајању од 2 (две) године и 5 (пет) месеци, у коју јој је, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунато и време проведено у притвору од 31.05.2006.године до 02.06.2007.године; окривљеном АА22 - за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 КЗ утврдио казну затвора у трајању 4 (четири) месеца, а за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33 КЗ казну затвора у трајању од 3 (три) године и 4 (четири) месеца и осудио га на јединствену казну затвора у трајању од 3 (три) године и 6 (шест) месеци, у коју му је, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунато и време проведено у притвору од 31.05.2006.године до 21.08.2007.године; окривљеном АА10 - за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 КЗ утврдио казну затвора у трајању 3 (три) месеца, а за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33 КЗ казну затвора у трајању од 2 (две) године и 3 (три) месеца и осудио га на јединствену казну затвора у трајању од 2 (две) године и 4 (четири) месеца, у коју му је, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунато и време проведено у притвору од 31.05.2006.године до 03.06.2006.године; окривљеној АА25 - за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 КЗ утврдио казну затвора у трајању 3 (три) месеца, а за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33 КЗ казну затвора у трајању од 2 (две) године и 2 (два) месеца и осудио га на јединствену казну затвора у трајању од 2 (две) године и 3 (три) месеца, у коју му је, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунато и време проведено у притвору од 31.05.2006.године до 03.06.2006.године; окривљеном АА29 - за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 КЗ утврдио казну затвора у трајању 4 (четири) месеца, а за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33 КЗ казну затвора у трајању од 3 (три) године и 2 (два) месеца и осудио га на јединствену казну затвора у трајању од 3 (три) године и 4 (четири) месеца, у коју му је, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунато и време проведено у притвору од 01.06.2006.године до 02.06.2006.године; окривљеном АА23 - за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 КЗ утврдио казну затвора у трајању 3 (три) месеца, а за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33 КЗ казну затвора у трајању од 2 (две) године и 5 (пет) месеци и осудио га на јединствену казну затвора у трајању од 2 (две) године и 6 (шест) месеци, у коју му је, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунато и време проведено у притвору од 01.06.2006.године до 03.06.2006.године; окривљеном АА11 - за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 КЗ утврдио казну затвора у трајању 4 (четири) месеца, а за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33 КЗ казну затвора у трајању од 3 (три) године и осудио га на јединствену казну затвора у трајању од 3 (три) године и 2 (два) месеца, у коју му је, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунато и време проведено у притвору од 01.06.2006.године до 02.06.2006.године; окривљеној АА26 - за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 КЗ утврдио казну затвора у трајању 3 (три) месеца, а за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33 КЗ казну затвора у трајању од 2 (две) године и 6 (шест) месеци и осудио је на јединствену казну затвора у трајању од од 2 (две) године и 7 (седам) месеци, у коју јој је, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунато и време проведено у притвору од 01.06.2006.године до 02.06.2006.године; окривљеном АА31 - за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 КЗ утврдио казну затвора у трајању 4 (четири) месеца, а за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33 КЗ казну затвора у трајању од 3 (три) године и осудио га на јединствену казну затвора у трајању од 3 (три) године и 2 (два) месеца, у коју му је, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунато и време проведено у притвору од 01.06.2006.године до 02.06.2006.године; окривљеном АА30 - за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 КЗ утврдио казну затвора у трајању 3 (три) месеца, а за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33 КЗ казну затвора у трајању од 2 (две) године и 6 (шест) месеца и осудио га на јединствену казну затвора у трајању од 2 (две) године и 7 (седам) месеци, у коју му је, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунато и време проведено у притвору од 01.06.2006.године до 03.06.2006.године; окривљеном АА32 - за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 КЗ утврдио казну затвора у трајању 10 (десет) месеца, а за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33 КЗ казну затвора у трајању од 4 (четири) године и 6 (шест) месеци и осудио га на јединствену казну затвора у трајању од 5 (пет) година и 2 (два) месеца, у коју му је, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунато и време проведено у екстрадиционом притвору у Републици Црној Гори од 17.02.2010.године до 17.06.2010.године и у притвору од 17.06.2010.године, па надаље; окривљеном АА28 - за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 КЗ утврдио казну затвора у трајању 4 (четири) месеца, а за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33 КЗ казну затвора у трајању од 3 (три) године и осудио га на јединствену казну затвора у трајању од 3 (три) године и 2 (два) месеца, у коју му је, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунато и време проведено у притвору од 01.06.2006.године до 15.06.2006.године; окривљеној АА33 - за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 КЗ утврдио казну затвора у трајању 4 (четири) месеца, а за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33 КЗ казну затвора у трајању од 2 (две) године и 8 (осам) месеци и осудио је на јединствену казну затвора у трајању од 2 (две) године и 10 (десет) месеци, у коју јој је, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунато и време проведено у притвору од 01.06.2006.године до 29.06.2007.године; окривљеном АА34, за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 КЗ утврдио казну затвора у трајању 4 (четири) месеца, а за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33 КЗ казну затвора у трајању од 3 (три) године и осудио га на јединствену казну затвора у трајању од 3 (три) године и 2 (два) месеца, у коју му је, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунато и време проведено у притвору од 02.06.2006.године до 21.08.2007.године; окривљеном АА35 - за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 КЗ утврдио казну затвора у трајању 4 (четири) месеца, а за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33 КЗ казну затвора у трајању од 3 (три) године и осудио га на јединствену казну затвора у трајању од 3 (три) године и 2 (два) месеца, у коју му је, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунато и време проведено у притвору од 02.06.2006.године до 21.08.2007.године; окривљеној АА27 - за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 КЗ утврдио казну затвора у трајању 3 (три) месеца, а за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33 КЗ казну затвора у трајању од 2 (две) године и 6 (шест) месеци и осудио га на јединствену казну затвора у трајању од 2 (две) године и 7 (седам) месеци, у коју му је, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунато и време проведено у притвору од 02.06.2006.године до 03.06.2006.године; окривљеном АА36 - за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 КЗ утврдио казну затвора у трајању 4 (четири) месеца, а за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33 КЗ казну затвора у трајању од 3 (три) године и 4 (четири) месеца и осудио га на јединствену казну затвора у трајању од 3 (три) године и 6 (шест) месеци, у коју му је, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунато и време проведено у притвору од 02.06.2006.године до 21.07.2007.године; окривљеном АА37 - за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 КЗ утврдио казну затвора у трајању 4 (четири) месеца, а за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33 КЗ казну затвора у трајању од 3 (три) године и 4 (четири) месеца и осудио га на јединствену казну затвора у трајању од 3 (три) године и 6 (шест) месеци, у коју му је, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунато и време проведено у притвору од 02.06.2006.године до 03.06.2006.године; окривљеном АА38 - за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 КЗ утврдио казну затвора у трајању 3 (три) месеца, а за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33 КЗ казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 5 (пет) месеци и осудио га на јединствену казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци.

Окривљенима су, на основу одредби члана 87 ставови 1 и 2 у вези са одредбама члана 79 став 1 тачка 7 и члана 80 КЗ, изричене и мере безбедности одузимања предмета, при чему је одузето: од окривљеног АА1 - један уређај за ометање мобилне телефоније ближе описан под тачком 8 потврде о привремено одузетим предметима, СУП Београд, УКП - Прво одељење, бр.02/01-95/06 од 24.05.2006.године и један мобилни телефон са претплатничком картицом, ближе описан под тачком 18 исте потврде (плави регистратор - истрага Ки.П.бр.23/06, II књига, стр.352/111); од окривљеног АА2 - интерне евиденције на обичним папирима, ближе описане под тачкама од 1 до 3 потврде о привремено одузетим предметима СУП Ниш - ОКП, бр.111/06 од 24.05.2006.године и три мобилна телефона са претплатничким картицама, ближе описана под тачкама од 8 до10 исте потврде, (плави регистратор - истрага Ки.П.бр.23/06, II књига, стр.365/118); од окривљеног АА12 - разна папирна документација, ближе описана под тачком 1 потврде о привремено одузетим предметима СУП Београд -УКП, бр.02/6 «0» стр.пов.бр.230-177/06 од 24.05.2006.године и три мобилна телефона са претплатничким картицама и део картице мобилног телефона, ближе описани под тачкама од 2 до 5 исте потврде, (плави регистратор - истрага Ки.П.бр.23/06, I књига, стр.132/37) и комадићи каро папира ближе описани под тачком 1 потврде о привремено одузетим предметима СУП Београд - УКП, Кри.пов.П.бр.316/06 од 24.05.2006.године (плави регистратор - истрага Ки.П.бр.23/06, I књига, стр.136/40); од окривљеног АА43 - заштитни кодови бројева телефона и једна картица ближе описани под тачкама од 1 до 5 потврде о привремено одузетим предметима СУП Београд - УКП, Прво одељење, бр.02/1-94/06 од 24.05.2006.године и пет мобилних телефона са претплатничким картицама, ближе описани под тачкама од 29 до 33 исте потврде (плави регистратор - истрага Ки.П.бр.23/06, I књига, стр.183/63); од окривљеног АА14 - три мобилна телефона са претплатничким картицама, ближе наведена под тачком 8 потврде о привремено одузетим предметима СУП Београд - УКП, Прво одељење, бр.02/1-104/06 од 24.05.2006.године (плави регистратор - истрага Ки.П.бр.23/06, I књига, стр.102/25); од окривљеног АА16 - два мобилна телефона са претплатничким картицама, ближе наведена под тачкама 5 и 6 потврде о привремено одузетим предметима СУП Београд - УКП, Прво одељење, бр.02/1-103/06 од 24.05.2006.године, (плави регистратор - истрага Ки.П.бр.23/06, II књига, стр.552/15); од окривљеног АА45 - два мобилна телефона са претплатничким картицама, ближе описана под тачкама 1 и 2 потврде о привремено одузетим предметима СУП Београд - УКП, Прво одељење од 24.05.2006.године (плави регистратор - истрага Ки.П.бр.23/06, I књига, стр.157/53); од окривљеног АА20 - два компјутерска конектора и црвено-црни каблови, ближе описани у потврди о привремено одузетим предметима СУП Ниш од 24.05.2006.године на име АЂ (плави регистратор - истрага Ки.П.бр.23/06, IV књига, стр.820/234) и од окривљеног АА22 - један мобилни телефон са претплатничком картицом, ближе описан под тачком 1 потврде о привремено одузетим предметима СУП Ниш - ОКП бр.111/06 од 31.05.2006.године (плави регистратор - истрага Ки.П.бр.23/06, IV књига, стр.924/26).

На основу члана 206 став 2 у вези става 1 ЗКП, оштећеном предузећу ЈП „Путеви Србије“ из Београда је делимично досуђен имовинско-правно захтев, па су окривљени: АА1, АА2, АА12, АА38, АА13, АА3, АА8, АА4, АА14, АА7, АА15, АА16, АА17, АА44, АА45, АА18, АА46, АА5, АА19, АА20, АА6, АА9, АА24, АА22, АА10, Б АА29, АА26, АА30, АА32, АА28, АА33, АА34, АА36 и АА37, обавезани да истом солидарно исплате износ од 85.743.000,00 динара, у року од 15 дана, од правноснажности пресуде, под претњом извршења. Оштећено предузеће ЈП „Путеви Србије“ из Београда је, за преостали део постављеног имовинскоправног захтева у односу на окривљене: АА1, АА2, АА12, АА38, АА13, АА3, АА8, АА4, АА14, АА7, АА15, АА16, АА17, АА44, АА45, АА18, АА46, АА5, АА19, АА20, АА6, АА9, АА24, АА22, АА10, АА25, АА29, АА23, АА11, АА26, АА31, АА30, АА32, АА28, АА33, АА34, АА35, АА27, АА36, АА37 и АА38, упућено на парницу.

На основу одредби члана 196 став 1 ЗКП, у вези одредбама чланова. 193 и 194 ЗКП, сви окривљени који су оглашени кривим су обавезани да надокнаде трошкове предметног кривичног поступка, при чему је одређено да ће појединачни износи које треба да плате бити одређени посебним решењем. Уз то је одређено да окривљени: АА1, АА2, АА12, АА38, АА13, АА3, АА8, АА4, АА14, АА7, АА15, АА16, АА17, АА44, АА45, АА18, АА46, АА5, АА19, АА20, АА6, АА9, АА24, АА22, АА10, АА29, АА26, АА30, АА32, АА28, АА33, АА34, АА36, АА37, АА25, АА23, АА11, АА31, АА35, АА27 и АА38, на име паушала плате по 20.000, динара, у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом извршења.

У другом ставу предметне пресуде, окривљени: АА51, АА50, АА53, АА54, АА48, АА55, АА49 и АА39 су, на основу одредби члана 355 став 1 тачка 2 ЗКП, ослобођени од оптужбе да су: у периоду од 01.07.2004.године до 14.05.2006.године, у Београду и Нишу, извршили кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ и кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 у вези члана 33 КЗ. Притом је, сходно одредбама члана 197 став 1 ЗКП, одређено да трошкови кривичног поступка који се односе на ослобађајући део предметне пресуде, падну на терет буџетских средстава.

У трећем ставу првостепене пресуде, на основу одредби члана 354 став 1 тачка 1 ЗКП, против окривљених АА56 и АА57, је одбијена оптужба да су, у периоду 01.07.2004.године до 14.05.2006.године, у Београду и Нишу, извршили кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ и кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33 КЗ. Притом је, сходно одредбама члана 197 став 1 ЗКП, одређено да трошкови кривичног поступка који се односе на одбијајући део предметне пресуде, падну на терет буџетских средстава.

Против наведене пресуде жалбе су благовремено изјавили:

- тужилац Тужилашаштва за организовани криминал, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања из члана 370 став 1 ЗКП, битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП, повреде кривичног закона из члана 369 ЗКП и одлуке о казни из члана 371 став 1 ЗКП, са предлогом да се иста укине у делу који се односи на окривљене: АА51, АА50, АА53, АА54, АА48, АА55, АА49 и АА39 и врати првостепеном суду ''ради новог суђења'', а преиначи у односу на окривљене: АА1, АА12, АА13, АА14, АА16, АА19 и АА32 и истима изрекне строжија затворска казна;

- окривљени АА2, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона, одлуке о казни и трошковима кривичног поступка, са предлогом да Апелациони суд у Београду исту преиначи, тако што ће према њему, применом одредби члана 354 тачка 3 ЗКП, одбити оптужбу за кривично дело из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ и осудити га на блажу казну затвора. Тражио је да буде обавештен о седници већа.

- окривљени АА3, због одлуке о кривичној санкцији и одлуке о имовинско-правном захтеву, са предлогом да се иста у том делу преиначи, или пак укине и врати првостепеном суду на поновно суђење;

- окривљени АА4, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о казни и трошковима кривичног поступка, са предлогом да се иста преиначи, тако што ће се, применом одредби члана 354 тачка 3 ЗКП, одбити оптужба за кривично дело из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ, а он ослободити од оптужбе да је учинио кривично дело из члана 359 став 3 у вези става 1 и 4 КЗ. Тражио је да буде обавештен о седници већа;

- окривљени АА5, без навођења законских разлога и предлога какву одлуку треба да донесе другостепени суд, при чему из садржине исте произилази да првостепену пресуду побија због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања. Тражио је да буде обавештен о седници већа;

- окривљени АА6, због одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да се иста преиначи и њему изрекне условна осуда;

- окривљени АА7, због непотпуно и „нејасно“ утврђеног чињеничног стања, са предлогом да му се ''изречена казна смањи'';

- окривљена АА8, због погрешно утврђеног чињеничног стања, али без посебног предлога какву одлуку треба да донесе другостепени суд;

- окривљени АА9, без навођења законских разлога, са предлогом да се првостепена пресуда ''преиначи и укине и врати на поновно суђење'';

- окривљени АА10, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да се првостепена пресуда ''преиначи и укине'';

- окривљени АА11, без навођења разлога, при чему из садржине жалбе произилази да првостепену пресуду побија због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да се иста укине, а он ''прогласи невиним'';

- бранилац окривљеног АА1 - адвокат АА1А1, због битних повреда одредаба ЗКП, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, погрешне примене КЗ, одлуке о казни и одлуке о усвојеном имовинско-правном захтеву, са предлогом да се иста преиначи, окривљени АА1 ослободи од оптужбе и одбије имовинско-правни захтев, или укине и списи предмета врате првостепеном суду на поновно одлучивање, а ако се не усвоје ови предлози да се окривљеном АА1 изрекне блажа казна. Тражио је да окривљени и он буду обавештени о седници већа;

- бранилац окривљеног АА1 - адвокат АА1А, због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да се иста преиначи и окривљени АА1 ослободи од оптужбе, или укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање. Тражио је да његов брањеник и он буду обавештени о седници већа;

- бранилац окривљеног АА2 - адвокат АА2А, због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о казни и трошковима кривичног поступка, са предлогом да се иста преиначи и према окриљеном АА2, применом одредби члана 354 така 3 ЗКП, одбије оптужба за кривично дело из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ, као и у погледу одлуке о казни, тако што ће се он осудити на блажу казну. Тражио је да буде обавештен о седници већа;

- бранилац окривљеног АА12 - адвокат АА12А, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да се иста укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, или да се иста преиначи у погледу правне квалификације и казне која је изречена његовом брањенику. Тражио је да буде обавештен о седници већа;

- бранилац окривљеног АА13 - адвокат АА13А, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да се иста укине. Тражила је да окривљени и она буду обавештени о седници већа;

- бранилац окривљеног АА3 - адвокат АА3А, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, погрешне примене закона, и одлуке о кривичној санкцији и имовинско-правном захтеву, са предлогом да се иста преиначиу смислу жалбених навода, или да се иста укине и предмет врати првостепеном суду на поновни поступак и одлучивање. Тражио је да буде обавештен о седници већа;

- бранилац окривљеног АА4 - адвокат АА2А, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о казни и трошковима кривичног поступка, са предлогом да се иста преиначи и према АА4 одбије оптужба за кривично дело из члана 346 став 2 у вези сава 1 КЗ, а да се у односу на кривично дело из члана 359 став 3 у вези став 1 и 4 КЗ иста укине и врати на поновно одлучивање. Тражио је да буде обавештен о седници већа.

- бранилац окривљеног АА14 по службеној дужности - адвокат АА14А, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, одлуке о кривичним санкцијама, трошковима кривичног поступка и имовинско правном захтеву, са предлогом да се иста укине и врати првостепеном суду на поновни поступак, или преиначи и АА14 ослободи од оптужбе, или да му се изрекне блажа казна. Тражила је да окривљени и она буду обавештени о седници већа.

- бранилац окривљеног АА15 по службеној дужности - адвокат АА15А, због битних повреда ЗКП, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, погрешне примене КЗ, одлуке о казни и усвојеном имовинско-правном захтеву, са предлогом да се иста преиначи и окривљени АА15 ослободи од оптужбе и одбије имовинско правни захтев, или да се иста укине и списи предмета врате првостепеном суду на поновно одлучивање, а у супротном, уколико се не усвоје жалбени предлози, да се окривљеном изрекне блажа казна. Предложио је да окривљени и он буду обавештени о седници већа;

- бранилац окривљеног АА16 - адвокат АА16А, због битних повреда ЗКП, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, погрешне примене КЗ, одлуке о казни и усвојеном имовинско-правном захтеву, са предлогом да се иста преиначи и окривљени АА16 ослободи од оптужбе и одбије имовинско правни захтев, или да се иста укине и списи предмета врате првостепеном суду на поновно одлучивање. Предложио је да окривљени и он буду обавештени о седници већа;

- бранилац окривљеног АА17 - адвокат АА17А, због битне повреде одредаба ЗКП, погрешне примене закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да се иста укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање, или преиначи, тако што ће се окривљени АА17 ослободити од оптужбе, уз алтернативни предлог да се окривљеном АА17 изрекне казна затвора у краћем трајању, или условна осуда, уз претходно преиначење правне квалификације кривичног дела на кривично дело из из члана 359 став 4 у вези става 1 КЗ. Тражио је да се закаже и одржи јавна седница и да се на исту позове окривљени АА17;

- бранилац окривљеног АА18 - адвокат АА18А, због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, одлуке о казни, са предлогом да се иста укине и врати првостепеном суду на поновни поступак, или преиначи и АА18 ослободи од оптужбе. Тражио је да окривљени и он буду обавештени о седници већа.

- браниоци окривљеног АА19 - адвокати: АА19А и АА19А1, због битне повреде одредаба ЗКП, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, одлуке о казни и одлуке о трошковима поступка и имовинско-правном захтеву, са предлогом да се првостепена пресуда преиначи и окривљени АА19 ослободи од оптужбе за кривична дела из члана 346 став 2 КЗ према и члана 359 став 3 КЗ, или да се иста укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање. Тражили су да окривљени и они буду обавештени о седници већа;

- бранилац окривљеног АА20 - адвоката АА20А, због одлуке о казни, са предлогом да се окривљеном изрекне блажа јединствена казна;

- бранилац окривљеног АА6 - адвокат АА21А, због свих законских разлога, са предлогом да се иста преиначи и окривљеном АА6 изрекне условна осуда, или да се иста укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање. Тражио је да окривљени и он буду обавештени о седници већа;

- бранилац окривљеног АА22 - адвокат АА23А, због битне повреде одредаба ЗКП, погрешне примене закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да се иста преиначи, тако што ће се окривљени АА22 ослободити од оптужбе, или укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање. Тражио је да окривљени и он буду обавештени о седници већа;

- бранилац окривљеног АА23 - адвокат АА23А, због битне повреде одредаба ЗКП, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о казни, са предлогом да се првостепена пресуда укине и врати на поновни поступак, или да се иста преиначи и окривљеном АА23 изрекне ослобађајућа пресуда, или пак да му се изрекне блажа казна. Тражио је да окривљени и он буду обавештени о седници већа;

- бранилац окривљеног АА23 - адвокат АА23А1, због повреде кривичног закона и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да се пресуда у делу који се односи на овог окривљеног преиначи и исти ослободи од оптужбе за кривично дело из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ, а да му се за учињено кривично дело из члана 359 став 3 у вези става 1 и 4 КЗ изрекне блажа казна и ослободи од обавезе плаћања судских трошкова;

- бранилаца окривљених: АА24, АА25, АА26, АА27, АА28 и АА29 - адвокати: АА27А, АА27А1 и АА27А2, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, непотпуно утврђеног чињеничног стања, одлуке о казни и имовинско-правном захтеву, са предлогом да се првостепена пресуда преиначи и према именованим окривљенима за кривична дела из члана 346 став 2 КЗ, на основу члана 354 тачка 3 ЗКП, одбије оптужба, да се у односу на кривично дело и члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 КЗ иста укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање, или преиначи и именовани окривљенима изрекну блаже затворске казне и условне осуде. Тражили су да окривљени и они буду обавештени о седници већа;

- бранилац окривљене АА25 - адвокат АА25А, због битне повреде одредаба ЗКП, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о казни, са предлогом да се првостепена пресуда преиначи и окривљеној изрекне блажа казна. Тражио је да буде обавештени о седници већа;

- бранилац окривљеног АА30 - адвокат АА30, због одлуке о кривичној санкцији, одузимању имовинске користи, трошковима кривичног поступка и имовинско правном захтеву, са предлогом да се првостепена пресуда преиначи и окривљеном казна смањи, или да се иста укине и врати на поновно одлучивање. Тражио је да буде обавештен о седници већа;

- бранилац окривљеног АА31 - адвокат АА31А, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, одлуке о казни, са предлогом да се првостепена пресуда укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање, или да се иста преиначи и окривљеном АА31 изрекне блажа казна. Тражио је да окривљени и он буду обавештени о седници већа;

 - бранилац окривљеног АА32 - адвокат АА32А, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичним санкцијама, одузимању имовинске користи, трошковима кривичног поступка и имовинско-правним захтевима, са предлогом да се иста преиначи и окривљени АА32 ослободи од оптужбе, или да се иста укине и врати поступак на поновно суђење. Тражио је да окривљени и он буду обавештени о седници већа;

- бранилац окривљеног АА32 по службеној дужности - адвокат АА54А, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичним санкцијама, одузимању имовинске користи, трошковима кривичног поступка и имовинско-правним захетвима, са предлогом да се иста укине и врати на поновно суђење;

- бранилац окривљене АА33 - адвокат АА33А, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији и одузимању имовинске користи, са предлогом да се иста преиначи и окривљена ослободи од оптужбе, или да јој се изрекне блажа кривична санкција. Тражио је да окривљени и он буду обавештени о седници већа;

- бранилац окривљеног АА34 - адвоката АА34А, због повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичним санкцијама и имовинско правном захтеву, са предлогом да се иста преиначи и у односу на кривично дело из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ према окривљеном АА34 одбије оптужба, а да се за кривично дело из члана 359 К3 ослободи од оптужбе, или да се побијана пресуда у целости укине и предмет врати на поновни поступак. Тражио је да окривљени и он буду обавештени но седници другостепеног већа;

- бранилац окривљеног АА35 по службеној дужности - адвокат АА35А, због битних повреда одредаба ЗКП, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, одлуке о казни и одлуке о трошковима поступка, са предлогом да се првостепена пресуда преиначи и у односу на кривично дело из члана 346 став 2 КЗ према окривљеном АА35 одбије оптужба, а да се за кривично дело из члана 359 став 3 КЗ он ослободи од одговорности, или да се иста укине и предмет врати првостепеном суду на поновни поступак и одлучивање. Тражила је да окривљени и она буду обавештени о седници већа;

- бранилац окривљеног АА36 - адвокат АА32А, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичним санкцијама, одузимању имовинске користи, трошковима кривичног поступка и имовинско-правним захтевима, са предлогом да се иста преиначи и окривљени АА36 ослободи од оптужбе, или да се иста укине и врати на поновни поступак. Тражио је да окривљени и он буду обавештени о седници већа;

- бранилац окривљеног АА36 - адвокат АА33А, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији и одузимању имовинске користи, са предлогом да се иста преиначи и окривљени АА36 ослободи од оптужбе, или да му се изрекне блажа санкција. Тражио је да окривљени и он буду обавештени о седници већа;

- браниоци окривљеног АА37 - адвокати: АА37А1 и АА37А1, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичним санкцијама, трошковима кривичног поступка и имовинско-правним захтевима, са предлогом да се отвори претрес у смислу члана 377 ЗКП, или да се првостепена пресуда преиначи и окривљени АА37 ослободи од оптужбе. Тражио је да окривљени и он буду обавештени о седници већа;

- бранилац окривљеног АА38 - адвокат АА38А, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде закона и одлуке о казни, са предлогом да се иста укине и предмет упути првостепеном суду на поновно суђење, а да се према окривљеном АА38, применом одредбе члана 354 тачка 3 ЗКП одбије оптужба за кривично дело из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ. Тражио је да буде обавештен о седници већа;

- бранилац окривљених: АА8, АА5, АА9 и АА10 - адвоката АА21А, због свих законом предвиђених разлога, са предлогом да се иста укине у односу на именоване окривљене и врати првостепеном суду на ''поновно разматрање и одлуку'', а алтернативно да се иста преиначи у погледу одлуке о казни и истима ''смање казне'';

- бранилац окривљеног АА38 - адвокат АА43А, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да се иста укине и предмет врати на поновно суђење, или да другостепени суд отвори претрес ради утврђивања спорних чињеница на које је у жалби указано, или да се иста преиначи и окривљени ослободи од оптужбе, или да му се изрекне блажа казна;

- бранилац окривљене АА44 - адвокат АА43А, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да се иста укине и предмет врати на поновно суђење, или да другостепени суд отвори претрес ради утврђивања спорних чињеница на које је у жалби указано, или да се иста преиначи и окривљена ослободи од оптужбе, или да јој се изрекне блажа казна;

- бранилац окривљеног АА45 - адвокат АА43А, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да се иста укине и предмет врати на поновно суђење, или да другостепени суд отвори претрес ради утврђивања спорних чињеница на које је у жалби указано, или да се иста преиначи и окривљени ослободи од оптужбе, или да му се изрекне блажа казна;

- бранилац окривљеног АА46 - адвокат АА43А, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да се иста укине и предмет врати на поновно суђење, или да другостепени суд отвори претрес ради утврђивања спорних чињеница на које је у жалби указано, или да се иста преиначи и окривљени ослободи од оптужбе, или да му се изрекне блажа казна;

- бранилац окривљеног АА11 - адвокат АА47А, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да се иста преиначи и окривљени АА11 ослободи од оптужбе, или да се иста укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење. Тражио је да окривљени и он буду обавештени о седници већа;

- браниоци окривљеног АА11 - адвокати АА47А1 и АА47А2, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о кривичној санкцији - казни, са предлогом да се иста преиначи и према окривљеном АА11 донесе одбијајућа пресуда за кривично дело из члана 346 став 2 КЗ, да се у односу на кривично дело из члана 359 став 3 КЗ иста укине да би се у поновномн поступку отклонили недостаци, или да се првостепена пресуда преиначи и окривљени АА11 ослободи од оптужбе, или пак да му се применом чланова 56 и 57 КЗ изрекне најмања казна коју закон дозвољава. Тражили су да окривљени и они буду обавештени о седници већа;

Одговор на жалбу тужиоца Тужилаштва за организовани криминал поднели су:

- окривљени АА16, без посебног предлога;

- бранилац окривљене АА54 - адвокат АА51А, са предлогом да се иста одбије као неоснована, а потврди пресуда којом је именована ослобођена од оптужбе. Тражио је да окривљена и он буду обавештени о седници већа;

- бранилац окривљеног АА49 - адвокат АА20, са предлогом да се иста одбије као неоснована;

- бранилац окривљеног АА51 - адвокат АА51А, са предлогом да се иста одбије као неоснована, а потврди пресуда којом је именовани ослобођен од оптужбе. Тражио је да окривљени и он буду обавештени о седници већа;

- бранилац окривљеног АА55 - адвокат АА33А, са предлогом да се иста одбије као неоснована. Тражио је да окривљени буде обавештен о седници већа;

- бранилац окривљеног АА48 - адвокат АА33А, са предлогом да се иста одбије као неоснована. Тражио је да окривљени буде обавештен о седници већа;

- бранилац окривљеног АА53 - адвокат др. АА53А, са предлогом да се иста у односу на АА53 одбије као неоснована. Тражио је да окривљени и он буду обавештени о седници већа;

- бранилац окривљеног АА39 - адвокат АА15А, са предлогом да се иста одбије као неоснована;

- браниоци окривљеног АА19 - адвокати АА19А и АА19А1, са предлогом да се иста одбије као неоснована;

- бранилац окривљеног АА13 - адвокат АА13А, са предлогом да се иста одбије као неоснована;

- бранилац окривљеног АА1 - адвокат АА1А1, са предлогом да се иста одбије као неоснована;

- бранилац окривљеног АА16 - адвокат АА16А, са предлогом да се иста одбије као неоснована.

У поднеску Ктж.бр.314/10 од 08.12.2010.године, тужилац Тужилаштва за организовани криминал је изнео мишљење да Апелациони суд у Београду треба да уважи, као основану, жалбу тужиоца Тужилаштва за организовани криминал и укине првостепену пресуду у делу који се односи на окривљене који су ослобођени од оптужбе: АА51, АА50, АА53, АА54, АА48, АА55, АА49 и АА39 и предмет врати на поновно суђење, да у односу на окривљене: АА1, АА12, АА13, АА14, АА16, АА19 и АА32, исту преиначи само у погледу одлуке о кривичним санкцијама и осуди их на јединствене казне затвора у дужем временском трајању, да је жалба браниоца окривљеног АА20 основана и да првостепену пресуду у односу на њега треба преиначити у погледу одлуке о кривичној санкцији и осудити га на казну затвора у краћем временском трајању, те да су жалбе осталих окривљених и бранилаца окривљених неосноване и да првостепену пресуду у том делу треба потврдити.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа у смислу члана 375 ЗКП, на којој је размотрио списе предмета, заједно са побијаном пресудом и жалбама, па је по оцени навода и предлога изнетих у жалбама, одговору на жалбу, као и предлога тужиоца Тужилаштва за организовани криминал, нашао:

- жалбе окривљених: АА2, АА3, АА4, АА5, АА6, АА7, АА8, АА9, АА10, АА11 и бранилаца окривљених: АА1 - адвоката: АА1А и АА1А1, АА2 - адвоката АА2А, АА12 - адвоката АА12А, АА13 - адвоката АА13А, АА3 - адвоката АА3А, АА4 - адвоката АА2А, АА14 - адвоката АА14А, АА15 - адвоката АА15А, АА16 - адвоката АА16А, АА17 - адвоката АА17А, АА18 - адвоката АА18А, АА19 - адвоката: АА19А и АА19А1, АА20 - адвоката АА20А, АА6 - адвоката АА21А, АА22 - адвоката: АА23А, АА23 - адвоката: АА23А и АА23А1, АА24, АА25, АА26, АА27, АА28 и АА29 - адвоката: АА27А, АА27А1 и АА27А2, АА25 - адвоката АА25А, АА30 - адвоката АА30, АА31 - адвоката: АА31А, АА32 - адвоката: АА32А и АА54, АА33 - адвоката АА33А, АА34 - адвоката АА34А, АА35 - адвоката АА35А, АА36 - адвоката АА32А, АА36 - адвоката АА33А, АА37 - адвоката: АА37А1 и АА37А1, АА38 - адвоката АА38А, АА8, АА5 АА9 и АА10 - адвоката АА21А, АА38 - адвоката АА43А, АА44 - адвоката АА43А, АА45 - адвоката АА43А и АА46 - адвоката АА43А, браниоца окривљеног АА11 - АА47А и бранилаца окривљеног АА11 - АА47А1 и АА47А2 су делимично основане, а жалба тужиоца Тужилаштва за организовани криминал је неоснована.

Првостепена пресуда и поступак који јој је предходио, не садрже битне повреде одредаба кривичног поступка, нити повреде кривичног закона на које овај суд, као другостепени, пази по службеној дужности, у смислу члана 380 став 1 тачке 1 и 2 ЗКП.

Неосновано се у жалбама окривљеног АА4 и бранилаца окривљених: АА1 - адвоката АА1А1 и адвокат АА1А, АА2 - адвоката АА2А, АА12 - адвоката АА12А, АА13 - адвоката АА13А, АА3 - адвоката АА3А, АА4 - адвокат АА2А, АА14 - адвоката АА14А, АА15 - адвоката АА15А, АА16 - адвоката АА16А, АА17 - адвоката АА17А, АА18 - адвоката АА18А, АА19 - адвоката АА19А и АА19А1, АА6 - адвоката АА21А, АА22 - адвоката АА23А, АА23 - адвоката АА23А, АА23 - адвоката АА23А1, АА24, АА25, АА26, АА27, АА28 и АА29 - адвоката АА27А, АА27А1 и АА27А2, АА25 - адвоката АА25А, АА31 - адвоката АА31А, АА32 - адвокат АА32А, АА32 - адвоката АА54, АА33 - адвоката АА33А, АА34 - адвоката АА34А, АА35 - адвоката АА35А, АА36 - адвоката АА32А, АА36 - адвокат АА33А, окривљеног АА37 - адвоката АА37А1 и АА37А1, АА38 - адвокат АА38А, АА8, АА5, АА9 и АА10 - адвоката АА21А, АА38 - адвоката АА43А, АА44 - адвоката АА43А, окривљеног АА45 - адвокат АА43А, окривљеног АА46 - адвоката АА43А, АА11 - адвоката АА47А, АА11 - адвокати АА47А1 и АА47А2, првостепена пресуда побија због битних повреда одредаба кривичног поступка.

Првостепена пресуда није донета уз битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 7 ЗКП. Постоје одређена одступања у чињеничном опису у изреци првостепене пресуде у односу на чињенични опис из диспозитива оптужнице, јер је првостепени суд исти усклађивао сходно утврђеном чињеничном стању, при чему није повређен ни субјективни, ни објективни идентитет оптужбе, а у целости је решен предмет оптужбе. Првостепени суд је притом правилно закључио да се у конкретном случају може радити само о „искоришћавању службеног положаја“. Наиме, окривљени су инкриминисане радње предузели чињењем, па се не може радити о извршењу дела „невршењем службене дужности''. Са друге стране, они су радили на својим радним местима, предузимајући радње које спадају у делокруг њиховог рада, при чему нису предузимали службене радње које нису обухваћене службеним овлашћењима, па се не може радити о „прекорачењу граница“ истих.

Првостепена пресуда не садржи битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 8 ЗКП. Наиме, када се изврши поређење диспозитива оптужног акта и изреке побијане пресуде, недвосмислено произилази да се ради о истом кривично-правном догађају, који третира и оптужница ТОК-а, што значи да нису повређене одредбе члана 351 став 1 ЗКП, који прописује да се пресуда може односити само на лице које је оптужено и само на дело које је предмет оптужбе у оптужном акту. Првостепени суд је, у чињеничном опису који је дао у изреци побијане пресуде, у неким деловима изменио чињенични опис дат у оптужници, али с'обзиром на оно што произилази из доказа које је извео на главном претресу. Тим изменама је чињенични опис дат у оптужници, фактички само уподобио утврђеном чињеничном стању и јасније и конкретније описао радње извршења, остајући у оквирима догађаја и кривичног дела из оптужног акта, тако да није прекорачио оптужни акт, нити је окривљенима ставио на терет већи број, или теже противправне радње, од онога за шта их тужилац терети.

Неосновано се у жалбама истиче да првостепена пресуда садржи битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 10 ЗКП. Наиме, првостепена пресуда се не заснива на доказима на којима се по одредбама ЗКП нe може заснивати.

Првостепени суд је правилно поступио када је, по завршеном доказном поступку, сходно члану 337 став 3 ЗКП одбио да се из списа предмета издвоје: на предлог адвоката АА20 - службена белешка МУП-а РС, УКП Београд, Првог одељења о обавештењу примљеном од грађанина СС1 од 25.05.2006.године; на предлог адвоката АА55А - транскрипти „прислушкиваних“ телефонских разговора; на предлог адвоката: АА16А, АА27А1 и АА19А1 - део транскрипта аудио записа са главног претреса од 02.07.2008.године, у делу када је прочитан исказ сада покојног ААП1; на предлог адвоката АА19А1 - записници о саслушању окривљеног, сада покојног ААП; на предлог адвоката АА15А - аудио записи и транскрипти преслушаних телефонских комуникација. Притом је правилно поступио када је, посебним решењем од 02.07.2008.године, усвојио предлог бранилаца адвоката АА47А2, АА19А1 и АА16А и из списа издвојио само транскрипт аудио записа са главног претреса када је прочитан исказ сада покојног ААП.

Првостепени суд је, на главном претресу 02.07.2008.године, правилно донео решење КП 14/06 да се прочита исказ ААП1, дат на записнику о саслушању у својству осумњиченог у СУП Ниш, ОКП - ОЗСПК КУбр.10553/06 дана 25.05.2006.године. Наиме, ради се о исказу који може бити употребљен као доказ у кривичном поступку, пошто је прибављен сходно члану 226 став 9 ЗКП, у присуству лица чије је присуство по ЗКП неопходно. Члан 226 став 9 ЗКП прописује да се записник о саслушању осумњиченог не издваја из списа и да се може користити као доказ у кривичном поступку, ако исти пристане да да исказ у присуству браниоца, те ако се његово саслушање обави према одредбама ЗКП о саслушању окривљеног, уз обавештење надлежном јавном тужиоцу, који може присуствовати том саслушању. У тренутку читања таквог исказа, није неопходно да је против тог лица (које је саслушано у својству осумњиченог) у току кривични поступак. Оно што је од одлучујућег значаја је да је тај исказ, као доказ, прибављен на законит начин и поводом истог предмета и догађаја. Овакав став потврђују и одредбе члана 504-ј ЗКП који је важио у време доношења предметне пресуде (Службени лист СРЈ бр. 70/01 и 68/02 и Сл.Гласник Р.Србије бр. 54/04, 85/05, 115/05, 49/07, 20/09), по којима се искази и обавештења, која јавни тужилац прикупи у преткривичном поступку, могу користити као доказ у кривичном поступку, с'тим да се одлука не може засновати само на њима. У конкретном случају је евидентно да првостепена пресуда није заснована искључиво на предметном исказу ААП1.

Са друге стране, члан 337 став 1 тачка 1 ЗКП, поред осталог, прописује да се записници о исказима саоптужених, или већ осуђених учесника у кривичном делу, по одлуци већа могу прочитати само ако су умрли, душевно оболели, или се не могу пронаћи, или јe њихов долазак пред суд немогућ, или знатно отежан због старости, болести, или других важних узрока, осим у случајевима који су посебно прописани у ЗКП. ААП1 је преминуо у фази предходног кривичног поступка, тако да није ни био оптужен. Стога је првостепени суд правилно опозвао решење КП 14/06 од 30.01.2008.године које се односи на предметни исказ ААП1, јер се читање тог његовог исказа, датог у својству осумњиченог у полицији, и није могло подвести под одредбе члана 337 став 1 тачка 1 ЗКП, пошто се не ради о саоптуженом лицу.

Наведени разлози потврђују и да је првостепени суд правилно поступио када је, на главном претресу дана 02.07.2008.године, донео решење КП 14/06 о исправци решења КП 14/06 од 30.01.2008.године о читању исказа ААП3 датог у својству осумњиченог, којим је изменио само увод где уместо ''члан 337 став 1 тачка 1 ЗКП'', треба да стоји ''члан 226 став 9 ЗКП, у вези члана 504ј ЗКП (Службени лист СРЈ бр. 70/01 и 68/02 и Сл.Гласник Р.Србије бр. 54/04, 85/05, 115/05, 49/07, 20/09)'', док су у свему осталом, то решење и сама радња читања исказа, остали неизмењени.

