Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
31.12.2012.

Кж1 По1 21/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По1 21/12
Дана 31.12.2012. године
Б Е О Г Р А Д, ул. Немањина бр.9

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Зорана Савића, председника већа, Вучка Мирчића и Душка Миленковића, чланова већа, са вишим судијским сарадником Слађаном Лазићем, као записничарем, у кривичном предмету осуђеног АА, због кривичног дела трговина људима из члана 111б став 2 у вези става 1 КЗ РС, одлучујући о жалби осуђеног АА, изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.148/10 – Кв-По1.бр.335/12 од 25.09.2012. године, у седници већа одржаној у одсуству уредно обавшетеног Тужилаштва за организовани криминал, донео је дана 31.12.2012. године, 


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба осуђеног АА, а пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.148/10 – Кв-По1.бр.335/12 од 25.09.2012. године, ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.148/10 – Кв-По1.бр.335/12 од 25.09.2012. године, усвојен је захтев осуђеног АА за изрицање јединствене казне, па су у погледу одлуке о казни преиначене правноснажне пресуде:

1.пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.148/10 од 29.06.2010. године, која је потврђена у односу на оптуженог АА пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 По1.бр.10/11 од 08.07.2011. године, којима је оптужени АА оглашен кривим због кривичног дела трговина људима из члана 111б став 2 у вези става 1 КЗ РС, и осуђен на казну затвора у трајању од 5 (пет) година, и

2.пресуда Основног суда у Суботици К.бр.1471/11 од 21.11.2011. године која је постала правноснажна 26.01.2012. године, којом је оптужени АА оглашен кривим због извршења кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи у покушају из члана 350 став 3 у вези става 2 КЗ у вези члана 30 КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци и новчану казну као споредну казну у износу од 300.000,00 динара,

па је окривљени АА ЈМБГ _, од оца _ и мајке _, рођене _, рођен _. године у _, са последњим пребивалиштем у _, улица _ број _, општина Бачки Петровац, применом одредаба члана 60 Кривичног законика и чланова 552 став 1 тачка 1, 553, 554 и 556 став 1 тачка 1 ЗКП осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 6 (шест) година и 5 (пет) месеци и новачну казну као споредну казну у износу од 300.000,00 динара. У изречену казну има се урачунати време проведено у притвору по пресуди Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.148/10 од 13.11.2005. године па до 09.03.2007. године и од 19.07.2008. године па до 29.06.2010. године, као и време проведено у притвору од 08.05.2011. године па до ступања на издржавање казне дана 28.12.2011. године и време проведено на издржавању казне од 28.12.2011. године па до истека казне а по пресуди Основног суда у Суботици К.бр.1471/11.

Против наведеног решења жалбу је изјавио оптужени АА, због одлуке о казни, са предлогом да му се повећа смањење казне односно да му се изрекне блажа затворска казна од изречене наводећи као разлоге за смањење казне чињенице да је само у притвору у Посебном одељењу провео преко три године и пет месеци, болест ћерке, односно саобраћајна несрећа која се десила његовој ћерки, материјална ситуација и његово владање у притвору.

Поднеском Ктж.бр.63/12 од 21.12.2012. године, Тужилац за организовани криминал је предложио да се жалба оптуженог АА изјављена против ожалбене пресуде, одбије као неоснована.

Разматрајући списе предмета и побијану пресуду, а по оцени навода изнетих у изјављеној жалби, као и предлога надлежног тужиоца, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је у седници већа одржаној дана 31.12.2012. године у смислу члана 447 ЗКП, у одсуству уредно обавештеног Тужилаштва за организовани криминал, нашао:

-жалба осуђеног АА је неоснована.

Побијаном пресудом, као и поступком који је претходио доношењу исте нису учињене битне повреде одредаба кривичног поступка, нити је њоме повређен кривични закон на штету осуђеног, а на које повреде Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, као другостепени, поводом изјављене жалбе, пази по службеној дужности.

