Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
27.12.2013.

Кж1 По1 21/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По1 21/13
Дана 27.12.2013. године
Б Е О Г Р А Д
Немањина бр. 9


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Верољуба Цветковића, председника већа и Милимира Лукића, Драгољуба Ђорђевића, Надежде Мијатовић и Наде Зец, чланова већа, уз учешће вишег судијског сарадника Јелене Каличанин Војновић, као записничара, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела злочиначко удруживање из члана 401 став 2 у вези става 1 Кривичног законика Црне Горе и др., одлучујући о жалби браниоца окривљеног АА, адвоката Драгољуба Ђорђевића, изјављеној против пресуде Посебног одељења Вишег суда у Београду Кре-По1.бр.19/2012 од 03.06.2013. године, у седници већа одржаној у одсуству уредно обавештеног заменика јавног тужиоца Апелационог јавног тужилаштва у Београду и 27.12.2013. године донео је следећу

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, изјављена против пресуде Посебног одељења Вишег суда у Београду Кре-По1.бр.19/2012 од 03.06.2013. године, па се наведена пресуда ПОТВРЂУЈЕ.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Посебног одељења Вишег суда у Београду Кре-По1.бр.19/2012 од 03.06.2013. године је усвојена замолница Основног суда у Подгорици Икс.бр.419/12 од 14.11.2012. године, па је на основу одредбе члана 61 и 62 Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима, призната пресуда Вишег суда у Подгорици – Специјално одијељење за организовани криминал, корупцију, тероризам и ратне злочине Кс.бр.7/12 од 28.05.2012. године која је постала правноснажна17.10.2012. Године. Наиме, окривљени АА је по предметној пресуди Вишег суда у Подгорици, оглашен кривим да је заједно са АА1 до АА4, извршио кривично дело злочиначко удруживање из члана 401 став 2 у вези става 1 Кривичног законика и у саизвршилаштву кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 300 став 1 у вези члана 23 Кривичног законика Републике Црне Горе. Ожалбеном пресудом Посебног одељење Вишег суда у Београду је окривљеном АА, применом Уговора између Републике Србије и Црне Горе о међусобном извршењу судских одлука у кривичним стварима и Кривичног законика Републике Републике Србије, претходно због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 у вези става 4 КЗ РС утврђена казна затвора у трајању од 1 (једне) године, а због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 4 у вези става 1 КЗ РС у вези члана 33 КЗ РС, претходно утврђена казна затвора у трајању од 2 (две) године, те је окривљени АА осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 2 (две) године и 8 (осам) месеци у коју ће се урачунати време проведено у притвору.

Против ове пресуде благовремену жалбу је изјавио бранилац окривљеног АА, адвокат АБ, због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно утврђеног чињеничног стања, погрешне примене Кривичног законика, погрешне примене Закона о међународној правној помоћи и Уговора између Републике Србије и Црне Горе о међусобном извршењу судских одлука у кривичним стварима, са предлогом да Апелациони суд у Београду ожалбену пресуду преиначи на тај начи што ће одбити замолницу или пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Јавни тужилац Тужилаштва за организовани криминал Ктж.бр.20/13 од 28.08.2013. године је изнео предлог да Апелациони суд у Београду жалбу браниоца окривљеног АА, адвоката АБ одбије као неосновану а ожалбену пресуду потврди.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је одржао седницу већа у одсуству уредно обавештеног заменика јавног тужиоца Тужилаштва за организовани криминал, на којој седници је размотрио спис заједно са ожалбеном пресудом коју је испитао у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалби сходно одредби члана 451 став 1 ЗКП-а, па је по оцени жалбених навода и предлога, а имајући у виду и предлог јавног тужиоца Тужилаштва за организовани криминал, нашао:

-жалба је неоснована.

Жалбом браниоца окривљеног АА, адвоката АБ се спори правилност и законитост ожалбене пресуде тезом о томе да током вођења поступка пред судом у Црној Гори нису биле испуњене претпоставке правичног суђења, те се према ставу изнетом у жалби, може са основом закључити да је окривљени АА осуђен због националне припадности.

Међутим, Апелациони суд у Београду је овакве жалбене наводе, ценио као неосноване.
Цитирани наводи жалбе јесу поновљена теза одбране из првостепеног поступка, а која теза је, према ставу овог суда, већ била предмет правилне оцене првостепеног суда.