Када је у питању исказ окривљеног ААП, дат пред истражним судијом Посебног одељења Окружног суда у Београду дана 25.09.2006.године у предмету Ки.П.бр.23/06, из списа предмета произилази да је саслушан у својству окривљеног, да је при томе прописно поучен и упозорен и да се изјашњавао по истом предмету и о истом догађају. То што је првостепени суд тај исказ прво прочитао на основу члана 337 став 1 тачка 1 ЗКП, исправљено је по завршетку доказног поступка, посебним решењем КП 14/06 од 02.07.2008.године, којим је издвојен записник и део транскрипта главног претреса од 02.07.2008.године који се односи на ту процесну радњу. Међутим, тиме није издвојен исказ окривљеног ААП дат пред истражним судијом. Наиме, ради се о потпуно различитим процесним актима, који су настали у различито време (у истрази и на главном претресу), воде се под различитим пословним ознакама (''КиП'' и ''КП''), па је правно могуће да имају различит процесни третман. Стога, није било формалних, процесних, ни других сметњи да се предметни исказ окривљеног ААП из претходног поступка, анализира и цени, како појединачно, тако и у вези са осталим изведеним доказима.

Првостепени суд је такође детаљно анализирао и питање процесне способности окривљеног, сада покојног ААП и о томе је дао ваљане разлоге, које у свему прихвата и овај суд. Из списа предмета произилази да је питање његове процесне способности постављено тек у фази главног претреса, да је првостепени суд одредио вештачење, најпре од стране сталног судског вештака неуропсихијатра др. ВВ, а потом и комисије вештака на челу са сталним судским вештаком неуропсихијатром др. ВВ1, да се након тога здравствено стање окривљеног, сада покојног ААП погоршало (звог кардиоваскуларних тегоба), да је првостепени суд решењем КП 14/06 од 26.03.2008.године у односу на њега раздвојио кривични поступак и у раздвојеном поступку КП 9/08 31.03.2008.године одредио треће вештачење, које је обавила комисија вештака (специјалиста за судску медицину др. ВВ2, специјалиста за интерну медицину и кардиологу др. ВВ3, и специјалиста за ухо, грло и нос др. ВВ4) и дала налаз и мишљење 21.04.2008.године, те да је 20.05.2008.године одређено и вештачење од стране Судско-медицинског одбора Медицинског факултета Универзитета у Београду, али исто није обављено, јер је у међувремену окривљени ААП преминуо.

Др. ВВ је свој налаз и мишљење дала усмено, на главном претресу дана 10.10.2007.године и констатовала да је окривљени ААП био процесно способан да учествује у поступку и износи своју одбрану, јер код њега нису констатоване сметње у мишљењу, расуђивању и другим психичким функцијама. Притом је узела у обзир да из медицинске документације произилази да је, непосредно после инкриминисаног догађаја, био хоспитализован у болници у Нишу, да је том приликом обављен и преглед од стране психијатра и дијагностификовано привремено душевно обољење - акутна психоза, да је због тога хоспитализован у болници у Горњој Топоници, код Ниша од 24.05.2006.године до 31.05.2006.године, са дијагнозом „акутна психоза у опсервацији“, али да у отпусној дијагнози није констатовано ни пролазно, ни трајно душевно обољење, нити је упутна дијагноза - ''акутна психоза'', потврђена, него су констановане дијагнозе под шифрама F 43.23 и F 13.1 - поремећај прилагођавања и злоупотреба седатива и хипнотика. Даље, комисија вештака - др. ВВ1, др. ВВ11 и др. ВВ10 је, након неуропсихијатријског, опсервације и психолошке експлорације личности окривљеног, сада покојног ААП и прегледа расположиве медицинске документације, консатовала да исти не болује од душевне болести шизофреног, или манично-депресивног типа, да нема симптоме привремене душевне поремећености, нити знаке умне заосталости тежег степена, да је поводом догађаја од 24.05.2006.године доживео јак стрес који се манифестовао кроз ''соматизацију везану за кардиоваскуларни систем'' и испољавање психичких сметњи у виду ''акутне психозе'', да је због тога провео на Клиници за психијатрију 8 дана из које је отпуштен са дијагнозама ''поремећај прилагођавања'' - F 43.2 и ''поремећај понашања узрокован употребом хипнотика или седатива'' - F 13.1, при чему није потврђена дијагноза акутне психозе, да је потом подвргнут хируршкој интервенцији на срцу која је успешно завршена, те да су опоравак и рехабилитација протекли без већих проблема. Комисија вештака је изнела мишљење да је, дана 25.09.2006.године, окривљени, сада покојни ААП истражном судији могао да да исказ, те да је записник о том исказу сачињен на 16 куцаних страна, објективан показатељ одсуства когнитивних потешкоћа код истог - мисаони ток је сређен, пажња добро концентрисана, функције памћења очуване, посебно способност репродукције догађаја. Комисија је на крају закључила да је окривљени ААП, обзиром на стање његовог душевног здравља, степен душевног развитка и карактер кривичног дела које му се ставља на терет, био способан да присуствује и активно учествује у раду на главном претресу.

Стога је првостепени суд правилно закључио да је окривљени сада покојни ААП, приликом саслушања у истрази, био способан да да процесно валидан исказ. Наиме, поменути вештаци нуропсихијатријске струке су исказ који је дао пред истражним судијом сагласно окарактерисали као објективни показатељ одсуства когнитивних потешкоћа, јер је у истом евидентан сређен мисаони ток, добро концентрисана пажња, очуване функције памћења и посебно способност репродукције догађаја. Са друге стране, не постоје чињенице и разлози који би указивали на његову неспособност за давање исказа - функције мишљења и расуђивања му нису биле компромитоване, након поменуте хоспитализације (од 24. до 31.05.2006.године), до дана када је саслушан (25.09.2006.године), није психијатријски лечен, нити је евидентирано било какво погоршање његовог здравственог стања у том смислу, а поменути поремећаји прилагођавања и злоупотреба седатива и хипнотика, се односе на неке друге сметње и анксиозност.

Првостепени суд је на главном претресу извео доказ преслушавањем аудио записа одређеног броја снимљених телефонских разговора између окривљених и прочитао преписе тих снимљених разговора (који у потпуности одговарају садржини аудио записа), а окривљени и њихови браниоци нису оспорили да су гласови на аудио записима њихови, нити су оспорили садржину разговора. Сви разговори на којима је заснована пресуда, су преслушани на главном претресу и извршено је упоређивање садржине транскрипта са аудио записима.

Првостепени суд се такође исцрпно бавио питањем законитости снимака разговора, па је донео правилне закључке у вези са тим. Наиме, првостепени суд је анализирао и ценио све наредбе за прислушкивање у списима предмета, као и законски основ, временски оквир, дела за која су (у време доношења наредби) постојали основи сумње, па је правилно утврдио да нема основа да се те наредбе сматрају незаконитим. Аудио записи тајно прислушкиваних телефонских комуникација су у конкретном случају, и по оцени овога суда, прибављени у складу са законом, па се на њима као доказу, као и на транскриптима тих комуникација, може засновати судска одлука.

Приликом доношења наредби за надзор и снимање телефонских разговора, није прекршен закон, а телефонски разговори нису снимани незаконито, пошто се ради о разговорима које су надлежни државни органи Републике Србије могли да надзиру, сходно тада важећим прописима. Наиме, члан 232 став 2 ЗКП, који је важио у време када су предузете ове мере, као и члан 504е ЗКП, између осталог прописују да истражни судија, на писани и образложени предлог јавног тужиоца, може наредити надзор и снимање телефонских разговора и других комуникација, лица за која постоје основи сумње да су сама, или са другим, извршила кривична дела набројана у тачкама 1, 2 и 3 члана 504а. Без обзира на језичку формулацију - да су сама, или са другим лицима ''извршила'' кривична дела..., јасно је да не би било сврхе да се ова мера примењује ''по правноснажности пресуде којом је утврђено да су дела извршена'', посебно што се у самом законском тексту претходно наводе ''основи сумње''.

Даље, ове мере су се могле применити и у односу на лица за која постоји основана сумња да су извршила кривична дела са елементима организованог криминала. Наиме, тада важећи члан 504љ ЗКП је прописивао да се према лицу, за које постоје основи сумње да ''само, или заједно са другим лицима припрема кривично дело организованог криминала...'' поред мера из чланова 232 и 234 ЗКП (мере надзора и снимања телефонских и других разговора, или комуникација и др.), могу применити и мере: пружање симулованих пословних услуга, склапање симулованих правних послова и ангажовање прикривених иследника. Дакле, члан 504љ ЗКП проширује поље примене датих мера за било које кривично дело организованог криминала које се припрема (та дела су одређена чланом 504а ЗКП, у вези члана 2. Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала). Притом је правилан став првостепеног суда да се одредбе чланова 232 и 504љ ЗКП не могу тумачити рестриктивно, јер интенција законодавца сигурно није била да искључи могућност примене мере снимања телефонских разговора у случајевима који третирају кривична дела организованог убиства, злоупотребе службеног положаја са противправно стеченом имовинском користи у вишемилионским износима, искоришћавање деце у порнографске сврхе, тероризма и др., (на шта указују и касније измене ЗКП, јер је чланом 504, који је сада на снази, проширен број кривичних дела код којих се може применити мера снимања телефонских разговора, па је предвиђена могућност примене ове мере и за кривично дело злоупотребе службеног положаја). Да је законодавац у члану 504љ ЗКП, хтео да се држи ''каталога'' кривичних дела која се набрајају у општој одредби - члану 232 ЗКП, иза речи ''...припрема кривично дело организованог криминала...'', би додао ''...из чл. 232 ЗКП и тиме отклонио сваку дилему, на која се кривична дела дате мере могу односити, пошто би то била једна прецизна норма. Међутим, она је и упућујућа у погледу мера које стоје на располагању истражном судији. Упућујуће значење једне правне норме, се никада не може претпостављати, тумачити, или подразумевати, већ оно мора бити изричито, што овде конкретно и јесте.

Такође, мера снимања телефонских разговора у неким случајевима јесте продужавана више од два пута, али најчешће једном по члану 232 (по коме је била одређена) и два пута по члану 504љ ЗКП, што је потпуно у складу са ЗКП. То значи да нико од окривљених није слушан дуже од оног колико укупно закон дозвољава, јер примена датих мера, није продужена више од два пута по 504љ ЗКП, тако да нису „пробијени“ било какви рокови код примене исте, што би је учинило незаконитом. Све снимане телефонске комуникације које су изведене као доказ у овом поступку, обављене су након 12.10.2005.године када је донета прва наредба и то у време важења члана 504љ ЗКП (који се и наводи у наредби). Притом, предметно ''слушање'' је трајало укупно око седам месеци, па је и то разлог због кога није могао бити прекорачен наведени максимални рок (од 12 месеци).

Обзиром на то, наведене мере су, у време када су предузете, биле потпуно законите, тако да се првостепена пресуда заснива на доказима који су прибављени на начин који је у складу са одредбама ЗКП. При свему томе, предметни снимци и транскрипти истих у конкретном случају ни за једно оптужено лице не представљају једине, или искључиве доказе због којих су оглашени кривим. Стога, користећи наведене транскрипте и материјале добијене по основу наредби за прислушкивање као доказ, првостепени суд није повредио одредбе кривичне процедуре, па није учинио ни битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 10 у вези са чланом 233 став 4 ЗКП (односно 504з ЗКП).

Поред свега тога, првостепени суд је исправно поступио када није одобрио да се окривљенима и њиховим браниоцима дају аудио-записи датих телефонских комуникација, правилно закључивши да је предајом транскрипата истих још у фази истраге, у довољној мери обезбеђено право на одбрану (посебно јер су током поступка преслушавани записи појединих разговора, па су окривљени и браниоци имали могућност да се изјасне о њима и дају евентуалне примедбе). Уз то, дати аудио записи су наснимљени на компакт дискове, па је првостепени суд правилно нашао да се ради о ''предметима'' који могу послужити као доказ и који се, као такви, према члану 170 став 5 ЗКП и члану 74 став 1 ЗКП, могу ''разматрати'', односно преслушати, пошто су за то постојале и техничке могућности у суду, али таквих захтева није било.

У жалбама се неосновано истиче да првостепена пресуда садржи битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП. Изрека првостепене пресуде је разумљива, није противречна сама себи, разлозима пресуде, ни стању у списима, док су у образложењу пресуде дати одговарајући разлози о одлучним чињеницама и чињеничним закључцима, који су потпуно, логично и детаљно образложени, а овај суд исте у потпуности прихвата. Из побијане пресуде јасно и недвосмислено произлази да су закључци првостепеног суда, по питању, времена, места и начина извршења наведених кривичних дела правилни, односно са једне стране, да нема доказа да су окривљени који су ослобођени од оптужбе извршили кривична дела која су им стављена на терет, а са друге стране, да радње окривљених који су оглашени кривим, онако како су изложене у изреци побијане пресуде, представљају радње извршења кривичних дела која им се стављају на терет, при чему су те противправне радње, умишљај и кривица на ваљан начин описани, правилно анализирани, индивидуализовани и конкретизовани.

Жалбени наводи везани за то да првостепена пресуда ''није написана на начин како је то предвиђено чланом 361 ЗКП'', нису основани, јер је изрека исте супрстрат утврђеног чињеничног стања, а образложење конципирано у складу са чланом 361 ставови 6 и 7 ЗКП, пошто су у њему дати јасни разлози за сваки став и сваку тачку из изреке, при чему део образложења који се односи на чињенично стање и оцену веродостојности доказа, представља целину која даје одговоре на сва битна питања, значајна за решење конкретне кривичне ствари. Стога, побијана пресуда има прописани садржај, а задовољена је и форма коју закон налаже, при чему је из увода пресуде јасно када је окончан главни претрес и ко је присуствовао главном претресу.

У изреци пресуде јесте наведено да је АА8 радила у Београду, иако је она у ствари радила у Нишу. Међутим, та грешка не чини предметну пресуду неразумљивом и противречном, јер је евидентно да се ради о очигледној погрешци у имену града, која није од утицаја на правилност и законитост побијане одлуке, нити на правилност утврђеног чињеничног стања. О истој таквој грешци се ради и на страни 338 пресуде где се, током анализе одбране окривљеног АА9, погрешно наводи да из економско-финансијског вештачења проистиче да је ''под шифром окривљеног АА5'' издато 2.142 картица, номиналне вредности 14.033.600,00 динара, пошто је евидентно да се у ствари ради о другом окривљеном.

У првостепеној одлуци не постоје ни нејасноће око тога како је окривљени АА1 извршио кривична дела из члана 364 став 1 КЗ и 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 КЗ. Првостепени суд је у побијаној пресуди јасно утврдио постојање организоване криминалне групе, ко је исту организовао, делатност криминалне групе, њену организациону структуру, хијерархију између организатора и чланова, ко је вршио интерну контролу, при чему је у довољној мери за сваког члана групе индивидуално определио и одредио ком делу структуре припада и који је задатак имао, значај у криминалној групи, допринос у извршењу кривичног дела итд.. Такође је правилно закључио да су, од лица која су организатори групе, за сада познати само окривљени АА1 и покојни ААП3, који су фактички непосредно контактирали са члановима и на терену спроводили план. Наиме, кривичним делом из члана 346 став 1 КЗ је санкционисано организовање групе, или другог удружења са циљем вршења кривичних дела за које је запрећена казна затвора од три године или тежа (у која несумњиво спада и кривично дело из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 КЗ). Сама радња извршења кривичног дела из члана 346 став 1 КЗ се састоји у организовању групе (најмање три лица), или другог удружења (''банда'' и свака друга организација), при чему ''организовање'' подразумева стварање групе, или другог удружења, плана за вршење кривичних дела, доделу улога појединим припадницима и предузимање свих других мера неопходних за функционисање дате групе, или удружења и вршење кривичних дела. Стога, ово кривично дело подразумева постојање групе са својом организацијом и хијерархијом, утврђеним начином функционисања, поделом улога и простором деловања и друга објективна обележја, као и постојање свести код сваког члана групе о припадности истој, улози, задацима у оквиру групе и друга субјективна обележја. Притом, чињеница да ли се та лица међусобно познају, није од битнијег утицаја, јер међусобно познанство чланова, није искључиви предуслов за постојање организоване криминалне групе, а није потребно ни да је извршено кривично дело због ког је група (или удружење) организовано, јер је дело довршено самим организовањем истих. Уз то, окривљени АА1 јесте био запослен на радном месту контролора аналитичара у Одсеку унутрашње контроле Одељења за наплату путарине ЈП ''Путеви Србије'', док су остали окривљени који су оглашени кривим, сменовође и инкасанти и у хијерархији предузећа ЈП ''Путеви Србије'' су на ниским местима. Али те чињенице саме по себи не искључују могућност да се организују у криминалну групу.

Са друге стране, првостепени суд је правилно закључио да је окривљени АА1 кривично дело из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 КЗ извршио подстрекавањем (члан 34 КЗ) и да те радње подстрекавања на извршење кривичног дела из члана 359 КЗ, не искључују улогу организатора окривљеног АА1 у смислу члана 346 став 1 КЗ. У првостепеној пресуди је у довољној мери објашњено да је окривљени АА1, најпре са другим лицима организовао криминалну групу, а да је након тога подстрекао и остале окривљене да се укључе у нелегалне активности, при чему није предузимао радње из својих службених овлашћења, већ је користио фактички утицај који је, као контролор - аналитичар у ЈП ''Путеви Србије'', имао у односу на остале запослене у том предузећу.

Из тога произилази да су закључци првостепеног суда по овом питању непротивречни, јер противправне радње окривљеног АА1 у којим се стичу обележја кривичног дела из члана 346 став 1 КЗ, не искључују противправне радње у којима се стичу елементи кривичног дела из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 34 КЗ, него се у конкретном случају и допуњују и надограђују, чинећи један логички след активности.

Даље, у побијаној одлуци не постоје противречности када је у питању рад по сменама, нити несагласност изреке пресуде (стране 86-88) са налазом и мишљењем вештака економско-финансијске струке од 24.10.2008.године по том питању. Наиме, у првостепеној пресуди је јасно објашњен рад по сменама - на наплатним рампама прва смена ради од 6-14 часова, друга од 14-22 часова, а трећа од 22-6 часова, за наплату путарине постоје четири радне групе, које раде у три смене (а не ''четворосменски''), при чему три групе раде у сменама, а једна одмара, те да су у току пет радних дана све радне групе бар по једном ангажоване у првој и другој смени. Такав рад је обично пројектован и на нелегалну наплату, с'тим што из изведених доказа недвосмислено произилази да се нелегална наплата са дуплираним картицама вршила углавном у првој и другој смени, а само изузетно у трећој (страна 94 пресуде - бројеви дуплираних картица из Ниша, су диктирани после прве, односно друге смене, тачније после 14h и после 18h, што потврђују и транскрипти, итд.). Притом је у побијаној пресуди садржан и правилан закључак да из изведених доказа произилази да је нерегуларан софтвер био инсталиран у рачунаре који су се налазили у наплатним кабинама на тракама кроз које најчешће пролазе возила девете категорије (окривљени АА20 је објаснио да су, на наплатној станици у Нишу то кабине број 5, 6, 7 и 8, а на наплатној станици у Београду, гледано из правца Ниша, у првом реду задња кабина десно (кабина број 8), а у другом реду задње кабине десно (кабине 13, 14 и 15) - страна 112 побијане пресуде, што је потврдио и окривљени АА7). Али, то не значи да се у свим сменама у свакој од тих кабина вршила активност везана за незакониту наплату путарине, нити да је за нелегалну наплату путарине било неопходно да 8 инкасаната ради на издавању, а 16 инкасаната на наплати, јер би то значило да је неопходан минимум од 24 инкасаната по наплатној станици да би се предметна незаконита активност могла обављати, што не одговара чињеницама које произилазе из изведених доказа. Из налаза и мишљења вештака економско - финансијске струке ВВ8 и ВВ9 од 16.11.2006.године, поред осталог произилази да се са издавањем дуплираних картица на Нишкој наплатној станици започињало углавном у јутарњим часовима, по почетку рада прве смене (после 06,00 часа), а завршавало пред крај рада те смене (до 14,00 часова), или након почетка рада друге смене (између 14 и 15 часова), док је наплата дуплираних картица издатих на наплатној станици у Беораду углавном вршена у току рада друге и треће смене, а веома ретко и прве. Са друге стране, издавање таквих картица на наплатној станици у Беораду, започињало је углавном после почетка рада прве смене (после 06 часа), а завршавало се у току рада прве смене, или почетком рада друге смене (између 14 и 15 часова), с'тим што су некада почињали и у трећој смени (после 03 часа), па би завршавали пред крај те, или почетком рада прве смене, док се наплата дуплираних картица издатих на Нишкој наплатној станици вршила у све три смене. Стога, организационо није било потребно да свака смена и свака радна група буду покривени, односно да на обе наплатне станице буду укључене све четири радне групе у сменама, па су неосноване тврдње из жалби да из побијане пресуде ''фактички произилази'' да је однос смена на наплатним станицама у Нишу и у Београду ''био 4:3'', те да је првостепена пресуда зато неразумљива.

У жалбама се посебно инсистира на наводној противречности везаној за то да ли је окривљени АА20 осмислио нерегуларни софтвер, или је користио већ постојећи програм. Међутим, у првостепеној пресуди је јасно објашњено, да он тај софтвер није сам направио него га је пронашао приликом сервисирања једног рачунара са наплатне рампе ''29 Ниш'', преузео и како је сам навео ''склонио у страну'' да би га евентуално касније употребио, да је потом осмислио начин на који ће га искористити (да омогући да се у електронском систему наплате неевидентира штампање признаница, наплата путарине и пролазак возила) и након тога је исти дорадио и у комбинацији са кабловима за повезивање и постојећим електронским уређајима, створио техничке могућности за злоупотребе при наплати путарине.

Првостепена пресуда није нејасна, ни противречна ни у делу у коме је одлучено о имовинско правном захтеву. Наиме, првостепени суд је, обзиром на оно што произилази из списа предмета, и за тај део своје одлуке дао детаљне, јасне и ваљане разлоге. Тако је јасно утврдио да су окривљени, незаконитом наплатом путарине помоћу дуплираних картица, у периоду 01.07.2004.године до 15.01.2006.године, себи и другом прибавили имовинску корист, али и штету оштећеном предузећу ЈП «Путеви Србије», при чему су неки од њих, само у периоду 15.01.2006.године до 14.05.2006.године, за наплаћен, а неевидентиран пролазак 13.090 возила «девете категорије» прибавили противправну имовинску корист у износу од укупно 85.743.000,00 динара. Овај износ противправне имовинске користи, прецизно је утврђен на основу економско-финансијског вештачења. Даље, јасно је образложена и одлука да се окривљени обавежу да оштећеном предузећу солидарно врате износ од 84.743.000,00 динара, при чему је првостепени суд правилно поступио када није сва лица која су оглашена кривим, обавезао да солидарно надокнаде овај износ, већ само оне за које је установљено да су у наведеном периоду радили и предузимали активности у вези са нелегалном наплатом путарине.

На крају, са тим није противречан закључак првостепеног суда да би индивидуализација и конкретизација предметне обавезе за окривљене појединачно, била сложена и довела до одуговлачења предметног кривичног поступка, што је у супротности са начелима економичности и целисходности. Оно што је недвосмислено утврђено је да се незаконито присвојена сума новца прво делила у односу: око 40 % ''за Београд'' - око 60% остали, па се потом тих 60% даље делило по принципу: део за ''трошкове'', део за сменовође, а део за инкасанте (с'тим што су они на издавању картица добијали мање, зато што на послу нису имали одговорност рачунополагача, пошто се не задужују са новцем). Међутим, током доказног поступка нису прецизно опредељени критеријуми по којима је новац даље распоређиван. У вези са тим не постоје поуздани и егзактни подаци, на основу којих би било могуће определити и индивидуализовати износе појединачно прибављене противправне имовинске користи за сваког окривљеног који је оглашен кривим понаособ. Евидентно је само то да је та ''појединачно остварена незаконита корист'' различита и да је висина исте зависила и од тога да ли је конкретно лице радило као пословођа, инкасант, или техничка подршка; да ли је инкасант радио само на издавању, или на наплати, или и на издавању и на наплати; од времена проведеног на послу (боловања, годишњи одмори, одсуства и слично) итд.. Са друге стране, из изведених доказа произилази да то нису једине чињенице по којима је вршена расподела новца сваком од учесника у предметним нелегалним активностима, већ да постоје и друге околности од којих је зависило колико ће који појединац новца добити.

Обзиром на то, простепени суд је правилно закључио да се из постојећих доказа не може поуздано определити колико би новца припало конкретном окривљеном од сваке нелегално наплаћене картице, те да се појединачни износи не могу несумњиво и са потпуном сигурношћу определити, чак ни за инкасанте за које је, током економско-финансијског вештачења, утврђен тачан број картица издат под њиховом шифром у периоду који је обухваћен вештачењем, пошто ти инкасанти нису добијали проценат од путарине наплаћене по тој картици, већ одређени део из укупне суме новца која је добијена нелегалном наплатом путарине у одређеном периоду. Сем описане поделе у односу 40 - 60 процената, незаконито стечена средства су се даље делила на сасвим други начин, према критеријумима који нису могли бити егзактно утврђени, при чему нису сви сваки пут добијали исто, што нужно води закључку да су, приликом предузимања противправних радњи, били вођени тиме да укупна сума која се дели буде што већа, не би ли и њихов део био већи, што је првостепени суд правилно закључио.

Даље, жалбе су неосноване и по питању навода којима се првостепена пресуда побија због непотпуно и погрешно утврђеног чињеничног стања. Наиме, у њима се не указује на постојање неке чињенице, околности, или пак доказа који нису били цењени од стране првостепеног суда, а који би евентуално довели у сумњу правилност утврђеног чињеничног стања, већ се износи свопствена оцена изведених доказа и одбрана, што је првостепени суд узео у обзир и правилно анализирао и оценио, при чему је за своје закључке дао јасне и логичне, које у свему прихвата и овај суд. Првостепени суд је, током законито спроведеног доказног поступка, извео све потребне доказе, које је, као и одбране окривљених, сходно члану 352 ЗКП, потпуно и савесно анализирао и оценио (како појединачно, тако и у међусобној повезаности), па је правилно, свестрано и поуздано утврдио све чињенице и околности које су одлучне за исход ове кривично правне ствари. Предметна пресуда је стога резултат свеобухватне анализе процесног материјала, у њој су, сходно члану 17 ЗКП, истинито и потпуно утврђене чињенице од важности за доношење законите и правилне одлуке, при чему из изведених доказа несумњиво и поуздано произилази да су окривљени: АА1, АА2, АА12, АА38, АА13, АА3, АА8, АА4, АА14, АА7, АА15, АА16, АА17, АА44, АА45, АА18, АА46, АА5, АА19, АА20, АА6, АА9, АА24, АА22, АА10, АА29, АА26, АА30, АА32, АА28, АА33, АА34, АА36, АА37, АА25, АА23, АА11, АА31, АА35, АА27 и АА38, учествовали у извршењу кривичних дела за која су оглашени кривим, у време, месту и на начин ближе описан у изреци првостепене пресуде, а да са друге стране није доказано да су окривљени: АА51, АА50, АА53, АА54, АА48, АА55, АА49 и АА39 извршили кривична дела која су им стављена на терет, због чега су, на основу одредби члана 355 став 1 тачка 2 ЗКП, ослобођени од опужбе.

Тако, првостепени суд је током доказног поступка на главном претресу у својству сведока испитао: СС7 (у инкриминисаном периоду запослен у ЈП ''Путеви Србије'' као координатор видео-надзора), СС14 (шеф деонице Београд - Суботица од априла 2004. до октобра 2004.године и шеф контроле од октобра 2004.године па надаље), СС13 (у инкриминисаном периоду запослен у ЈП ''Путеви Србије'' као руководилац тима за развој софтвера и програмске подршке за наплату путарине и руководилац одељења за одржавање система), СС15 (у инкриминисаном периоду запослена у Институту «Михаило Пупин» и ангажована у Републичкој дирекцији за путеве на изради програма за обраду података у Центру АОП), СС16 (у инкриминисаном периоду запослен у Институту «Михаило Пупин» када је то предузеће правило систем за наплату путарине), СС11 (у инкриминисаном периоду директор Републичке дирекције за путеве) и СС12 (у инкриминисаном периоду запослен у ЈП ''Путеви Србије'' као вођа смене на наплатној станици «01 - Београд»), СС4 (у инкриминисаном периоду запослена у ЈП ''Путеви Србије'' као контролор-аналитичар) и СС10 (у инкриминисаном периоду запослен у ЈП ''Путеви Србије'' као инкасант у Дирекцији за наплату путарине, а у једном краћем периоду и као сменовођа), ББ (у инкриминисаном периоду запослен у ЈП ''Путеви Србије'' као пословођа са наплатне станице «01 - Београд»), СС17 (у инкриминисаном периоду запослен у ЈП ''Путеви Србије'' као инкасант на наплатној станици «Појате»), СС18 (помоћника генералног директора Института «Михаило Пупин» - Аутоматика), СС1 (у инкриминисаном периоду запослен у ЈП ''Путеви Србије'' као шеф контроле до октобра месеца 2004.године, а потом начелник Одељења наплате путарине), СС19 (у инкриминисаном периоду запослена у ЈП ''Путеви Србије'' као помоћник шефа Одсека Београд - Лесковац), СС20 (дипломирани инжењер технологије, шеф Одсека за сузбијање привредног криминалитета у области финансија, осталих новчаних токова и фалсификата новца у МУП Р.Србије - УКП Београд, Служба за сузбијање криминала), СС21 (у инкриминисаном периоду запослен у ЈП ''Путеви Србије'' као инкасант на наплатној станици «Дољевац»), СС22 (руководиоца Одељења обраде података са наплате путарине - у периоду оптужења радио као систем-аналитичар у служби АОП ЈП ''Путеви Србије''), СС23 (у време оптужења контролор наплате путарине у ЈП „Путеви Србије“), СС24 (бившег начелника Ресора државне безбедности, саветника министра унутрашњих послова и директора Службе за истраживања и документацију у МИП-у РС до јуна 2005.године) и СС25 (контролора наплате путарине), СС26 (форензичар рачунара и носача информација у Служби за специјалне истражне методе УКП МУП-а Р.Србије), СС27, СС28, СС29 и СС30 (радници СУП-а Ниш), СС31 (дипл. инжењера електротехнике, програмера и саветника у оквиру система за наплату путарине у Институту „Михаило Пупин“), СС32 (дипл. инжењера физичке електронике, истраживача запосленог у Институту „Михаило Пупин“), сведоке СС8 (дипл.инжењера, вишег саветника у Институту „Михаило Пупин“ - РЈ „Аутоматика“) и СС9 (саобраћајног инжењера и саветника у Институту „Михаило Пупин“ - РЈ „Аутоматика“) и СС33 (привремено ангажованог на пословима контроле у ЈП „Путеви Србије“ од маја 2004. до октобра 2005.године); као и пуномоћника оштећеног предузећа ЈП „Путеви Србије“ адвоката АО1 (поводом кривичног гоњења и имовинско-правног захтева, који је прецизиран поднеском пуномоћника оштећеног адвоката АО и АО1 од 09.04.2009.године и 26.05.2009.године); испитао и вештаке: економско-финансијске струке - ВВ8 и ВВ9; медицинске струке - др. ВВ1, др. ВВ10 и др. ВВ11; прочитао: писане доказе из преткривичног и претходног поступка (плави регистратори од 1. до 4.), потврду о привремено одузетим предметима СУП Ниш КУ бр.10553/06 од 26.5.2006.године на име _, пресуду Петог општинског суда у Београду К бр.514/04 (којом је окривљени АА38 осуђен за кривично дело прикривања), извештај из казнене евиденције за окривљеног АА39, дописе „Математичког факултета“ Универзитета у Београду од 23.05.2008. и 18.07.2008. године, те писану документацију која се односи на нестанак ДВД снимка, који је полицији предао СС10 и необављено вештачење аутентичности тог снимка, констатацију смрти ААП3, извештаје о раду инкасаната ЈП „Путеви Србије“: бр.713-03-8/08-8 од 25.07.2008.године, бр.713/03-8/08-9 од 29.07.2008.године, бр.713/03-8/08-10 од 07.08.2008.године, бр.713/03-8/08-11 од 11.08.2008.године и допис бр. 953-6519/08-3 од 01.08.2008. године, записник о саслушању осумњиченог ААП3 у СУП у Београду, УКП - Прво одељење, од 24.05.2006.године, записник о саслушању окривљеног ААП3 пред истражним судијом Посебног одељења Окружног суда у Београду Ки.П.бр.23/06 од 26.05.2006.године, записник о саслушању осумњиченог ААП1 у - СУП Нишу, ОКП - ОЗСПК бр.КУ 10553/06 од 25.05.2006.године, извештај „Електро-техничког факултета“ Универзитета у Београду, од 13.01.2009.године (поводом необављеног вештачења аутентичности видео записа са ЦД-а који је претходно предао сведок СС10), решење Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање запослених бр. 182.2-101 од 12.09.2000.године (које се односи на окривљеног АА38), листинг наплатне станице ''01 Београд'' за период од краја 2005.године до 15.05.2006.године, извештаје ЈП ''Путеви Србије'' за станицу ''29 Ниш'' о раду инкасаната на наплати и о раду инкасаната на издавању у периоду од 01.07.2004. до 14.04.2006.године, извештај „Теленора“ од 06.11.2008. године и 23.12.2008.године, извештај ЈП ПТТ „Србија“ бр.2008-152474/2 од 24.12.2008.године, те медицинску документацију у списима; извршио увид: у истражне списе (плави регистратори од 5.-13., осим рег. 12. - вештачење), у штедну књижицу на име АА14 бр.552470-4508643-7, у криминалистичко-техничку документацију СУП-а Ниш: бр.818/06 од 29.05.2006.године, бр.УВ827/06 од 31.05.2006. године, бр.793/06 од 24.05.2006. године, 792/06 од 24.05.2006.године, у комплетну документацију и доказни материјал у црвеним регистраторима од 1. до 20., у извештаје о листинзима телефонских комуникација под редним бројевима у спису 3709/1130 и 3746/1152, са прилозима (уложени су у посебан регистратор), у свеске које су приложене уз вештачење и у решење КИП 23/06 од 25.07.2006.године о обустави истраге у односу на ААП3; извршио увид преко документ-камере: у део извештаја СС26 из Службе за специјалне истражне методе 03/4-4 бр.28/8 од 13.02.2008.године (преко документ-камере), у извештај Службе за специјалне истражне методе - спис насловљен као «Дупле картице 9. категорије из Београда», бр.204/71 од 05.04.2006.године са прилозима: 1 - изглед оригиналног «ЕМУ 87» програма за емулацију математичког копроцесора «Heаder» и 2 - изглед програма за издавање лажних рачуна «ЕМУ 387», «ЕМУ 38716» и «Truth Heаder» (уз обавештење да се у књизи 2. налази ЦД означен као 1-1/2006, који је требао да садржи податке са терена, али који, према службеној белешци од 07.11.2007.године, није технички исправан и не постоји могућност да се отвори, због чега је затражен ЦД из списа предмета 3412/1066, који је и достављен од стране ЈП «Путеви Србије»), у оригинал цедуљице са исписаним бројевима картица, које су одузете од окривљеног АА2, у фото-албум КУ бр.10553/06, у омот досијеа предмета АА12, у цртеже наплатних станица «Трупале - 29 Ниш» и «Бубањ поток - 01 Београд», са легендом пословних зграда и објекат, фотографију на обрасцу за личну карту окривљеног АА16, као и за окривљене: АА7, АА12, АА4, АА39, АА49, АА56, АА38, АА46, АА53, АА3, АА54, АА51, АА15, АА17, АА45, АА44, АА14, АА50 и АА18, у «Промет возила 9. категорије, за период јануар - мај 2006.године, на чеоним рампама Сектор наплате путарине Београд» бр.3089 од 11.07.2006.године, у «Приказ укупног промета возила 9. категорије за период од 01.01. до 31.05.2006.године на чеоним станицама», у фотографије из „плавог регистратора“ број 14, у сет картица под редним бројем у спису 497/136 и 498/136; прегледао је: ДВД из ''црвеног регистратора'' број 16, под редним бројем у спису 3412/1066 (уз који постоји и допис Института «Михаило Пупин», од 30.11.2007.године, у коме се, под тачком 3, наводи да се подаци који су снимљени на том ДВД-у, налазе на серверу Центра за АОП ЈП «Путеви Србије»), ДВД под редним бројем у спису 4016/1257 (уз који постоји и извештај Института «Михаило Пупин» број 738/1-08 од 22.04.2008.године обзиром да ДВД под редном ознаком списа 3412/1066 није могао да се отвори; у том ДВД су садржани фолдери: «наплата Београд» - подаци који се односе на картице 9. категорије издате у Нишу, а наплаћене у Београду, при чему је број почетне картице 481898 издата 04.01.2006.године у 14,57,52 часа, закључно са редним бројем картице 011327, издата дана 03.05.2006.године и «наплата Ниш» - подаци, који се односе на картице 9. категорије издате у Београду, а наплаћене у Нишу, при чему је број почетне картице 152664 издата 04.01.2006.године у 12,08,59 часова, закључно са редним бројем картице 4022, при чему у истима постоје и подаци који се односе на: улазну станицу, улазну траку, број картице, време издавања, категорију на уласку, који инкасант је радио на издавању, која је наплатна станица, која је наплатна трака, време наплате, који је инкасант радио на наплати, у којој смени, прекатегоризације, нечитљиве картице, изгубљене картице, одбијање наплате, бесплатне кориснике, искоришћене картице, истекло време, тест картице, ненамагнетисане картице, бланко картице, цене, с тим што је прегледом овог ДВД констатовано да се код свих поменутих картица наводи вредност од 6.550,00 динара) и преслушао: аудио-записе тајно снимљених телефонских комуникација.

Када је у питању осуђујући део пресуде, из изведених и прихваћених доказа, који су међусобно сагласни и употпуњују се, првостепени суд је несумњиво утврдио време извршења кривичних дела и период у коме у предузимане појединачне радње сваког од окривљених који су оглашени кривима, управо онако како је то описано у изреци првостепене пресуде. У образложењу су довољно и јасно образложене и конкретизоване инкриминисане радње, при чему је јасно објашњено на основу којих чињеница и околности је првостепени суд дошао до закључка да су окривљени, који су оглашени кривима, учествовали у нелегалној наплати путарине помоћу дуплираних картица.

Притом је правилно нашао да из изведених доказа недвосмислено произилази да је окривљени АА1, са сада покојним ААП3 и другим лицима, средином 2004.године, организовао криминалну групу, са циљем да се, ради стицања финансијске добити, врше кривична дела злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 3. у вези ставова 1. и 4. КЗ (за која је прописана казна затвора у трајању дужем од три године), да су се у то, у периоду од 01.07.2004.године до 14.05.2006.године, укључили и радници ЈП «Путеви Србије» - Одељења за наплату путарине на наплатним станицама «01 Београд» и «29 Ниш» окривљени: АА2, АА19 (до пред крај марта 2006.године), АА32, сада пок. ААП, АА13, АА12 (од септембра 2005.године), АА38, АА16, АА14, АА3 (од септембра 2005.године), АА8, АА4, АА7, АА15, АА17, АА44, АА45, АА18, АА46, АА5 (од октобра 2004.године), сада пок. ААП1, АА9, АА24 (од средине 2005.године), АА22 (предузимао радње до 01.05.2006.године), АА10 (од почетка 2005.године), АА25 (предузимала радње до 31.01.2006.године), АА29 (предузимао радње до 20.4.2006.године), АА23 (предузимао радње до 31.01.2006.године и од 09.05.2006.године), сада пок. ААП2, АА11 (предузимао радње до 12.01.2006. године и од 10.05.2006.године), АА26, АА31 (предузимао радње до 31.01.2006.године), АА30, АА28, АА33, АА34, АА35 (предузимао радње до 31.1.2006.године), АА27 (предузимала радње до краја 2005.године), АА36, АА37, АА38 (од 06.10.2005.године до 21.03.2006.године), као и окривљени: АА20 и АА6 (од октобра 2004.године), радници АД «Микрос електроник» из Ниша (које је подизвођач по уговору са Институтом «Михајло Пупин», па су радници тог предузећа били задужени да, заједно са радницима предузећа ЈП «Путеви Србије» - Одељења АОП, одржавају електронске системе и компјутерску технику на делу ауто-пута између наплатних станица «01 Београд» и «29 Ниш», па и на наплатној станици у Нишу), да је сваки члан имао унапред одређени задатак и улогу, да је делатност криминалне групе планирана и спровођена на дуже време, да су примењивана одређена интерна правила и вршена контрола дисциплине чланова, те да је за остваривање циљева коришћена инфраструктура оштећеног предузећа ЈП «Путеви Србије», на начин ближе описан у првостепеној пресуди. Чињенице да се сви окривљени међусобно лично нису познавали и да није било директне комуникације између свих њих, не значи априори да се они нису укључили у заједничке активности везане за нерегуларну наплату путарине.

