Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
13.12.2011.

Кж1 По1 21/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По1 21/11
Дана 13.12.2011. године
Б е о г р а д
Немањина бр. 9

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Зорана Савића, председника већа, Александре Златић, Мирјане Поповић, Душка Миленковића и Вучка Мирчића, чланова већа, са самосталним саветником Драганом Лужњанин, као записничарем, у кривичном предмету осуђеног АА, због кривичног дела убиства помагањем из чл. 47 ст. 1 Кривичног закона Републике Србије у вези чл. 24 Основног кривичног закона и др., одлучујући о жалби осуђеног АА и оца осуђеног, АА1, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење Кв-По1.бр.498/2011 од 11.10.2011. године, у седници већа одржаној 13. децембра 2011. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе осуђеног АА и његовог оца, АА1, а пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење Кв-По1.бр.498/2011 од 11.10.2011. године, ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

Побијаном пресудом Вишег суда у Београду, применом члана 48 став 2 тачка 3 Кривичног закона Савезне Републике Југославије и члана 405 став 1 тачка 1 и става 5 Законика о кривичном поступку, преиначене су у погледу одлуке о казни правноснажне пресуде Окружног суда у Београду, Посебно одељење К.П.бр.3/04 од 18.01.2008. године и пресуда Окружног суда у Новом Саду Кв.бр.973/2006 од 10.11.2006. године па је АА због кривичних дела убиства помагањем из члана 47 став 1 КЗ РС у вези члана 24 ОКЗ, продуженог кривичног дела неовлашћено стављање у промет опојних дрога из члана 245 став 2 у вези става 1 КЗ СРЈ, фалсификовања исправе у продуженом трајању из члана 233 став 3 у вези става 1 КЗ РС, кривичног дела тешке телесне повреде из члана 53 став 1 КЗ РС, увреде из члана 93 став 2 у вези става 1 КЗ РС, а у вези са чланом 101 став 2 КЗ РС у стицају са кривичним делом угрожавање сигурности из члана 67 став 2 у вези става 1 КЗ РС, осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 15 година.
У изречену јединствену казну затвора осуђеном АА сходно одредби члана 63 Кривичног законика урачунато је време проведено у притвору по пресуди Окружног суда у Новом Саду К.бр.46/02 почев од 03.11.2001. године, када је слободе лишен, као и време које је провео на издржавању казне затвора по пресуди Окружног суда у Новом Саду Кв.бр.973/2006 којом су спојене казне затвора по напред наведеној пресуди и пресуди Општинског суда у Новом Саду К.бр.902/02 све до 01.08.2008. године као и време проведено у притвору по пресуди Окружног суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.22/10 (К.П.бр.3/04) од 01.08.2008. године па до 08.10.2008. године и надаље на издржавању казне затвора по тој пресуди.

Против те пресуде жалбе су изјавили:

-осуђени АА лично, без навођења законског основа побијања, али из образложења жалбе и датог предлога, да му се изрекне блажа казна, произилази да оспорава првостепену пресуду због одлуке о казни и

-отац осуђеног АА, АА1, без навођења законског основа побијања, са предлогом који произилази из образложења жалбе, да се побијана пресуда преиначи и АА осуди на блажу казну, коју би издржавао у затвору у Новом Саду, како би био ближи породици.

Тужилац за организовани криминал у писменом изјашњењу Ктж.бр.360/11 од 25.11.2011. године, предложио је да Апелациони суд у Београду као неосноване одбије жалбе осуђеног АА лично као и његовог оца АА1, изјављене против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење Кв-По1.бр.498/11 од 11.10.2011. године.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење пошто је поступљено по чл. 374 ст. 2 Законика о кривичном поступку, испитао је побијану пресуду у смислу чл. 380 ст. 1 ЗКП, размотрио остале списе предмета и по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

Побијана пресуда не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка нити повреде кривичног закона на које другостепени суд у смислу чл. 380 ст. 1 тачка 1 и 2 ЗКП увек пази по службеној дужности.

Испитујући поводом жалбе осуђеног АА и његовог оца АА1, првостепену пресуду у побијаном делу, Апелациони суд налази да је правилно поступио првостепени суд када је нашао да су испуњени законом предвиђени услови у члану 405 став 1 тачка 1 Законика о кривичном поступку да се осуђеном АА без понављања кривичног поступка изрекне јединствена казна, јер су наведеним пресудама правноснажно изречене казне затвора, а нису примењене одредбе о одмеравању јединствене казне за дела у стицају, те да су испуњени законски услови предвиђени чланом 48 став 2 тачка 3 Кривичног закона Савезне Републике Југославије, јер је осуђени кривично дело из правноснажне пресуде Окружног суда у Београду, Посебно одељење К.П.бр.3/04 од 18.01.2008. године, а по којој се налази на издржавању казне затвора од 09.10.2008. године извршио дана 07.12.2000. године, дакле пре него што је започео издржавање казне затвора на коју је осуђен правноснажном пресудом Окружног суда у Новом Саду К.бр.46/02 од 17.07.2002. године.

Приликом изрицања јединствене казне првостепени суд је правилно имајући у виду одредбу члана 5 став 1 Кривичног законика, којом је прописано да се на учиниоца кривичног дела примењује закон који је важио у време извршења кривичног дела, а ако је после извршења кривичног дела закон измењен једном или више пута, примењиваће се закон који је најблажи за учиниоца – на радње осуђеног АА правилно као блажи применио Кривични закон Савезне Републике Југославије, као закон који је важио у време извршења кривичних дела и одредбу члана 48 став 2 тачка 3 овог закона којом је прописано да ако је за кривично дело у стицају суд утврдио казне затвора, јединствена казна мора бити већа од сваке појединачно утврђене али не сме достићи збир утврђених казни нити прећи 15 година затвора.

По оцени Апелационог суда изречена јединствена казна затвора у трајању од 15 година осуђеном АА сразмерна је тежини извршених кривичних дела и степену кривице осуђеног и нужна је за постизање сврхе кажњавања предвиђене одредбом члана 42 Кривичног законика.

Приликом одмеравања јединствене казне за кривична дела у стицају првостепени суд је имао у виду и ценио све околности од утицаја на одмеравање казне, које су постојале у време доношења правноснажних пресуда, а које су у поступку неправог понављања кривичног поступка преиначене у погледу одлуке о казни, те како жалба осуђеног лично и његовог оца не указује на неке нове околности које би биле од утицаја на још блаже кажњавање осуђеног АА, то су оне оцењене као неосноване.

Из изнетих разлога, на основу члана 388 Законика о кривичном поступку Апелациони суд у Београду, Посебно одељење одлучио је као у изреци ове пресуде.

Записничар,       Председник већа - судија,
Драгана Лужњанин, с.р.     Зоран Савић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)