Наиме, правилно првостепени суд закључује да се повреда права на правично суђење испитује кроз поступање надлежних државних органа Републике Црне Горе по основу редовног и ванредних правних лекова, као и кроз представку Европском суду за људска права у Стразбуру, те да суд у Републици Србији не може вршити контролу поступања по предмету суда друге државе. Мериторним испитивањем пресуде друге државе био би повређен територијални принцип важења закона и суверенитет те државе.

Дакле, како је пресуди суда стране државе – Црне Горе којом је окривљени АА оглашен кривим због извршења кривичних дела, предходило сповођење кривичног поступка, које подразумева и спровођење доказног поступка у складу са важећим законом, окривљени је имао браниоца кога је сам ангажовао, био је поучен о правима и обавезама које као окривљени у поступку има, није био ускраћен праву да предлаже доказе, праву на образложену пресуду и праву на изјављивања жалбе (о којој је одлучивао суд више инстанце), као ни праву да изјави ванредни правни лек, које право окривљени није користио, као ни друга правна средства која предвиђа правни систем Републике Црне Горе, то је првостепени суд следом свега реченог, према налажењу овог суда, правилно закључио да у конкретном случају није повређено право на правично суђење окривљеном АА.

Дакле, и према налажењу Посебног одељења Апелационог суд у Београду, супротно жалбеним наводима браниоца, пресуда суда Републике Црне Горе јесте резултат спроведеног кривичног поступка и примене права па њено доношење није било мотивисано националном припадношћу окривљеног АА.

  Како су у конкретном случају, испуњени сви формални услови за признање стране судске одлуке, то је супротно жалбеним наводима, према ставу овог суда, првостепени суд на правилно утврђено чињенично стање, правилно применио закон те је пресуду Вишег суда у Подгорици – Специјално одијељење за организовани криминал, корупцију, тероризам и ратне злочине Кс.бр.7/12 од 28.05.2012. године која је постала правноснажна17.10.2012. године, правилно ожалбеном пресудом признао.

У жалби браниоца се такође наводи да је окривљеном АА изречена драконска казна, да је строжије кажњен него непосредни извршиоци кривичних дела, те да га је по правилној примени закона требало блаже казнити.

Напред наведене жалбене наводе Апелациони суд у Београду, Посебно одељење оцењује као неосноване, имајући у виду да се правилно првостепени суд приликом одмеравања кривичне санкције окривљеном АА пре свега руководио утврђеним чињеницама садржаним у правноснажној пресуди Вишег суда у Подгорици – Специјално одијељење за организовани криминал, корупцију, тероризам и ратне злочине, па је правилно од олакшавајућих околности на страни окривљеног АА ценио његове личне и породичне прилике – чињеницу да је ожењен, отац једног детета, док је од отежавајућих околности на страни окривљеног правилно суд ценио његову ранију осуђиваност, па је правилно имајући у виду све напред наведено као и одредбу члана 17 Уговора између Републике Србије и Црне Горе о међусобном извршењу судских одлука у кривичним санкцијама, који између осталог прописује да изречена кривична санкција не може бити строжа од кривичне санкције коју изрекне држава изрицања, правилно окривљеном АА претходно утврдио појединачне казне затвора и то због кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 у вези става 4 КЗ РС, казну затвора у трајању од 1 године, а због извршења кривичног дела неовлашћења производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 4 у вези става 1 КЗ РС у вези члана 33 КЗ РС, казну затвора у трајању од 2 године, те је даљом применом одредбе члана 60 и 63 КЗ-а правилно окривљеног АА осудио на јединствену казну затвора у трајању од 2 године и 8 месеци у коју казну се урачунава време проведено у притвору.

Према ставу овог суда, правилно је првостепени суд закључио да је овако одмерена казна у свему сразмерна тежини извршених кривичних дела као и личности самог окривљеног као извршиоца, и њоме ће се у потпуности остварити сврха изрицања кривичних санкција односно сврха кажњавања која је прописана одредбом члана 4 и 42 КЗ-а.

Апелациони суд у Београду је имао у виду и остале жалбене наводе браниоца окривљеног, међутим нашао је да исти нису од утицаја на другачију одлуку суда у конкретној кривично-правној ствари.

Следом свега реченог, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци на основу одредбе члана 457 Законика о кривичном поступку.


Записничар,       Председник већа-судија,
Јелена Каличанин Војновић, с.р.    Верољуб Цветковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)