Првостепени суд је притом правилно закључио да су, поред окривљеног АА1 и сада покојног ААП3, постојали и други организатори (хијерархијски изнад), чији идентитет за сада није утврђен. Наиме, из садржине доказа који су изведени у овом кривичном поступку, недвосмислено произилази да су читава организација и незаконите активности осмишљени пре састанака са пословођама, које је организовао окривљени АА1. Тако, од укупне суме новца добијене нерегуларном наплатом путарине, прво је одвајан тзв.„београдски део“, око 40 % и то је одлазило окривљеном АА1 и другим организаторима итд.. поред тога, постојање тих непознатих, у хијерархији ''виших'' организатора, произилази и из одбрана појединих окривљених, који у међусобној комуникацији у различитом контексту помињу те ''горе''. Тако, окривљени АА20, поред осталог, наводи да постоје људи који су иницирали нерегуларни рад и дали одређене наредбе, али да ''из одређеног разлога, не жели да саопшти њихова имена'', те да му је АА2 често говорио «ови одозго»; окривљени АА2 то потврђује кроз описе контаката које је имао са окривљеним АА1 (који је преносио ''другим лицима'' информације о нерегуларној наплати, а њему оно што су та ''друга лица'' одлучила) и покојним ААП3 (тако је поред осталог навео да је једном приликом АА12 био у друштву са ААП3, који је пак био љут и грдио га речима „Ја да вам силазим доле да вам решавам проблеме“; другом приликом је разговарао са ААП3 који му је, на коментар да је све то „врло проблематично“, мислећи на нелегалан рад, одговорио ''да има ко о томе да размишља''); окривљени АА7 је, поред осталог, навео да му је АА20 причао да су „много јаки људи из њихове фирме, тражили од њега да нешто уради и да је он то урадио, а на његово питање „да ли зна добро шта ради“, одговорио је да ''није сам'' и поновио да има ''много јаке људе“ (што АА20 није порекао, већ је само рекао да није сигуран коме је то рекао - АА7, или АА2); окривљени АА13 је у преткривичном поступку изјавио да су упутства када да се крене са нелегалним радом долазила из Београда, док је окривљени АА30, објашњавајући разлоге због чега је пристао да ради нелегално, поред осталог навео и то да се причало ''да главне конце повлачи неко високо позициониран у самој Влади''; окривљени АА12 је навео да је сада покојни ААП3 један од организатора, који је у вези података о осталим учесницима вишег ранга, прекидао ''ланац информација''; сведок СС10 је, поред осталог, навео да је приметио неправилности у раду унутрашње контроле, јер му није био јасан њихов ''однос'' према инкасантима, да је зато отишао код управног инспектора надлежног за инспекцију у држаним органима, који је одбио да га прими и на ходнику му рекао да ''фирму држе београдски мангупи, који су много јаки и којима нико ништа не може'' итд..

Даље, првостепени суд је правилно нашао и то да из одбрана појединих окривљених произилази постојање различитих хијерархијских нивоа између учесника у предметној нелегалној активности, као и интерна правила контроле и дисциплине у оквиру групе. Тако, окривљени АА3 је, између осталог, објаснио да су неки чланови групе били надређени, а други подређени, да је његов положај у хијерархијској структури био ''занемарљив'', јер је само поступао ''по налозима претпостављених'', те да му је сменовођа одређивао када ће да се ради на нелегалан начин, сменовођи је то саопштавао АА12 (''главни'' за наплатну станицу Бубањ поток), док је истом вероватно неко други то одређивао итд.; окривљени АА17, поред осталог наводи да је једном приликом ААП3 у његову кабину довео њему непознатог човека, наводно „мајстора за дистрибутере“ и рекао му да о томе не сме ништа да прича, уз речи ''да се не игра, да га не «поједе мрак»'', а поједини окривљени су чак истицали да су били у контакту са једним, или ужим кругом лица, да су поступали по налозима својих претпостављених, да не би добили отказ, или премештај, да им је било забрањено да одлазе у кабине колега и разговарају (што је објаснила окривљена АА27 примером ААП, који је, када би видео да неко стане са неким да разговара, ишао код једног, па код другог, да ''провери о чему су причали'', а онда су имали проблема са њим и за неке баналне ствари), да им је изричито било забрањено да разговарају о својим активностима и унутар своје породице, да су сменовође кажњавале оне који су проверавали колико су други добили новца, или су причали другима колико су новца добили, те да је место у хијерархији зависило од тога колико је дуго неко био инкасант, колико је ко био добар са сменовођом, а било је и претњи отказом, или премештајем на другу рампу, уколико се не поступа по налогу ''претпостављених''.

Поред тога, током доказног поступка је утврђено време када се започело са незаконитим радом. Наиме, окривљени АА20 је, као одреднице у вези са тим, определио „лето 2004.године“ и чињенице у вези постављања нових рампи, односно када је тестирао каблове за нове рампе. Притом је у вези са тим објаснио да је било „лето“, јер се сећа дана када су постављане рампе - било је топло, а исте су доста тешке и требало их је истоварити и поставити на предвиђено место, па је и сам асистирао у томе. Према извештају Института „Михаило Пупин“ од 19.03.2009.године (црвени регистратор првостепеног списа број 23, спис 4936/1532, прочитан на ГП 09.04.2009.године), прва нова рампа (тест верзија) је на наплатној станици Бубањ поток ради провере инсталирана 27.08.2004.године, а нове рампе су на наплатним станицама ''Бубањ поток'' у Београду и ''Трупале'' у Нишу постављене 01.10.2004.године. Стога је првостепени суд правилно закључио да је објашњење које је у вези са тим дао окривљени АА20 у суштини сагласно овом доказу, те да је без утицаја на другачије сагледавање чињеничног стања, то што је као почетак незаконитог рада означио ''лето 2004.године'', пошто је тестирање нових рампи заиста било тог лета, посебно што је ''допустио могућност'' да је то било и 01.10.2004.године (односно календарски десет дана након завршетка лета), па је у том смислу ирелевантно је да ли се радило о тестирању, или постављању нових рампи.

Даље, током доказног поступка су утврђени начин организовања нелегалног рада, како је функционисао систем нелегалне наплате путарине, како су створени технички услови за то итд.

Наиме, из изведених доказа произилази да су горе именовани окривљени, иначе запослени у ЈП «Путеви Србије» и «Микрос електроник», у периоду од 01.07.2004.године до 14.05.2006.године, у том смислу злоупотребљавали своја службена овлашћења, а да их их је на то подстрекао окривљени АА1. Окривљени АА1 је био запослен у ЈП ''Путеви Србије'' као контролор-аналитичар у Одсеку унутрашње контроле, али је користио фактички утицај који је имао над запосленима у том предузећу и на састанцима одржаним средином 2004.године у Нишу и Баточини, раднике ЈП ''Путеви Србије'', окривљене: АА2, АА19, сада покојног ААП, АА32 (пословође смена са наплатне станице «29 Ниш») и АА14 (инкасанта са наплатне станице «01 Београд»), подстрекао да злоупотребе своја службена овлашћења и нелегално присвајају новац при наплати путарине на деоници ауто-пута Београд - Ниш за возила „девете категорије“ (према Правилнику о обављању послова наплате посебне накнаде за употребу пута, или путног објекта Републичке дирекције за путеве, то су моторна возила са више од три осовине, чија је висина код предње осовине већа од 1,3 м) страних регистарских ознака, те да су се у то накнадно укључили и окривљени АА38 и АА16 (инкасанти на наплатној станици у Београду, који су фактички вршили и радне задатке пословођа, а то су и формално постали 13.07.2005.године), као и радници АД «Микрос електроник» из Ниша: АА20 (са којим је прво окривљени АА2 обавио разговор) и АА6 (кога је накнадно ангажовао окривљени АА20, као колегу из истог предузећа), а на крају и окривљени АА7, радник одсека АОП ЈП ''Путеви Србије'' (кога је, такође накнадно, ангажовао окривљени АА20 за наплатну станицу «01 Београд»).

Првостепени суд је правилно нашао да из изведених доказа произилази и то да је окривљени АА20 осмислио и израдио механизам и техничка средства који су омогућавали незаконит рад и присвајање новца при наплати путарине и то помоћу каблова за повезивање, постојећих електронских уређаја и посебног, нерегуларног софтвера. Наиме, он је израдио каблове са прекидачем за повезивање горњег и доњег штампача дистрибутера картица (који се налази у улазним кабинама на наплатним рампама) и каблове са прекидачем за прекид серијске везе између - рампе и рачунара (који је омогућавао подизање исте без регистровања проласка возила у систему) и те каблове је поставио у поједине кабине за издавање картица и наплату. Такође је у постојећи оперативни систем рачунара преко којих се врши наплата путарине, убацио нелегални софтвер (фајл ЕМУ-87), без измена истог, који је омогућавао да се, у електронском систему везаном за саму путарину, избегне евидентирање издавања признанице о наплаћеној путарини, саме наплате, те изласка возила. Нелегалан програм је стартован одређеном процедуром, пре пријављивања инкасаната за почетак рада у смени, при чему су сменовође знале за ту процедуру, јер су вршили пријављивање инкасаната и стартовање нелегалног програма.

Комбиновањем каблова, посебних електронских уређаја које је повезао тим кабловима (дистрибутера, компјутера, рампи и сл.) и нерегуларног софтвера, створене су техничке могућности за нелегалну наплату путарине. Наиме, каблови на дистрибутерима су, притиском на прекидач, омогућавали да се, приликом издавања наплатне картице, истовремено штампају два примерака са истим серијским бројем, при чему је у електронском систему евидентирано да је одштампана само једна. Нерегуларни софтвер је омогућавао да се при наплати прве од дуплираних картица, уношењем одговарајуће шифре, штампа признаница о наплати путарине без евидентирања те радње у електронском систему наплате, као и то да пролазак возила, након тога не буде евидентиран, док се подизање рампе, као механичке баријере, постизало притиском прекидача на каблу за прекид везе између рампе и рачунара, односно електронског система за наплату. Окривљени АА20 је, како то произилази из изведених доказа, у сврху нелегалне наплате путарине, предузимао и друге радње као што су, одржавање каблова, постављање, сакривање и враћање нелегалног софтвера (када би постојала опасност да дође до откривања нелегалних активности), а обучавао је и поједине окривљене како да користе наведена техничка средства и укључивао и друга лица у нелегалан рад, (нпр. окривљеног АА6, који је поменуте каблове касније технички дорадио, окривљеног АА7, који је, по потреби, у случају опасности од откривања, скидао и враћао нелегални софтвер на београдској наплатној станици).

Даље, првостепени суд је такође правилно утврдио и то да су окривљени пословође: АА19, АА32, сада пок. ААП, АА38, АА16, АА14 и АА2 (преко инкасанта окривљеног АА13), поједине инкасанте у својим сменама упознали са планом у вези нерегуларне наплате путарине и начином коришћења техничких средстава који су то омогућавали (каблова за штампање дуплих картица, каблова за подизање рампе без евидентирања проласка возила, начином наплате дупло издатих картица, те посебног софтвера за невидентирање штампања признаница о наплати и саме наплате), да су (по динамици коју су им одређивали надређени) давали налоге инкасантима, који су у њиховим сменама били укључени у незаконит рад, да у одређеним временским интервалима предузму активности усмерене на нелегалну наплату (обично у првој и другој смени, изузетно и у трећој), да су од истих узимали дупликате одштампаних картица, као и новац наплаћен по тим картицама, да су вршили расподелу новца - део су одвајали за организаторе, а остатак су распоређивали међу собом, делили инкасантима и давали окривљенима АА20 и АА6 (коме је новац предавао поменути АА20, у висини једне трећине износа који је сам добијао).

Првостепени суд је из изведених доказа такође правилно утврдио да су, током инкриминисаног периода у нелегалну наплату путарине били укључени окривљени инкасанти и то: са наплатне станице „01 Београд“ - АА8 (на издавању картица), АА45 (углавном на издавању картица), АА18 (углавном на издавању картица), АА4 (на издавању и на наплати картица), АА17 (на издавању и на наплати картица), АА44 (на издавању и на наплати картица), АА46 (на издавању и на наплати картица); а са наплатне станице „29 Ниш“ - АА9 (на издавању и на наплати картица), АА34 (на издавању и на наплати картица), АА37 (на издавању и на наплати картица), АА15 (углавном на наплати картица), АА28 (углавном на наплати картица), АА36 (углавном на наплати картица), АА33 (на наплати картица), АА30 (на наплати картица) и АА26 (на наплати картица). Првостепени суд је из изведених доказа поуздано утврдио да у нелегалну наплату путарине поједини окривљени инкасанти нису били укључени током читавог периода и то: са наплатне станице „01 Београд“ - АА3 од септембра 2005.године (на издавању картица) и АА38 од 06.10.2005.године до 21.03.2006.године (углавном на издавању картица); а са наплатне станице „29 Ниш“-АА5 од октобра 2004.године (углавном на издавању картица), АА22 до 01.05.2006.године (на издавању и на наплати картица), АА27 до краја 2005.године (на издавању и на наплати картица), АА10 од почетка 2005.године (углавном на наплати картица), АА25 до 31.01.2006.године (на наплати картица), АА29 до 20.04.2006.године (углавном на наплати картица), АА24 од средине 2005.године (на наплати картица), АА23 до 31.01.2006.године и од 09.05.2006.године (на наплати картица), АА11 до 12.01.2006.године и од 10.05.2006.године (на наплати картица), АА31 до 31.01.2006.године (на наплати картица) и АА35 до 31.01.2006.године (на наплати картица). Притом је утврђено да су поступали по налозима пословођа у чијим сменама су радили (у Нишу: АА19, АА2, сада пок. ААП, АА32 и АА13, иначе инкасанта који је мењао АА2, у Београду: АА38, АА16 и АА14).

Нерегуларни рад инкасаната који су радили на издавању картица се састојао у томе што су, приликом издавања картице за путарину за возила «девете категорије», стављањем прекидача на кабловима који су повезивали горњи и доњи дистрибутер картица у активан положај, исту штампали у два примерка са истим серијским бројем, при чему је у електронском систему наплате евидентирано да је штампана и издата само једна, па су један примерак одмах издавали, а други су задржавали до даље наредбе. Потом су инкасанти који су радили на наплати путарине, добијали податак о броју дупло издате картице која је пуштена у оптицај, па су ту картицу наплаћивали на излазној рампи и издавали признаницу, при чему су користили нелегалан софтвер и каблове у кабинама наплате, који су омогућавали да се штампање признанице о наплати путарине, подизање рампе и излазак возила, неевидентирају у електронском систему наплате, док су наплаћени новац и картицу стављали на страну. Да би се у оптицај потом пласирала и друга штампана картица, неопходно је да инкасант на улазној рампи, има сигуран податак да је возило са оном првом изашло и да излазак и наплата по тој картици нису евидентирани у електронском систему наплате, јер се тек тада стварају услови да се и друга картица да неком возилу «девете категорије», чији би пролазак аутопутем био уредно евидентиран, прокњижен и наплаћен.

Реализација нелегално наплаћене путарине се уствари постизала тек када је наплаћена путарина и по другој дуплираној картици на излазној рампи, а та наплата и излазак возила евидентирани у електронском систему. То значи да је било неопходно да неко да повратну информацију о проласку возила са прво издатом дуплираном картицом, због чега је и било комуникације телефонима из изнајмљених станова, при чему је првостепени суд правилно утврдио да су окривљени АА2 из Ниша и окривљени АА12 из Београда (од септембра 2005.године), у данима када се нелегално радило, најчешће у временским интервалима између 14,00 и 15,00 часова и између 18,00 и 19,00 часова, из изнајмљених станова у Београду и Нишу, телефоном размењивали информације о серијским бројевима дупло штампаних и наплаћених картица.

О томе колико је рад са дуплираним картицама био разрађен и степену координације учесника, указују и друге чињенице које проистичу из изведених доказа - да инкасанти нису ни скидали каблове постављене на уређајима за дистрибуцију картица, ни оне који су прекидали систем евидентирања наплате, да их нико од пословођа због тога није упозоравао, ни опомињао (поједнини су чак говорили да нема потребе за тим), да су дуплиране картице и по њима наплаћен новац држани у кабинама, да се редовна контрола рада у кабинама вршила углавном после 18 часова, или у току треће смене (када се малтене и није радило са дуплираним картицама), да су када је вршена контрола (било редовно, или ванредно) постојале шифре у комуникацији које су означавале да је у току рад са дуплираним картицама итд..

Из изведених доказа је првостепени суд утврдио и начин на који је преузиман новац од нелегалне наплате путарине. Тако, након нерегуларне наплате, новац и дуплиране картице су стављане на страну, а сменовође су, након регуларне наплате друге, дуплиране картице, долазили по новац и картице, увек у току процеса рада, некада на сваких сат времена, некада 3-4 пута у току смене, зависно од густине саобраћаја. Сменовође су сакупљале новац сваки за своју смену, па су онда то ''папиролошки обрађивали'', израчунавајући укупан број картица и новчане износе на цедуљицама, на којима су бележени подаци у вези са нелегалном наплатом путарине - временски период на који се односе (месец и др.), о чијој се смени ради (обично прво слово имена, или надимка), износ и др.. Те цедуљице су углавном уништаване, мада су неке пронађене и привремено одузете од окривљеног АА2 (као прилог у рукопису - црвени регистратор број 2, судски спис број 465/125, 479/125 и 488/25) и то оне које је добијао од колега сменовођа, при чему су на истима били исписани бројеви наплаћених дуплих картица, од кога и у којој смени и сл.. На основу тих цедуљица су обрачунавали и знали, колико је која смена сакупила новца од ових картица. Тек тада су наплаћени, а неевидентирани износи уствари постајали противправна имовинска корист. Ове чињенице су утврђене из навода из одбране окривљеног АА2, који су потпуно поткрепљени датим ''цедуљицама'', као и аудио-записима телефонских разговора (8, 10 и 11) у којима се исте спомињу као „списак“, „папири“ и сл..

Уз све то, првостепени суд је утврдио и начин на који је дељен незаконито присвојен новац. Наиме, из доказа који су изведени током предметног кривичног поступка, произилази да је, у почетку, свака смена делила зарађено у току смене, али да је касније створен план и постигли договор - сав новац је скупљан од стране сменовођа и стављан заједно, ''на гомилу'', па се укупна сума прво делила у односу: 40 % окривљеном АА1 и вишим налогодавцима (''за Београд''), а 60% осталима, који су потом то делили на четири једнака дела (тако да је награду добијала и смена која није радила, тзв.''слободна'', да они који су слободни не би били оштећени, посебно викендом, када се скупљало највише пара), а затим да су сменовође од дела новца који је додељен њиховој смени одузимале ''трошкове'' (за ручкове, храну, сокове, куварице, браве, електричаре и сл. - на пример 10-15%), и тек након тога би делили остатак на сменовође (најчешће око 25%) и инкасанте (око 20%, с'тим што су они на издавању картица добијали мање, зато што нису имали одговорност рачунополагача, пошто се не задужују са новцем) и сл..

Нису основани ни жалбени наводи (махом окривљених и њихових бранилаца који су поименично наведени у економско-финансијском вештачењу и који не признају дело) да је постојала могућност да се злоупотребе ИД кодови и шифре ради предметног нелегалног рада, те да првостепени суд ове чињенице није на адекватан начин утврдио. Наиме, првостепени суд је посебно и детаљно анализирао и утврдио чињенице које се односе на тзв. ''рад под туђом шифром'' или ''кодом''. Притом је неспорно утврдио да је, према Правилнику, сваки инкасант имао своју шифру и идентификациони (ИД) код, да ИД код није био тајна (јер се уписивао у извештајима о пазару, дневнику рада, кабинском дневнику и на више места), али да је шифра требала да буде позната само инкасанту и није било препоручљиво давати шифру другом, да су инкасанти били у обавези да се, пре почетка рада, преко истих пријаве у електронски систем (издавања, или наплате зависно од кабине у којој су радили) и да се, по завршетку рада, на исти начин одјаве, да су постојала два типа одјављивања - ''одјављивање за паузу'' (када мора да се поново пријави у тој истој кабини) и ''одјављивање за крај рада у смени'' (када може да се пријави у било којој другој кабини), да је на почетку рада електронског система за наплату путарине, један инкасант могао да се пријави на неограничени број наплатних места и на неограничени број места за издавање картица, али да је то касније измењено, па је један инкасант могао да истовремено буде пријављен на једној дистрибуцији (издавању) и на једној наплати, али не истовремено на две дистрибуције, или на две наплате, да је пословођа могао да мења инкасанте на 3-4 минута (када оду на паузу, до тоалета, или када су биле велике гужве), да је по правилнику, у таквим ситуацијама, пословођа био дужан да ради под својом шифром и кодом, те да су у инкасантску кабину могли да уђу инкасант, сменовођа, контролор и радници обезбеђења. У вези са овим питањем првостепени суд правилно закључио: да је рад под „туђом шифром“ или „кодом“ био изузетак, а не правило у раду инкасаната, да су инкасанти углавном радили по правилнику о раду инкасаната, односно под својом „шифром“ и „кодом“, да су се замене изузетно дешавале, најчешће због великих гужви и застоја у саобраћају и потребе убрзања дистрибуције картица, да на наплати таквих „замена“ није било (осим краћих оправданих излазака), јер се радило са новцем (због задужења и раздужења). Стога, током доказног поступка јесте утврђено да је постојала могућност да идентификациони код и шифра једног инкасанта истовремено буде пријављена и на наплати и на издавању. Али, та могућност је остављена из практичних разлога - јер постоји значајан број наплатних станица које у смени имају само једног инкасанта, који ради и на наплати и на издавању картица, па је првостепени суд правилно закључио да је такав рад инкасаната изузетак, а не правило, те да то није од битнијег утицаја на чињенично стање, тим пре јер се наведене „изузетне замене“, нису евидентирале ни у кабинској, нити у било којој другој књизи, или на другом месту (што су потврдили управо окривљени који су се изјашњавали о овој околности), тако да се ради о околности која се на поуздан начин не може утврдити.

У поменутом економско-финансијском вештачењу је дат збирни и појединачни преглед издатих картица по данима, шифрама инкасаната и њиховој номиналној вредности. На основу одговарајућих извештаја ЈП „Путеви Србије“ о присутности на послу, за инкасанте, за које је у датом вештачењу назначено да су под њиховим шифрама (односно кодовима) издате спорне картице, је утврђено да су, у периоду који је вештачен, радили на наведеним наплатним станицама. Са друге стране, у жалбама у којима се инсистирало на овим ''заменама'', нису понуђени конкретни аргументи, на основу којих би се могле утврдити евентуалне „злоупотребе“ у том смислу, тачније ко, када и због чега је, под туђим шифрама и кодовима, учествовао у активностима везаним за нелегалну наплату путарине.

Првостепени суд је правилно закључио да су појаве „неупарења“ и „техничког вишка“ (или „мањка“), постојале у регуларном раду, али да чињенице у вези са тим, нису од утицаја на утврђено чињенично стање, имајући у виду доказе, из којих произилази постојање нелегалне наплате путарине. Наиме, код ''вештачког неупарења'' нема финансијске штете, али ни користи. Ради се о ситуацији када се број издатих картица, не поклапа са бројем наплаћених, јер инкасанти намерно штампају картице, иако није било возила, које потом уништавају, па је због тога то неупарење, «вештачко». Питање „вештачког неупарења“, које спомињу неки процесни учесници, се фактички први пут појављује на главном претресу, а добија на интензитету као потпора одбранама окривљених који не признају дело. Али, то и по налажењу овог суда није од утицаја на другачије сагледавање чињеничног стања (на „неупарењу“ је у својој одбрани нарочито инсистирао окривљени АА1, и то као наводном поводу састанака са сменовођама у Нишу). Наиме, чак и да је то питање евентуално и било предмет разговора међу некима од њих, то не искључује чињеницу да су окривљени учинили оно за шта их тужилац терети, посебно што већина њих није ни чула за овај наводни проблем (АА20, АА9, АА49 и др.). Исто то се односи и на тзв. „технички вишак“ од остављеног кусура (нпр. у летњој сезони када је интезитет саобраћаја страних возила повећан), или кроз провизију 20 % на девизе (јер је, у условима ''пливајућег курса'' евра, свака кабина и мењачница. Из одбрана неких окривљених (АА2, АА8, АА27, АА28, АА27 и др.), произилази да су добијали и новац од ''вишка'', али у знатно мањим износима од износа који је присвајан нелегалним радом - око 1000 до 2000 динара. Стога, поменути вишак и када је постојао, био је у неупоредиво мањем износу од оног нелегално присвајаног (што и произилази из раније поменутих „цедуљица“, у којима су записани износи, који се једино могу односити на нелегално наплаћену путарину). Ако би постојао ''вишак'', сменовођа би га узимао на крају рада, али то нема апсолутно никакве везе са нерегуларном наплатом.

Даље, правилни су и закључци првостепеног суда по питању ''пораста'' прихода од легалне наплате путарине. Наиме, током предметног доказног поступка је утврђено да је у периоду од 2004. до 2006.године, порастао приход од наплате путарине (што произилази из исказа сведока СС11, као и других доказа, претежно извештаја ЈП ''Путеви Србије''). Али, то је и по налажењу овог суда, без утицаја на чињенично стање утврђено у овом предмету, јер тај пораст не искључује постојање горе описаних злоупотреба при наплати путарине у истом периоду. Стога су и жалбени наводи у вези са тим, оцењени као неосновани.

У побијаној пресуди је објашњено на који начин су коришћене структуре оштећеног предузећа ЈП ''Путеви Србије'', као и то које су то структуре, па и Одељење за АОП наплате путарине тог предузећа, из кога је оглашен кривим окривљени АА7 (који је по упутству окривљеног АА20 вршио одређене радње), при чему се ради о запосленом техничару и електроничару чији су послови били унос курсних листа, формирање ценовника, али и унос нових верзија програма, делимично сервисирање и др., па је очигледно да је имао приступ легалном софтверу и оперативном систему.

Првостепени суд је у побијаној одлуци у довољној мери разјаснио и питање тзв.''софтверске крађе'', посебно у делу у коме анализира одбрану окривљеног АА49 и исказ сведока СС1 (стране 222, 235 и 363). Са друге стране, питања везана за рад контролора, те опис начина њиховог рада, детаљно су изложени приликом изношења навода из одбране окривљеног АА49 (страна 196 и 197) и исказа сведока СС23 (страна 226), а анализирана приликом оцене веродостојности ових исказа, при чему је првостепени суд у вези са тим извео правилна закључке и за то дао одговарајуће разлоге, које прихвата и овај суд.

Првостепени суд је такође правилно применио кривични закон на правилно утврђено чињенично стање, када је радње које је предузео окривљени АА1 правно квалификовао као кривично дело из чл. 346 ст. 1 КЗ, јер се у истима стичу како објективни, тако и субјективни елементи тог кривичног дела. Наиме, из изведених доказа (одбрана појединих окривљених и материјалних доказа, посебно листинга телефонских комуникација, аудио записа тајно прислушкиваних телефонских комуникација, као и транскрипата истих), поуздано је утврђено да је окривљени АА1, са сада покојним ААП3 и другим лицима, организовао поменуту криминалну групу, као само постојање те криминалне групе, циљ организовања (стицање незаконите добити нелегалном наплатом путарине), делатност (која је планирана дуже време, а вршена скоро две године), подручје деловања (коришћење структура оштећеног јавног предузећа), њена организација (улоге и задаци чланова, правила интерне контроле и дисциплине - нпр. инкасанти су поступали по налозима сменовођа, сменовође, лица из техничке подршке и остали према налозима „оних одозго“ и сл.) итд.. Притом је јасно утврђено и то да су код чланова исте постојали: свест о организацији и њиховој припадности истој, свест о хијерархији и интерној дисциплини, свест да се ради о низу активности у које је укључено више лица у Нишу и у Београду, те свест да се укључивањем у нелегалне активности долази до незаконите материјалне добити и сл., што је све детаљно објашњено у првостепеној пресуди.

Са друге стране, првостепени суд је јасно и детаљно објаснио и то због чега је закључио да се окривљени АА2 и АА19 не могу сматрати организаторима криминалне групе. Наиме, нелогично је да се једна иста криминална група организује два пута заредом: први пут - када је о томе постигао договор окривљени АА1, са сада пок. ААП3 и другим организаторима, а други пут - на састанцима са пословођама, посебно што ти састанци нису ни били у функцији стварања организације. Криминална група је већ била организована, када је окривљени АА1, на првом састанку у Нишу, сменовође упознао са плановима који су се тицали нелегалне наплате путарине. Они су потом приступили даљој реализацији истог, преузимајући притом на себе различита задужења, која су се, код већине, сводила на то да организују налагалан рад у својим сменама. Поред тога, окривљени АА2 је имао и задужење да обави разговор са окривљеним АА20 око техничке реализације поменутог плана. Али, његова задужења - организација рада, сакупљање новца и друге радње, представљају активности које се везују и за друге сменовође које су учествовале у нелегалном раду, па се предметно додатно задужење не може само по себи сврстати у радње организовања криминалне групе, како је то првостепени суд правилно закључио. Са друге стране, окривљени АА2 и АА19 су порицали да су били организатори криминалне групе, а првостепени суд је правилно поступио када је то прихватио. Тако, окривљени АА2 је током поступка на један уверљив, логичан и доследан начин признао да је учествовао у незаконитој наплати путарине, али је оспорио наводе оптужнице да је учествовао у организовању криминалне групе поводом тога. Из изведених доказа јасно произилази да његова улога у предметној нелегалној активности није одударала од улога других пословођа са наплатне станице на којој је радио, да му они нису полагали рачуне, те да је, као и остале пословође, преузео на себе само реализацију претходно већ постигнутог договора, по плану окривљеног АА1 и осталих организатора. У вези са овим, првостепени суд је ценио и наводе одбране окривљеног АА30 - да је ''организатор посла'' на нишкој наплатној рампи био АА2, те да је притом био само формално сменовођа, јер му је фактички смену водио заменик АА13, па је правилно закључио да то у суштини одговара објективној истини и да је разлог томе било често одсуствовање именованог са посла, али не због тога што је он хијерархијски више позициониран у криминалној групи, већ због породичних проблема. То потврђује и околност да је окривљени АА30 на главном претресу изричито одступио од предметних тврдњи, објашњавајући да нема било каквих непосредних сазнања у вези са тим. Сви ови разлози се односе и на окривљеног АА19 јер, према изведеним доказима, ни његова улога не одудара од улога осталих пословођа и своди се на реализацију постојећег злочиначког плана групе, која је већ била организована од стране окривљеног АА1.

Првостепени суд је, правилно, противправне радње окривљених: АА2, АА12, АА38, АА13, АА3, АА8, АА4, АА14, АА7, АА15, АА16, АА17, АА44, АА45, АА18, АА46, АА5, АА19, АА20, АА6, АА9, АА24, АА22, АА10, АА25, АА29, АА23, АА11, АА26, АА31, АА30, АА32, АА28, АА33, АА34, АА35, АА27, АА36, АА37 и АА38, правно квалификовао као кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33 КЗ. Наиме, првостепени суд је правилно закључио да су именовани окривљени, у означеном периоду, као одговорна лица у ЈП «Путеви Србије» и АД «Микрос електроник», искористили своје службене положаје, када су предузимали противправне радње ближе описане у првостепеној одлуци, са намером да себи и другом прибаве противправну имовинску корист, при чему је наступила и штета за оштећено јавно предузеће ЈП „Путеви Србије“.

Поред тога, такође је правилно инкриминисане радње окривљеног АА1 правно квалификовао као кривично дело злоупотреба службеног положаја у подстрекавању из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 34 КЗ, јер се у истима стичу и сви објективни и субјективни елементи тих кривичних дела, пошто је овај окривљени остале подстрекавао на предузимање инкриминисаних радњи.

Тако, првостепени суд је, по налажењу овог суда, правилно закључио да су именовани окривљени у ЈП ''Путеви Србије'' и АД ''Микрос електроник'', одговорна лица у смислу члана 359 став 4 КЗ, који је важио у време извршења дела. Наиме, они су, у време предузимања радњи за које се терете, били запослени у поменутим предузећима, а на основу одговарајућих правилника о унутрашњој организацији и систематизацији и других интерних прописа, био им је поверен одређени круг службених овлашћења и послова у вези са наплатом путарине, зависно од положаја и конкретних радних задужења.

Даље, првостепени суд је правилно закључио да су именовани окривљени, као одговорна лица у поменутим предузећима, искористили свој службени положај. Наиме, ради се контролору (АА1), пословођама (чија је службена дужност, према Правилнику ЈП «Путеви Србије» о унутрашњој организацији и систематизацији радних места, који је у то време важио, да организују и руководе радом у својој смени у складу са постојећим правилницима и упутствима за рад и врше друге послове), инкасантима (чија је службена дужност, према Правилнику ЈП «Путеви Србије» о унутрашњој организацији и систематизацији радних места који је у то време важио, да врше послове наплате путарине у складу са постојећим правилницима и упутствима за рад и друге послове по налогу непосредног руководиоца), или сервисерима (који су, као радници АД «Микрос електроник» из Ниша, или Одељења за АОП у ЈП «Путеви Србије», сервисирали уређаје за електронску наплату путарине на делу ауто-пута Београд - Ниш, а службена дужност као техничара-електроничара им је, према Правилнику, била да „раде на развоју, монтажи и одржавању система за наплату путарине и осталих електронских уређаја и делова појединих уређаја, да учествују у прикупљању и преносу података или датотека са наплатних станица и обављају друге послове“).

На крају, првостепени суд је правилно закључио да се у конкретном случају ради о координираном раду различитих структура запослених на наплатним рампама у ЈП ''Путеви Србије'', при чему су окривљени, приликом нерегуларне наплате путарине, предузимали радње, које иначе спадају у делокруг њихових овлашћења, или службених дужности, али са циљем да се себи и другом прибави што већа незаконита добит. Наиме, регуларан начин рада је детаљно прописан како интерним актима и правилницима, тако и Правилником о обављању послова наплате посебне накнаде за употребу пута, или путног објекта (у коме је описан начин обављања послова наплате путарине, зависно од тога да ли се ради о пословођама, инкасантима, или сервисерима). Током нелегалне наплате пословође су распоређивале инкасанте, организовали њихов рад и др., инкасанти су штампали и издавали картице, исте наплаћивали, издавали рачуне и др., сервисери предузимали техничке и др. радње одржавања итд., при чему су радници са наплатних станица у Београду и у Нишу су, на улазним рампама, штампали две картице које имају исте серијске бројеве, при чему је у систему евидентирано издавање само једне, кориснику су затим предавали једну од тих картица, док се друга задржавала, након чега се на излазној рампи по тој картици (чији је број у међувремену дојављен) наплаћивао одговарајући износ, а добијени новац са картицом је одвајан, па се о томе, преко посредника, обавештавала улазна рампа и потом се предавала корисницима и друга картица, по којој је на излазној рампи касније регуларно наплаћена путарина, а добијен новац у електронском систему наплате евидентиран као промет.

Уз то, првостепени суд је правилно закључио да радње окривљеног АА12 представљају овај вид противправних радњи, иако се исте, у вези са нелегалном наплатом путарине, не односе на издавање, или наплату картица. Наиме, првостепени суд је поуздано утврдио да су окривљени АА2 и АА12, један другом телефоном диктирали бројеве дуплираних картица које су издате (између 14,00 и 15,00 часова бројеве за оне издате у првој, а између 18,00 и 19,00 часова за оне које су издате у другој смени), као и време када су такве картице издате и са ког „канала“, како би на другој наплатној станици знали по којим картицама могу да врше нелегалну наплату. Такође су међусобно јављали и бројеве нерегуларно наплаћених картица, које нису биле евидентиране у систему наплате, како би на другој станици знали да „пусте“ други примерак картице, по коме се вршила регуларна наплата, а све са циљем како би се у систему наплате поклопио укупан број издатих и наплаћених картица (јер је постојала могућност да корисници изађу и на споредне наплатне станице). Стога је евидентно да је он, као запослено и одговорно лице у ЈП ''Путеви Србије'', давао повратне инфомације, до којих је долазио као радник поменутог предузећа, а без којих се круг нерегуларне наплате не би могао затворити, нити иста реализовати.

Када је у питању окривљени АА32, првостепени суд је такође правилно закључио да и његове активности представљају овај вид противправних радњи. Он током предметног кривичног поступка није износио одбрану, јер му се судило у одсуству, пошто је био недоступан државним органима. Међутим, првостепени суд је, на основу исказа других саслушаних лица, као и материјалних доказа, поуздано утврдио да је, као пословођа наплатне станице „29 Ниш“, у инкриминисаном периоду, злоупотребио службени положај. Наиме, то несумњиво произилази из одбрана окривљених: АА2, АА24, АА10, АА25, АА11 (датој у претходном поступку), АА26, АА31 (датој у преткривичном и претходном поступку), АА30, АА27 и АА37 (у преткривичном и претходном поступку), као и из исказа раније оптужени сада покојног ААП (датом у претходном поступку) и ААП2 (датом у преткривичном и претходном поступку), јер га у својим наводима директно доводе у везу са нелегалним радњама. Тако, АА2 и ААП су били пословође смена на наплатној станици „29 Ниш“, као и АА32 и у својим исказима су детаљно описали, како своје, тако и његову улогу у нелегалној наплати путарине на наплатној станици „29 Ниш“, почев од првог договора па надаље. Остали горе именовани окривљени су инкасанти те наплатне станице и у својим одбранама су описивали своје радње везане за учешће у нелегалној наплати путарине, при чему су били децидни или да их је у то увео управо окривљени АА32, или да су то чинили по његовим налозима и упутствима, те да им је за то давао новац. Поред тога, да је окривљени АА32 учествовао предметном нелегалном раду и расподели нелегално присвајаног новца, произилази и из цедуљица (које су као „прилог у рукопису“ привремено одузете од окривљеног АА2, који је објаснио да је АА32 у истима означавао са словима „Р“ или „М“, односно почетним словима његовог имена ''Р'', или надимка ''М''), као и из аудио записа и транскрипата тајно слушаних телефонских комуникација, те других доказа га непосредно, или посредно доводе у везу са предметном нелегалном наплатом путарине (нпр. записника о претресању стана и других просторија у Нишу у улици __ и потврде о привремено одузетим предметима од 24.05.2006.године на име његовог сина __, којом су, између осталог, одузети и уговор о купопродаји локала, више листова из роковника, документација о рачунима у банкама, компакт дискови, домаћи и страни новац итд.). Поред тога, првостепени суд је, када је у питању окривљени АА32, правилно поступао у истрази и донео правилне закључке и у вези процесних услова за подношење непосредне оптужнице, достављане исте преко огласне табле (пошто је пре тога, како то произилази из списа, било покушаја да му се достави преко расположиве адресе), те суђења у одсуству на основу решења ванпретресног већа. И овај суд налази да нема недостатака који би на било који начин довели у питање предузете радње, да је било потребно било какво додатно одобрење да би се против њега спровео овај кривични поступак, те да су неосновани и сви наводи који се тичу предлога браниоца да се према њему примени члан 349 ЗКП (који се односи на услове за одбачај оптужнице). 

Првостепени суд је такође правилно нашао да су именовани окривљени, сем окривљеног АА1, противправне радње предузимали у саизвршилаштву (члан 33 КЗ), јер су кривично дело из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 КЗ, извршили заједничким деловањем и заједно допринели и наступању последица тог кривичног дела. Наиме, приликом предузимања радњи усмерених на нелегалну наплату путарине, ови окривљени су знали и били свесни да систем нелегалне наплате не може да функционише, ако у њему не учествује већи број запослених чије су активности временски синхронизоване и усклађене (како између чланова са исте наплатне станице, тако и између са члановима са друге наплатне станице). Стога су те њихове активности, од стране првостепеног суда, правилно оцењене као заједничко учешће у извршењу предметног кривичног дела, јер су и у субјективном и у објективном смислу узимали активно учешће у нелегалној наплати путарине - код њих недвосмислено постоји међусобна субјективна интелектуална веза, а сви су недвосмислено дали објективан допринос чињењу заједничког кривичног дела, који је у узрочној вези са наступелим последицама.

Притом, на који начин је који од саизвршилаца конкретно учествовао у извршењу кривичног дела није од превасходног значаја, пошто је недвосмислено утврђено да код њих постоји свест о томе шта су радили и воља да се на тај начин дође до незаконите добити. То је посебно битно код оних који су предузимали радње које нису непосредно усмерене на наступање жељене незаконите последице. Наиме, током предметног кривичног поступка је несумњиво утврђено да су поједини окривљени инкасанти радили само на издавању картица. Али, та околност, сама по себи, исте не издваја у односу на остале, када је у питању инкриминација из члана 359 став 3 у вези става 1 и 4 КЗ, јер се у овом случају ради о заједничком, координираном и међусобно условљеном, нелегалном раду окривљених (у групама и сменама), у оквиру којег је свака активност усмерена на то да се, себи и другима, прибави противправна имовинска корист, и то у што већем износу (јер је незаконита наплата усмерена на најскупљу ''девету категорију'' возила) и континуирано (јер те активности нису унапред биле ограничене на одређени временски период, а радило се скоро две године). Притом, сви учесници у нелегалној наплати су, без обзира на задужења, били свесни да у свему томе учествује више лица, да су организовани према систематизацији у предузећу - инкасанти, пословође, техничка подршка и др., као и према радним групама и сменама, те да је нужно постојање истовремене и усклађене активности на обе наплатне рампе. Другим речима, да би дупло штампана картица била дефинитивно нерегуларно наплаћена, а новац присвојен, нужно је да је претходно дошло до њиховог издавања и потом предавања кориснику. Стога је првостепени суд правилно закључио да су сви окривљени који су учествовали у овом нелегалном раду, па и инкасанти који су искључиво радили на издавању картица, имали свест о заједничком деловању у наведеном смислу, да су за своје активности, било да се радило о штампању и издавању ових картица, или наплати, добијали новац (мимо плате и других уобичајених примања, као што је тзв.''технички вишак'', односно невраћени кусур) и да су притом били свесни да тај новац добијају за своје учешће у овој нелегалној активности.