Неосновано се жалбом осуђеног АА оспорава првостепена пресуда због одлуке о казни.

Ово с тога што је првостепени суд правилно имајући у виду да су осуђеном АА двема правноснажним пресудама изречене две казне затвора при чему нису примењене одредбе Закона о одмеравању јединствене казне за дела у стицају, а будући да осуђени АА још увек није ступио на издржавање казне по ранијој пресуди Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.148/10 од 29.06.2010. године, која је постала правноснажна дана 08.07.2011. године као и да је кривично дело из касније осуде предузео у временском периоду од средине априле 2011. године до 06.05.2011. године, дакле свакако пре него што је започео издржавање казне по новијој одлуци, из члана 62 став 1 КЗ, нашао да су се стекли услови да се осуђеном без понављања кривичног поступка изрекне јединствена казна затвора као у изреци ожалбене пресуде. При томе је првостепени суд имао у виду све отежавајуће и олакшавајуће околности које су узете у обзир приликом одмеравања појединачне казне затвора из члана 54 КЗ, те степен кривице осуђеног приликом извршења кривичних дела, за које је осуђен и друштвену опасност истих, па му је одредио јединствену казну затвора у трајању од 6 (шест) година и 5 (пет) месеци у смислу члана 60 Кривичног законика, обзиром да је одредбом напред наведеног члана у ставу 2 тачка 2 прописано да ако је за кривична дела у стицају утврдио казне затвора, повисиће најтежу утврђену казну, с тим да јединствена казна не сме достићи збир утврђених казни, нити прећи 20 година затвора, као и новчану казну као споредну у износу од 300.000,00 динара, а у смислу члана 60 став 3 Кривичног законика којим је прописано да ће новчану казну као споредну суд изрећи ако је утврђена макар и за једно кривично дело у стицају, правилно налазећи да ће се овако утврђеном казном остварити како сврха кажњавања из члана 42 Кривичног законика тако и сврха изрицања кривичних санкција у смислу члана 4 став 2 Кривичног законика. Такође, правилно је првостепени суд у изречену јединствену казну затвора осуђеном АА урачунао време проведено у притвору по пресуди Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.148/10 од 13.11.2005. године па до 09.03.2007. године и од 19.07.2008. године па до 29.06.2010. године, као и време проведено у притвору од 08.05.2011. године па до ступања на издржавање казне дана 28.12.2011. године и време проведено на издржавању казне од 28.12.2011. године до истека казне затвора, а по пресуди Основног суда у Суботици К.бр.1471/11 од 21.11.2011. године на основу одредбе члана 63 став 1 Кривичног законика.

Имајући у виду напред наведено изнете жалбене наводе осуђеног АА овај суд оцењује као неоснованим, посебно када се има у виду да су и Виши суд у Београду, Посебно одељење у пресуди К-По1.бр.148/10 и Апелациони суд у Београду у правноснажној пресуди Кж1 По1.бр.10/11 којом је потврђена наведена пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење, као и Основни суд у Суботици у правноснажној пресуди К.бр.1471/11 и на крају Виши суд у Београду, Посебно одељење у ожалбеној пресуди, приликом одмеравања изречене казне оптуженом АА већ имали у виду и ценили као олакшавајуће околности чињенице које је у својој жалби навео осуђени АА, а које се односе на његову породичну ситуацију, тешко здравствено стање детета, као и његове личне и имовинске прилике. Такође, време које је оптужени навео да је провео у притвору у Посебном одељењу у трајању од преко три године и пет месеци урачунато му је у јединствену казну затвора и не представља околност која се цени приликом одмеравања казне с тим да владање оптуженог у притвору такође није околност која се цени приликом одмеравања казне, већ евентуално може бити предмет оцене у поступку за остваривање права осуђеног за пуштање на условни отпуст.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 467 став 4 ЗКП, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је донео одлуку као у изреци пресуде.


Записничар        Председник већа-судија
Слађан Лазић, с.р         Зоран Савић, с.р

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)