На крају, првостепени суд је правилно оценио да се у овом случају ради о квалификованом облику основног кривичног дела из члана 359 став 3 у вези става 1 (и 4) КЗ, пошто висина прибављене противправне имовинске користи у овој кривичноправној ствари, знатно и вишеструко премашује лимит имовинског цензуса од милион и петсто хиљада динара. Ово потврђује економско-финансијко вештачење у предметној кривичноправној ствари, којим је утврђено да је противправна имовинска корист само за један краћи временски период у коме су предузимане нелегалне активности - од 15.01.2006.године до 14.05.2006.године - 85.743.000,00 динара. Вештаци јесу констатовали да би у висини тог износа могла постојати и штета за ЈП ''Путеви Србије'', ако је путарина за возила девете категорије, наплаћена по обе дупло штампане картице, а у електронском систему наплате је евидентирана само једна наплата, што је првостепени суд несумњиво утврдио из других изведених доказа. Са друге стране, и овај суд сматра да се наведени износ није могао по аутоматизму „пројектовати“ на целокупан временски период из оптужења, чак ни до степена извесности од „најмање“ толико динара, јер за тако нешто не само да не постоји покриће у изведеним доказима, већ се ради о износу који је утврђен искључиво вештачењем података из периода од 15.01.2006.године до 14.05.2006.године .

Окривљени АА1 је пак предметно кривично дело извршио подстрекавањем (члан 34 КЗ), јер је утицао да се код осталих створи идеја и формира одлука, да га изврше. Притом није ни било потребно да познаје лично све учеснике у нелегалним активностима, јер се подстрекавање може вршити и непосредно и посредно и потребна је само свест да се неко подстрекава на чињење кривичног дела. Такође је довољно да подстрекавање буде усмерено на извршење одређеног кривичног дела, при чему не морају унапред бити познати сви детаљи везани за конкретан начин извршења дела и оклоности под којима ће се исто чинити. Да би то постигао, он је, како је то првостепени суд правилно закључио, користио фактички утицај који је, као контролор-аналитичар у ЈП ''Путеви Србије'', имао над запосленима, при чему није предузео ни једну службену радњу која спада у његова службена овлашћења (што се јасно закључује из разлога због којих контактира са другим окривљенима - поводом премештаја појединих радника са једне на другу наплатну станицу, ради решавања међуљудских односа и др., што реално није било у опису његовог радног места). Притом, из одбране окривљеног АА1, али и из одбрана неких других окривљених (нпр. АА19 и др.), као и из транскрипата аудио записа појединих телефонских комуникација, произилази да је он на наплатној станици у Нишу имао реалан утицај у вези решавања проблема у међуљудским односима, иако му то уопште није било у опису радног места, јер је радио на радном месту контролора аналитичара у Београду, па је и по оцени овог суда реално и логично да је тај утицај могао успешно искористити како ради организовања предметне криминалне групе, тако и у смеру подстрекавања на извршење предметног кривичног дела. Стога, предузимајући предметне противправне радње, он није, као одговорно лице у наведеном предузећу, у класичном смислу „искористио свој службени положај“ и злоупотребио нешто из делокруга својих овлашћења, што је и првостепени суд правилно закључио, па његове радње, у правном смислу, није ни определио кроз класични облик датог кривичног дела. При свему томе, првостепени суд је такође правилно нашао да радње подстрекавања на извршење кривичног дела из члана 359 КЗ које је предузео окривљени АА1, не искључују његову улогу организатора у смислу члана 346 став 1 КЗ. Наиме, он је најпре са другим лицима организовао предметну криминалну групу, па је потом подстрекао и организовао остале окривљене да се укључе у нелегалне активности. Стога, предметне радње окривљеног, и по оцени овог суда, фактички представљају даљу реализацију и наставак претходног организовања.

Најзад, и по налажењу овог суда се у конкретном случају не би могло радити о кривичном делу проневера из члана 364 КЗ. Наиме, код кривичног дела проневера се ради о присвајању новца (хартије од вредности, или друге покретне ствари) који је на легалан начин поверен некоме у служби, или на раду у државном органу, предузећу и сл.. Стога, проневера би у конкретном случају, евентуално постојала да су окривљени присвајали износе који потичу из регуларно наплаћене путарину, уместо да их предају кроз пазар. Међутим, овде се не ради о присвајању новца који је на легалан начин стечен и поверен, већ новца који је резултат нелегалних активности (неевидентирања штампања картице, њене наплате и изласка возила, односно неевидентирања да је возило уопште и користило ауто-пут). Притом је без утицаја то што су возачи, као корисници ауто пута, били дужни да плате путарину, јер незаконите активности нису ни везане искључиво за наплату, него започињу много раније, већ код издавања картице.

Првостепени суд је, у погледу субјективног односа учинилаца према делу, правилно закључио да су именовани окривљени предметна кривична дела извршили са директним умишљајем, као обликом виности (из члана 25 КЗ), при чему је и о томе у побијаној пресуди дао ваљане разлоге (страна 493 и др.). Наиме, окривљени су били свесни да предузимањем противправних радњи, које су ближе описане у изреци првостепене пресуде, учествују у нелегалној наплати путарине, односно да је њихово дело забрањено и да тиме врше кривична дела. Притом су то чинили у стању урачунљивости и са директним умишљајем, јер су били свесни својих дела и последица истих и хтели њихово наступање. Тако, када је у питању кривично дело из члана 346 став 1 КЗ, првостепени суд је правилно нашао да је код окривљеног АА1 постојала свест да својим радњама преузима на себе улогу једног од организатора криминалне групе, јер му је намера била да се одређени број људи удружи са циљем да се врши кривично дело злоупотребе положаја. Та намера је реално испољена кроз организовање криминалне групе, коју је сачињавало преко педесет и три лица (махом запослених у ЈП ''Путеви Србије''), чија је делатност планирана за дуже време и вршена је скоро две године, а којима су, по претходном договору, унапред одређени задаци и улоге, уз примену правила хијерархијског устројства и дисципине, све у циљу стицања незаконите имовинске користи. У односу на кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 КЗ, код окривљених је и по налажењу овог суда, постојала свест да међусобно координисаном активношћу која је усмерена на нелегалну наплату путарине и конкретним појединачним радњама у оквиру тога, искоришћавају свој службени положај и овлашћења, све са циљем да себи и другоме прибаве не малу противправну имовинску корист. Такође је, и по питању кривице окривљених, првостепени суд дао довољне разлоге, обзиром да је поуздано утврдио да су починили кривична дела која су законом предвиђена као кривична дела, која су противправна и скривљена, а у време извршења истих, били су урачунљиви и поступали су са умишљајем, свесни да је њихово дело забрањено. Стога је првостепени суд правилно поступио када их је, за горе наведена кривична дела, огласио кривим.

Код таквог стања ствари, неосновани су наводи из жалби окривљених и бранилаца, који првостепену пресуду, у осуђујућем делу, побијају због повреда кривичног закона, засновани на ставу да је иста донета уз битне повреде одредаба кривичног поступка и погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање.

Првостепени суд је такође детаљно, потпуно и правилно образложио разлоге због којих је одбране појединих окривљених прихватио и у ком делу, при чему је и оцена тих одбрана јасна (појединачна оцена, оцена о њиховој међусобној вези, као и у склопу са осталим изведеним доказима). Наиме, наводи из одбрана окривљених које је првостепени суд прихватио, у битном су проверени и потврђени, како међусобно, тако и другим изведеним доказима (којима је првостепени суд такође поклонио веру и за то дао исцрпне разлоге), при чему је јасно и детаљно објашњено, којим то доказима су одбране потврђене, или су у супротности, шта је утврђено из других доказа, а супротно је са одбранама окривљених итд..

Окривљени АА2 је, на главном претресу и у претходном поступку, признао и детаљно описао своје учешће у извршењу кривичног дела злоупотреба службеног положаја, као и учешће осталих сменовођа - АА19, АА32 и сада пок. ААП, сервисера АА20 (који је био задужен за техничку страну рада), као и АА13 (који га је мењао, па је предузимао и радње у вези нерегуларне наплате - инкасанте је уводио у нелегалан рад, извештавао га итд.) и др.. Поред осталог је навео да је у инкриминисаном периоду био један од сменовођа са нишке наплатне станице, да се у нелегалан рад укључио након састанака са окривљеним АА1, да је из изнајмљених станова у Нишу, окривљеном АА12у, диктирао бројеве картица које су у Нишу биле нерегуларно наплаћене, као и АА12 њему. Детаљно је описао метод и технику нелегалног рада, начин присвајања и расподеле новца (да су новац од нелегалне наплате најпре сакупљали по сменама, на једну гомилу, да су од те суме 40% одвајали за „Београд“ и за тај део новца је долазио АА57 „аа57“, а да су остатак делили), када је и како упознао сада пок. ААП3, разговоре које су водили, као и то како је дошло до прекида нелегалног рада. Изразио је искрено кајање, а мотиве за укључивање у незаконити рада објаснио је лошом породичном ситуацијом после рањавања сина.

  Првостепени суд је правилно поступио када је прихватио признање окривљеног АА2, јер је исто јасно, хронолошки и логички сређено и поткрепљено другим доказима, посебно одбранама окривљених инкасаната из његове смене, који су признали и детаљно описали учешће у незаконитој наплати путарине на наплатној станици у Нишу (да су вршили нелегално штампање, издавање, те наплату дуплих картица за возила девете категорије и да су за такво поступање добијали новац), при чему су њихове одбране сагласне у погледу детаља, који могу бити познати само учиниоцима дела. Тако је окривљени АА13 (у својој одбрани из преткривичног поступка) нелегалан рад описао као и окривљени АА2, наводећи, поред осталог, да је, по окончању смене, на папирићу записивао серијске бројеве картица по којима је реализована нерегуларна наплата путарине, да је сабирао број тих картица, да је односио новац и чувао док се не би сакупила значајнија сума, да је после одређеног времена (5-10 дана) новац и цедуљице носио ''шефу'' (АА2) итд.; окривљени АА9 је, у својој одбрани из преткривичног и претходног поступка, потврдио оно што је и окривљени АА2, при чему је, између осталог, истакао да су они који су учествовали у нелегалној наплати путарине новац добијали и за време прекида нелегалних активности „због мира у кући“ итд; окривљени АА31 је (у својој одбрани из преткривичног и претходног поступка) потврдио да је нелегално радио док је био у смени АА2, с'тим што је у директну везу са заквим радом довео окривљеног АА13, посебно истичући да су сви које је споменуо радили нерегуларно, сем „младих радника“ који су примљени 2004.године, што је такође потпуно сагласано одбрани окривљеног АА2 и доприноси уверљивости њихових навода.

Наводи из одбране окривљеног АА2 који се односе на технички аспект нелегалног рада, поткрепљени су у битним детаљима одбраном окривљеног АА20. То се нарочито односи на њихов договор и међусобне односе, друга лица, које сагласно повезују са незаконитим радом итд.. Признање окривљеног АА2 у делу који се односи на претходне договоре, методику нелегалне наплате путарине, присвајање и поделе новца између Ниша и Београда (40-60%), предаје новца за Београд, чињеницу да су и друге пословође са Нишке наплатне станице (АА19, АА32 и АА2) радиле на исти нелегалан начин у својим сменама, појединачне улоге окривљених пословођа и инкасаната у свему томе и др., поткрепљено је и исказом сада пок. ААП из претходног поступка (који је суд прихватио, за разлику од онога што је исти изјавио на главном претресу), јер су њихови наводи по тим питањима сагласни у битним детаљима. Наводи из одбране окривљеног АА2 који се тичу диктирања серијских бројева нелегално наплаћених дуплираних картица из изнајмљених станова у Београду и Нишу, сагласни су наводима из одбране окривљеног АА12, а поткрепљени су листинзима одлазно-долазног телефонског саобраћаја између бројева телефона које су користили окривљени АА2 и АА12, те транскриптима преслушаних телефонских комуникација, на основу којих је утврђена интензивна комуникација између тих бројева телефона, нарочито почев од септембра 2005.године, када се АА12 укључио у нелегални рад. Тврдње окривљеног АА2 у вези са незаконитим радом и у другим сменама, потврђене су наводима из одбрана окривљених инкасаната који су признали дело, а нису радили у његовој смени, већ у сменама пословођа АА19, АА32 и ААП: АА8, АА5, АА24, АА10, АА11, АА25, ААП1, АА30 (који је готово на идентичан начин описао технику неевидентирања путарине и поступак при наплати картица, као и друге детаље), АА23 (који је потврдио наводе АА2 да је почетак нелегалног рада уследио нешто касније планираног, због нестанка пазара 02.06.2004.године, односно почетком јула те године итд.), АА27 (која је, сагласно окривљеном АА2, описала начин прикупљања новца који је присвојен нелегалним радом, а ти наводи су поткрепљени садржином ''цедуљица'', које су, као „прилог у рукопису“, привремено одузете управо од АА2, као и на основу аудио записа телефонских разговора у којима се исте спомињу као „списак“ и „папири“) и АА3 (који је у својој одбрани, између осталог, потврдио тврдње из одбране окривљеног АА2 да је начин нелегалног рада био исти на обе наплатне станице, када је у питању штампање и издавање картица и др.). На крају, првостепени суд је правилно прихватио и одбрану окривљеног АА2 у делу у коме је навео да су и окривљени: АА33, АА35, АА28 и АА36 радили нелегално.

Поред ових доказа, одбрана окривљеног АА2, у појединим другим битним детаљима је проверена и потврђена и другим доказима. Тако, његове тврње да је издавање дуплираних картица на нишкој наплатној станици, вршено у току прве и друге смене, а наплата у току све три смене, потврђене су налазом и мишљењем вештака економско - финансијске струке ВВ8 и ВВ9 од 16.11.2006.године. Даље, признање окривљеног АА2 је поткрепљено и листинзима одлазно-долазног телефонског саобраћаја, аудио-записима и транскрипатима преслушаних телефонских комуникација, на основу којих се утврђује постојање комуникације између бројева телефона које су у одређеном временском периоду користили окривљени за које је АА2 навео да су били укључени у нелегалну наплату путарине (што је потврђено на основу одбрана окривљених који су признали, као и на основу извештаја предузећа за телекомуникације). То се односи на комуникацију коју је током јула и августа 2004.године, имао са окривљеним АА14 (који је био његов „пар“, у првом периоду нелегалног рада када су се још ''уходавали'', па су повремено били у комуникацији), разговоре број 8, 10, 11, 48 и 59 (у којима је окривљеном АА2 саговорник окривљени АА19, при чему из садржине истих произилази да се односе на нелегалну наплату и међусобно „пребијање“ обавеза) итд..

Првостепени суд је правилно поступио када није прихватио поједине наводе из одбране окривљеног АА2. То се пре свега односи на тврдњу да му није било познато постојање било какве организације. На другачији закључак - да му је било познато да у нелегалној наплати путарине учествује више лица, да постоји извесна организација на различитим хијерархијским нивоима и синхронизована активност, указују остали наводи из његове одбране, између осталог, оно што је навео на главном претресу 29.05.2007.године - да је имао утисак да АА1 није доносио одлуке самостално, јер је увек требао да се консултује са неким, да му је (у вези са новцем од нелегално наплаћене путарине, коју су слали за Београд) АА1 рекао да је тако ''донета одлука'' и ''да је и Бубањ 40 %'', као и тврдње у вези састанака (како сменовођа АА19, АА2, АА32 и сада пок. ААП са АА1, тако и оних каснијих у Баточини са окривљеним АА14 и другима). Првостепени суд правилно није прихватио, ни тврдње из одбране окривљеног АА2 да ''не зна имена инкасаната који су у његовој смени радили нелегално'', коју је изнео први пут на главном претресу. Наиме, он је предходно, у погледу лица и догађања на нишкој наплатној станици, дао један јасан, целовит, хронолошки и логички сређен исказ, који има своју потпору у бројним материјалним доказима, при чему је навео да ''одговорно тврди'' да су сви инкасанти из његове смене који су радили на наплати били укључени у нелегалан рад и као инкасанте који су радили нелегално, поименице навео АА13, АА33, АА35, АА28 и АА36 (који су у својим одбранама потврдили да су радили у његовој смени на наплати). Са друге стране, на главном претресу није дао ниједан логичан разлог зашто је одступио од тога, јер чињенице које је навео у уводном делу свог изјашњења на главном претресу (које се углавном односе на здравствене проблеме и догађај у вези сина), и по оцени овог суда, нису такви разлози.

Окривљени АА20 је на главном претресу, претходном и преткривичном поступку признао извршење кривичног дела, до детаља је описао како је осмишљена нелегална наплата помоћу дуплираних картица и на који начин је све то касније реализовано. Притом је објаснио да је, као техничар-електроничар и сервисер уређаја за електронску обраду података, запослен у АД „Микрос електроник“ из Ниша, по претходном договору са АА2, направио каблове са прекидачем за штампање картица (који су коришћени у кабинама издавања) и каблове за подизање рампе без евидентирања проласка возила у електронском систему (који су коришћени у кабинама наплате), дорадио нелегални рачунарски софтвер (''фајл'' - који је коришћен за издавање признаница о наплати путарине без евидентирања у систему наплате) и исти постављао и склањао по потреби, као и да је предузимао друге радње, да је за то што је чинио добијао новац, да му је по договору колега из „Микроса“ окривљени АА6 помагао у прављењу наведених каблова, које је и технички усавршио, да је истом давао трећину новца од укупне суме коју је добијао и да је на београдској наплатној станици поменути нелегални ''фајл'' склањао и поново постављао окривљени АА7. Своју мотивацију је најпре објаснио као технички, али и финансијски изазов (јер се, дуги низ година уназад, нелегално присвајао новац, а никоме се ништа није дешавало). Имао је намеру да ово дело буде откривено и да актери не прођу некажњено, јер је све време осећао кајање и грижу савести због тога што је радио, па је на крају донео одлуку да остави нелегални фајл на „серверу“, да би га полиција пронашла. У директну везу са нелегалним радом је довео: са нишке наплатне станице - АА19, АА32 и АА13, а са београдске наплатне станице - АА16 и АА14, а спомињао је у вези истог и нека друга лица.

Првостепени суд је правилно поступио када прихватио одбрану АА20, јер је јасна, логична, уверљива, доследна током поступка (у полицији, истрази и на главном претресу), поткрепљена бројним доказима и као таква истинита. Најпре је потврђена наводима из одбране окривљеног АА2 - по питању времена и начина његовог ангажовања, договора у вези нелегалног рада, висине надокнаде коју ће за то примати, даљи рад, контакте, као и лица која су била укључена у нелегалне активности, при чему су поједини детаљи из њихових одбрана потпуно сагласни и доприносе уверљивости њихових исказа (да поменути нелегални ''фајл'' није био ископиран у рачунарима у кабинама у којима су радили новопримљени радници, који нису били укључени у нелегалан рад, у вези упознавања осталих који су били укључени у нелегални рад са техничким средствима, да је АА20 обучавао само сменовође, али не и инкасанте итд.). Даље, одбрана окривљеног АА20 је, у делу где говори о техници неевидентирања путарине и поступку наплате дуплих картица, у битном сагласна и са одбранама других окривљених: АА13 (из преткривичног поступка), АА23, АА29, АА30, АА3, АА25, АА29 (из преткривичног поступка), АА6 (нарочито у делу око његовог ангажовања у вези израде каблова и исплате новца за то ангажовање) и АА7 (нарочито у делу који се односи на њихов договор, начин коришћења нелегалног ''фајла'', склањање истог и др.), али и са одбранама свих других окривљених који су признали да су учествовали у нелегалној наплати путарине, те са исказима раније оптужених ААП (нарочито по питању описа начина нелегалног рада, као и тога ко је све у исти био укључен - АА6, АА2, АА32, АА19 и друга лица) и ААП2 (осим са главног претреса).

Првостепени суд је правилно прихватио део одбране окривљеног АА20 у коме је описао технички аспект предметног нелегалног рада. Притом, из његове одбране произилази да такав рад не само да је био технички могућ, већ да је то и чињено у периоду који се наводи у оптужници. Тако, у погледу коришћења каблова са прекидачем при нелегалном раду, његови наводи су поткрепљени записником о претресању његове куће и потврдом о привремено одузетим предметима, из којих произилази да су у његовој кући пронађени и од његове супруге __ привремно одузети два компјутерска конектора и црвено-црни каблови са прекидачем (ближе описани у потврди о привремено одузетим предметима СУП Ниш ОКП од 24.05.2006.године - плави регистратор, истрага Ки.П.бр.23/06, IV књига, стр.820/234). Даље, његови наводи везани за повремено склањање и постављање илегалног софтвера су поткрепљени аудио-записима тајно слушаних телефонских комуникација, посебно између њега и АА7 и то када је у питању престанак нелегалног рада и „последње склањање нелегалног фајла“, те одбраном окривљеног АА2 (да је шифра „ручак - јагњетина“, у ствари значила склањање илегалног софтвера). Признање окривљеног АА20 у вези са ''увођењем у посао'' запослених у ЈП ''Путеви Србије'', поткрепљено је и одбраном окривљеног АА9, који је, поред осталог, навео да је инструкције добијао још у септембру месецу 2004.године, од окривљених АА2 и АА13 и сервисера предузећа ''Микрос електроник'' који су били надлежни за одржавање целе технике - ''аа20'' и ''Владе'', при чему је на главном претресу прецизирао да је ''аа20' окривљени АА20.

Првостепени суд је, приликом оцене одбране окривљеног АА20, ценио и то што је, у вези свог другог одласка за Београд, исти изјавио да је то било „негде у октобру 2004.године, због промене цена наплате путарине“, а да из Извештаја ЈП „Путеви Србије“ од 18.03.2009.године (прочитан на ГП 09.04.2009.године) произилази да је „промена цена путарине за возила са страним регистарским ознакама извршена 07.08.2004.године и да су после тога корекције цене уследиле 12.09.2004.године, 04.11.2004.године и 20.12.2004.године“, као и то да су окривљени АА20 и АА7 у својим одбранама говорили о „нелегалном фајлу“, а да је окривљени АА20 спомињао и „нелегални програм“, па је правилно закључио да та неслагања у суштини нису од утицаја на истинитост његових тврдњи. Наиме, на главном претресу му је предочен поменути извештај ЈП ''Путеви Србије'' и он је објаснио да је описао догађај којег се сећа, али се не сећа када се то баш тачно десило, да термине „корекција“ и „промена“ сматра истим по значењу, па постоји могућност да се није најпрецизније изразио, те да је у више наврата те године било „корекција“ цене путарине у датом периоду, па и 4.новембра, односно само четири дана после октобра. Даље, током поступка окривљени АА20 је прецизирао да је и под термином ''програм'' подразумевао поменути нелегални „фајл“ (што је првостепени суд ради прецизности детаљно објаснио у појединачној анализи његовог исказа, исправно закључивши да је то без утицаја на другачију оцену њиховог исказа и сагледавање чињеничног стања, јер је очигледно да се оба термина који су коришћени, суштински односе на исту ствар - нелегални софтвер). Наиме, сходно одредбама члана 112 тачке 17 и 19 КЗ, рачунарским податком се (до промена из 2009.говине) сматра представљена информација, знање, чињеница, концепт или наредба, који уноси, обрађује или памти, или је унет, обрађен или запамћен у рачунару или рачунарској мрежи, док се рачунарским програмом сматра уређени скуп наредби које служе за управљање радом рачунара, као и за решавање одређеног задатка помоћу рачунара. На крају, првостепени суд је анализирао и чињеницу да је, за разлику од окривљеног АА20, сведок СС26 говорио о „програму“ за нелегалан рад, не само на наплати, већ и на издавању, па је исправно закључио да је и то без утицаја на утврђивање чињеничног стања и оцену исказа овог окривљеног, јер су окривљени инкасанти, који радили су на издавању, а који су признали учешће у извршењу кривичног дела, били изричити да нису користили било какав програм за штампање дуплих картица, већ да су то чинили само коришћењем кабла са прекидачем, при чему поменути сведок СС26, накнадно изјавио да ни он не искључује могућност да је то чињено без додатног програма.

Окривљени АА6 је, у преткривичном и претходном поступку и на главном претресу, признао да је, као сервисер у предузећу «Микрос електроник», учествовао у нерегуларној наплати путарине на наплатној станици „29 Ниш“, при чему је објаснио да му је колега АА20 показао каблове за нелегалан рад, да му је било познато да ти каблови нису део система електронских уређаја и не би требало да се налазе на том месту, да је потом направио мање и лепше каблове на чијим крајевима су се налазили пластични прекидачи, а намена им је била да прекину комуникацију између рампе и рачунара (јер је систем био тако направљен да рачунар треба да добије информацију да ли је рампа доле, или горе, јер се тако евидентира пролазак возила), да је направио између 5 и 10 таквих каблова (у два наврата, у размаку од неких месец дана), да су исти инсталирани у кабинама преко којих се наплаћивала путарина, да је за то што је урадио од АА20 у више наврата добио новац, при чему је једино са њим имао комуникацију, те да су мотиви за укључење у предметне активности били непромишљеност и страх да не изгуби посао, а не новац.

Првостепени суд је правилно прихватио и признање окривљеног АА6, као уверљиво, логично, доследно током поступка (у полицији, истрази и на главном претресу) и поткрепљено другим доказима, те као такво истинито. Тако, наводи из његове одбране који се тичу начина укључивања у нелегалну наплату путарине, улоге коју је имао у томе (да је био ангажован само ради израде каблова) и других околности (врсте каблова које је правио, да је исте ''усавршио'' јер их је направио као ''мање и лепше'', начин расподеле нелегално стеченог новца - једна трећина њему, а две трећине окривљеном АА20 и др.), су потпуно саласани наводима из одбране окривљеног АА20. Поред тога, његово признање је поткрепљено и одбранама других окривљених: АА9 (који је, поред осталог, навео да су сервисери предузећа «Микрос електроник» ''аа20'' и ''Влада'' били надлежни за одржавање целе технике, да су они монтирали каблове за штампање дуплих картица, да је сервисер ''Влада'' уствари окривљени АА6, итд.), АА2 (који је, поред осталог, навео да је ''аа20 (мислећи на АА20) колега'' АА6, осмислио неке каблове да се подизање рампе не евидентира у систему итд), ААП (из претходног поступка, када је, поред осталог, изјавио да је касније сазнао да су каблове инсталирали радници „Микроса“ - АА20 и АА6), аудио записима и транскриптима преслушаних телефонских комуникација итд.. Првостепени суд је правилно прихватио и део његове одбране у коме је негирао да је учествовао у постављању нелегалног рачунарског „програма“, да је постављао, скидао, или померао поменуте каблове у случају ''неке опасности'', да је било кога ''обучавао за нелегалан рад'' и сл., јер су ти наводи потврђени како одбранама окривљених АА20 и АА9, тако и другим доказима, обзиром да га нико није довео у везу са неком од тих радњи. На крају, првостепени суд је посебно ценио део одбране окривљеног АА6 који се тиче укупне суме новца коју је добио, па је правилно нашао да су нејасноће у том делу без утицаја на другачију оцену његове одбране, обзиром да је именовани и у претходном поступку и на главном претресу навео ''најприближније 160.000 динара, али да не зна тачан износ, јер нема прецизну евиденцију о томе'', да је и окривљени АА20 објаснио да је, по договору, АА6 добијао једну трећину, те да је ''врло могуће да је АА6 испоштовао са цифром од око 400 еура месечно'', јер је његов просек био око 1200 еура месечно, за цео временски период, али и да се ради о околностима које се појединачно по окривљенима не могу прецизно утврдити.

Са друге стране првостепени суд правилно није прихватио поједине тврдње из одбране окривљеног АА6: да се у нелегални рад укључио у лето 2005.године (то је у супротности са другим прихваћеним доказима из којих произилази да се укључио знатно раније: одбранама окривљених АА20 - који је, између осталог, навео да је његова идеја била да у нелегалан рад укључи и АА6, при чему је определио да је то било у јесен 2004.године, после постављања нових рампи на наплатној станици у Нишу и АА9 - који је, поред осталог, у вези „увођења у посао“, навео да је инструкције добио „септембра месеца 2004.године“, како од сменовођа, тако и од сервисера из предузећа ''Микрос-електроник'' - АА20 и АА6 (''аа20 и Владе''), као и са извештајем института ''Михајло Пупин'' у списима, из ког произилази да су нове рампе на наплатној станици у Нишу постављене 01.10.2004.године); да ''не зна да ли су и нека друга лица у Нишу, или Београду, била упозната са нерегуларним радом'' (јер је знао да каблови за рампе које је направио нису део система и да ће бити коришћени од стране инкасаната који буду незаконито наплаћивали путарину, а сам је изјавио да му је и окривљени АА13 исте доносио на поправку, тако да је евидентно му је бар било познато да су били укључени АА13 и инкасанти), као и да у вези овог рада ''никада није добио било какву надокнаду у новцу'', односно да му први пут ''није било јасно због чега добија новац'' (што је контрадикторно са другим тврдњама из његове одбране - да је неких месец дана после израде првих каблова, од АА20 почео да добија одређене своте новца, с'тим да га је исти упозорио да је основно ''да ћути'', а да је други пут добио једну трећину од новца одвојеног за АА20, па је схватио да се ради о новцу од нелегално наплаћене путарине и сл.).

Окривљени АА7 је на главном претресу и у претходном поступку признао да је, као техничар-електроничар и сервисер уређаја за електронску обраду података, запослен у Одсеку за АОП у ЈП „Путеви Србије“, учествовао у нерегуларној наплати путарине на наплатној станици ''Бубањ поток'', при чему је објаснио да се са окривљеним АА20 (који је поставио нелегалну верзију фајла ''ЕМУ 87'' у рачунаре на наплатној станици 01 Београд), договорио да по потреби скида, скрива и поново поставља нерегуларни софтвер (''фајл'') који је коришћен при нелегалној наплати путарине, те да је за то добијао новац. У преткривичном поступку је негирао извршење дела. Првостепени суд је прихватио његово признање, правилно оценивши да је уверљиво, логично и истинито. Наиме, наводи из предметног признања су поткрепљени другим доказима. До детаља су сагласни са наводима из одбране окривљеног АА20 (по питању начина укључивања окривљеног АА7 у нелегалну наплату путарине, њиховог договора, улоге коју је имао у томе (само постављао и склањао поменути ''фајл'', у наплатне кабине никада није уграђивао уређаје, или каблове, нити је обучавао пословође и инкасанте како да их користе), изгледа поменутог нелегалног ''фајла'', даљих договора, састанка на „ОМВ“ пумпи пред завршетак незаконитих активности, као и других бројних детаља), док је његово објашњење начина на који је радио нелегалан фајл, потврђено исказима сведока СС26, СС18 и СС13, аудио записима и транскриптима преслушаних телефонских комуникација итд..

Окривљени АА12 је, на главном претресу и у претходном поступку, признао извршење кривичног дела злоупотреба службеног положаја, објаснивши да је исто учинио као инкасант на наплатној станици ''Бубањ поток'', да се у незакониту наплату путарине укључио од октобра 2005.године, да му је сада пок. ААП3 одређивао када ће са окривљеним АА2 из Ниша телефоном да размењује серијске бројеве дуплираних картица, да је то чинио из стана у Београду, који је сада пок. ААП3 изнајмио за ту сврху, да му је у то време сменовођа био окривљени АА38, па га је пуштао да ''излази'', да је са диктирањем бројева почео 1. октобра 2005.године, да је дневно диктирао два, или више пута (јер се радило о ''двосмерном'' саопштавању бројева картица), месечно по 3 недеље, да су предметно диктирање вршили са фиксних, а изузетно преко мобилних телефона, да су у међусобној комуникацији користили шифре ( ''видимо се на ручку'' и сличне - да се чују, ''Гранд'' - за нечитљиве картице, ''другар'' за пок. ААП3 итд.), те да је комуницирао само са сада пок. ААП3 (од кога је добијао новац када би завршио седмично диктирање и то 15.000 - 20.000 динара недељно) и окривљеним АА2 (кога је само једном срео), а мотиве за укључивање у наведене активности је објаснио тиме да је сматрао ''да има обавезу према ААП3, јер га је овај запослио'', па је сматрао ће му се тако одужити, а размишљао је да може остати без посла, као и својом породичном ситуацијом. У преткривичном поступку је негирао извршење дела. Првостепени суд је правилно прихватио предметно признање, јер је и по оцени овог суда, уверљиво, јасно и логична. Исто је поткрепљено другим доказима - одбранама окривљених: АА2 (који је, поред осталог, потврдио да је са окривљеним АА12 ''од краја септембра, или почетком октобра 2005.године'', телефоном размењивао серијске бројеве дуплираних картица) и АА3, те исказом раније оптуженог ААП, из претходног поступка (који је, поред осталог, изјавио да је у неколико наврата мењао „Жику“, па је из изнајмљеног стана у Нишу, диктирао бројеве картица), као и аудио записима и транскриптима преслушаних телефонских комуникација, листинзима одлазно-долазног телефонског саобраћаја итд.. Првостепени суд је, поред наведеног, правилно прихватио и део одбране овог окривљеног у коме је негирао да су му инкасанти предавали новац од нелегалне наплате путарине, јер и по оцени овог суда, не постоје било какви докази у том правцу (чак је и окривљени АА3, који је највише теретио окривљеног АА12, ниједном речју не спомиње да је он преузимао новац од нерегуларног рада), као и део одбране у вези преслушаних телефонских комуникација са окривљеним АА51.

Окривљени АА13 је извршење кривичног дела злоупотреба службеног положаја, признао у преткривичном поступку, при чему је детаљно описао како се незаконито радило (јављање временског интервала, употреба каблова, уписивање серијских бројева картица, начин расподеле новца и др.), објаснивши да је био инкасант на наплатној станици „29 Ниш“, да се у незакониту наплату путарине укључио крајем 2005.године, када га је неко од шефова смена (не зна ко) упознао са планом да се врши паралелна наплата картица, да се радило са картицама возила девете категорије, да је упутство када да се крене са нелегалним начином рада долазило из Београда, да су у то били укључени сви радници наплатне рампе, али да је на издавању дуплих картица обично био инкасант АА9, да је на крају смене сабирао број дуплих картица, записивао серијске бројеве истих, а новац склањао док се не сакупи значајнија сума, коју је, после одређеног времена (5-10 дана), носио ''шефу'' АА2 и договарао се са њим колико ће ко од радника из њихове смене добити пара итд., те да је за наведену активност добијао новац. У претходном поступку и на главном претресу је одступио од тог признања, уз објашњење да је то ''прича коју су испричали инспектори, са којима је имао информативни разговор''.

Првостепени суд је правилно прихватио његово признање из преткривичног поступка, јер су наводи из истог поткрепљени другим доказима, превасходно наводима окривљених: АА2 (који је АА13 довео у директну везу са нелегалном наплатом путарине, наводећи да је исти радио као инкасант у његовој смени, да га је мењао када је био ван наплатне рампе, да је био задужен за нелегалан рад инкасаната, да је евидентирао бројеве нелегално наплаћених картица и исте му доносио, узимао новац од тако наплаћене путарине и доносио му, учествовао у расподели и др.), АА20 (који је такође АА13 довео у директну везу са нелегалним радом, наводећи, поред осталог да је и АА13 био присутан када је тестирао каблове за нове рампе, да му је он рекао податак да је „београдски део“ износио око 40% од укупно нелегално наплаћеног новца на нишкој напланој рампи, да је последњих годину дана новац примао од АА13, јер је фактички обављао посао сменовође, да му је АА13 у мају 2006.године рекао да су сви ''требали да попадају пре годину дана'' и др.), АА6 (који је такође АА13 довео у везу са нелегалном наплатом путарине, објаснивши да му је исти, у два наврата почетком 2006.године, донео каблове који су коришћени у нелегалном раду на сервисирање, да му није био непосредни руководилац па ''теоретски'' није морао да поступи по његовом налогу, али да је ''практично'' било боље да то уради, као и да му је у два наврата именовани дао новац - по 60-70 хиљада динара и рекао да то треба да се преда АА20), АА9 (који је потврдио да је у њиховој смени посао сменовође вршио АА2 када је био на наплатној рампи, да га је у одсуству мењао инкасант АА13, а објашњавајући како су вршене радње у оквиру нелегалне наплате путарине, објаснио је да је после неког времена сменовођа (АА2, када је био ту, а у супротном АА13) узимао и односио дупло одштампане картице, али и доносио такве картице, које је неко други штампао, да их изда и др.), АА28 (који је, поред осталог навео да му је АА13 био ''првопретпостављени'', да се његово сазнање о нелегалној наплати путарине завршава на нивоу ''сменовође'' АА13), ААП (који је изјавио да му је АА13, једном приликом, рекао да ''има нешто за АА2'', а радило се о кабловима за спајање дистрибутера и штампање картица), као и аудио записима и транскриптима преслушаних телефонских комуникација, листинзима одлазно-долазног телефонског саобраћаја итд.. Чак и у делу одбране у коме није признавао дело, окривљени АА13 је потврдио да је на једном папирићу записивао серијске бројеве картица, што је у поткрепљено „цедуљицама“ које су, као „прилог у рукопису“, привремено одузете од АА2, а када му је на главном претресу предочен тај доказ, изјавио је да препознаје свој рукопис, дајући објашњење које првостепени суд правилно није прихватио. Стога, када се доведу у међусобну везу ови докази, несумњиво произилази да је признање окривљеног АА13 из најраније фазе поступка, поткрепљено другим доказима, за разлику од онога што је касније изјавио.

Са друге стране, првостепени суд правилно није прихватио тврдње из одбране окривљеног АА13 из претходног поступка и са главног претреса. Наиме, већина окривљених са наплатне станице на којој је радио и окривљени АА13 је признала учешће у нерегуларном раду, при чему су и њега довели у директну везу са тиме, тако да поткрепљују детаљно признање из преткривичног поступка, али потиру његове тврдње из каснијих фаза кривичног поступка. Притом је одбрана окривљеног АА13 из претходног поступка и са главног претреса потпуно у супротности са одбранама окривљених: АА2 (који је децидно и детаљно објаснио да је АА13 преузимао активности у вези нелегалног рада), АА20, АА6, АА30, АА35, АА33, АА9 (у вези чињенице да је АА2 био формално сменовођа и да уопште није радио, јер је због болести сина одсуствовао са посла, те да га је замењивао АА13, који је такође учествовао у нелегалној наплати). Првостепени суд је правилно прихватио оно што су навели ови окривљени, посебно у делу који се односи на АА13, јер је то поткрепљено бројним доказима (одбранама других окривљених, али и материјаним доказима - цедуљицама на којима је АА13 препознао свој рукопис, аудио записима и транскриптима преслушаних телефонских разговора). Притом, окривљени АА13 је у делу одбране у коме је признао кривично дело, навео чињенице које су потпуно сагласне са предметним наводима АА2, при чему се ради о детаљима који могу бити познати само учиниоцу дела. При свему томе, првостепени суд је имао у виду чињеницу да је, према решењу ЈП ''Путеви Србије'' од 26.05.2006., АА13, постављен за пословођу смене 26.5.2006.године, дакле након периода из оптужнице, што значи да је претходно заиста био инкасант. Али, првостепени суд је правилно закључио да је из изведених доказа очигледно да је АА13 пре тога мењао предходног пословођу те смене - АА2, не само када је исти и формално и фактички био одсутан са посла (због годишњих одмора, боловања и др.), већ и када се формално водио на послу, али је фактички био одсутан због разлога личне природе (болест сина и сл.), или у вези са нелегалним радом (да би диктирао из изнајмљеног стана). И по оцени овог суда, није логично да АА13, који је мењао пословођу, није знао ништа о нелегалном раду инкасаната у својој смени, који је притом (према наводима оних који су признали), са краћим прекидима, трајао у континуитету, и то са таквим интезитетом да се радило скоро сваки дан, нарочито у последњих 6 месеци, при чему су се у кабинама уносили и намештали каблови, штампале су се дупле картице, склањао и делио новац, све у његовом најближем радном окружењу и ''пред очима''. Стога је првостепени суд правилно поступио када није прихватио одбрану окривљеног АА13, дату у претходном поступку и на главном претресу.

Окривљени АА3 је извршење кривичног дела злоупотреба службеног положаја признао у претходном поступку и на главном претресу, при чему се детаљно изјаснио о начину нелегалног рада, наводећи, поред осталог, да је половином 2004.године враћен на наплатну станицу ''Бубањ поток'' (01 Београд), да је искључиво радио као инкасант на издавању и то код свих сменовођа, да је радио по налозима својих претпостављених, да му је, у периоду у коме се нелегално радило, сменовођа био АА38, да му је управо он донео кабл са прекидачем, објаснио начин издавања дуплих картица и одређивао дане када ће да се ради на тај начин, да су му АА12 и АА14 доносили примерке картица за возила девете категорије и говорили му да их даје ''из руке'' возачима те категорије, те да су нерегуларно радили и АА18, АА45, АА17, АА46, АА4 и АА44. Првостепени суд је правилно прихватио његово признање као јасно, уверљиво, логично, доследно, јер су наводи из истог поткрепљени другим доказима, превасходно наводима других окривљених, као и економско-финансијским вештачењем.

Окривљени АА5 је извршење кривичног дела злоупотреба службеног положаја признао у претходном поступку и на главном претресу, наводећи да је био запослен као инкасант на издавању картица на наплатној рампи ''29 - Трупале'' у Нишу, да је штампао и издавао дупле картице по налогу сменовође ААП, те да је врло ретко радио на наплати. Првостепени суд је закључио да је одбрана окривљеног АА5 уверљива, јасна, логична и током поступка поткрепљена другим доказима, па је правилно поступио када је исту прихватио. Наиме, окривљени АА8, АА2, АА20, АА6, АА30 и други са наплатне станице у Нишу, су у својим одбранама у битном, или на исти начин описали начин нелегалног рада, при чему су били сагласни у детаљима који могу бити познати само учиниоцима. То је поткрепљено и наводима из исказа раније оптуженог сада пок. ААП из претходног поступка (у коме је поименично навео окривљеног АА5, као једно од лица које је у његовој смени узимало учешћа у нелегалној наплати путарине, да је исти углавном радио на издавању дуплих картица итд.), као и исказом раније оптуженог сада пок. ААП2 (који је у претходном поступку навео, поред осталог, да је на штампању дуплих картица, сем њега радио и колега инкасант АА5). Ти докази потврђују да је окривљени АА5 имао сазнања о нелегалној наплати путарине и да је учествовао у истим активностима, док је на основу економско-финансијског вештачења, утврђен број дуплираних картица које су штампане под његовом шифром у периоду који је био предмет вештачења. Првостепени суд је посебно анализирао чињеницу од када је овај окривљени укључен у нелегални рад (обзиром да је у претходном поступку изјавио да су са издавањем дуплих картица почели у ''септембру, тј. октобру 2004. године'', док је на главном претресу навео да је са нелегалним радом почео ''априла 2005.године''), па је правилно прихватио оно што је исти изјавио у претходном поступку, обзиром да на главном претресу није дао уверљиве разлоге због чега је променио исказ, тврдећи да је истражном судији рекао да му се по питању почетка рада „чини“, што не произилази из записника о његовом саслушању у истрази. При свему томе, првостепени суд правилно није ближе разматрао наводе овог окривљеног из преткривичног поступка у делу који се односи на поступање са тзв. „ћелавим картицама“ (картице без графичког записа, ненамагнетисане и нечитљиве, које нису биле евидентиране у систему наплате), јер ове картице нису предмет оптужења.

Окривљени АА9 је извршење кривичног дела злоупотреба службеног положаја признао како у преткривичном и претходном поступку, тако и на главном претресу, наводећи да је 25.07.2004.године са радног места возача прешао на радно место инкасант и то на наплатној станици «Трупале - 29» у Нишу, да је радио је на издавању картица у смени пословођа АА2 и АА13, да је штампао дупле картице за возила девете категорије, те да је и издавао такве картице (које би му сменовође донели из претходне смене). Првостепени суд је правилно поступио када је прихватио одбрану окривљеног АА9. Наиме, његово признање је и по оцени овог суда, јасно, уверљиво, логично, доследно (у полицији, истрази и на главном претресу), а проверено је и потврђено другим доказима - одбранама окривљених са поменуте наплатне станице: АА8, АА2, АА20, АА6, АА5, као и исказом раније оптуженог сада пок. ААП, јер у битним детаљима на исти начин описују нелегални рад, при чему сагласно износе детаље који могу бити познати само извршиоцима предметног кривичног дела. Тако, окривљени АА2 у својој одбрани окривљеног АА9 децидно доводи у везу са нелегалном наплатом путарине, при чему га означава као инкасанта који је у његовој смени, по својој изричитој жељи, радио само на издавању, док је на основу поменутог економско-финансијског вештачења утврђен број и номинална вредност дуплих картица одштампаних и издатих под његовом шифром. При свему томе, првостепени суд је посебно анализирао и ценио и тврдњу овог окривљеног да је при нелегалном штампању дуплих картица девете категорије, користио и ''посебно направљени рачунарски програм'', што је у супротности са наводима из одбрана других окривљених, а посебно окривљеног АА20 (који је изричит да су при штампању и издавању дуплираних картица коришћени само каблови, а не и неко рачунарски програм), па је правилно закључио да то није од превасходног утицаја на другачију оцену одбране окривљеног АА9.

Окривљена АА24 је у претходном поступку и на главном претресу, такође признала да је учествовала у извршењу кривичног дела које јој се ставља на терет, при чему је навела да је инкасант на наплатној станици „Трупале“ (29 Ниш), да је радила нелегалну наплату картица за возила девете категорије, везујући почетак таквог рада за „средину или крај 2005. године“, да је са тиме упознао тадашњи сменовођа АА32, те да је прихватила да и на тај начин ради, зато што је била сигурна да ће у супротном добити отказ. Њено признање је, по оцени овог суда, јасно, уверљиво и логично, проверено и поткрепљен другим доказима, тако да је првостепени суд правилно поступио када је исто прихватио. Тако, предметно признање је у битним детаљима сагласно са одбранама других окривљених који су радили на наплатној станици у Нишу и признали да су учествовали у нелегалној наплати путарине: АА2, АА20, АА6, АА10, АА25 и др., као и са исказом раније оптуженог сада пок. ААП, пошто на исти начин описује како је функционисала предметна нелегална наплата путарине, при чему износи и детаље који могу бити познати само извршиоцима. Њено признање је потврђено и материјалним доказима - аудио записима и транскриптима преслушаних телефонских комуникација.

Окривљени АА10 је извршење кривичног дела злоупотреба службеног положаја признао како у претходном поступку, тако и на главном претресу, наводећи да је радио као инкасант на наплатној рампи «Наис» (29 Ниш), да га је почетком 2005.године сменовођа АА32 упознао са нерегуларним радом, те да је након тога учествовао у томе, када би му поменути одредио, при чему је као мотиве навео то што му је ''руководилац наредио'', као и то да је у то време имао проблеме са ћеркицом, која је четири пута оперисала кичму. И ово признање је јасно, уверљиво, логично и поткрепљено другим доказима, тако да је првостепени суд правилно поступио када га је прихватио. Тако, наводи из одбране овог окривљеног су проверени и потврђени како одбранама других окривљених који су радили на наплатној станици у Нишу и признали да су учествовали у нелегалној наплати путарине: АА2, АА20, АА6, АА10, АА25, тако и исказом раније окривљеног сада пок. ААП, те материјалним доказима - аудио записима и транскриптима преслушаних телефонских комуникација, пошто на исти начин као и они описује како је функционисала предметна нелегална наплата путарине и износи детаље који могу бити познати само извршиоцима.

Окривљена АА25 је у претходном поступку и на главном претресу, признала да је учествовала у извршењу кривичног дела које јој се ставља на терет, при чему је навела да се, као инкасант на наплатној станици „Трупале“ (29 Ниш), у нелегалну наплату путарине за возила девете категорије укључила крајем 2004.године, пошто јој је сменовођа АА32 објаснио како треба да поступа при наплати одређених картица (које стижу у одређено време, са одређеног „канала“, из Београда), те да је један краћи период током 2005.године на исти начин радила и у смени сменовођа АА19 и ААП. Њено признање је, по оцени овог суда, јасно, уверљиво и логично, проверено и поткрепљен другим доказима, тако да је првостепени суд правилно поступио када је исто прихватио. Наиме, предметна одбрана је у битним детаљима сагласна са одбранама других окривљених који су радили на наплатној станици у Нишу и признали да су учествовали у нелегалној наплати путарине: АА2, АА20, АА6, АА10, АА24 и др., као и са исказом раније оптуженог сада пок. ААП из предходног поступка, пошто на исти начин описује како је функционисала предметна нелегална наплата путарине, при чему износи и детаље који могу бити познати само извршиоцима. Њено признање је потврђено и материјалним доказима - аудио записима и транскриптима преслушаних телефонских комуникација. Признање окривљене АА25 је нарочито поткрепљено исказом ААП из претходног поступка (који је, као сменовођа, имао непосредни увид у њен рад), у коме је именовану довео у директну везу са нелегалном наплатом путарине. При свему томе, првостепени суд је анализирао и њене наводе да је на наплатној станици „29 Ниш“ радила до 01.02.2006.године, а након тога да је прешла на наплатну станицу „30 Дољевац“, па је исте прихватио, обзиром да су потврђени извештајем ЈП „Путеви Србије“ о њеној присутности на послу из ког произилази да је на наведеној наплатној станици радила до 31.01.2006.године.

Окривљени АА29 је извршење кривичног дела злоупотреба службеног положаја признао у преткривичном и у претходном поступку, наводећи да је радио као инкасант на наплатној рампи «Наис» (29 Ниш), да му је сменовођа ААП објаснио нелегалну наплату путарине за возила девете категорије, те да је након тога учествовао у томе. И ово признање је јасно, уверљиво, логично и поткрепљено другим доказима, тако да је првостепени суд правилно поступио када га је прихватио. Наиме, наводи из одбране овог окривљеног су проверени и потврђени одбранама других окривљених који су радили на наплатној станици у Нишу и признали да су учествовали у нелегалној наплати путарине: АА8, АА2, АА20, АА6, АА5, АА9, АА10, АА25 и др.., а посебно исказом раније окривљеног сада пок. ААП који је као сменовођа имао непосредни увид у његов рад (при чему је поред осталог децидно и поименице навео да је у његовој смени, у нелегалној наплати путарине учествовао и окривљени АА29), пошто на исти начин као и они описује како је функционисала предметна нелегална наплата путарине и износи детаље који могу бити познати само извршиоцима, те материјалним доказима - аудио записима и транскриптима преслушаних телефонских комуникација. Првостепени суд је ценио и његову тврдњу да је од 20.04.2006.године до 15.5.2006.године био на годишњем одмору, па је исту прихватио, јер је потврђена извештајем ЈП „Путеви Србије“ о његовој присутности на послу. Са друге стране првостепени суд је правилно поступио када, због горе наведених разлога, није прихватио одбрану окривљеног АА29 са главног претреса. Наиме, исти је на главном претресу одступио од наведеног признања, са образложењем да му је један инспектор, чије име не зна, рекао ''шта треба да потврди, да би био на слободи'', што је он и учинио најпре у полицији, а потом и пред истражним судијом, иако то ''није одговарало истини''.

Окривљени АА23 је извршење кривичног дела злоупотреба службеног положаја признао како у преткривичном и у претходном поступку, тако и на главном претресу (с'тим што је истакао да жели да говори само о својој кривици), наводећи да је као инкасант на наплатној рампи ''29 Ниш'' учествовао у нелегалној наплати путарине и вршио нерегуларну наплату картица девете категорије, те да су му сменовође били АА19 и ААП. И ово признање је јасно, уверљиво, логично и поткрепљено другим доказима, тако да је првостепени суд правилно поступио када га је прихватио. Наиме, наводи из одбране овог окривљеног су проверени и потврђени материјалним доказима - аудио записима и транскриптима преслушаних телефонских комуникација и поткрепљени одбранама других окривљених који су радили на наплатној станици у Нишу и признали да су учествовали у нелегалној наплати путарине: АА8, АА2, АА20, АА6, АА5, АА9, АА10, АА25 и др.., а посебно исказом раније окривљеног сада пок. ААП који је, као сменовођа, имао непосредни увид у његов рад (при чему је, поред осталог, децидно и поименице навео да је у његовој смени, у нелегалној наплати путарине учествовао и окривљени АА23), пошто на исти начин као и они описује како је функционисала предметна нелегална наплата путарине и износи детаље који могу бити познати само извршиоцима.

Притом, исти нерегуларну наплату, посебно ''скидање прве картице'' на наплати и регуларну наплату дупликата те картице након три или четири сата, описује готово на идентичан начин као и окривљена АА25, која је радила у различитој смени - код сменовође АА32, то је сагласно и опису технике нелегалног рада у одбранама окривљених АА2 и АА20 и исказу раније оптуженог ААП, а поткрепљено је налазом и мишљењем сталних судских вештака економско-финансијске струке ВВ9 и ВВ9, што указује да је начин рада заиста био такав. Првостепени суд је из извештаја ЈП „Путеви Србије“ о присутности на послу за окривљеног АА23, утврдио да је исти радио на наплатној станици „29 Ниш“ до 31.01.2006.године, када је пребачен на наплатну станицу „30“ (Дољевац), где је радио до 09.05.2006.године, када је враћен на наплатну станицу „29 Ниш“, где је радио до краја периода из оптужнице, иако је именовани навео да је радио „2004.године и 2005.године и све до маја 2006.године “.

Окривљени АА11 је, у преткривичном и претходном поступку, признао извршење кривичног дела злоупотреба службеног положаја, наводећи да је као инкасант на наплатној рампи у Нишу учествовао у нелегалној наплати путарине и вршио нерегуларну наплату картица девете категорије, при чему је у директну везу са нелегалним радом довео своје бивше сменовође АА19, АА32 и ААП. Ово признање је јасно, уверљиво, логично и проверено и потврђено одбранама других окривљених који су радили на наплатној станици у Нишу и признали да су учествовали у нелегалној наплати путарине: АА8, АА2, АА20, АА6, АА5, АА9, АА10, АА25 и др.., и исказом раније окривљеног сада пок. ААП (пошто на исти начин као и они описује како је функционисала предметна нелегална наплата путарине и износи детаље који могу бити познати само извршиоцима), те материјалним доказима - аудио записима и транскриптима преслушаних телефонских комуникација. Обзиром на то да је предметна одбрана окривљеног АА11, дата у преткривичном и претходном поступку, поткрепљена другим доказима, првостепени суд је правилно поступио када је исту прихватио, за разлику од одбране на главном претресу (у којој је одступио од овог признања, како у односу на себе, тако и у односу на горе поменута лица, наводећи да су у полицији од њега то тражили, како би га пустили да се брани са слободе). Притом је правилно закључио да то што је овај окривљени није егзактно определио време инкриминисаног догађаја, није од превасходног утицаја на другачије сагледавање чињеничног стања у односу на њега, јер постоји могућост да се те чињенице не сећа, али је евидентно да се самог догађаја добро сећа, јер је исти уверљиво описао. Притом се чињенице које се тичу времена посредно могу определити, јер је окривљени АА11 изјавио да је о нелегалном раду први пут чуо од од сменовође АА19, који пак са своје стране иозјавио да је постао сменовођа 2004.године, да је у тај нерегуларан начин рада био укључен до ''01.02.2006.године'', односно да је исти трајао ''отприлике 2-3 године'' (записник у пред истражним судијом), што oдговара непуном двогодишњем периоду нелегалне активности опредељеном у оптужници итд.. Уз то, првостепени суд је посебно анализирао и наводе из одбране овог окривљеног везано за то колики временски период је он учествовао у нелегалним активностима, па је правилно прихватио да у истима није учествовао у целом инкриминисаном периоду, јер из одговарајућег извештаја ЈП ''Путеви Србије'' од 27.11.2007.године о његовој присутности на послу произилази да је на наплатној станици 29 у Нишу радио до 12.01.2006.године, када је пребачен на наплатну станицу 30 Дољевац, да је на наплатну станици 29 у Ниш враћен 10.05.2006.године и радио до 14.05.2006.године, при чему је у целом инкриминисаном периоду 54 дана провео на годишњем одмору.

Окривљена АА26 је, у преткривичном и у претходном поступку, као и на главном претресу, признала да је учествовала у извршењу кривичног дела које јој се ставља на терет, при чему је навела да се у предметну нелегалну активност укључила као инкасант на наплатној станици „Трупале“ (29 Ниш) и да је вршила нерегуларну наплату картица девете категорије, те да јој је једини мотив за све то, био је да останак на послу, јер јој је то било неопходно због егзистенције и због деце. Са нелегалним активностима је у директну везу довела сменовође АА19 (у односу на кога је променила исказ на главном претресу) и АА32. Њено признање је, по оцени овог суда, јасно, уверљиво и логично, проверено и поткрепљен другим доказима, тако да је првостепени суд правилно поступио када је исто прихватио. Наиме, предметна одбрана је у битним детаљима сагласна са одбранама других окривљених који су радили на наплатној станици у Нишу и признали да су учествовали у нелегалној наплати путарине: АА2, АА20, АА6, АА10, АА24, АА25 и др., као и са исказом раније оптуженог сада пок. ААП из предходног поступка, пошто на исти начин описује како је функционисала предметна нелегална наплата путарине, при чему износи и детаље који могу бити познати само извршиоцима. Њено признање је потврђено и материјалним доказима - аудио записима и транскриптима преслушаних телефонских комуникација. Признање ове окривљене је нарочито поткрепљено исказом ААП из претходног поступка (који је, као сменовођа, имао непосредни увид у њен рад), у коме је именовану довео у директну везу са нелегалном наплатом путарине.

Окривљени АА31 је, у преткривичном и претходном поступку, признао извршење кривичног дела злоупотреба службеног положаја, наводећи да је као инкасант на наплатној рампи у Нишу учествовао у нелегалној наплати путарине и вршио нерегуларну наплату картица девете категорије, при чему је у директну везу са нелегалним радом довео своје бивше сменовође АА19 и АА32, као и АА13, АА26 и АА10. Ово признање је јасно, уверљиво, логично и проверено и потврђено одбранама других окривљених који су радили на наплатној станици у Нишу и признали да су учествовали у нелегалној наплати путарине: АА2, АА20, АА6, АА10, АА25, АА26, АА24, АА23 и др., и исказом раније оптуженог сада пок. ААП и других окривљених са њихове наплатне станице, (пошто сагласно као и они описује како је функционисала предметна нелегална наплата путарине и технику нелегалног рада, а износи и детаље који могу бити познати само извршиоцима), те материјалним доказима - аудио записима и транскриптима преслушаних телефонских комуникација (који посредно указују на истинитост његовог признања, посебно они који се односе на окривљеног АА32). Обзиром на то да је предметна одбрана окривљеног АА31, дата у преткривичном и претходном поступку, поткрепљена другим доказима, првостепени суд је правилно поступио када је исту прихватио, за разлику од одбране на главном претресу (у којој је одступио од овог признања, наводећи да је у полицији морао да „удовољи тужиоцу“, односно да ''да изјаву којом ће тужилац бити задовољан'', како би се бранио са слободе, да је у нерегуларном начину рада учествовао само три пута и то по налогу сменовође којег се не сећа, као и да није добијао новац од тог рада, већ ''само технички вишак''). Уз то, првостепени суд је посебно анализирао и наводе из одбране овог окривљеног везано за то колики временски период је он учествовао у нелегалним актвиностима, па је правилно прихватио да у истима није учествовао у целом инкриминисаном периоду, јер из одговарајућег извештаја ЈП ''Путеви Србије'' о његовој присутности на послу, произилази да је на наплатној станици ''29 Ниш'' радио до 31.01.2006.године, када је пребачен на наплатну станицу ''30 Дољевац''.

Окривљени АА30 је у преткривичном и претходном поступку, као и на главном претресу, признао извршење кривичног дела злоупотреба службеног положаја, наводећи да је као инкасант на наплатној рампи у Нишу учествовао у нелегалној наплати путарине и вршио нерегуларну наплату картица девете категорије, при чему је у директну везу са нелегалним радом довео своје бивше сменовође АА19 и сада пок. ААП, као и колегу АА5 (за кога је навео да је имао одређена сазнања о томе). Као мотив је навео то да је ''морао'' да се повинује наређењима сменовођа, јер је у противном (како му је АА32 рекао) могао да буде премештен на наплатну станицу у Ражњу, или да буде послат на вишемесечно неплаћено одсуство, изразивши кајање за то што је учинио. Ово признање је јасно, уверљиво, логично и проверено и потврђено одбранама других окривљених који су радили на наплатној станици у Нишу и признали да су учествовали у нелегалној наплати путарине: АА2, АА20, АА6, АА10, АА25, АА24 и др., и исказом раније оптуженог сада пок. ААП (пошто сагласно као и они описује како је функционисала предметна нелегална наплата путарине, технику неевидентирања путарине и поступак при наплати дуплираних картица, а износи и детаље који могу бити познати само извршиоцима), те поткрепљено материјалним доказима - аудио записима и транскриптима преслушаних телефонских комуникација, налазом и мишљењем вештака економско-финансијске струке и исказима сведока. Признање овог окривљеног је нарочито поткрепљено исказом раније оптуженог ААП из претходног поступка, у коме је поименице указао да је окривљени АА30, један од инкасаната који је, у његовој смени, учествовало у нелегалној наплати путарине, при чему је, као сменовођа, имао непосредан увид у његов рад. Обзиром на то да је предметна одбрана окривљеног АА30, поткрепљена другим доказима, првостепени суд је правилно поступио када је исту прихватио.

Окривљени АА28 је другом исказу у претходном поступку (за разлику од преткривичног поступка, првог исказа у претходном поступку и главног претреса) признао извршење кривичног дела злоупотреба службеног положаја, наводећи да је као инкасант на наплатној рампи у Нишу учествовао у нелегалној наплати путарине и вршио нерегуларну наплату картица девете категорије, при чему је у директну везу са нелегалним радом довео АА13, тврдећи да му је био ''првопретпостављени''. И ово признање је јасно, уверљиво, логично и проверено и потврђено одбранама других окривљених који су радили на наплатној станици у Нишу и признали да су учествовали у нелегалној наплати путарине: АА2, АА20, АА6, АА10, АА25, АА26, АА24, АА8, АА9 и др., и исказом раније оптуженог сада пок. ААП и других окривљених са њихове наплатне станице, (пошто сагласно као и они описује како је функционисала предметна нелегална наплата путарине и технику нелегалног рада, а износи и детаље који могу бити познати само извршиоцима), те материјалним доказима. Предметно признање овог окривљеног је нарочито поткрепљено одбраном АА2, који га је, као инкасанта у његовој смени, довео у директну везу са нелегалним радом, при чему су сагласно описали начин на који је вршена нерегуларна наплата путарине на њиховој наплатној станици, као и улогу АА13 у томе (од контаката са инкасантима, до расподеле новца који је присвајан), што све доприноси уверљивости њихових исказа. Обзиром да је предметна одбрана окривљеног АА28, дата у другом исказу у претходном поступку, поткрепљена доказима, првостепени суд је правилно поступио када је исту прихватио, за разлику од одбране из преткривичног поступка, првог исказа у претходном поступку и на главном претресу.

Окривљена АА27 је, у другом исказу у преткривичном поступку (у првом је само описала регуларан начин рада), у претходном поступку, као и на главном претресу, признала да је учествовала у извршењу кривичног дела злоупотреба службеног положаја, при чему је навела да се у предметну нелегалну активност укључила као инкасант на наплатној станици „Трупале“ (29 Ниш), да је у почетку ''главни'' био АА19, а касније је то постао АА2, да су јој сменовође били ААП и АА19, да је вршила нерегуларну наплату картица девете категорије на начин како јој је објаснио ААП, те да је за то добијала новац. Са нелегалним активностима је у директну везу довела и сменовође АА2 и АА32 и друге. Ово признање је, по оцени овог суда, јасно, уверљиво и логично, проверено и поткрепљен другим доказима, тако да је првостепени суд правилно поступио када је исто прихватио. Наиме, предметна одбрана је у битним детаљима сагласна са одбранама других окривљених који су радили на наплатној станици у Нишу и признали да су учествовали у нелегалној наплати путарине: АА2, АА20, АА6, АА5, АА9, АА10, АА24, АА25 и др., пошто на исти начин описује како је функционисала предметна нелегална наплата путарине, при чему износи и детаље који могу бити познати само извршиоцима. Њено признање је потврђено и материјалним доказима - аудио записима и транскриптима преслушаних телефонских комуникација (посебно оних који се односе на тајно слушање окривљеног АА32). Признање ове окривљене је, у битним детаљима, сагласно са исказом ААП из претходног поступка (који је, као сменовођа, имао непосредни увид у њен рад), посебно у делу у коме су објаснили начин нерегуларног рада, међусобан однос имеђу њега и инкасаната у истој смени и др..

Првостепени суд је такође посебно анализирао навод из одбране ове окривљене да су сви инкасанти који су радили на наплати путарине на наплатној станици у Нишу, били упознати са незаконитим начином рада (други исказ у преткривичном поступку), а да су сви инакасанти који су радили код сменовођа ААП, АА19, као и код АА32, радили на нелегалној наплати путарине (у претходном поступку), уз објашњење да на други начин незаконита наплата не би могла да функционише (наводећи их пред истражним судијом поименично и по сменама, с'тим што је на главном претресу прецизирала да за то нема непосредних сазнања), као и то да је на главном претресу одступила од ове тврдње, са објашњењем да је „само набрајала инкасанте по сменама“, да нема било каквих сазнања да ли су радили нерегуларно, да она ''физички'' није могла да види шта се ради у другој кабини, а камоли у другој смени, те да је била збуњена. По налажењу овог суда, првостепени суд је правилно поступио када је прихватио њено објашњење дато на главном претресу, посебно што се из одговарајућих записника види да је заиста само по сменама набрајала инкасанте којих се сетила у датом тренутку (и то само поједине инкасанте из смене АА2), те да ни за једног од њих није изричито изјавила да има било каквих непосредних сазнања у вези нелегалног рада (док је за инакасанте који су радили код сменовођа ААП, АА19 и АА32 била изричита да су радили на нелегалној наплати путарине. Наведено се односи и на наводе да јој је новац за нерегуларни рад, док је радила у смени АА19, понекад давао неко други - једном АА23, а једном АА55 (који је то децидно негирао), да би на главном претресу изјавила да је погрешила, уз објашњење да не зна зашто је тада споменула АА55 и АА23, изричито тврдећи да од њих двојице никада није добила било какав новац и потврђујући да је са АА55 имала озбиљан конфликт, после ког дуго нису разговарали, осим службено. Уз то, првостепени суд је посебно аналаизирао и наводе из одбране окривљене везано за то колики временски период је учествовала у нелегалним актвиностима, па је правилно прихватио да у истима није учествовала у целом инкриминисаном периоду, јер из одговарајућег извештаја ЈП ''Путеви Србије'' о њеној присутности на послу на наплатној станици 29 у Нишу, произилази да је у првој јануара 2006.године радила само 2. и 3. јануара, а да је у другој половини јануара 2006.године, била на годишњем одмору.

Окривљени АА37 је, у преткривичном и претходном поступку, признао извршење кривичног дела злоупотреба службеног положаја, наводећи да је као инкасант на наплатној станици ''29 Ниш'' учествовао у нелегалној наплати путарине и вршио нерегуларну наплату картица девете категорије, да је за то добијао новац (у почетку од сменовође АА32, потом од колеге ААП1, а једном и од АА22), при чему је детаљно објаснио улогу сменовођа АА2, АА32 и АА19, а у везу са нерегуларним радом је довео и колегу АА34. У својој одбрани из преткривичног и претходног поступка (на главном претресу је порекао извршење дела), окривљени АА37 је детаљно, јасно, логично, уверљиво признао да је вршио нелегалну наплату путарине за возила девете категорије, а то је проверено и потврђено наводима из одбрана других окривљених који су радили на наплатној станици у Нишу и признали да су учествовали у нелегалној наплати путарине: АА2, АА20, АА6, АА10, АА25, АА26, АА24, АА8, АА9 и др., и исказом раније оптуженог сада пок. ААП, раније окривљеног сада пок. ААП1 и других окривљених са ове наплатне станице (пошто сагласно и у битним детаљима на исти начин као и они описује како је функционисала нелегална наплата путарине, технику нелегалног рада - начин издавања и наплате дуплих картица, одвајање картица и новца ''на страну'', предају новца и др., а износи и детаље који могу бити познати само извршиоцима), те материјалним доказима. Предметно признање овог окривљеног је сагласно са одбраном АА2 (иако, када је у претходном поступку набрајао инкасанте који су радили нелегално, исти није поименично навео окривљеног АА37 који је био у његовој смени једно време, али је навео да је његова смена радила нелегално у целом периоду из оптужнице и да само новопримљени радници нису радили на тај начин, што окривљени АА37 свакако није био), као и са исказом раније окривљеног ААП1 (посебно у вези начина на који се нелегално радило, те улога сменовође АА19 и инкасанта АА22). Обзиром да је предметна одбрана окривљеног АА37, дата у преткривичном и у претходном поступку, уверљива, хронолошки и логички сређена и поткрепљена доказима, првостепени суд је правилно поступио када је исту прихватио (за разлику од одбране на главном претресу, када окривљени није пружио прихватљиве разлоге одступања у односу на ово потпуно и детаљно признање).

Окривљени АА38 је, у преткривичном поступку, признао извршење кривичног дела злоупотреба службеног положаја, наводећи да је као инкасант на београдској наплатној станици учествовао у нелегалној наплати путарине, тако што је, у једном краћем периоду, вршио нерегуларно издавање картица девете категорије, да је то чинио по наређењу тадашњег сменовође АА16, да је за ту активност у више наврата добио новац, при чему је у директну везу са нелегалним радом довео колеге АА45 и АА15. У својој одбрани из преткривичног поступка (у претходном поступку, није саслушан због здравствених разлога, али је и поред тога против њега спроведена истрага, а на главном претресу је порекао извршење дела), окривљени АА38 је детаљно, јасно, логично, уверљиво признао своје учешће у нелегалној наплати путарине за возила девете категорије. То је проверено и потврђено наводима из одбрана других окривљених који су признали дело, јер сагласно и у битним детаљима описују штампање и издавање картица, присвајање новца од нерегуларног рада итд., односно о детаље који могу бити познати само правим учиниоцима дела, а нарочито окривљених АА3 (који је на београдској наплатној станици такође радио на издавању картица), АА20 и АА7 (у погледу технике нелегалног рада), те материјалним доказима - аудио записима и танскриптима тајно прислушкиваних телефонских разговора који су се односили на нелегални рад и одговарајућим извештајем ЈП „Путеви Србије“ о распореду инкасаната на наплатној станици „01 Београд“ (да је заиста био присутан на послу у време поменутих телефонских разговора и да су у тим телефонским разговорима, поред њега, учествовали окривљени АА38, АА45  и АА16, за које је утврђено да су учествовали у предметној нелегалној наплати путарине). Уз то, првостепени суд је посебно анализирао и наводе из одбране овог окривљеног везано за то колики временски период је учествовао у нелегалним актвиностима, па је правилно прихватио да није учествовао у целом инкриминисаном периоду, јер из одговарајућег извештаја ЈП ''Путеви Србије'' од 11.10.2007.године о његовој присутности на послу, произилази да је распоређен на пословима инкасанта на наведној наплатној станици од 06.10.2005.године, те да је од 09.01.06.године до 20.01.06.године био на годишњем одмору, а од 21.03.06.године до 31.03.06.године на боловању.

Са друге стране, првостепени суд је правилно поступио када није прихватио одбране окривљених: АА19, АА1, АА16, АА38, АА4, АА14, АА15, АА17, АА44, АА45, АА18, АА46, АА22, АА33, АА34, АА35 и АА36, који су негирали да су учествовали у нелегалној наплати путарине, при чему је за то дао детаљне и ваљане разлоге (који су ближе наведени у образложењу првостепене одлуке у делу који се односи на појединачне анализе одбрана, као и у делу који се тиче анализе аудио записа и транскрипата телефонских разговора и листинга телефонских комуникација, а које у свему прихвата и овај суд). Након исцрпне анализе одбрана ових окривљених, првостепени суд је правилно закључио да исте не одговарају истини, јер су не само међусобно у супротности, већ су у потпуности оповргнуте изведеним доказима, а посебно признањима окривљених, посебно што су се ови окривљени о битним чињеницама и околностима, током предметног кривичног поступка различито изјашњавали, мењајући своје наводе. Стога их је првостепени суд правилно оценио као неуверљиве, нелогичне и субјективне, нашавши да су исте дате са циљем да се избегне, или умањи кривица за предузете противправне радње.

Окривљени АА19 је, на главном претресу и у претходном поступку, порекао извршење кривичног дела злоупотреба службеног положаја. Притом је прво изјавио да је, у периоду који се наводи у оптужници, био пословођа на наплатној станици ''Наис'', да је за нелегални рад први пут чуо 2005.године од АА20 (када му је исти испричао да постоји ''систем'' да се помоћу дуплих картица узима новац), да је при крају 2005.године ''сумњао да се нешто мува, због тога што ААП1 није хтео да иде на наплату, већ искључиво на издавање'', додајући да је ''можда'' касније и сам ''легао на руду...'' (записник пред истражним судијом од 12.10.2006.године, страна 5). На главном претресу је мењао своју одбрану, наводећи да о нелегалном раду нема никаква сазнања, да је о томе први пут чуо током судског поступка, да није тачно да је учествовао у томе, да његове ''нелегалне'' делатности могу да буду само у оквиру тзв.''техничког вишка'', или проблема са ''вештачким неупарењем'', да су управо у вези тога имали састанке са АА1, да на тим састанцима никада нису причали о нелегалном раду, да су се пословође из Ниша и Београда можда негде срели, али да он не зна за састанак у ''Баточини'', да нису тачни наводи АА2, јер исти ''није могао да зна шта он ради у смени'', при чему је своју одбрану у истражном поступку, објаснио ''револтом према АА20'', зато што је исти ''свашта причао за њега у истрази'', а истог је ''само повезао'' до наплатне станице у Београду, додајући, у вези навода да је ''можда касније... легао на руду из одређених разлога'', да се ради о штампарској грешци, јер би требало да стоји ''можда би и ја легао на руду'', као и то да га, од 2006.године ''ништа не везује за наплатну станицу'', јер је радио само 10-так дана у јануару, рачунајући Божић и Српску нову годину, да је затим отишао на годишњи одмор, а након тога је радио само још 4 - 5 дана, јер је колабирао због спазма крвог суда, па је имао хируршку интервенцију, коронографију и убацивање стента.

Првостепени суд правилно није прихватио одбрану окривљеног АА19. Наиме, иста је у супротности са другим доказима које је прихватио, а поред тога он је исту мењао током поступка, при чему за то није дао логично објашњење, па је првостепени суд исту правилно оценио као неуверљиву, нелогичну и конрадикторну.

Тако, предметна одбрана је у директној супротности са одбраном окривљеног АА2, који је окривљеног АА19 означио као једног од четворице сменовођа са нишке наплатне станице који је био укључен у нелегалну наплату путарине, при чему је, поред осталог, навео да је управо од њега добио информације у вези састанка са АА1 ради договора о нерегуларном раду, да су заједно присуствовали састанку сменовођа из Београда и Ниша у Баточини, да је АА19, као и сваки сменовођа који је био укључен у нерегуларни рад, свом ''пару'' у почетку диктирао серијске бројеве дуплих картица девете категорије, намештао каблове на почетку смене, сакупљао новац од нерегуларне наплате и заједно са другим сменовођама израчунавао колико је која смена ''наплатила'', да је у раније поменутим цедуљицама, под словом ''П'' означен окривљени АА19, јер је његов надимак ''аа19'', да су се ''цифре'' поред истог односиле на нелегални новац, а не на ''технички вишак'', да је и АА19, предавао новац од нерегуларне наплате АА57, те да је тек од 2006.године уместо њега то почео да ради АА32. Приликом суочења, окривљени АА19 је, остајући у свему при својој одбрани, истакао ''да је АА2 имао психичке проблеме'', као и ''да треба да пази и да се коригује на време и да није коректан'', док је окривљени АА2 остао децидирано при својим изјавама.

Одбрана окривљеног АА19 је и у директној супротности са одбраном окривљеног АА20, који је, поред осталог, поименице навео сменовође са нишке наплатне станице које је обучио за нелегалан рад, а међу њима је навео и окривљеног АА19, описујући свој ''други одлазак за Београд'' је децидно навео да му је окривљени АА19 рекао да треба да иду, да су ишли АА19 аутомобилом (''Пежо-307'' црне боје), да му је исти у путу рекао да је ''у кеси испред седишта'' новац (у апоенима од 1.000,00 динара, спакован у ''карикама'' од по 100 комада) који носи ''неком у Београду'' и да из те кесе (''београдског дела'') може да извади одређену суму због ангажовања на наплатној станици Бубањ поток, да је у тој кеси било толико новца да није могло бити примећено када је извадио износ од 120.000,00 или 140.000,00 динара, да му је АА19, када су стигли у Бубањ поток, рекао да ће ''у међувремену да заврши свој део посла и да се заједно враћају'', те да поменутог новца више није био у возилу када су се враћали назад за Ниш. Првостепени суд је правилно прихватио наводе из одбране окривљеног АА20 који се односе на окривљеног АА19 и његово учешће у нелегалном раду, јер је то на логичан, хронолошки сређен и уверљив начин описао, при чему су његови наводи у битном сагласни и са наводима из одбрана осталих окривљених који су АА19 довели у везу са нелегалним радом.

Одбрана окривљеног АА19 је у супротности и са одбранама окривљених АА26 (из преткривичног и претходног поступка), АА25 (из претходног поступка и на главном претресу) и АА27 (други исказ из преткривичног поступка, претходног поступка и са главног претреса), које су га довеле у директну везу са нелегалним радом, наводећи, поред осталог, да су биле у његовој смени док се вршила нелегална наплата, да је улазио у кабине инкасаната да би постављао и скидао каблове, укуцавао шифре, или узимао новац и картице везане за нерегуларну наплату, да је тај новац предавао након тога и сл., а приликом суочења су остале при својим тврдњама. Његова одбрана је у супротности и са одбранама окривљеног АА23 (из преткривичног и претходног поступка), окривљеног АА11 (из преткривичног и претходног поступка), окривљеног АА31 (из преткривичног и претходног поступка), окривљеног АА37 (из претходног поступка) и окривљеног АА34 (из претходног поступка).

Поред наведеног, одбрана окривљеног АА19 је у супротности и са исказом раније оптужених, сада покојних ААП1 и ААП, који су га такође директно теретили, описали нелегални рад и његово учешће у истом. Првостепени суд, правилно није прихватио тврдње којима је АА19 покушао да дезавуише ове исказе због ''психичких проблема'' именованих и наводних притисака, јер су исти сагласни са претходно поменутим одбранама и другим доказима, који такође терете АА19 (посебно зато што је окривљена АА8 у свом исказу навела да је постојао притисак, али над онима који су рекли истину, а не због ''лажног признања'' и веома уверљиво га је описала).

Одбрана окривљеног АА19 је у супротности и са аудио записима и транскриптима његових телефонских комуникација, као и са листинзима одлазно-долазног телефонског саобраћаја и извештаја предузећа за мобилну и другу телефонију. Притом је првостепени суд правилно поступио када није прихватио његова објашњења у вези истих - да је АА2 ''чини му се'' само једном издиктирао ''неке бројеве'', да му је исте дао покојни ААП1 (двоцифрени бројеви, исписани на једном парчету папира) и рекао да су то ''неки бројеви за кладионицу''; да се са АА1 чуо углавном у вези проблема на наплатној рампи и лоших међуљудских односа, које је исти требао да реши; да се са осталим лицима такође чуо телефоном, али да ти разговори немају било какве везе са предметом оптужења итд.. Притом, да су се разговори окривљеног АА19 са окривљенима АА2 и АА13 од 25.10.2005.године (у којима се спомињу ''списак'', ''папири'' и сл.) односили на цедуљице на којима је израчунавана зарада од нелегалног рада, поткрепљено је признањем окривљеног АА2 и материјалним доказима - аудио записом, привремено одузетим цедуљицама у списима итд. (нпр. у делу где АА19 каже: ''Па добро, да ми даш...папир, да видим шта је, ко је, како, шта је било...'', а АА13, који је очигледно био укључен у све то и одмах му је било познато шта га АА19 пита и одговара: ''Па Жика, има...Код њега је, ти немаш самном ништа...'', па је након тога АА19 звао АА2).

Обзиром на све наведено, правилан је закључак првостепеног суда да је нелогично да окривљени АА19 није знао ништа о нелегалном раду на нишкој наплатној станици и да ништа није приметио у вези са тим, иако се тај рад, који је трајао у континуитету скоро две године, њему, као пословођи, одвијао ''пред очима'' и у најближем окружењу, при чему су се у кабине, у које су и пословође улазиле, у току рада уносили и намештали каблови, активирао нелегални софтвер, саопштавали бројеви картица по којима је нелегално наплаћена путарина за возила 9. категорије, делио новац и друго., као ни то да чињеница да га сви горе наведени доводе у везу са нелегалном наплатом путарине не представља истину, јер се не види други мотив због чега би сви они то чинили, осим истине, тим пре јер је са њима био у коректним односима.

На крају, првостепени суд је ценио и његову одбрану у делу да га ''2006.године, ништа не везује за ту рампу, јер се борио за голи живот'', па је из извештаја ЈП ''Путеви Србије'' утврдио да је, у периоду од 01.07.2005.године до 14.06.2006.године, користио годишњи одмор за 2005.годину и то први део - 12 радних дана од 02.09 до 19.09.2005.године и други део - 13 радних дана од 01.02. до 20.02.2006.године, док је на боловању до 30 дана био од 28.03. до 26.04.2006.године, а преко 30 дана од 27.04. до 30.04.2006.године и од 01.05. до 23.05.2006.године Међутим, из транскрипата аудио записа телефонских комуникација које се односе на њега, произилази да је окривљени АА19 у нелегалном раду, био активан све до пред крај марта 2006.године.

  Окривљени АА1 је, на главном претресу, порекао извршење кривичних дела, која му се оптужницом стављају на терет (у преткривичном и претходном поступку се, у присуству бранилаца, бранио ''ћутањем''). Притом је објаснио да је, у време које се наводи у оптужници, био контролор-аналитичар, да му је у опису радног места било да врши послове анализе рада контроле, да је током 2004.године организовао неколико састанака са сменовођама у Нишу због ''проблема са неупареним картицама'', које је ''био дужан'' да реши у оквиру својих службених овлашћења, да допушта могућност да им је на првом састанку у Чаиру рекао ''да треба да се ради'', али да је тиме мислио да треба да оправдају то што су постављени за сменовође и да озбиљно раде свој посао.

Међутим, његови наводи су у супротности са доказима који су изведени током предметног кривичног поступка: одбраном окривљеног АА2 - који је директно теретио АА1, при чему је објаснио да су се сви састанци односили на нелегалан рад (посебно описавши детаље у вези првог састанка на ''Чаиру'' - ко је био присутан, шта су договарали, шта је АА1 рекао, затим састанка код Баточине, курира АА57 и др.), да је окривљени АА1 био тај који им је предложио да се тако ради, да су управо њих двојица разговарали и о ангажовању окривљеног АА20, његовој накнади итд., исказом ААП из претходног поступка - који је изјавио да је АА1 организовао састанак са сменовођама у ресторану ''Стадион'' у Нишу, да су на састанку су били АА1, АА19, АА2, АА32 и он, да је АА1 рекао да треба ''нешто да се ради'' (што је то значило да се узима новац од путарине), да ће то бити ''потпуно безбедно'' и ''покривено'' (што се односило на контролу), али да детаљи тада нису изношени, већ им је исте касније саопштавао АА19 (који је остао у ресторану са АА1), те да му је месец дана касније рекао да мора да сакупља новац од инкасаната који потиче од нелегалне наплате путарине, да од тога 40 % предаје њему и да ће се тај део прослеђивати даље, а да преосталих 60 % поделе инкасанти и он. Када се то доведе у везу са одбраном окривљеног АА2 - да му је тај начин расподеле саопштио управо АА1, спомињући при томе исте проценте, да је то даље пренео АА19, а он даље ААП итд., несумњиво произилази да је окривљени АА1 учествовао у нелегалном раду, тим пре јер су наводи АА2 и ААП (из предходног поступка), сагласни у битном и по питању других детаља. Првостепени суд је анализирао и наводе из исказа сведока СС14 и СС1 (да им ништа није познато у вези предметног нелегалног рада, али да имају одређена сазнања у вези ''неупарења'' и да је тим поводом АА1 путовао у Ниш), па је правилно оценио да су без утицаја на другачије сагледавање чињеничног стања, јер чак и да је било проблема те врсте, то не само што није предмет овог поступка, већ не искључује ни постојање нелегалног рада, о коме ови сведоци нису нужно морали имати било каквих сазнања.

Окривљени АА16 је, у другом исказу у претходном поступку и на главном претресу, порекао извршење кривичног дела злоупотреба службеног положаја. Притом је изјавио да је, до 13.07.2005.године, био инкасант на наплатној станици ''Бубањ поток'', те да је потом постао сменовођа и детаљно објаснио регуларан начин рада.

Првостепени суд је правилно поступио када није прихватио његову одбрану, јер из изведених доказа несумњиво произилази да је окривљени АА16 био укључен у нерегуларни рад на београдској наплатној станици. Тако, његова одбрана је најпре у директној супротности са наводима из одбране окривљеног АА20, који је, поред осталог, навео да је окривљеног АА16 ''видео два пута'' на наплатној станици Бубањ поток (приликом ''првог одласка за Београд'', када га је обучио за нерегуларни рад и објаснио му начин нелегалне наплате картица, где се шта налази, шта ће и на који начин да угради, у ком тренутку ће да притисне прекидач, на који начин се активира фајл за штампање признаница итд., те да је он то требао да пренесе другима на наплатној станици ''Бубањ поток'', пре свега инкасантима смене у којој је радио и када је ''други пут ишао за Београд'', у кабини где је вршио модификацију цена) и да га је препознао код истражног судије на основу двадесетак фотографија. Првостепени суд је правилно поступио када није прихватио тврдње из одбране окривљеног АА16 да је он лице које је окривљени АА20 срео и описао, при чему је правилно нашао да је сасвим логично да је окривљени АА20 био у прилици да добро упамти његов лик и касније га детаљно опише (човек старости око 40-45 година, тамне косе, са по неком седом и брадом, јер се није бријао три недеље, при чему не каже да га је препознао по коси, већ исту спомиње само као детаљ), као и то да се његове тврдње да ''није сигуран да ли би могао да препозна тог човека у кабини'' и да ''не може да се сети имена тог човека'', односиле на другу особу која се налазила у кабини, а не на АА16 (што је окривљени АА20, на главном претресу, изричито и навео). Притом је, на главном претресу, разрешио и дилеме око описа, тако што је (преко документ камере) извршио увид у: извод за личну карту на име АА16 (издата 27.08.1999.године) и фотографију у боји на истом (на основу тога је утврдио да се ради о лицу које је у време фотографисања имало тамну косу са странеи мању браду); фотокопију извода за пасош бр. 002877678, на име АА16 (издат од стране МУП Р.Србије 09.08.2001.године) и у фотографију на том истом (на основу тога је утврдио да се ради о истом лицу, избријане главе, са краћим брковима и брадом); и у фотографију у боји АА16, која је достављена у прилогу извештаја ЈП ''Путеви Србије'', Сектора за управљачко-информационе системе од 25.07.2008.године - црвени регистратор број 20, спис 4394/1370 о фотографисању радника наплатне станице Београд, дана 30.08.2004.године, ради израде идентификационих картица и да је том приликом фотографисан и инкасант АА16 (из чега је утврђено да се ради о истом лицу са краћом тамном косом са стране и краћим тамним брковима и брадом). Различит изглед окривљеног АА16 на наведеним фотографијама је, и по оцени овог суда,, потпуно ирелевантан. Ради се о једној променљивој чињеници - исти је повремено имао тамну косу са стране, а повремено је био обријане главе у том делу, па је према томе, то без утицаја на другачије утврђење чињеничног стања. У прилог томе говори и чињеница коју је констатовао првостепени суд - да је окривљени АА16 приликом првог саслушања на главном претресу са стране и на потиљку имао тамну косу средње дужине (приближно изгледао као на првој фотографији), а да је у наставку претреса, након изласка из притвора променио изглед, јер се појавио избријане главе (изгледајући приближно као на другој фотографији).

Даље, одбрана окривљеног АА16 је супротна и са наводима из одбране окривљеног АА38 (из преткривичног поступка), који је, поред осталог, навео да га је управо АА16, као његов тадашњи сменовођа, увео у нелегалан рад, да му је објаснио на који начин ће вршити штампање дуплих картица 9. категорије, да картицу са доњег дистрибутера узима и одлаже у фиоку испред себе, да му је наређивао када ће радити на тај начин итд.. На крају, његова одбрана је и у супротности са транскриптима аудио записа прислушкиваних телефонских комуникација (за које је окривљени АА16, потврдио да препознаје свој глас у свим разговорима где се наводи као саговорник). Нелогично је да окривљени АА16, као пословођа у делу инкриминисаног периода, ништа није знао о нелегалном раду, који је, са краћим прекидима, трајао непуне две године, посебно што се радило скоро сваки дан, што су кабине на издавању удаљене 15-так метара од просторије пословођа, а у кабининама су се уносили каблови, активирао се нелегални фајл, саопштавали су се у почетку бројеви картица нелегално наплаћене путарине за возила 9. категорије, делио новац итд..

Окривљени АА38 је, у преткривичном другом и у претходном поступку, као и на главном претресу, порекао извршење кривичних дела која му се оптужницом стављају на терет. Притом је, када је у питању кривично дело злоупотреба службеног положаја, поред осталог изјавио да је, у периоду од 24.04.2004.године до 13.07.2005.године, био инкасант на наплатној станици ''Бубањ поток'' у смени пословође ББ, да је потом и сам постао сменовођа, да су од окривљених лица у његовој смени били: АА3, АА12, АА50 и АА53, да је, када су у питању АА12 изласци ''по ужину'', затекао такво стање у смени, да му није било ништа чудно што се само у њиховој смени на овај начин излазило по храни и што је исто лице тако излазило на више од сат времена, да је оброке набављао негде у Војислава Илића (неки роштиљ), а новац је узимао из тзв.''црног фонда'' (где су остављали вишак и сл.), те да је било и инкасаната млађих по стажу који су ишли по ужину.

Првостепени суд је правилно поступио када није прихватио одбрану овог окривљеног. Наиме, иста је, најпре, у супротности са одбраном окривљеног АА3 у претходном поступку, који је окривљеног АА38 довео у директну везу са нелегалним радом, при чему је, поред осталог, навео да му је исти, као сменовођа, донео кабл са прекидачем, повезао доњи и горњи дистрибутер, објаснио начин издавања дуплих картица, одлучивао када ће се штампати дупле картице, два пута месечно му давао новац (10-20 хиљада динара) као ''стимулативну'' награду за нерегуларни рад, при чему су наводи из одбране окривљеног АА3, поткрепљени другим доказима. Приликом суочења, АА38 је рекао да је ''све неистина што је АА3 говорио о њему'', али да му ''са људске стране опрашта'', док је АА3 остао при свом исказу, наводећи да је ''изрекао болну истину, али истину''. Даље, предметна одбрана је у супротности и са одбраном окривљеног АА12, који је, поред осталог, навео да му АА38, као сменовођа, никада није забранио да изађе. То је и логично, обзиром да је нелегални рад био осмишљен до детаља и синхронизован, да је на наплатним станицама више људи било укључено у то, а ради реализације су изнајмљени станови у Нишу и Београду, из којих су се јављали бројеви картица и слале и примале друге информације, при чему није смело да буде застоја. Код такве организације, рад није могао бити препуштен случају, или вољи једног човека, макар то био и пословођа, јер да АА38 само једном није пустио АА12, у дану који је, од стране ААП3, био одређен за размену информација, било би онемогућено нелегално деловање не само ''београдске'', већ и ''нишке стране''. Поред тога, првостепени суд такође правилно није прихватио навод из одбране окривљеног АА38 ''да АА12 код њега никада није излазио између 14 и 15 часова, већ само у току рада друге смене - од 17 или 17,30 до 18 часова'', јер је то у супротности са наводима из одбрана окривљених АА12 и АА2, као и са листинзима ''Телекома'' и ''Теленора'', из којих су утврђени временски интервали у којима су АА12 и АА2 међусобно комуницирали. Наводи из одбране окривљеног АА12, потврђени су и наводима из одбране окривљеног АА53, који је, објаснио да су у првој смени доручак доносили од куће, или куповали у пекарама, а да су после подне често куповали пљескавице, пице и сл., те да је по то из њихове смене обично ишао АА12, да је одлазио између 17,00 и 18,00 часова и задржавао се обично око сат, сат и по. Такође, колико му је познато, АА12 је пљескавице доносио из продавнице ''Грил Уно'', која се налази у ул.Војислава Илића. У вези чињенице да ли је познавао ААП3, окривљени АА38 је више пута мењао своју одбрану, па је у истрази рекао да ''не може да се сети да ли га познаје'', на главном претресу ''да га познаје, али да нису имали никаквих додирних тачака'', а када му је предочено оно што је изјавио у истрази, прво је објаснио да ''у Србији има 50.000 људи са тим именом и презименом'', да би се потом сетио ''да га је видео у притвору'', па је првостепени суд предметно објашњење правилно оценио као неуверљиво. Надаље, тврдње окривљеног АА38 да ''не познаје'' АА19, да ''допушта могућност да су се видели на једном коктелу'', али да ''са њим никада није разговарао у вези посла'', су у директној супротности аудио записима и транксриптима телефонских разговора, као и са листингом ''Теленора'' од 13.02.2008.године, из којих је првостепени суд правилно утврдио постојање међусобне телефонске комуникације између бројева телефона које су у периоду од 03.07. до 26.08.2004.године, користили окривљени АА19 и АА38, при чему је то правилно посматрао у контексту ''првог периода'' нелегалног рада у коме су, ради међусобне размене информација формирани ''парови'' са београдске и нишке стране (што је у својој одбрани описао окривљени АА2).

Обзиром на наведено, правилан закључак првостепеног суда да је окривљеном АА38 морао бити познат прави ралог због ког окривљени АА12 излази са посла, као и да је нелогично да, као пословођа, није знао ништа о нелегалном раду, иако је исти, са краћим прекидима, трајао у континуитету, нарочито у последњих 6 месеци, да се скоро сваки дан радило интензивно, да се просторије пословођа на београдској наплатној станици налазе само 15 метара од прве кабине, да се кабине од 1 - 8 виде из канцеларије пословође, а кабине од 9 - 15 се такође виде преко ретровизора, па је могао да се види проток возила, када су се каблови намештали у кабине и сл., да су пословође у току рада имале право да улазе у кабине итд..

Првостепени суд је анализирао и наводе окривљеног АА38 да је, као инкасант, у периоду од 25.12.2004.године до 12.01.2005.године, у три наврата мењао пословођу, а да је пословођа на наплатној станици ''Бубањ поток'' постао тек од 13.07.2005.године (што је поткрепљено извештајем ЈП ''Путеви Србије''), оценивши да је то без утицаја на другачије сагледавање чињеничног стања, обзиром да је, према другим изведеним доказима, утврђено да је предузео радње за које је оглашен кривим.

Окривљени АА4 је, у својој одбрани у преткривичном и претходном поступку и на главном претресу, порекао извршење кривичних дела која му се оптужницом стављају на терет, при чему је навео да је од 2004. године радио као инкасант на наплатној станици ''Бубањ поток'' у смени пословође ББ, да му је шифра била ''сијалица'', а ИД код 1422, да се дешавало да његов ИД код и шифра истовремено буду регистровани на наплати и издавању у две кабине, али да му није познато ко је 12., 13. и 14.05.2006.године под његовим кодом евентуално могао да изда дупле картице, те да је ''према његовом сећању'' по први пут константно (у једном дужем низу од неких десетак дана) радио у кабини Б-2 од 12.05.2006.године. Првостепени суд није прихватио одбрану окривљеног АА4, при чему је правилно оценио да је иста нелогична и као таква неприхватљива. Наиме, иста је у супротности са одбраном окривљеног АА3 (из претходног поступка, коју је првостепени суд правилно прихватио логичну, уверљиву и поткрепљену доказима, а у којој је детаљно описао нерегуларни рад и при том окривљеног АА4 поименично повезао са датим радом, наводећи га као једног од инкасаната за које ''зна да су то радили''), као и са ''Распоредом издавања н.с. - Бубањ поток'' (из ког произилази да је окривљени АА4, са ИД кодом 1422, у дане 12, 13 и 14.05.2006.године, радио у кабини број 2 на траци издавања и из налазом и мишљењем вештака економско-финансијске струке ВВ8 и ВВ9 (из ког произилази да је у та три датума, на траци издавања у кабини број 2, под шифром окривљеног АА4 и кодом 1422, издата 291 картица, у номиналној вредности од 1.906.050 динара).

Окривљени АА14 је, у својој одбрани у претходном поступку и на главном претресу, порекао извршење кривичних дела која му се стављају на терет (у преткривичном поступку није желео да износи своју одбрану, а такође и при првом саслушању пред истражним судијом). При томе је навео да је у инкриминисаном периоду радио као инкасант на наплатној станици ''Бубањ поток'' у смени сменовође СС12 и да је његова шифра била ''2411962 - С'', а ИД код 1056, да је АА2 упознао 1998.године на наплатној станици Бубањ Поток, да се истом никада није представио именом, презименом, чак ни надимком, те да се телефоном понекад чуо са АА2, али само ''у вези курсне листе и возила без карте и да никада ни са киме није разговарао о картицама 9. категорије, те да у периоду из оптужнице, није био ''заменик сменовође'', јер према Правилнику о систематизацији радних места у ЈП ''Путеви Србије'', то радно место не постоји. Негирао је и да је присуствовао састанку у Баточини, напомињући да му ништа није познато о било каквом заједничком састанку пословођа из Ниша и Београда.

Првостепени суд правилно није прихватио одбрану окривљеног АА14. Наиме, иста је у супротности са наводима из одбрана окривљених АА3, АА2 и АА20, који су га довели у везу са нелегалним радом. Тако, окривљени АА3, који га директно терети да је учествовао у нелегалном раду и за њега везује своје прво сазнање о томе. Исти је притом, поред осталог, навео да је, када је ''привремено прешао'' у смену сменовође СС12, у кабину број 2 дошао АА14, иначе инкасант који је замењивао СС12 и донео неку кесу, да је нешто радио око дистрибутера, да му је, када би наишло возило 9. категорије, говорио да ''стане'' и ''сачека'', а потом ''притисни сада'', да је тада притискао је дугме број 9 ''на пултићу'', док је АА14 је притискао прекидач на средини кабла ''у дистрибутеру'', да су возачи са спољашње стране из горњег дистрибутера узимали примерак картице и одлазили према Нишу, а АА14 је из доњег дистрибутера извлачио примерак картице и смештао је у коверат који је стојао у столу у кабини (који је касније односио), те да је тако радио са прекидима од почетка, па све до маја 2006.године. Одбрана окривљеног АА3 је поткрепљена другим доказима, а приликом суочења, АА3 је остао при својим наводима. Првостепени суд је правилно оценио да наводи из одбране окривљеног АА14 да АА3 познаје доста дуго, да су једно време заједно радили на ''Траншпеду'', да су били у коректним ''службеним'' односима, те да у октобру месецу 2005.године исти није радио са њим у смени, већ у смени АА38, без утицаја на другачију оцену, јер је окривљени АА3 своје тврдње везао за децембар 2005.године, када је ''испао'' у смену СС12, и за самог окривљеног АА14. Даље, окривљени АА2, у својој одбрани, поред осталог, наводи када се упознао са АА14 (на састанку у Баточини који се односио на нелегалан рад), при чему је споменуо да се сећа ''Лазе'' - АА14, да је исти био његов ''пар'' у размењивању информација у првом периоду нелегалног рада, да су комуницирали телефонима и да су се њихови телефонски разговори у том првом периоду искључиво односили на нелегални рад итд. (што је поткрепљено, између осталог и листингом ''Теленора'' од 15.01.2008.године, из којег произилази да, почев од 12.07. до 28.08.2004.године, постоји међусобна комуникација између бројева телефона које су, у то време, користили АА2 и АА14). У прилог овоме, како је то првостепени суд правилно нашао, говори и чињеница да, за разлику од ''првог периода'', у периоду током 2005.године (према извештају ''Телекома'' од 14.12.2007.године) више нема телефонског саобраћаја између ових окривљених, иако је окривљени АА2 и даље користио исти број мобилног телефона. Управо ова чињеница указује на нелогичности навода из одбране окривљеног АА14 у вези њихове комуникације, Наиме, ако се њихова комуникација није односила на предмет оптужења, зашто престаје напрасно и то истовремено када је промењен начин размене серијских бројева нелегално издатих и наплаћених картица (односно од када се уместо диктирања ''свако свом пару'', прелази на диктирање из изнајмљених станова). Одбрана окривљеног АА14 је у супротности и са аудио записима и транксриптима телефонских разговора (с'тим што је на главном претресу исти изјавио да, у свим разговорима где се наводи, препознаје свој глас.

Првостепени суд је такође правилно поступио када није прихватио наводе из одбране окривљеног АА14 да није био ''заменик сменовође''. Тачно је да, према Правилнику о систематизацији радних места у ЈП ''Путеви Србије'', то радно место не постоји, да је он у инкриминисаном периоду био инкасант, као и то да је његов пословођа СС12 (према извештају ЈП ''Путеви Србије'' од 02.11.07.године) користио годишњи одмор од 18.10. до 02.11.2004.године, од 18.04. до 10.05.2005.године и од 03.10. до 21.10.2005.године, али је и поред тога његову одбрану у наведеном делу правилно оценио неоснованим. Наиме, наведене чињенице не искључују околност да је у датом периоду окривљени АА14 могао замењивати свог сменовођу (који је у то време, како је изјавио, био пред пензијом), невезано за присуство, или одсуство истог са посла, посебно обзиром на доказе који га терете. Да је његова улога у тој смени била знатно већа од оне коју је покушао да представи, указује чињеница да је окривљени АА3 истакао да је окривљени АА14 ''такорећи био шеф смене'', док је окривљени АА17, као и неки други окривљени, потврдио да је у њиховој смени ''инкасант АА14 замењивао сменовођу СС12''. На крају, првостепени суд је посебно анализирао и ценио и наводе окривљеног АА20, да је приликом ''првог'' одласка у Београд присутним инкасантима објашњавао начин на који се користе каблови за подизање рампе, при чему је споменуо три особе - АА16 (за кога је објаснио да је стајао испред њега), лице са босанским нагласком (за кога је објаснио да је стајало поред њега) и АА14 (за кога је објаснио да је у кабину ушао накнадно и стајао у делу који је био замрачен, с'тим што је и поред тога успео да види његов лик и грађу). Притом је правилно оценио да је без утицаја околност да ли је АА14 ушао у кабину непосредно пре но што је окривљени АА20 почео да објашњавања начин коришћења каблова, или када је то већ објашњавао, јер је одлучна чињеница да је био присутан док је исти објашњавао начин нелегалног рада и да га је, касније, препознао као окривљеног АА14, посебно имајући у виду све друге доказе који терете окривљеног АА14, као и да је услед протека времена логично и животно да неки детаљи ''бледе у сећању''. При свему томе, првостепени суд је посебно анализирао чињеницу да је окривљени АА20 пред истражним судијом 02.11.2006.године, након што му је показана фотографија АА14, изјавио да је тог човека ''негде видео, али не зна где'', али и то да је на главном претресу објаснио да су фотографије које су му у биле приказане од стране истражног судије, уствари биле фотографије мањег формата увеличане на фотографије већег формата, због чега су изгубљени детаљи, што је потврђено и увидом у те фотографије и констатацијом да се заиста ради о увеличаним фотографијама из извода за личне карте окривљених АА14 и др. и да су исте ''замућене''.

Окривљени АА15 у преткривичном и претходном поступку није износио одбрану, док је, на главном претресу, порекао извршење дела. Притом је навео да је у периоду из оптужнице радио као инкасант на наплатној станици ''Бубањ поток'', да му је шифра била ''Пут 9'', а ИД код ''2173'', да му је у последњих годину дана пословођа био АА16, да је са свим инкасантима (које је поименично навео) био у коректним односима, али да са њима није имао било какве односе у вези новца. Првостепени суд правилно није прихватио одбрану окривљеног АА15, оценивши да не одговара истини и да је срачуната на избегавање кривице. Наиме, иста је потпуно у супротности са одбраном окривљеног АА38 (из преткривичног поступка, коју је првостепени суд прихватио), а у којој је исти, поред осталог, навео да му је колега инкасант из његове смене АА15, на сваких 15 дана давао 20.000,00 динара за то што је повремено штампао и издавао дупле картица 9. категорије, да му је новац давао тако што га је претходно звао телефоном и рекао му где се налази у граду, те да он дође до њега, а потом му је предавао коверту у којој се налазила одређена сума новца и након тога би се, без икаквог задржавања, растајали. Првостепени суд је правилно закључио и то да је несумњиво да је новац који је АА15 на описани начин предавао, потицао од нерегуларног рада, обзиром на учесталост давања (више пута, на сваких 15 дана) и начи предаје (без икаквог задржавања''). При томе, правилно није прихватио ни тврдње из одбране окривљеног АА15, које се односе на наводне формалне недостатке истраге због здравственог стања АА38. Исти је претходно саслушан у полицији, тако да се није радило о несаслушаном лицу. Против њега је, по овом истом предмету, спроведена истрага по решењу истражног судије (Ки.П-58/06, од 20.11.2006., спис 4108/657), а током истраге су предузете све радње које је истражни судија сматрао неопходним у датој фази поступка (по предлозима странака, бранилаца или по службеној дужности).

Окривљени АА17 је, у преткривичном и претходном поступку, описао регуларан начин свога рада, истичућу ''да му никаква друга методологија, која одступа од таквог начина рада, није позната и да није упућен у било какве неправилности, или злоупотребе'', с'тим што је, након тога, истражном судији ближе објаснио своје здравствено стање, при чему је изјавио да не жели да одговара на друга питања, тако да се тада није изјашњавао о предметном делу. На главном претресу је негирао извршење дела, при чему је навео да је на наплатној станици ''Бубањ поток'' радио и на издавању картица, али да му ништа није познато у вези наплате дуплих картица и да му нико није сугерисао да то ради. Првостепени суд правилно није прихватио одбрану окривљеног АА17, јер је иста у супротности са одбраном окривљеног АА3 (из претходног поступка, у којој га је довео у везу са предметним нелегалним радом, при чему је првостепени суд исту правилно прихватио, јер је поткрепљена другим доказима), као и са економско-финансијским вештачењем (из ког, између осталог, произилази да је на наплатној станици ''Бубањ поток'', под шифром АА17, издато укупно 25 картица, у номиналној вредности од 163.750 динара). Да је одбрана окривљеног АА17 неуверљива, говори његов опис догађаја када је, док је радио у кабини, сада пок. ААП3 довео ''мајстора за компјутере'' и запретио да о томе ''не сме никоме ништа да каже''. Ради се о околности коју први пут износи на главном претресу, при чему је и по оцени овог суда, дао неуверљиве разлоге. Наиме, објашњавајући зашто тај догађај није никоме пријавио, па ни свом сменовођи, као разлоге наводи да је то наводно учинио због ''страха'' - јер се плашио отказа, и због тога што је ''премотао филм''. Међутим, нелогично је да, када је већ био суспендован са посла, ни истражном судији није споменуо било шта од наведеног, иако се није радило о неком свакодневном, или уобичајеном догађају (што потврђују и његове речи, да му је у вези истог догађаја сада АА59 рекао ''да се не игра, да га не поједе мрак''), а посебно то што је, према подацима у списима, ААП3 преминуо 10.07.2006.године након првог саслушања окривљеног АА17 пред истражним судијом (26.05.2006.године), тако да је, приликом поновног саслушања пред истражним судијом 13.11.2006.године, био у могућности да да истинит исказ. При свему томе, да је одбрана окривљеног АА17 неуверљива, показује и дилема која се сама по себи намеће - зашто је он, као инкасант коме је било познато да, осим одређених лица, никог другог није смео да пусти у кабину, примио неког непознатог човека у кабину, а кога је наводно довео сада пок. ААП3 рекао, за кога не зна да ли је у то време радио у њиховом предузећу. Није објашњено зашто је ААП3, ако се нису познавали, одабрао баш кабину у којој он ради, зашто му је упутио наведене речи, које су реално садржавале претњу, зашто окривљени АА17 није сматрао, како је изјавио, да се нешто недозвољено дешава, зашто је дозволио да се ради, а о томе није обавестио никог, па ни пословођу, кога је морао да обавести итд.. То произилази и из исказа његовог тадашњег сменовође СС12 - да АА17 без његовог знања није смео у кабину да пусти ААП3 који, у то време, није био запослен код њих, да га у вези тога није обавестио, иако је контактирао са инкасантима, који су имали и интерни телефон итд..

Окривљена АА44 је, у претходном и преткривичном поступку и на главном претресу, порекла извршење дела која јој се оптужницом стављају на терет, објаснивши да је још од 1996.године радила као инкасант на издавању и на наплати картица на наплатној станици ''Бубањ поток'', да јој је код био ''1666'', а шифра ''Паритет 4'', да су јој пословође били ББ и СС12, те да јој никакви детаљи у вези нелегалног рада нису познати. Првостепени суд правилно није прихватио одбрану окривљене АА44, јер је иста у супротности са одбраном окривљеног АА3 (из претходног поступка, који је окривљену АА44 довео у директну везу са нелегалним радом) и наведеним економско-финансијским вештачењем (из ког произилази да је на наплатној станици ''Бубањ поток'', под шифром АА44, издато укупно 118 картица, у номиналној вредности од 772.900 динара).

Окривљени АА45 је, у преткривичном поступку и на главном претресу, негирао извршење дела која му се оптужницом стављају на терет (у претходном поступку се бранио ћутањем). Притом је навео је да је на наплатној станици ''Бубањ поток'' радио као инкасант у смени пословође АА16, да му је шифра ''Књаз 4'' а код ''1685'', да је највише је радио на издавању, у свим кабинама, а најчешће у кабини 2, те да му било какви детаљи у вези нелегалног рада за који га терети тужилац нису познати. Првостепени суд правилно није прихватио одбрану окривљеног АА45, јер је у супротности са одбраном окривљеног АА3 (из претходног поступка, у којој га је довео у директну везу са нелегалним радом, а коју је првостепени суд правилно прихватио, јер је поткрепљена другим доказима), одбраном окривљеног АА38 (из преткривичног поступка, у којој је, описујући нелегалан рад, децидно навео да се исто односи и на окривљеног АА45, за кога је прецизно навео да му је, поред АА16, достављао дупло одштампане картице 9. категорије, а коју је првостепени суд правилно прихватио) и економско-финансијским вештачењем (из ког произилази да је на наплатној станици ''Бубањ поток'', под шифром АА45, издато укупно 1.373 картица, у номиналној вредности од 8.993.150 динара).

Окривљени АА18 је, у претходном и преткривичном поступку и на главном претресу, порекао извршење кривичног дела, објаснивши да је био инкасант на наплатној станици ''Бубањ поток'', да је углавном радио на издавању картица у кабинама 1 и 2, да му је шифра била ''Број 1'', а код ''1626'', да му је сменовођа био ББ, те да је истог неколико пута мењао АА38, пре него је и сам постао сменовођа. Првостепени суд правилно није прихватио одбрану окривљеног АА18, јер је у супротности са одбраном окривљеног АА3 (из претходног поступка, у којој га је довео у директну везу са нелегалним радом) и наведеним економско-финансијским вештачењем (из ког произилази да је на наплатној станици ''Бубањ поток'', под шифром АА18, издато укупно 1.619 картица, у номиналној вредности од 10.604.450 динара).

Окривљени АА46 је, у претходном и преткривичном поступку и на главном претресу, порекао извршење кривичног дела, објаснивши да је, од средине 2004.године, па до краја периода који се наводи у оптужници, радио као инкасант на наплатној станици ''Бубањ поток'', да му је пословођа био СС12, да му је шифра била ''цатцх 22'', а ИД код ''1049'', те да никада није чуо ни о каквим програмима, кабловима, прекидачима, нити другим детаљима који би се односили на нелегалан рад. Првостепени суд правилно није прихватио одбрану окривљеног АА46, јер је у супротности са одбраном окривљеног АА3 (из претходног поступка, у којој га је довео у директну везу са нелегалним радом) и наведеним економско-финансијским вештачењем (из ког произилази да је на наплатној станици ''Бубањ поток'', под шифром АА46, издато укупно 1.423 картице, у номиналној вредности од 9.320.650 динара).

Окривљени АА22, је, у претходном и преткривичном поступку и на главном претресу, порекао извршење кривичног дела, објаснивши да је, од марта 2004.године враћен на стално радно место инкасанта на наплатној станици ''29 - Ниш'', да су му пословође били АА32, АА19 и АА2, да је радио и на наплати и на издавању картица, с'тим што је претежно радио на наплати, да му је шифра била ''Соф 100 с'', а ИД код ''1165'', те да никада није чуо ни о каквим програмима, кабловима, прекидачима, нити другим детаљима који би се односили на нелегалан рад. Објаснио је да он није био редован радник и није долазио редовно на посао, да се дешавало да касни, да не дође, да се јави сменовођи који га мења и сл., при чему је прецизирао да се дешавало да на издавању ради неко други за њега, али не и на наплати. Међутим, првостепени суд је правилно поступио када није прихватио његову одбрану, обзиром да је иста супротна налазу и мишљењу вештака економско-финансијске струке ВВ8 и ВВ9, из ког произилази да је на наплатној станици Ниш, само у три радна дана - 06., 08. и 17.04.2006.године, под шифром окривљеног АА22, издато укупно 106 картица, у номиналној вредности од 694.300,00 дин.. Притом су његове тврдње да га је 06., 08. и 17. априла, 2006. године, мењао сада покојни ААП1 и да то може да потврди АА34, оповргнуте управо наводима из одбране окривљеног АА34 (ГП 28.10.08.године), који је изјавио да је сада пок. ААП1, заиста користио њихове шифре да их пријави на издавању, али да за поменута три датума у вези не може да се сети да ли је неко мењао АА22 и '' ко би га мењао'', што значи да није могао да потврди оно што је окривљени АА22 изјавио као извесно. Самим тим су, како је то првостепени суд правилно закључио, неосноване тврдње окривљеног АА22 (са ГП 15.05.08.године) у вези његове ''присутности'' у наведених 120 дана који су вештачени и да је имао ''само 50 радних дана'', јер је то без утицаја на другачије сагледавање чињеничног стања, имајући у виду да су, према вештачењу, наведене картице издате само у наведена три дана. Притом према одговарајућим извештајима ЈП ''Путеви Србије'', произилази да је у том периоду радио око 60 радних дана. Уз то, првостепени суд правилно није прихватио ни наводе из одбране окривљеног АА22 који се односе на новац који је наводно сада пок. ААП1, преко њега слао окривљеном АА37, без обзира на то што је окривљени АА37, на главном претресу, потврдио ове наводе (додајући да ''мисли'' да је њега ААП1 звао, али ''не зна'' да ли је претходно звао и АА22, нити како је евентуално текао њихов разговор, с тим да се сећа да су апоени заиста били од по 1.000,00 динара, мада се ''не сећа'' да ли су само били ти апоени). Наиме, првостепени суд није прихватио овај део одбране окривљеног АА22, из истих разлога због којих није прихватио одбрану окривљени АА37 која се односи на те околности, јер се ради о истом догађају. Чињеница је да је сада пок. ААП1 јасно определио да се ради о новцу који је потицао од нерегуларног рада, тако да су њихове одбране по датом питању у супротности са тим исказом. На крају, из аудио записа и транскрипата тајно прислушкиваних телефонских комуникација окривљеног АА32, произилази да су се окривљени АА22 и АА32 договарали нпр. да АА22 ''нешто узме'' (разг. 85.), да АА22 каже АА19 да ''овом чудаку' да 62.000,00, а да ће АА32 после да сврати и да нешто донесе и да АА22'' (разг. 91) и др., па је првостепени суд правилно закључио да су у тим комуникацијама прикривали праву садржину, те да се исте односи на нелегални рад, па је то разлог више за неприхватање његове одбране.

Окривљена АА33 је, у претходном и преткривичном поступку, као и на главном претресу, порекла извршење дела која јој се оптужницом стављају на терет, при том објаснивши да је од 2004.године до 2006. године радила на наплатној станици ''29 Ниш'', да јој је пословођа смене био АА2, да је истог замењивао АА13, да је искључиво радила на наплати путарине, да је њена шифра била ''Портланд'', а ИД код ''1489'', те да јој било какви детаљи који се односе на предмет оптужења нису јој познати. Првостепени суд правилно није прихватио одбрану ове окривљене, јер је иста у супротности са одбраном окривљеног АА2, који је поименице и директно је довео у везу са дуплим картицама и нелегалним радом, изричито наводећи да је она радила ''на наплати дуплих картица'' заједно са окривљенима АА28 и АА36, објашњавајући да су то чинили као инкасанти који су били запослени пре 2004.године, за разлику од ''новопримљених инкасаната'' који то нису чинили. При свему томе, првостепени суд је правилно, у вези наведеног, прихватио одбрану окривљеног АА2 из претходног поступка (за разлику од његове одбране на главном претресу и одступања у овом делу), јер је иста поткрепљена другим доказима, па су то уједно разлози за неприхватање одбране окривљене АА33.

Окривљени АА34 је, у претходном и преткривичном поступку и на главном претресу, порекао извршење наведеног дела, објаснивши да је, у времену које се наводи у оптужници, радио као инкасант на наплатној станици ''29 Ниш'' (више на наплати, него на издавању), да је најдуже био у смени сменовође АА19, али да је радио и у смени АА2, кога је некада мењао АА13, да је његова шифра била ''Патике 67'', а ИД код ''1934'', да је наплату увек радио под својим ИД кодом, а да се дешавало да их само у краћем временском периоду и то изузетно (када су на пример требали да једу), мењао пословођа, или неки други инкасант (који су у тој ситуацији радили под његовом шифром и кодом), те да му било какви детаљи који се односе на предмет оптужења и дупле картице нису познати. Одбрана овог окривљеног је у супротности са другим доказима и одбранама окривљених који су признали извршење. Тако, предметна одбрана је у супротности са наводима из одбране окривљеног АА37, који је у претходном поступку изјавио да може да каже да је АА34 један од инкасаната који је радио са њим у смени и учествовао у нелегалном раду. Када се то доведе у везу са налазом и мишљењем вештака економско-финансијске струке, из ког произилази да је под шифром окривљеног АА34, издато укупно 224 картице, у укупној номиналној вредности од 1.467.200 динара и разлозима због чега нису прихваћене тврдње из одбрана појединих окривљених у вези рада под ''туђом шифром'' или ''кодом'', првостепени суд је, по налажењу овог суда, правилно поступио када није прихватио тврдњу из одбране окривљеног АА34 да није учествовао у извршењу кривичног дела злоупотреба службеног положаја, обзиром да то не одговара истини.

Окривљени АА35 је,у претходном и преткривичном поступку, као и на главном претресу, негирао своје учешће у извршењу наведеног кривичног дела, при чему је, поред осталог, навео да је наплатној станици ''Трупале Ниш'' радио као инкасант, прво у смени сменовође ААП, потом у смени сменовође АА19 (2-3 месеца, почетком 2005. године), а након тога у смену сменовође АА2 (који је ''формално'' био сменовођа, а мењао га је АА13), да је његова шифра била ''Франак 5'', а ИД код ''1779'', да је радио и издавање и наплату (више наплату), да му никакви детаљи који се односе на предмет оптужења и дупле картице нису познати, да се ни са ким није састајао, договарао, нити дружио, да је на послу само радио и није приметио шта се ради у осталим кабинама, да нема сазнања да ли су остали инкасанти учествовали у нелегалном раду, те да њега нико није обучавао за ''нелегални рад''. Оваква одбрана је у супротности са одбраном окривљеног АА2, који је окривљеног АА35, поред АА33 и других, поименице навео као инкасанта који је у његовој смени радио на наплати дуплих картица (у претходном поступку од 26.05.2006.године). При том, првостепени суд је посебно анализирао тврдње из одбране окривљеног АА35 изнете на главном претресу - да је у току истраге ''уцењиван'' од стране заменика специјалног тужиоца, на тај начин што је захтевано да призна и да притом терети и остале окривљене, па је правилно оценио да то није од утицаја на другачије сагледавање чињеничног стања у односу на њега. Наиме, предметне тврдње окривљени АА35 је први пут изнео на главном претресу, при чему није уверљиво и логично објаснио разлоге за то, јер на питање због чега то није рекао пред истражним судијом, одговорио је да му истражни судија ''није дозволио могућност да прича оно што хоће, него му је конкретно постављао питања на која је одговарао'', тако да га ''нико тада није питао у вези тог његовог претходног разговора са тужиоцем''.

Окривљени АА36 је, у претходном и преткривичном поступку и на главном претресу, порекао извршење наведеног дела, објаснивши да је као инкасант радио на наплатној станици ''Трупале Ниш'', да је од 2004.године радио у смени сменовође АА2, да је почетком 2005.године (или мало касније) прешао је код сменовође ААП, да је претежно радио на наплати, али да је радио и на издавању картица, да је његов ИД код био ''1326'', а шифра ''ЕС 1034'', те да му ништа није познато у вези нерегулараног рада, даље расподеле новца који је прибављен на такав начин и других детаља. Оваква одбрана окривљеног АА36 је у супротности са исказом раније оптуженог ААП (из претходног поступка) који је децидно изјавио да су на наплати дуплих картица радили АА29, АА36, АА25, АА27, АА30 и АА23, као и са одбраном окривљеног АА2 (из претходног поступка), који га је поименице навео у истом контексту као и окривљене АА33 и АА28, с'тим што је за АА36 накнадно прецизирао да је радио ''на наплати дуплих картица''. Из овога произилази да су обојица сменовођа у чијим је сменама окривљени АА36 радио као инкасант, истог довели у директну везу са нелегалним радом, конкретно са нерегуларном наплатом картица девете категорије, па је првостепени суд правилно поступио када његову одбрану није прихватио. При томе, чињеница је да су ААП и АА2 на главном претресу одступили од својих тврдњи и у делу који се односи на окривљеног АА36. Међутим, првостепени суд је правилно нашао да је то без утицаја на другачије сагледавање чињеничног стања у односу на њега, због разлога који су наведени за неприхватање тог одступања.

Првостепени суд је правилно прихватио исказ раније осумњиченог ААП1, из преткривичног поступка (јер је сагласан одбрани окривљеног АА2, прихваћеном исказу раније оптуженог ААП, те другим доказима), као и исказ раније оптуженог ААП2 из преткривичног и претходног поступка, јер је и по налажењу овог суда, у тим фазама поступка, на један јасан, логичан и уверљив начин описао нелегалан рад на наплатној станици „29 Ниш“ (доводећи у непосредну везу своје раније сменовође ААП и АА32, као и инкасанте АА5 и АА8, који су такође признали дело). Поред тога, његови наводи су сагласни и са одбранама других окривљених, који су у битном и на исти начин објаснили како се радило нерегуларно, као и са другим доказима, ближе наведеним у образложењу првостепене пресуде. Са друге стране првостепени суд правилно није прихватио његов исказ са главног претреса, јер није дао уверљиве разлоге за одступање од предходних тврдњи, нити је понудио аргументе у прилог наводима са главног претреса, при чему су исти, и по оцени овог суда, у супротности са другим изведеним доказима.

Првостепени суд је такође правилно, као логичан, хронолошки сређен, уверљив и истинит, прихватио и исказ раније оптуженог ААП из претходног поступка, правилно закључивши да има потпору у другим изведеним доказима. Тако, што се тиче састанака са окривљеним АА1, почетка нелегалног рада, даљих активности поводом тога, начином поделе новца и др., наводи из исказа ААП су у битним детаљима сагласни са одбраном АА2, па се потврђују и свим доказима којима се иста поткрепљује. Наводи из исказа раније оптуженог ААП који се односе на начин штампања и издавања дуплираних картица, њихову наплату, постојање шифре, начин диктирања бројева и др., сагласни су и потврђени одбранама окривљених: АА2, АА20, АА6 и окривљених инкасаната из његове смене: АА5, АА25, АА27, АА30 (који је потврдио да је ААП постављао и скидао каблове за нерегуларан рад, саопштавао му број илегалне шифре „3669“ и детаље у вези тога и др.), АА23 и АА29, али и одбранама окривљених инкасаната из других смена: АА13 (из преткривичног поступка), АА8, АА9, АА10, као и са одбранама окривљених са наплатне станице у Београду - АА3, АА12 (из претходног поступка), те исказом раније оптуженог ААП2 (из преткривичног и претходног поступка). Притом, исказ ААП је потврђен и исказом сведока СС26 (у делу који се односи на „програм“, „шифру“ и детаље начина нелегалног рада), бројним материјалним доказима (који се ближе наводе код анализе доказа), међу којима и аудио записом тајно слушаних телефонских разговора окривљеног АА12.

Са друге стране, првостепени суд је правилно поступио када није прихватио исказ ААП са главног претреса, о чему је дао детаљне и исцрпне разлоге. Наиме, и по оцени овог суда, није логично да је ААП истражном судији унапред дао исказ који је морао да буде „истоветан“ исказу који ће касније дати АА2 (јер ни он није могао да зна шта ће га све питати истражни судија и у ком правцу ће тећи његово саслушање, при чему је саслушаван више дана, на више десетина страна), те да је све што је ''требао да каже је научио напамет'' (иако је саслушан у једном дану на шеснаест страна, при чему се у хронолошки и логички сређеном, уверљивом и јасном казивању, прецизно изјаснио о конкретним детаљима: датумима, лицима, износима новца, процентима, телефонским разговорима и др.). Логичније је да му унапред нису могли бити познати сви „детаљи“ будућег исказа АА2 (који објективно ни том лицу нису могли бити познати, обзиром на начин саслушања у истрази, да се саслушање односило на дужи временски период и већи број лица и појединачних радњи), а то није могао да сазна ни од адвоката АО2. Даље, пред истражним судијом је износио чињенице које АА2 уопште није спомињао, па је тако детаљније описао улогу АА19 у нелегалном раду, технику нелегалног рада (на који начин се дупле картице штампају, наплаћују и сл.), ко је од инкасаната у његовој смени радио нерегуларно итд., с'тим што и по налажењу овог суда предметно разликовање не представља несагласност у њиховим исказима, јер су они, како је то претходно оцењено, сагласни у битном. Поред тога, првостепени суд је правилно закључио да није јасно како је то ААП „помогао“АА2 тврдњама да је исти један од организатора криминалне групе, што именује која су још лица радила нелегално и слично, а посебно није јасан ''мотив'' за давање лажног исказа - да АА2 не буде у притвору, пошто је исти и поред тога притворен. Уз то, ако је због „Жике“ требао да каже неистину, при чему су њихове изјаве требале бити „истоветне“, онда је једино логично да је и „Жика“ морао да каже неистину, што је њему пак морало бити познато пре саслушања у истрази. Међутим, он није могао да одговори на питање да ли му је било познато као ће се АА2 бранити - истином или неистином, при чему је на главном претресу, ове чињенице објашњавао тиме да ''не зна'' зашто је то изјавио, да ''не може да се сети да ли је нешто истинито рекао истражном судији'' итд.. Неуверљиви су и неистинити и неки чињенични наводи из одбране ААП дати на главном претресу (нпр. да је, по „_ наредби“, инкасантима дао новац од ''погрешне категоризације'', ''техничког вишка'' и сл., јер је притом именовао инкасанте који су признали дело и децидно навели да се ради о новцу од нелегалне наплате путарине), а та одбрана је и у супротности са великим бројем прихваћених доказа - са аудио-записом тајно слушаних телефонских комуникација, одбранама окривљених АА2 (да га је, у диктирању бројева нелегално наплаћених картица, „некада мењао и ААП е“.),АА12 (који је потврдио да је у неколико наврата „ АА2 мењао неко други, што је препознао по гласу“). Када се уз све то узму у обзир и разлике у наводима из одбране окривљеног ААП са главног претреса, са одбранама других окривљених, нарочито некадашњих инкасаната из његове смене (који признајући дело и њега доводе у директну везу са нелегалном наплатом путарине, описујући предметни догађај идентично, или приближно оном како је то првобитно и он сам учинио), које су поткрепљене бројним материјалним доказима (аудио записима тел. разговора, „цедуљицама“ и др.), првостепени суд је правилно оценио да је одбрана окривљеног ААП са главног претреса нелогична, неистинита и као таква, неприхватљива.

Не одговарају истини ни тврдње које је ААП изнео на главном претресу - да се лечио од психозе од повратка са ратишта 1993. или 1994.године, до 2004.године код ''једног приватног неуропсихијатра у Београду'', при чему не поседује било какву медицинску документацију, не зна име лекара (''мисли да се звао _''), адресу где се налазила ординација, нити друге детаље, које би по природи ствари морао да зна. Првостепени суд је правилно закључио да су исте дате циљу обезвређивања онога што је навео у истрази, јер је његова процесна способност била предмет вештачења, при чему је закључено да би, у случају да је имао психозу након повратка са ратишта, то представљало тзв.''посттрауматски стресни поремећај'', који се, као озбиљно душевно обољење, обавезно лечи хоспитално а не амбулантно (стални судски вештак неуропсихијатријске струке - др. ВВ, на главном претресу од 10.10.2007.године).

Поред тога, првостепени суд је прихватио исказе свих испитаних сведока, правилно оценивши да су исти логични, међусобно сагласни и поткрепљени другим материјалним доказима. Горе ближе именовани сведоци су и по налажењу овог суда, јасно, недвосмислено, детаљно и хронолошки описали битне чињенице и околности које се односе на инкриминисани догађај. Првостепени суд је при томе, дао детаљне и исцрпе разлоге у вези са анализом и оценом веродостојности исказа сведоа, а у вези појединих исказа и њихових делова, је изнео и ваљане разлоге због чега сматра да су без утицаја на другачије сагледавање чињеничног стања, или зашто неке наводе из истих не прихвата и због чега сматра да је то без утицаја на наведену генералну оцену. Уз то, првостепени суд је прихватио и налазе и мишљења вештака које су били ангажовани током предметног кривичног поступка (основне и допунске, како оне у писаној форми, тако и оне дате усмено, на главном претресу), правилно оценивши да су дати стручно, објективно, у складу са правилима науке и вештине, објективно и у довољној мери аргументовано. На крају, првостепени суд је прихватио и остале доказе (како писане доказе, тако и оне у форми аудио записа и друге), правилно оценивши да су сагласни, како међусобно, тако и са осталим изведеним доказима, при чему се махом ради о исправама, или писаним актима и документима, који су или издати од стране надлежних органа, или су настали у вези са овим поступком, јер истинитост њихове садржине, па тиме и веродостојност, ничим није доведена у сумњу.

Обзиром да је првостепени суд на адекватан начин вредновао све изведене доказе, тако су и аудио записи и транскрипти прислушкиваних телефонских разговора тумачени управо у ''корелацији'' са осталим, превасходно материјалним доказима. Притом је поуздано и недвосмислено утврдио који од прислушкиваних разговора се односи на нерегуларну наплату путарине и шта из истих произилази и за то је дао уверљиве разлоге.

Наиме, након потпуне и правилне анализе тих разговора, првостепени суд је исправно закључио да се поједини окривљени познају (договарају да се виде, разговарају о поверљивим стварима итд), али и да постоји сложенија повезаност између њих, те и одређена организованост и међусобна координација (договори и сарадња приликом предузимања противправних радњи усмерених на нелегалну наплату путарине), као и то да постоји одређени опрез код окривљених током тих разговора (договарају се да неке ствари не причају преко телефона, труде се да не откривају детаље и сл.).

Поред тога је правилно закључио да у великом броју случајева окривљени предметне разговоре заправо воде кроз „шифре“, јер би се одређени појмови и термини, коришћени у неком од разговора, могли повезати са спортом и рекреацијом (нпр.''играмо'', ''тикет за кладионицу'', ''да ли је уплатио»'' и сл.), или са моторним возилима (нпр.''ауто је слупан...''), али је евидентно да се не односе на то, већ да се користе да се прикрију права садржина и циљ разговора. Притом, првостепени суд до таквог закључка није дошао произвољним тумачењем и хипотетички, јер су у побијаној одлуци дати одговарајући разлози из којих произилази да су закључци првостепеног суда по тим питањима исправни.

Чињеница је да окривљени, у међусобним телефонским комуникацијама за које је првостепени суд правилно закључио да се односе на предметну незакониту активност, односно нелегалну наплату путарине, уместо отвореног (експлицитног) разговора о догађајима и појавама на којима су инсистирали у својим одбранама, претежно употребљавају уопштене и неодређене термине и флоскуле: ''ово да ти донесем'', ''нешто да ти дам...'', ''да узмем оно...'' (простепени суд је правилно закључио да се предметно односи на новац, те да окривљени избегавају да користе управо ту реч, што није логично, ако се радило о легалном новцу, при чему је то нарочито карактеристично за тајно прислушкиване телефонске комуникације окривљеног АА32, који је, најчешће уз употребу ових термина, заказивао састанке инкасантима из своје смене), као и ''доћи ће онај'', ''видео сам се са овим горе...'', ''инструктор(и)'', или сл. (простепени суд је правилно закључио да се на тај начин избегава спомињање имена и презимена), те ''играмо фудбал'', или ''не играмо фудбал, јер пада киша'', или ''одиграо четири утакмице'', ''играмо'', ''делкамо'' (што се односи на преузимање нелегалних активности)и сл..

И по налажењу овог суда је очигледно да се ради о шифрама, о којима су се окривљени претходно споразумели, јер саговорници, и поред непрецизности и недоречености у међусобној комуникацији, добро разумеју, о коме, или о чему говоре. Стога је, првостепени суд, након правилне анализе садржине датих разговора, правилно закључио да окривљени не разговарају о спорту (''фудбалу'') и другим рекреативним активностима, аутомобилима и сл. већ о незаконитој активности, усмереној на присвајање новца од наплаћене путарине, те проблемима који су се јављали током предузимања истих. Због тога је, по налажењу овог суда, правилно поступио када није прихватио наводе из одбрана појединих окривљених (ближе одређених у првостепеној пресуди у делу који се односи на аудио записе и транскрипте) да предметни телефонски разговори ''немају везе са предметом оптужења''.

Првостепени суд је правилно оценио да су неосноване примедбе на усмено дат налаз и мишљење сталног судског вештака др. ВВ, које су се односиле на мањкавости истог (да „није било прегледа“, јер се „сводио на разговор од неколико минута“ и сл.). Наиме, према стању у списима, у конкретном случају се радило о процесној ситуацији у којој је постојала потреба ''хитног поступања'', па је председник већа окривљеног ААП и вештака упутио у засебну просторију, где су провели нешто више од пола часа (колико је вештаку било потребно), при чему је време које је вештаку потребно за разговор са испитаником, релативна категорија, која зависи од случаја до случаја. Поред тога, суд је у обавези да се стара да се поступак спроведе без одуговлачења, нарочито када се ради о притворском предмету. Предметно вештачење је, у погледу стручног налаза, потврђено комисијским неуропсихијатријским вештачењем, које је и одређено због примедби на исто. Са друге стране, првостепени суд је анализирао и оценио и ''лекарски извештај'' др. ВВ5, др. ВВ6 и др. ВВ7 од 21.12.2007.године, који се односи на психијатријско-психолошко сагледавање „процесне способности“ ААП, па исти правилно није прихватио предметни извештај, не само због формалних, већ и других, суштинских разлога. Тако, исти је, у процесном смислу, правилно третирао као лекарски извештај, а не као вештачење. Наиме, строго процесно посматрано, карактер једног акта одређује процесна форма одређена законом, а не оно што подносилац тог акта наводи. Вештачење, сходно члану 114 став 1 ЗКП, одређује „орган који води поступак“ (у овом случају суд), а не „захтев адвоката“, како се у уводном делу датог „вештачења“ наводи. Поред тога, првостепени суд, ни суштински није могао да прихвати предметни извештај, јер је исти директно супротан свим горе наведеним налазима и мишљењима сталних судских вештака предметне струке, који су међусобно сагласни и на основу којих је несумњиво утврђено да се радило о процесно способном лицу (ближи разлози су детаљно наведени у делу првостепене пресуде који се односе на прихватање доказа). Наиме, према овом лекарском извештају, ААП ''није био способан да приступи у суд и изнесе своју одбрану'', али то је и по оцени овог суда, без утицаја на другачије утврђивање чињеничног стања, пошто се не ради о доказима који имају једнаку процесну снагу.

По оцени овог суда, нису основани ни наводи из жалби који иду за тим да чињеницу смрти ААП (која је, према Изводу из МКУ, општине Ниш, за матично подручје тог града, под тек. бр.1311, за 2008.годину, наступила 26.05.2008.година), доведу у директну везу са његовим исказом из истраге, са циљем да се покаже да вештаци, који су претходно вештачили његову процесну способност, нису били у праву, када су утврдили да је процесно способан и да његов исказ из истраге, није компромитован његовом болешћу. Првостепени суд је правилно поступио када је одбио предлог да се у допуни доказног поступка поново саслуша вештак ВВ1, психијатар, на околности ''да ли мења свој закључак о процесној способности сада пок. ААП да да исказ у истрази'' и да се изјасни на околност ''степена реалности тог исказа у односу на болест која је очигледно довела до самоубиства''. Ни овај суд не може прихватити такав приступ, не само због стручно-медицинских разлога који су дати у поменутим налазима и мишљењима вештака, већ и због других, поред осталих и моралних разлога, јер „suicid“, сам по себи, не води предпоставци да је нужно постојало душевно обољење, пошто до тога могу довести и други узроци, тако да и душевно здрава особа, притиснута разним проблемима, може да поступи на тај начин. Вештаци које је ангажовао суд, након појединачне и комисијске опсервације сада пок. ААП, нису утврдили постојање суицидалних намера код њега. Са друге стране, под предпоставком када би постојала таква веза, то не би могло да компромитује само његову одбрану из истраге од 25.09.2006.године, у коме је теретио друге окривљене, већ и његову одбрану на главном претресу 10/11.10.2007.године, када је то порекао.

Првостепени суд је правилно поступио када је одбио неке од доказних предлога, при чему је у побијаној одлуци дао детаљне разлоге због чега сматра да ти докази нису неопходно потребни да би се правилно и истинито утврдило чињенично стање, исправно закључивши да су исти, имајући у виду друге изведене доказе, неосновани, или сувишни (јер нису од утицаја на другачије сагледавање чињеничног стања), те да би њихово извођење, обзиром на обимност предмета, број окривљених, количину других изведених доказа и трајање кривичног поступка, било противно начелима економичности и целисходности, посебно када је у питању вештачење техничких могућности функционисања нелегалне наплате, јер су чињенице у вези са тим у довољној мери утврђене, како преко одговарајућег налаза и мишљења у списима, тако и на основу исказа сведока и одбрана окривљених.

Притом је правилно одбио следеће доказне предлоге: да се испитају у својству сведока: СС2 до СС6 (на околности да ли јој је супруг сада покојни ААП, ''причао и објаснио разлоге изношења неистините одбране''), ВВ1 (на околности да ли мења свој закључак о способности сада покојног ААП да да исказ у истрази и ''степена реалности'' тог исказа у односу на ''болест која је очигледно довела до самоубиства''), ''овлашћено лице'' Института «Михаило Пупин» задужено за одржавање дистрибутера (на околност везане за квар дистрибутера), АА37 (инкасанта са истим именом и презименом, али другим матичним бројем, као и окривљени АА37 у вези матичног броја и шифре истог, нарочито након појашњења вештака ВВ8), __, радника који су радили на видео надзору и радника обезбеђења (на околности ближе у поднеску адв. АА14А од 14.02.08.године), ___ (имајући у виду исказе осталих процесних учесника који су се изјашњавали о радњама окривљеног АА19, док је супруга ''привилегован'', нарочито обзиром на околност о којој треба да сведочи - у вези стеченог новца), ____ сведока чије је испитивање предложио адв. АА1А (углавном на околност провере навода одбране оних окривљених који су признали извесне радње које им се стављају на терет и друге, с'тим да му је предлог усвојен у односу на четири саслушана сведока), јер су се о релевантним околностима током предметног кривичног поступка изјашњавали други процесни учесници, и то у мери довољној да се донесе одлука; да се од ЈП «Путеви Србије» прибаве: ''остала финансијска документација'' која се односи на АА18 (извештај финансијког раздужења за сваку смену у којој је радио као инкасант, уплата пазара и друго), извештај да ли је окривљени АА57 од априла 2005.године, обављао послове контролора, извештај за све инкасанате који су у спорном периоду радили у смени сменовође СС12, извештај о одсуствовању са посла за окривљеног АА11 у периоду из оптужнице (одговарајући извештај о томе је прибављен и на главном претресу прочитан), извештај о режиму саобраћаја за теретна возила (на околност ''задржавања дуже од шест сати''), извештај о евиденцији возила ослобођених плаћања путарине девете категорије за период обухваћен оптужницом, извештај да ли је више лица, у једној смени, радило на издавању под истим ИД кодом; извештај о времену формирања курсних листа у предузећу и слања тих листа наплатним станицама, те да се од поменутог предузећа прибави документација о слању девизних извештаја, узимању и преузимању курсних листа и друго. Првостепени суд је такође правилно одбио да се затражe извештаји „Мобтела“, или „Телекома“, о долазним и одлазним разговорима из инкриминисаног периода са телефонских бројева који су прислушкивани; да се од БИА прибави целокупни снимљени материјал, у вези слушаних телефонских комуникација од децембра 2005. до маја 2006.године; те да се, у вези пресретнутих телефонских комуникација, установи да ли се серијски бројеви картица, које је дана 09.03 и 21.03.2006.године диктирао окривљени АА19, односе на наплаћене, или ненаплаћене картице 9-те категорије; као и да се испита ''фактор општег стања и апсолутне доступности'' и наложи ''израда елабората''. На крају, првостепени суд је правилно поступио када је одбио предлог да се обаве: додатна вештачења у вези „доступности активности коју третира оптужница“, вештачење од стране вештака електротехничке струке, вештачење свих признаница на наплатној станици „29 Ниш“, да се обави вештачење од стране вештака информатичке струке, стручњака за софтвер и хардвер, на околности у вези очитавања података МУП-а бр. 03-4-4 од 11.10.2006.године и прегледа и преснимавања ''хард'' диска из рачунара са те наплатне станице.

При свему томе, првостепени суд је исправно поступио када је одбио предлог да се, преко Електротехничког факултета, „ФОН“-а, или неке друге, независне институције, обави вештачење од стране вештака електротехничке струке (''стручњака за компјутере'') на околности: времена када су направљени нелегални фајлови, када су исти унети у хост-рачунар на наплатној станици ''29 Ниш'', начина рада постојећег оперативног система и његове заштите, као и на околности из извештаја које је сачинио сведок СС26, те да ли је извршење предметног кривичног дела технички изводљиво на начин како је то наведено у оптужници; као и предлог да се одреди вештачење од стране комисије судских вештака - експерата Математичког, Електротехничког и Машинског факултета на околности да ли је технички изводљиво да се помоћу конкретних нелегалних програмских апликација, за које је утврђено да су убачени у оперативни систем, штампају признанице, без евидентирања те радње у електронском систему наплате. Притом је правилно закључио да су се о тим околностима детаљно изјашњавали окривљени АА20 и АА7, раније окривљени ААП (који је технички аспект нелегалног рада детаљно објаснио у претходном поступку), као и окривљени инкасанти који су признали учешће у извршењу предметног кривичног дела, те сведоци: СС26, СС18, СС13, СС31, СС32, СС8 и СС9, а да, поред тога, постоје и Извештаји Службе за специјалне истражне методе МУП-а Р.Србије, екпертиза ''хост'' рачунара са наплатне станице ''29 Ниш'' и економско-финансијско вештачење.

По налажењу овог суда, из тих доказа (који су анализирани и цењени како појединачно, тако и у међусобној повезаности), недвосмислено произилази да је технички било могуће вршити нерегуларну наплату путарине на начин како је то описано у оптужном акту, као и то да је иста, са техничког аспекта, функционисала управо онако како је то првостепени суд утврдио побијаном пресудом. Наиме, то произилази не само из одбрана окривљеног АА20 и појединих окривљених који су признали да су учествовали у нелегалној наплати, већ и из исказа горе именованих сведока (којима су поткрепљени наводи из поменутих одбрана) који су се, као програмери и стручна лица, о начину, методу и систему рада приликом нелегалне наплате путарине, изјашњавали са техничког аспекта. Искази тих сведока и по налажењу овог суда могу бити и јесу валидан доказ у погледу техничких могућности и начина функционисања нелегалне наплате путарине - да се помоћу кабла који повезује дистрибутере омогући штампање дуплираних картица, а да се у електронском систему наплате евидентира да је изашла само једна картица, да помоћу каблова и посебног нелегалног ссофтвера (''фајла'', који се активира коришћењем одговарајуће шифре) омогући штампање признанице, а да се у електронском систему наплате то неевидентира итд.. Притом је на валидност чињеница које је у вези са тим утврдио првостепени суд, без утицаја то што АА20 у датом кривичном поступку има процесно својство окривљеног и због тога имао право да се брани ћутањем, да не говори истину итд., јер су његови наводи у потпуности проверени и поткрепљени и другим материјалним доказима.

Тако, окривљени АА20 је објаснио да су рачунари до њега, као овлашћеног сервисера, стизали са инсталираним оперативним системом, да су инсталацију оперативног система и апликација вршили радници Института ''Михаило Пупин'', да му није познато да ли је и када у периоду од 2004. до 2006.године вршен «update» оперативног система, те да је, као администратор, био корисник ''првог'' (највишег) нивоа. Даље је објаснио и то да у старим рачунарима није постојао математички копроцесор за аритметичке операције, да је зато био потребан програм помоћу кога је вршена тзв. ''емулација'' тог математичког копроцесора, да је регуларни софтвер - оригинални фајл ''ЕМУ 87'' служио управо за то, да су рачунари који су коришћени на наплатним рампама у периоду из оптужнице, имали математички копроцесор интегрисан у хардвер рачунара и да није било потребе за коришћењем поменутих додатних програма, али да је фајл ''ЕМУ 87'' био део оперативног система. Истакао је да је неевидентирање штампања признаница у програму за наплату путарине, било могуће помоћу посебног нелегалног софтвера који је убацио у рачунаре на наплатним рампама и серверу, али је објаснио да притом није вршио никакве промене на постојећој апликацији за електронску наплату путарине, већ да је само преко оригиналног и легалног фајла ''ЕМУ 87'', копирао нелегални, као и то да та замена фајлова није изискивала додатна стартовања, те да се евентуалном провером иста није могла утврдити. На главном претресу је објаснио да између тих софтвера постоје драстичне разлике, које се виде када се исти отворе у неком ''текст едитору'', или одговарајућем програму нпр. ''Microsoft Word''-у и прегледа њихова садржина (у заглављу оригиналног фајла ''ЕМУ 87'' је извршни код неразумљив и не може да се прочита, јер су то неки неразумљиви знаци (''куке'' и ''кваке''), док се код нелегалног фајла јасно види форма признанице о наплаћеној путарини). На крају је објаснио да је оно што је копирао садржано у фајлу који је назвао ''True'', да је тај фајл имао све карактеристике и параметре фајла ''ЕМУ 87'', да се исти налазио на серверу, те да се преко оперативног система ''QNX'' могло видети: назив, дужина и датум креирања тог фајла, шта тај фајл ради, да ли корисник одређеног нивоа може да га модификује, чита и сл., да ли је тај фајл извршен или не, као и то када је последњи пут приступано том фајлу (18.05.2006.године када је дошло до престанка нелегалне активности и то од стране корисника «rооt», односно на корисника највишег нивоа).

Техничко објашњење окривљеног АА20 о начину како је предметни нелегални софтвер функционисао, потврђено је исказима сведока, као и материјалним доказима. Наиме, у свом исказу, сведок СС26 је, поред осталог, истакао да ради у Служби за специјалне истражне методе МУП-а, те да је и поводом предметног догађаја вршио одређене службене радње, у оквиру којих је анализирао садржај дискова рачунара на наплатним рампама. Притом је објаснио да је приликом истраживања у истима пронађен софтвер ''фајл'', који је изгледао као да је саставни део регуларног оперативног система, али да су у истом били садржани подаци који се нису односили на рад оперативног система, већ на путарину (помиње се релација Београд-Ниш-Алексинац, цифре, цене), за коју је пак постојала посебна, легална апликација, што је био показатељ да је то фајл који нема везе са оперативним системом, односно који ту не би требао да буде. Такође је објаснио да је технички било изводљиво да неко, ко је у довољној мери стручан, преко оперативног система блокира рад апликације за наплату путарине, у једном кратком временском интервалу. То су потврдили и сведоци, дипл. електро-инжењери из Института ''Михајло Пупин'': СС18 (помоћник генералног директора) и СС13 (од средине 2004. до 2006. године руководилац екипе која је радила на развоју софтвера за наплату путарине). Сведок СС18 је при томе објаснио да њихов програм (апликација за електронску наплату путарине) ''није проваљен'', јер су вршили провере и утврдили да није било промена на истом, већ да је његов рад блокиран ''преко оперативног система'', а сведок СС је потврдио да су у периоду од 2004. до 2006.године постојале приче о нелегалним наплатама путарине, да је било провера (прегледом фајлова на рачунарским системима за наплату путарине), али да екипа која је то радила није утврдила да је било било каквих промена на њиховим апликацијама, при чему је објаснио да нелегална наплата путарине није ни могла да буде видљива, јер није ни остављала трагове у систему, те да су у питању две ствари (''акције'') - додавање ''страног тела'' (нелегалног софтвера) и модификација рада регуларне апликације за наплату путарине.

Поред тога, предметни наводи из одбране окривљеног АА20 су поткрепљени Извештајима Службе за специјалне истражне методе МУП-а Р.Србије (које је сачинио СС26): о извршеном очитавању података бр. 03/4-4 бр.28/8 од 11.10.06.године и о извршеној експертизи рачунара од 13.02.08.године, као и другим писаним доказима. Из тих извештаја произилази да је утврђено да је у рачунару, који је привремено одузет са наплатне станице „29 Ниш“, постојао софтвер који није био део саставни оригиналног оперативног система (јер се у истом налазио и „фајл'' који је другачији и у коме се види форма признанице (нпр. „инкасант...релација Београд - Ниш...цена...Хвала Срећан Пут“), док су код оригиналног легалног софтвера ''ЕМУ 87'' на истом месту неразумљиве «кваке», «куке» и сл.), а наведено је поткрепљено и материјалним доказом - прилогом уз поменуте извештаје Службе за специјалне истражне методе.

Окривљени АА20 је такође навео да је на захтев окривљеног АА2 израдио и посебне каблове (једне који су омогућавали да оба дистрибутера истовремено штампају две истоветне картице са истим серијским бројем и друге који су прекидали везу између рампе и рачунара), помоћу којих је технички решио и заокружио цео систем за нерегуларну наплату путарине, при чему су органи гоњења и пронашли кабал који омогућава истовремено штампање дуплираних картица. Из исказа сведока СС34 произилази да је постојала могућност да се систем софтверски збуни, а да се потом одговарајућим кабловима са прекидачем постигне наведено - да се штампају дупле картице, а евидентира издавање само једне, да се одштампа и изда признаница о наплати, а да се то не евидентира у систему наплате итд..

При свему томе, првостепени суд је дао и исцрпну анализу питања везаних за стручна знања горе наведених лица, када је у питању функционисање нелегалне наплате путарине са техничког аспекта и у вези са тим је донео правилне закључке, које у свему прихвата и овај суд. Тако је правилно нашао да су неосноване примедбе везане за чињеницу да окривљени АА20 (који је са техничке стране објаснио нелегално поступање, софтвер који је коришћен у регуларном раду, оперативни систем, разлику између оригиналног и нелегалног фајла ''ЕМУ 87'', начин коришћења нелегалног фајла, итд.) и сведок СС26, нису могли изјашњавати о датим питањима, јер формално немају одговарајућу струку. Наиме, њихови наводи су сагласни у битним сегментима, а поткрепљени су и материјалним доказима, одбранама окривљених (АА2, АА7 и окривљених инкасаната - који су признали дело и потврдили да су, у техничком смислу, поступали управо на начин како су окривљени АА20 и сведок СС26 и објаснили, што значи да је такво поступање не само технички могуће, већ и да је очигледно управо тако и рађено), те исказима сведока - СС18 (који је по струци дипл.електро-инжењер) и других сведока са том, или неком другом одговарајућом стручном спремом.

Тако, окривљени АА20 је, како то произилази из одбрана окривљених и других изведених доказа, са техничког аспекта осмислио како ће да функционише нелегална наплата путарине, успео је да убаци нелегални фајл у оперативни систем, исконструисао је потребне каблове за штампање дуплих картица и за рампу и све то повезао да фунционише, при чему му за то очигледно није било неопходно звање дипл. инжењера, или слично (јер нема завршен факултет те струке), већ му је било довољно предзнање из области рачунара и искуство у раду са рачунарима. Такође, када се сагледа његово излагање о техничким детаљима, јасно је да се не може прихватити теза да се ради о неком нестручном, већ напротив, да се ради о лицу које је у довољној мери обучено и стручно да објасни „технику нелегалног рада“ (чак и детаљније од оног што је неопходно да би се утврдиле релевантне чињенице). Стога је, и по налажењу овог суда, без обзира на чињеницу да је ''само'' електроинжењер са завршеном вишом школом те струке, свакако био најупућенији да објасни на који начин је нелегална наплата картица технички реализована. Он је у својој одбрани говорио и о неразумљивим „кукама“, „квакама“ и др.. Али, то не значи да је навео да је то њему неразумљиво (како се то покушава приказати у примедбама бранилаца у првостепеном поступку и изјављеним жалбама), јер је на тај начин описао оно што и јесте такво и што, по свим објективним критеријумима, заиста личи на „куке“ и „кваке“. Предметни знаци су на тај начин описани и у наведеном прилогу уз извешај Службе за специјалне истражне методе МУП-а Р.Србоје (који је сачинио СС26), као и у исказу сведока СС18 (неке „куке и каракуке“), који је по струци дипл.електро-инжењер. Стога је првостепени суд правилно закључио да овај део одбране окривљеног АА20, није доказ његове наводне нестручности.

Обзиром на наведено, по налажењу овог суда, правилан је став првостепеног суда да су именовани сведоци имали стручно знање о компјутерским системима, хардверу тако и софтверу довољно за проверу навода из одбрана окривљених АА20 и АА6. Наиме, то што неко лице није судски вештак, не значи да непоседује неопходно стручно знање. Именовани сведоци и окривљени АА20 јесу фактички давали стручна мишљења о техничим могућностима злоупотребе компјутерског система приликом наплате путарине, а њихови искази и одбрана у погледу тога нису били контрадикторни, већ напротив, у битном сагласни, при чему су се међусобно допуњавали у погледу техничког аспекта функционисања система нелегалне наплате.

Према томе, предложено вештачење на околности да ли је описана нелегална активност била „технички изводљива“, или да ли је то било „технички могуће“, на начин како су то представили окривљени АА20, сведок СС26 и остали поменути се, и по оцени овог суда, несумњиво показује као непотребно, јер да то није било технички могуће, не би ни било датих дешавања, које је суд утврдио у овом поступку, како на основу поменутих исказа, тако и на основу свих других доказа. Стога је правилна оцена првостепеног суд да су предлози да се обаве горе поменута вештачења, сувишни, те да би то било у супротности са начелима економичности и целисходности, а не би допринело другачијем утврђењу материјалне истине од оне која је утврђена у датом поступку.

Поред свега наведеног, првостепени суд је, по налажењу овог суда, правилно поступио када је: отклонио извођење доказа увидом у признанице из Турске, Бугарске и Мађарске (са образложењем да предмет овог поступка нису фалсификоване картице девете категорије, већ картице које су према наводима оптужнице, дупло одштампане, потом издате и наплаћене; опозвао наредбу за вештачење од 30.10.2008.године (да се преко „Електротехничког факултета“, Универзитета у Београду, обави вештачење компакт диска на околност аутентичности записа - ближе према ГП 09.04.2009.године, стр.12-13) и није саслушао потенцијалне сведоке: АА57 (пошто из ванредног обавештења полиције бр.23/26 у списима произилази да се лице АА57, зв. ''аа57'', ЈМБГ _, рођен у _, _.године, од оца _, са последњим пријављеним пребивалиштем у _, улица _ број _, потражује у вези са предметним кривичним делом, а из извештаја ПУ за град Београд УКП - Одељења за потраге од 21.05.2008.године, да је исти тренутно у бекству и да ј за њим раписана централна потерница) и АА58 (пошто из извештаја ПУ за град Београд УКП - Одељења за потраге од 21.05.2008.године, произилази да се лице АА58, рођен у _ _.године, од оца _, са последњим пријављеним пребивалиштем у _, улица _ број _, тренутно налази у бекству да за њим постоји централни распис). Имајући у виду све друге доказе, извођење ових доказа би, и по налажењу овог суда, било сувишно, те стога противно начелима економичности и целисходности.
 
Испитујући побијану пресуду у делу у коме су садржане одлуке о казнама, овај суд налази да је првостепени суд, ценио околности из члана 54 КЗ, од којих зависи избор кривичне санкције, по врсти и висини.

Притом је правилно, као (заједничку) олакшавајућу околност за све окривљене, ценио њихово држање у предметном кривичном поступку и однос према учињеном кривичном делу. Такође је правилно, као заједничке отежавајуће околности, ценио висину прибављене незаконите имовинске користи (која је вишеструко већа од имовинског цензуса неопходног за постојање квалификованог (најтежег) облика кривичног дела из члана 359 КЗ); појачану друштвену опасност (обзиром да су противправне радње које су окривљени предизимали, биле управљене према јавном предузећу, чије је функционисање од јавног интереса); да су исказали нарочиту упорност у извршењу дела (обзиром да су незаконите радње предузимали у релативно дужем периоду (непуне две године), при чему та активност унапред није била временски ограничена); те степен кривице (што се нарочито односи на окривљене из виших структура ЈП ''Путеви Србије'' - контролори, пословође и сл., који су, за разлику од инкасаната, имали већу одговорност и професионална овлашћења, као и обавезу и да се старају о правилном и законитом раду).

Првостепени суд је олакшавајуће и отежавајуће околности, ценио и у односу на окривљене индивидуално. Тако је код окривљеног АА1, као олакшавајуће околности, ценио његове личне и породичне прилике, јер је породичан човек и отац _ малолетне деце, док осуду из 1999.године, правилно није ценио као отежавајућу околност, јер се ради о осуди за кривично дело из области јавног саобраћаја, која је брисана 2003.године; код окривљеног АА12 је, као олакшавајуће околности, ценио да је делимично признао извршење дела, да није у целом периоду из оптужнице незаконито радио, као и породичне прилике, јер је породичан човек, отац _ малолетне деце; док осуде из 1988. и 2001.године, правилно није узео као отежавајућу околност, јер се ради о осудама за кривична дела крађа и из области јавног саобраћаја, које су брисане 2005.године; код окривљеног АА38 је, као олакшавајуће околности, ценио личне и породичне прилике, јер је породичан човек, отац _ деце, од чега _ малолетне, те да је неосуђиван; код окривљеног АА13 је, као олакшавајуће околности, ценио личне и породичне прилике, јер је породичан човек, отац _ малолетне деце, као и да је неосуђиван; код окривљеног АА3 је, као олакшавајуће околности, ценио његово признање, јер је тиме знатно допринео утврђењу чињеничног стања у датој кривичноправној ствари, да није незаконито радио у целом периоду, јер се у нелегалну активност укључио у другој половини периода из оптужнице, личне и породичне прилике, јер је породичан човек и отац _ деце, као и то да је неосуђиван; код окривљене АА8 је, као олакшавајуће околности, ценио њено признање, јер је тиме допринела утврђењу чињеничног стања у датој кривичноправној ствари, да није нелегално радила у целом периоду, јер се у предметну нелегалну активност укључила крајем новембра 2004.године, односно неколико месеци касније у односу на почетни период из оптужнице, њене личне и породичне прилике, јер је породична жена, мајка _ деце, те да је неосуђивана; код окривљеног АА4 је, као олакшавајуће околности, ценио његове личне и породичне прилике, јер је породичан човек, отац _ малолетне деце, те да је неосуђиван; код окривљеног АА14 је, као олакшавајуће околности, ценио његове личне и породичне прилике, јер је отац _ малолетне деце, која су му поверена након развода, његово здравствено стање, јер је лечен од ''компресивне неуропатије'' током 2008.године, као и то да је неосуђиван; код окривљеног АА15 је, као олакшавајуће околности, ценио његове личне и породичне прилике, јер је породичан човек, отац _ малолетне деце, као и то да је неосуђиван; код окривљеног АА16 је, као олакшавајућу околност, ценио да је неосуђиван; код окривљене АА44 је, као олакшавајућу околности, цени да је неосуђивана; код окривљеног АА18 је, као олакшавајуће околности, ценио његове личне и породичне прилике, јер је породичан човек, отац _ деце, од тога једног малолетног, његово здравствено стање, јер се у дужем периоду, од 2005.године, лечи од последица саобраћајног удеса (када је имао фрактуру слезине, бубрега и др.), те да је неосуђиван; код окривљеног АА46 је, као олакшавајуће околности, ценио његове личне и породичне прилике, јер је породичан човек, отац _ детета, те да је неосуђиван; код окривљеног АА5 је, као олакшавајуће околности, ценио његово признање, чиме је допринео утврђењу чињеничног стања у овој кривичнопрвној ствари, личне и породичне прилике, јер је породичан човек, отац _ малолетног детета, а као отежавајуће околности да је осуђиван због истоврсног кривичног дела, као и то да је од те осуде - 02.06.2003.године, до почетног периода извршења предметног дела - јул 2004.године, прошао релативно краћи период; код окривљеног АА19 је, као олакшавајуће околности, ценио личне и породичне прилике, јер је породичан човек, отац _ деце, од тога _ малолетне, његово здравствено стање, јер се лечи због обољења „_. _“ (_. године је подвргнут коронорографији, а урађена је и имплантација стента), док осуду из 2000.године није узео као отежавајућу околност, јер се не ради о истоврсном кривичном делу; код окривљеног АА20 је, као олакшавајуће околности, ценио његово потпуно чињенично признање, којим је у најзначајнијем делу допринео утврђењу чињеничног стања у овој кривичноправној ствари, личне и породичне прилике, јер је породичан човек, отац _ малолетне деце, његово здравствено стање, јер се од 2009.године лечи од обољења „_“, као и то да је неосуђиван; код окривљеног АА9 је, као олакшавајуће околности, ценио његово признање, чиме је у знатном делу допринео утврђењу чињеничног стања у овој кривичноправној ствари, личне и породичне прилике, јер је породичан човек, отац _ малолетне деце (супруга и он су добили близанце после дужег времена, вантелесном оплодњом), те да је неосуђиван; код окривљеног АА22 је, као олакшавајуће околности, ценио личне и породичне прилике, јер је породичан човек, отац _ деце, те да је неосуђиван; код окривљеног АА29 је, као олакшавајуће околности, ценио његове личне и породичне, јер је породичан човек, отац _ малолетне деце, као и то да је неосуђиван; код окривљеног АА11 је, као олакшавајуће околности, ценио да у нелегалним активностима није учествовао у целом периоду који се наводи у оптужници, личне и породичне прилике, јер је породичан човек, отац једног детета, те да је неосуђиван; код окривљен АА26 је, као олакшавајуће околности, ценио њено признање, јер је тиме допринела утврђењу чињеничног стања, личне и породичне прилике, јер је породична жена, мајка _ деце, као и то да је неосуђивана; код окривљеног АА30 је, као олакшавајуће околности, ценио признање, јер је тиме у знатном допринео утврђењу чињеничног стања, те да је неосуђиван; код окривљеног АА32 је, као олакшавајућу околност, ценио то да је неосуђиван; код окривљеног АА28 је, као олакшавајуће околности, ценио његове личне и породичне прилике, јер је породичан човек, отац _ малолетне деце, здравствено стање његовог сина _, који се 2007.године, када је имао _ година, лечи од „_“, те да је неосуђиван; код окривљене АА33 је, као олакшавајуће околности, ценио њене личне и породичне прилике, јер је породична жена, мајка _ деце, као и то да је неосуђивана; код окривљеног АА34 је, као олакшавајуће околности, ценио личне и породичне, јер је породичан човек, отац једног малолетног детета, његово здравствено стање, јер се од _.године лечи од последица саобраћајног удеса, када је на њега на наплатној рампи „Наис“, налетело путничко возило, сада са дијагнозом „Encephalopathia posttraumatica“, те да је неосуђиван; код окривљеног АА37 је, као олакшавајуће околности, ценио да је отац једног малолетног детета и да је неосуђиван; код окривљеног АА45, као олакшавајуће околности је ценио личне и породичне прилике, јер је породичан човек и отац _ малолетне деце, неосуђиваност, те здравствено стање његове супруге _, која је, током 2006. и 2007.године, лечена од примарног рака _, вирусног „_“ и др.; код окривљене АА25, као олакшавајуће околности је ценио њено признање, јер је тиме допринела утврђењу чињеничног стања, да је предметну нелегалну активност обављала око 3/4 укупног временског периода који се наводи у оптужници, што значи да није незаконито радила у целом периоду, личне и породичне прилике, јер је породична жена, мајка _ деце, од којих је _ малолетно, здравствено стање чланова њене породице - њеног сина _ (рођеног _.године, који се у дужем периоду лечи од tumora hipofize - „macropolactinoma hypopituita (хипофизе) ismus и ''Diabetes insipidus“-а) и супруга _ (коме је, решењем ПИО фонда запослених од 23.05.2000.године, због обољења „hypertensio art.“ и др., умањена радна способност), те да је неосуђивана; код окривљеног АА31, као олакшавајуће околности је ценио да није незаконито радио у целом периоду који се наводи у оптужници, јер је нелегалну активност обављао око 3/4 укупног временског периода, његове личне и породичне прилике, јер је породичан човек, отац _ малолетне деце, те да је неосуђиван; код окривљеног АА35, као отежавајућу околност није узео осуду из 1995.године, јер је односи на кривично дело из области јавног саобраћајаи брисана је 2000.године, док је као олакшавајуће околности ценио чињенице да је предметну нелегалну активност обављао око 3/4 укупног временског периода који се наводи у оптужници, што значи да није незаконито радио у целом периоду, личне и породичне прилике, јер је породичан човек, отац _ деце, од тога двоје малолетне; код окривљене АА27, као олакшавајуће околности је ценио чињенице да је признала извршење кривичног дела, чиме је допринела утврђењу чињеничног стања, да није незаконито радила у целом периоду који се наводи у оптужници, јер је предметну нелегалну активност обављала око 3/4 укупног временског периода, личне и породичне прилике, јер је удовица и мајка _ деце, од тога _ малолетно, те да је неосуђивана; и код окривљеног АА38 је, као олакшавајуће околности, ценио да је незаконито радио знатно краћи период, његове личне и породичне прилике, јер је породичан човек, отац _ малолетне деце; његово здравствено стање, јер се у дужем периоду лечи због обољења _, „_“ и др., да је на хемодијализи од _.године, да је оперисан _.године, те да се према њему свакодневно примењује и друга терапија преписана од стране нефролога и лекара других специјалности, док као отежавајућу околност није ценио осуду из 1995.године, јер се не ради о истоврсном кривичном делу, а од исте је протекао дужи временски период. Међутим, по налажењу овог суда, напред наведене и појединачно утврђене олакшавајуће околностима, првостепени суд није оценио на правилан начин, јер им није дао адекватан значај приликом одмеравања казни за појединачна кривична дела.

Поред тога, приликом изрицања кривичне санкције и одмеравања казне, појединим окривљенима, првостепени суд није, сходно одредбама члана 54 КЗ, узео у обзир све околности које утичу на врсту и висину кривичне санкције. Тако, на страни код окривљеног АА2, осуду из 1982.године правилно није узео као отежавајућу околност, јер се не ради о осуди за истоврсно кривично дело, а иста је брисана 2004.године, док је, као олакшавајуће околности, ценио да је признао предузимање инкриминисаних радњи, да је тиме допринео утврђењу чињеничног стања у овој кривичноправној ствари, личне и породичне прилике, јер је породичан човек, отац _ деце, те и његово здравствено стање, јер је у међувремену оболео од „_“, као и здравствено стање његовог сина _, који је _.20__.године задобио прострелну рану у висини леве половине грудног коша, услед чега је дошло до прекида рада срца, па је извршена хитна „pneumonektomia“, а у наредном периоду, током 2004.године, је амбулантно, хоспитално и хируршки лечен, али није ценио искрено изражено кајање због предузетих противправних радњи; на страни окривљеног АА7 је, као олакшавајуће околности, ценио његово признање, да је тиме у знатном делу допринео утврђењу чињеничног стања, личне и породичне прилике, јер је породичан човек, отац _ малолетне деце, те да је неосуђиван, али није узео у обзир јасно изражено кајање, те чињеницу да се 19.11.2004.године оперисао и био на боловању скоро три месеца; на страни окривљеног окривљеног АА17, као олакшавајуће околности цењене су личне и породичне прилике, јер је породичан човек, његово здравствено стање, јер је лечен од „_“ („_“), а у ранијем периоду, током 2007.године и од „_“, те да је неосуђиван; али код породичних прилика нису узете у обзир чињенице да је отац _ малолетне деце, од којих се једно у међувремену разболело; на страни окривљеног АА6, као олакшавајуће околности су цењене његово признање, чиме је допринео утврђењу чињеничног стања и бржем и ефикаснијем расветљавању дате кривично-правне ствари и да је неосуђиван, али није цењено то да није у целом инкриминисаном периоду учествовао у нелегалним активностима, те да његове протиправне радње имају знатно мањи допринос; на страни окривљене АА24, као олакшавајуће околности цењене су њено признање, јер је тиме допринела утврђењу чињеничног стања, да је неосуђивана, да није незаконито радила у целом периоду који се наводи у оптужници, већ око 1/2 укупног временског периода, при чему тој чињеници није дат адекватан значај, као и личне и породичне прилике, јер је породична жена, при чему није узето у обзир да се у међувремену породила и постала мајка малолетног детета; на страни окривљеног АА10, као отежавајућа околност није узета осуда из 1988.године, јер се односи на дело из области јавног саобраћаја, при чему је и брисана 2003.године, док су као олакшавајуће околности цењене његово признање, којим је допринео утврђењу чињеничног стања, искрено изражено кајање, чиме је исказао свој однос према почињеном делу, личне и породичне прилике, јер је породичан човек, отац _ деце, од тога _ малолетне, да му је средња кћерка рођена __.године са _, због чега је четири пута оперисана, што је на њега оставило дубок траг, те да није незаконито радио у целом периоду који се наводи у оптужници, с тим да тој чињеници није дат одговарајући значај, јер он није незаконито радио скоро половину инкриминисаног периода; на страни окривљеног АА23, као олакшавајуће околности су цењене признање, чиме је допринео утврђењу чињеничног стања, да није незаконито радио у целом периоду који се наводи у оптужници, јер је нелегалну активност обављао око 3/4 од укупног временског периода, личне и породичне прилике, јер је породичан човек, отац _ деце, од тога једно малолетно, здравствено стање, јер се лечи од „_“, „_“ и др., те да је неосуђиван, али истима, посебно чињеницама везаним за болест, није дат одговарајући значај и на страни окривљеног АА36 - као олакшавајуће околности је цењено то да је неосуђиван, али није цењена породичност и чињеница да се у међувремену оженио.

Обзиром на наведено, овај суд је уважио жалбе окривљених: АА2, АА3, АА4 и АА6, жалбе: бранилаца окривљеног АА1 - адвоката: АА1А и АА1А1, браниоца окривљеног АА2 - адвоката АА2А, браниоца окривљеног АА12 - адвоката АА12А, браниоца окривљеног АА13 - адвоката АА13А, браниоца окривљеног АА3 - адвоката АА3А, браниоца окривљеног АА4 - адвоката АА2А, браниоца по службеној дужности окривљеног АА14 - адвоката АА14А, браниоца по службеној дужности окривљеног АА15 - адвоката АА15А, браниоца по службеној дужности окривљеног АА16 - адвоката АА16А, браниоца окривљеног АА17 - адвоката АА17А, браниоца окривљеног АА18 - адвоката АА18А, бранилаца окривљеног АА19 - адвоката: АА19А и АА19А1, браниоца окривљеног АА20 - адвоката АА20А, браниоца окривљеног АА6 - адвоката АА21А, браниоца окривљеног АА22 - адвоката: АА23А, бранилаца окривљеног АА23 - адвоката: АА23А и АА23А1, бранилаца окривљених: АА24, АА25, АА26, АА27, АА28 и АА29 - адвоката: АА27А, АА27А1 и АА22, браниоца окривљене АА25 - адвоката АА25А, браниоца окривљеног АА30 - адвоката АА30, браниоца окривљеног АА31 - адвоката: АА31А, браниоца окривљеног АА32 - адвоката АА32А, браниоца окривљене АА33 - адвоката АА33А, браниоца окривљеног АА34 - адвоката АА34А, браниоца по службеној дужности окривљеног АА35 - адвоката АА35А, браниоца окривљеног АА36 - адвоката АА32А, браниоца окривљеног АА36 - адвоката АА33А, бранилаца окривљеног АА37 - адвоката: АА37А1 и АА37А1, браниоца окривљеног АА38 - адвоката АА38А, браниоца окривљених: АА8, АА5 АА9 и АА10 - адвоката АА21А, браниоца окривљеног АА38 - адвоката АА43А, браниоца окривљене АА44 - адвоката АА43А, браниоца окривљеног АА45 - адвоката АА43А, браниоца окривљеног АА46 - адвоката АА43А, - браниоца окривљеног АА11 - адвоката АА47А и бранилаца окривљеног АА11 - адвоката АА47А1 и АА47А2, у делу у коме првостепену пресуду побијају због одлуке о казни, а сходно одредбама члана 383 ЗКП и жалбе окривљених: АА7, АА8, АА9, АА10, АА5 и АА11, па је исту преиначио само у делу у коме је садржана одлука о казнама.

Правилно ценећи олакшавајуће и отежавајуће околности на страни именованих окривљених, а имајући у виду сврху изрицања кривичних санкција из члана 4 КЗ и сврху кажњавања из члана 42 КЗ, врсту и тежину кривичних дела, бројност предузетих инкриминисаних радњи, као и њихов значај (посебно за окривљене који су предузели већи број таквих радњи), а код окривљеног АА1 и улогу коју је имао у организовању извршења кривичних дела, овај суд је, применом одредби чланова 4, 42, 45, 54 и 63 КЗ, окривљене осудио на казне затвора у краћем временском трајању. Тако је окривљеног АА1, коме је, сходно одредбама члана 60 КЗ, као правилно утврђене задржао казне затвора које му је изрекао првостепени суд - у трајању од 1 (једне) године и 2 (два) месеца за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 1 КЗ и у трајању од 5 (пет) година за кривично дело злоупотреба службеног положаја у подстрекавању из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 у вези члана 34 КЗ, осудио на јединствену казну затвора у трајању од 5 (пет) година и 6 (шест) месеци, у коју му се, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунава и време проведено у полицијском задржавању и у притвору од 24.05.2006.године до 01.02.2008.године. Даље, за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 и члана 33 КЗ, осудио је окривљене: АА2 - на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 10 (десет) месеци, у коју му се, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунава и време проведено у полицијском задржавању и у притвору од 24.05.2006.године до 01.02.2008.године; АА12 - на казну затвора у трајању од 3 (три) године и 5 (пет) месеци, у коју му се, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунава и време проведено у полицијском задржавању и у притвору од 24.05.2006.године до 14.09.2007.године; АА38 - на казну затвора у трајању од 3 (три) године и 10 (десет) месеци, у коју му се, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунава и време проведено у полицијском задржавању и у притвору од 24.05.2006.године до 14.09.2007.године; АА13 - на казну затвора у трајању од 3 (три) године и 10 (десет) месеци, у коју му се, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунава и време проведено у полицијском задржавању и у притвору од 11.11.2006.године до 14.09.2007.године; АА3 - на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 2 (два) месеца, у коју му се, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунава и време проведено у полицијском задржавању и у притвору од 24.05.2006.године до 17.11.2006.године; АА8 - на казну затвора у трајању од 2 (две) године; АА4 - на казну затвора у трајању од 3 (три) године, у коју му се, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунава и време проведено у полицијском задржавању и у притвору од 24.05.2006.године до 29.06.2007.године; АА14 - на казну затвора у трајању од 3 (три) године и 6 (шест) месеци, у коју му се, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунава и време проведено у полицијском задржавању и у притвору од 24.05.2006.године до 14.09.2007.године; АА7 - на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 8 (осам) месеци, у коју му се, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунава и време проведено у полицијском задржавању и у притвору од 24.05.2006.године до 14.09.2007.године; АА15 - на казну затвора у трајању од 3 (три) године и 2 (два) месеца, у коју му се, сходно одредбама члана 63 Кривичног законика, урачунава и време проведено у полицијском задржавању и у притвору од 24.05.2006.године до 21.08.2007.године; АА16 - на казну затвора у трајању од 3 (три) године и 10 (десет) месеци, у коју му се, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунава и време проведено у полицијском задржавању и у притвору од 24.05.2006.године до 14.09.2007.године; АА17 - на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 6 (шест) месеци, у коју му се, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунава и време у полицијском задржавању и у притвору од 24.05.2006.године до 29.06.2007.године; АА44 - на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 7 (седам) месеци, у коју јој се, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунава и време проведено у полицијском задржавању и у притвору од 24.05.2006.године до 29.06.2007.године; АА45 - на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 8 (осам) месеци, у коју му се, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунава и време проведено у полицијском задржавању и у притвору од 24.05.2006.године до 29.06.2007.године; АА18 - на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 8 (осам) месеци, у коју му се, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунава и време проведено у полицијском задржавању и у притвору од 24.05.2006.године до 29.06.2007.године; АА46 - на казну затвора у трајању од 3 (три) године, у коју му се, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунава и време проведено у полицијском задржавању и у притвору од 24.05.2006.године до 29.06.2007.године; АА5 - на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 6 (шест) месеци; АА19 - на казну затвора у трајању од 3 (три) године и 10 (десет) месеци, у коју му се, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунава и време проведено у полицијском задржавању и у притвору од 24.05.2006.године до 02.11.2007.године; АА20 - на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 8 (осам) месеци; АА6 - на казну затвора у трајању од 2 (две) године; АА9 - на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 2 (два) месеца, у коју му се, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунава и време проведено у полицијском задржавању од 31.05.2006.године до 02.06.2006.године; АА24 - на казну затвора у трајању од 2 (две) године, у коју јој се, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунава и време проведено у полицијском задржавању током лишења слободе од 31.05.2006.године до 02.06.2006.године; АА22 - на казну затвора у трајању од 3 (три) године и 2 (два) месеца, у коју му се, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунава и време проведено у полицијском задржавању и у притвору од 31.05.2006.године до 21.08.2007.године; АА10 - на казну затвора у трајању од 2 (две) године, у коју му се, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунава и време проведено у полицијском задржавању од 31.05.2006.године до 03.06.2006.године; АА29 - на казну затвора у трајању од 3 (три) године, у коју му се, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунава и време проведено у полицијском задржавању од 01.06.2006.године до 02.06.2006.године; АА23 - на казну затвора у трајању од 2 (две) године, у коју му се, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунава и време проведено у полицијском задржавању од 01.06.2006.године до 03.06.2006.године; АА11 - на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 10 (десет) месеци, у коју му се, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунава и време проведено у полицијском задржавању од 01.06.2006.године до 02.06.2006.године; АА26 - на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 4 (четири) месеца, у коју јој се, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунава и време проведено у полицијском задржавању од 01.06.2006.године до 02.06.2006.године; АА31 - на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 6 (шест) месеци, у коју му се, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунава и време проведено у полицијском задржавању од 01.06.2006.године до 02.06.2006.године; АА30 - на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 4 (четири) месеца, у коју му се, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунава и време проведено у полицијском задржавању од 01.06.2006.године до 03.06.2006.године; АА32 - на казну затвора у трајању од 4 (четири) године и 4 (четири) месеца, у коју му се, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунава и време проведено у екстрадиционом притвору у Републици Црној Гори од 17.02.2010.године до 17.06.2010.године и у притвору од 17.06.2010.године, па надаље; АА28 - на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 10 (десет) месеци, у коју му се, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунава и време проведено у притвору од 01.06.2006.године до 15.06.2006.године; АА33 - на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 6 (шест) месеци, у коју јој се, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунава и време проведено у притвору од 01.06.2006.године до 29.06.2007.године; АА34 - на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 10 (десет) месеци, у коју му се, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунава и време проведено у притвору од 02.06.2006.године до 21.08.2007.године; АА35 - на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 6 (шест) месеци, у коју му се, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунава и време проведено у притвору од 02.06.2006.године до 21.08.2007.године; АА27 - на казну затвора у трајању од 2 (две) године, у коју јој се, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунава и време проведено у полицијском задржавању од 02.06.2006.године до 03.06.2006.године; АА36 - на казну затвора у трајању од 3 (три) године, у коју му се, сходно одредбама члана 63 Кривичног законика, урачунава и време проведено у притвору од 02.06.2006.године до 21.08.2007.године и АА37 - на казну затвора у трајању од 3 (три) године, у коју му се, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунава и време проведено у полицијском задржавању од 02.06.2006.године до 03.06.2006.године. Овако одмерене затворске казне су сразмерне отежавајућим и олакшавајућим околностима утврђеним на страни окривљених, тежини извршених кривичних дела, последицама истих и степену кривице окривљених и истовремено су нужне и довољне за остваривање сврхе изрицања кривичних санкција прописане чланом 4 КЗ, као и сврхе кажњавања прописане чланом 42 КЗ, пошто ће се њима утицати како на окривљене, тако и на друга лица да не врше кривична дела, изразити друштвена осуда за извршена кривична дела и учврстити обавеза поштовања закона.

На крају, овај суд је, за кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 у вези члана 33 КЗ, применом одредби чланова 4, 42, 45, 54 и 63 КЗ, али и одредби чланова 56 и 57 КЗ, окривљену АА25 - осудио на казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 8 (осам) месеци, у коју јој се, сходно одредбама члана 63 КЗ, урачунава и време проведено у полицијском задржавању и притвору од 31.05.2006.године до 03.06.2006.године, а окривљеног АА38 - на казну затвора у трајању од 1 (једне) године. Наиме, олакшавајуће околности које су утврђене на страни ових окривљених, по налажењу овог суда, представљају нарочито олакшавајуће у смислу члана 56 КЗ. Стога им је, сходно одредбама члана 57 КЗ, за предметно кривично дело ублажио казне у оквиру посебног законског минимума за кривично дело из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 КЗ (најмање две године затвора) и прописаних граница ублажавања казне. У односу на ове окривљене, ублажене казне затвора, су нужне и довољне за остваривање сврхе кажњавања предвиђене одредбом члана 42 КЗ, јер се тим казнама може утицати како на окривљене, тако и на друга лица да не чине кривична дела, изразити друштвена осуда за извршено кривично дело и учврстити обавеза поштовања закона. По налажењу овог суда, казне затвора у датом временском трајању су у одговарајуће и са аспекта специјалне и са аспекта генералне превенције.

Имајући у виду наведено, у жалби тужиоца Тужилаштва за организовани криминал се неосновано наводи да је првостепени суд дао превелик значај олакшавајућим околностима које је утврдио на страни окривљених: АА1, АА13, АА14, АА16, АА19, АА32 и АА12, да се ради о ''уобичајеним околностима које се срећу код већине лица'' и да су истима ''изречене неуобичајено благе казне, којима не може постићи сврха кажњавања, ни на плану личне, ни на плану генералне превенције'', посебно што је овај суд оценио да првостепени суд није дао одговарајући значај олакшавајућим околностима које је утврдио на страни окривљених. Чињенице да је окривљени АА1 ''као организатор криминалне групе у дужем временском периоду, непосредно и преко других окривљених, организовао и надгледао незакониту наплату путарине и незаконито прибављање противправне имовинске користи у изузетно великом износу, не представљају околности које би се посебно могле ценити као отежавајуће, јер представљају елементе бића кривичних дела за која је он оглашен кривим. То се исто односи и на чињенице да су окривљени АА13, АА14, АА16, АА19, АА32 имали ''појединачне, врло активне улоге у дугом временском извршењу радњи кривичних дела'' и да је окривљени АА12 ''фактички на наплатној рампи, у својој смени био важнији од сменовође АА38''. То што је окривљени АА1 користио своја процесна права, не може се ценити као отежавајућа околност, јер окривљени има право да своју одбрану изнесе на начин за који мисли да је по њега најповољнији. Без обзира што су у датој кривичној правној ствари постојали и други докази када је у питању окривљени АА12, не може се пренебрегнути чињеница да је он делимично признао предузимање противправних радњи које му се стављају на терет и на тај начин допринео утврђивању чињеничног стања и материјалне истине у овој кривично-правној ствари, а тиме и бржем окончању предметног кривичног поступка.

  Првостепени суд није окривљеном АА2 дао ''статус осуђиваног лица'', јер је јасно навео да ту чињеницу није узео као отежавајућу околност. Притом је, као олакшавајуће околности на његовој страни, утврдио значај његовог признања за исход предметног кривичног поступка, као и тешко здравствено стање његовог сина _. Међутим, није могао да, као олакшавајућу околности, цени чињенице да ће затворску казну издржати ''у сталном страху за свој живот и живот најближих'', због оптужби и упозорења осталих осуђених, да га поједини окривљени и чланови њихових породица сматрају ''кривцем'' за то што су осуђени, да члановима његове породице ''неће бити пријатно'', ако сретну чланове породица других окривљених и да ће ''остати потпуно незаштићени'', да постоји могућност да ће казну затвора издржавати заједно са осталима, јер те чињенице не могу бити од битнијег утицаја на врсту кривичне санкције која му је изречена. Првостепени суд је извео доказе који несумњиво указују на то да је окривљени АА4 извршио кривично дело које му се ставља на терет. Притом, веродостојност прихваћених навода из одбрана појединих окривљених који су признали своје учешће у нелегалној наплати путарине, се не може оповргнути само на основу претпоставке да је ''једини начин'' да службена лица прикупе доказе било то да, приликом саслушања у претходном поступку, окривљенима предоче да ће, уколико не признају извршење, бити притворени, а у супротном бити пуштени на слободу, ''те да су зато неки окривљени признали дело'' и притом означили друге, као лица које се ''баве нерегуларним радом''. Окривљени АА7 је у својој жалби, поред осталог, навео да је признао ''учињено дело'', те да се каје и да га је срамота због тога што је урадио. Стога су у супротности са тим тврдње да ниједног тренутка није желео извршење предметних дела, да се о томе ни са ким није договорао, да је на све то утицало ''лоше стање и неправилности у предузећу'' у дужем временском периоду, ''непријатности'' које су се догађале запосленима (пословођи наплатне станице Бубањ поток СС35, шефу службе унутрашње контроле СС36), одласци појединаца из фирме из ''непознатих'' разлога које су пратиле ''чудне приче'', да зато ''није могао да закључи шта је исправно, а шта не'', те да би ''свакако изгубио посао да није прихватио да ради'', а можда би имао и неких других непријатности. Не стоје ни тврдње окривљеног АА5 да ''радна средина, колективна свест и масовно понашање'' могу бити оправдање за испољено незаконито понашање.

Такође, првостепени суд је правилно поступио када је, на основу члана 87 КЗ, ставови 1 и 2 у вези чланова 79 став 1 тачка 7 и 80 КЗ, изрекао меру безбедности одузимање премета и одузео: од окривљеног АА1 - један уређај за ометање мобилне телефоније, ближе описан под тачком 8 потврде о привремено одузетим предметима СУП Београд, УКП - Прво одељење, број 02/01-95/06 од 24.05.2006.године и један мобилни телефон са претплатничком картицом, ближе описан под тачком 18 исте потврде (плави регистратор - истрага Ки.П.бр.23/06, II књига, стр.352/111); од окривљеног АА2 - интерне евиденције на обичним папирима, ближе описане под тачкама 1-3 потврде о привремено одузетим предметима СУП Ниш -ОКП, бр.111/06 од 24.05.2006.године и три мобилна телефона са претплатничким картицама, ближе описана под тачкама 8-10 исте потврде, (плави регистратор - истрага Ки.П.бр.23/06, II књига, стр.365/118); од окривљеног АА12 - разна папирна документација, ближе описана под тачком 1 потврде о привремено одузетим предметима СУП Београд -УКП, бр.02/6 «0» стр.пов.бр.230-177/06 од 24.05.2006.године, три мобилна телефона са претплатничким картицама и део картице мобилног телефона, ближе описани под тачкама 2-5 исте потврде, (плави регистратор - истрага Ки.П.бр.23/06, I књига, стр.132/37), те комадићи каро папира, ближе описани под тачком 1 потврде о привремено одузетим предметима СУП Београд - УКП, Кри.пов.П.бр.316/06 од 24.05.2006.године (плави регистратор - истрага Ки.П.бр.23/06, I књига, стр.136/40); од окривљеног АА38 - заштитни кодови бројева телефона, једна картица ближе описани под тачкама 1-5 потврде о привремено одузетим предметима СУП Београд -УКП, Прво одељење, бр.02/1-94/06 од 24.05.2006.године и пет мобилних телефона са претплатничким картицама ближе описаних под тачкама 29-33 исте потврде, (плави регистратор - истрага Ки.П.бр.23/06, I књига, стр.183/63); од окривљеног
АА14 - три мобилна телефона са претплатничким картицама, ближе наведена под тачком 8 потврде о привремено одузетим предметима СУП Београд -УКП, Прво одељење, бр.02/1-104/06 од 24.05.2006.године, (плави регистратор - истрага Ки.П.бр.23/06, I књига, стр.102/25); од окривљеног АА16 - два мобилна телефона са претплатничким картицама, ближе наведена под тачкама 5 и 6 потврде о привремено одузетим предметима СУП Београд -УКП, Прво одељење, бр.02/1-103/06 од 24.05.2006.године, (плави регистратор - истрага Ки.П.бр.23/06, II књига, стр.552/15); од окривљеног АА45 - два мобилна телефона са претплатничким картицама, ближе описана под тачкама 1 и 2 потврде о привремено одузетим предметима СУП Београд -УКП, Прво одељење од 24.05.2006.године, (плави регистратор - истрага Ки.П.бр.23/06, I књига, стр.157/53); од окривљеног АА20 - два компјутерска конектора и црвено-црни каблови. ближе описани у потврди о привремено одузетим предметима СУП Ниш ОКП од 24.05.2006.године, који су одузети од СС37, (плави регистратор - истрага Ки.П.бр.23/06, IV књига, стр.820/234); и од окривљеног АА22 - један мобилни телефон са претплатничком картицом, ближе описан под тачком 1 потврде о привремено одузетим предметима СУП Ниш -ОКП, бр.111/06 од 31.05.2006.године (плави регистратор - истрага Ки.П.бр.23/06, IV књига, стр.924/26). Ове предмете првостепени суд је правилно одузео, јер се ради о предметима чије је одузимање по закону обавезно, пошто су или употребљени приликом извршења кривичних дела, или су били намењени за извршење кривичних дела, или су настали извршењем кривичних дела.

  Нису основани ни жалбени наводи окривљених: АА2, АА4 и бранилаца: окривљеног АА2 - адвоката АА2А, окривљеног АА14 - адвоката АА14А, окривљеног АА4 - адвоката АА2А, окривљеног АА6 - адвоката АА21А, окривљеног АА23 - адвоката АА23А1, окривљеног АА32 - адвоката АА32А и АА54, окривљеног АА30 - адвоката АА30, окривљеног АА35 - адвоката АА35А, окривљеног АА36 - адвоката АА32А, окривљеног АА37 - адвоката: АА37А1 и окривљених АА37А1, АА8, АА5 АА9 и АА10 - адвоката АА21А, који се тичу одлуке о трошковима кривичног поступка. По налажењу овог суда, првостепени суд је окривљене које је огласио кривим, правилно и у складу са одредбама чланова 193, 194 и 196 ЗКП, обавезао да надокнаде трошкове кривичног поступка (при чему је одредио да ће о висини тих трошкова бити одлучено посебним решењем), као и да на име паушала плате по 20.000,00 динара (узевши при том у обзир сложеност и дужину трајања предметног кривичног поступка, те имовно стање именованих окривљених).

На крају, првостепени суд је правилно, на основу члана 206 став 2 у вези става 1 ЗКП, у вези чланова 201, 202, 203 и 205 ЗКП, делимично уважио имовинскоправни захтев оштећеног предузећа ЈП „Путеви Србије“ из Београда, па је обавезао окривљене: АА1, АА2, АА12, АА38, АА13, АА3, АА8, АА4, АА14, АА7, АА15, АА16, АА17, АА44, АА45, АА18, АА46, АА5, АА19, АА20, АА6, АА9, АА24, АА22, АА10, АА29, АА26, АА30, АА32, АА28, АА33, АА34, АА36 и АА37, да истом солидарно исплате износ од 85.743.000,00 динара, у року од 15 дана, од правноснажности пресуде, под претњом извршења.

Притом је правилно поступио када на надокнаду овог износа није обавезао инкасанте који су оглашени кривим, а за које је поуздано утврђено да, у периоду који је био обухваћен вештачењем, нису радили, или нису радили већи део времена. Наиме, обавезивање истих на то, заједно са онима који су радили у том периоду, би и по налажењу овог суда, било неправично.

Са друге стране, за окривљене који су солидарно обавезани да оштећеном предузећу надокнаде делимично усвојени имовинско правни захтев, је недвосмислено утврђено да су, у периоду у коме је наведени износ од 85.743.000,00 динара прибављен (та чињеница је утврђена вештачењем од стране стручног лица), имали заједнички допринос извршењу наведеног кривичног дела, те да су исто желели као своје, управо да би остварили противправну имовинску корист, при чему су узели и учешће у подели незаконито стечене добити. Наиме, сви инкасанти за које је утврђено да су у периоду вештачења, учествовали у овом нелегалном раду, имали су свест: о заједничком деловању (јер, да би једна картица била нерегуларно наплаћена, нужно је да претходно буде нерегуларно одштампана и издата), да су за то што су конкретно чинили добијали новац мимо плате и других уобичајених примања (као што је нпр. ''технички вишак''), те да су тај новац добијали за нелегалну активност, односно да исти противправно присвајају, па су у том смислу имали и свест о еветнуалној штетној последици. Стога је предметна противправна имовинска корист, односно штетна последица по оштећено предузеће, настала је заједничким деловањем свих окривљених, без обзира да ли су радили као контролори, пословође, или пак инкасанти, и без обзира на то где су, као инкасанти, радили - на само издавању, или на наплати.

Обзиром да се није могао поуздано утврдити колики је тачан износ противправне имовинске користи за сваког од окривљених појединачно, правилна је и одлука првостепеног суда да, за преостали део имовинскоправног захтева, оштећено предузеће упути на парницу и то у односу на све окривљене који су оглашени кривим.

На крају, првостепени суд је донео и правилну одлуку у вези предлога тужиоца за одузимање имовинске користи. Наиме, обзиром да је оштећеном предузећу делимично досудио имовинско-правни захтев, а за остатак га упутио на парницу, правилно је закључио да, због тога, у овом случају нису постојали услови за одузимање имовинске користи, мимо имовинско правног-захтава (сходно члану 93 КЗ), обзиром да током предметног кривичног поступка није утврђено постојање такве користи која би, по својој висини прелазила висину постављеног имовинско-правног захтев (онако како је исти опредењен од стране пуномоћника оштећеног предузећа).

Имајући у виду напред наведено, жалбени наводи тужиоца ТОК-а, окривљеног АА3, бранилаца окривљених: АА1 - адвоката АА1А1, АА3 - адвоката АА3А, АА14 - адвоката АА14А, АА15 - адвоката АА15А, АА16 - адвоката АА16А, АА19 - адвоката: АА19А и АА19А1, АА6 - адвоката АА21А, АА24, АА25, АА26, АА27, АА28 и АА29 - адвоката: АА27А, АА27А1 и АА27А2, АА30 - адвоката АА30, АА32 - адвоката АА32А и АА54, АА33 - адвоката АА33А, АА34 - адвоката АА34А, АА36 - адвоката АА32А и адвоката АА33А, АА37 - адвоката АА37А1 и АА37А1, АА8, АА5 АА9 и АА10 - адвоката АА21А, у делу који се односи на имовинскоправно захтев, оцењени као неосновани.

Уз све то, са основом се у жалбама: окривљених АА2 и АА4, браниоца окривљених АА2 и АА4 - адвоката АА2А, браниоца по службеној дужности окривљеног АА14 - адвоката АА14А, браниоца по службеној дужности окривљеног АА15 - адвоката АА15А, браниоца окривљеног АА6 - адвоката АА21А, бранилаца окривљених: АА24, АА25, АА26, АА27, АА28 и АА29 - адвоката: АА27А, АА27А1 и АА27А2, браниоца окривљене АА25 - адвоката АА25А, браниоца окривљеног АА31 - адвоката: АА31А, браниоца окривљеног АА32 - адвоката АА32А, браниоца окривљеног АА34 - адвоката АА34А, браниоца по службеној дужности окривљеног АА35 - адвоката АА35А, браниоца окривљеног АА36 - адвоката АА32А, браниоца окривљеног АА38 и - адвоката АА38А, браниоца окривљених: АА8, АА5 АА9 и АА10 - адвоката АА21А, браниоца окривљеног АА11 - адвоката АА47А и бранилаца окривљеног АА11 - адвоката АА47А1 и АА47А2, истиче да је наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења окривљених за кривично дело из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ.

Наиме, окривљенима је стављено на терет да су, у периоду од 01.07.2004.године, до 14.05.2006.године, извршили кривично дело злочиначко удруживање из члана 346. став 2 у вези става 1 КЗ. За исто је Кривичним закоником (Сл.Гласник Р. Србије бр. 85/05, 88/05), који је сходно одредбама члана 5 став 2 ЗКП блажи по окривљене, прописана казна затвора до једне године. Чланом 103 став 1 тачка 7 КЗ, прописано је да се кривично гоњење не може предузети када протекну две године од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи казна затвора до једне године и новчана казна, а чланом 104 тачка 6 КЗ, да застарелост кривичног гоњења настаје у сваком случају када протекне двоструко време које се по закону тражи за застарелост кривичног гоњења. Стога је апсолутна застарелост кривичног гоњења за предметно кривично дела, наступила по протеку четири године од предузимања последње радње извршења која им се стављају на терет, односно 14.05.2010.године.

Због тога је овај суд, уважавањем жалби у односу на окривљене: АА2, АА4, АА14, АА15, АА6, АА24, АА25, АА26, АА27, АА28, АА29, АА31, АА32, АА34, АА35, АА36, АА38, АА8, АА5 АА9, АА10 и АА11, а по службеној дужности у односу на окривљене: АА7, АА12, АА13, АА3, АА16, АА17, АА18, АА19, АА20, АА22, АА23, АА30, АА33, АА37, АА38, АА44, АА45, АА46, АА51, АА50, АА53, АА54, АА48, АА55, АА49 и АА39, на основу члана 354 став 1 тачка 3 ЗКП, одбио оптужбу због кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ.

Имајући у виду да је, због наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења, побијана пресуда преиначена у делу који се односи на кривично дело из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ, овај суд се није упуштао у посебну анализу навода и предлога из жалби окривљених и бранилаца који се односе на предметно кривично дело, а такође је одлучено да трошкови кривичног поступка, сходно члану 197 став 1 ЗКП, који се тичу истог, падну на терет буџетских средстава.

Првостепени суд је такође донео правилну одлуку и када је у питању ослобађајући део побијане пресуде који се односи на кривично дело из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 у вези члана 33 КЗ. На основу потпуне и исправне анализе и оцене изведених доказа (сходно одредбама чланова 17 и 352 ЗКП - како понаособ, тако и у њиховој међусобној повезаности, као и у склопу са наводима из одбране), првостепени суд је донео правилне закључке у вези основаности оптужбе у односу на окривљене: АА51, АА50, АА53, АА54, АА48, АА55, АА49 и АА39.

Обзиром на оно што произилази из списа предмета, првостепени суд није ни могао да изведе другачији закључак, сем да није доказано да се у радњама ових окривљених стичу обележја кривичног дела из члана из члана 359 став 3 у вези ставова 1 и 4 у вези члана 33 КЗ. Наиме, из доказа који су изведени у овом кривичном поступку се не може поуздано и недвосмослено закључити да су се, у радњама, које су АА51, АА50, АА53, АА54, АА48, АА55 и АА39 (као запослена и одговорна лица у ЈП «Путеви Србије» - инкасанати на издавању карата и наплати путарине на наплатним станицама «Бубањ поток» у Београду и «Трупале» у Нишу), предузимали у периоду од 01.07.2004.године до 14.05.2006.године, стекли сви субјективни и објективни елементи тог кривичног дела, односно да су предузели било какве радње, или активности у вези са нелегалном наплатом путарине. Такође, по налажењу овог суда, нису изведени ни докази који би несумњиво указивали на то да окривљени АА49, као радник унутрашње контроле у ЈП «Путеви Србије» на деоници ауто-пута Београд - Ниш, у времену када се вршила нелегална наплата, свесно није вршио своју дужност - надзор и спречавање злоупотреба у поступку наплате путарине, или да је пропустио да изврши контролу инкасаната, те да је на тај начин онемогућио откривање нелегалне наплате и њено спречавање. Стога, нема доказа да су именовани окривљени, заједно са организаторима и осталим окривљенима за које је доказано да су учествовали у нелегалној наплати путарине и у периоду означеном у оптужном акту, прибавили од наплаћене, а неевидентиране путарине најмање 482.046.000,00 динара, на штету оштећеног ЈП «Путеви Србије», те тај износ, по унапред створеном плану, поделили међу собом.

Са друге стране, у жалби тужиоца ТОК-а се не наводи која чињеница није исправно утврђена, или која је погрешно утврђена у односу на ове окривљене, већ се даје свопствена оцена чињеничног стања и изведених доказа. Али, то што су докази од стране суда оцењени на начин који се не уклапа у виђење тужиоца, не значи да је у делу првостепене пресуде у коме су од оптужбе ослобођени окривљени АА51, АА50, АА53, АА54, АА48, АА55, АА49 и АА39, чињенично стање погрешно и неправилно утврђено. Првостепени суд је за ту одлуку дао уверљиве разлоге, при чему је имао у виду све чињенице садржане у списима предмета, које се односе на делатност именованих окривљених. Није спорна чињеница да је незаконито наплаћивање путарине вршено и пре јануара 2006.године, да је делатност нишких и београдских инкасаната, који су били укључени у ту нелегалну активност, била синхронизована, да је постојала стална комуникација и размена информација, да су се дупле картице које су се неовлашћено штампане у Нишу, наплаћивале у Београду и обрнуто, те да се све радило по налозима организатора и окривљених руководилаца смена. Али то што су и ови окривљени радили као инакасанти на тим наплатима рампама, односно окривљени АА49 као контролор, само по себи, не значи да су учествовали у томе. О томе је првостепени суд дао детаљне разлоге у делу образложења побијане пресуде, у коме је изнео оцену веродостојности навода из одбрана ових окривљених и разлоге зашто им је поклонио веру, при чему те разлоге у свему прихвата и овај суд. Притом није ''олако'' прихватио њихове одбране, већ је исте анализирао на правилан начин - појединачно и у склопу са осталим изведеним доказима и утврђеним чињеницама, па их је правилно оценио као убедљиве и логичне. Уз то није погрешио када је прихватио објашњења да се пресретнути разговори, у којима се спомињу ''дупле картице'', ''износи'' и сл., не односе на нелегалне активности, већ на кварове појединих уређаја, дружење након посла и заједничко бављење рекреацијом (није забрањено ''виђење са сменовођом ван радног простора и након радног времена''), договора око куповине, размене ЦД-ова и сл., посебно што је расветљено у којим случајевима се радило о ''шифрованој'' комуникацији између актера у нелегајној наплати путарине.

Стога, првостепени суд је, крећући се у границама доказа који су изведени и базирајући се на чињеница које из истих произилазе, донео правилне закључке када су у питању окривљени АА51, АА50, АА53, АА54, АА48, АА55, АА49 и АА39, па је правилно поступио када их је, на основу члана 355 став 1 тачка 2 ЗКП, ослободио од оптужбе.

Имајући у виду све напред наведено, овај суд ја нашао да су остали наводи из жалби тужиоца ТОК-а, окривљених и бранилаца окривљених неосновани. Притом је и њих анализирао и ценио, али их није посебно излагао и образлагао, јер нису од утицаја на другачију одлуку у овој кривичноправној ствари.

Због наведених разлога, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је, на основу члана 391 и 388 ЗКП, одлучио као у изреци пресуде.

Записничар      Председник већа-судија
Жак Павловић с.р.     Славка Михајловић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарница
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)