Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
17.12.2014.

Кж1 По1 21/14

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
ПОСЕБНО ОДЕЉЕЊЕ
Кж1 По1 21/14
Дана 17.12.2014. године
Б Е О Г Р А Д

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Зорана Савића, председника већа, Вучка Мирчића, Милене Рашић, СС10 и Душка Миленковића, чланова већа, уз учешће судијског сарадника Мирјане Новић, записничара, у кривичном поступку против окривљеног АА и др, због кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица у помагању из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 у вези са чланом 34 и 61 Кривичног законика и др, одлучујући о жалбама Тужилаштва за организовани криминал, окривљеног АА, окривљеног АА1, окривљеног АА2, браниоца окривљеног АА, адвоката АБ2, браниоца окривљеног АА3, адвоката АБ3, браниоца окривљених АА3 и АА5, адвоката АБ4, браниоца окривљеног АА6, адвоката АБ6, браниоца окривљеног АА4, адвоката АБ5, браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ1, браниоца окривљеног АА7, адвоката АБ8, браниоца окривљеног АА7, адвоката АВ7, браниоца окривљеног АА8, адвоката АА, браниоца окривљеног АА9, адвоката АБ10, браниоца окривљеног АА10, адвоката АБ11, браниоца окривљеног АА11, адвоката АБ12, браниоца окривљених АА11 и АА12, адвоката АБ13, браниоца окривљеног АА13, адвоката АБ14, браниоца окривљеног АА15, адвоката АБ16, браниоца окривљеног АА15, адвоката АБ15, браниоца окривљеног АА14, адвоката АБ17, браниоца окривљеног АА5, адвоката АБ19 и браниоца окривљеног АА2, адвоката АБ18, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду, Посебног одељења К.По1 бр. 230/10 од 06.12.2013. године, након јавне седнице већа одржане дана 15. и 16. децембра 2014. године у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Драгослава Марковића, окривљених АА, АА15, АА6, АА4, АА1, АА8, АА11, АА12, АА2 и АА7, бранилаца окривљених, адвоката АБ2, адвоката АБ4, адвоката АБ6, адвоката АБ17, адвоката АБ5, адвоката АБ1, адвоката АБ8, адвоката АБ9, адвоката АБ10, адвоката АБ11, адвоката АБ12, адвоката АБ13, адвоката АБ14, адвоката АБ15 и адвоката АБ18, који су тражили присуство, а у одсуству окривљеног АА3, за кога бранилац изјављује да је болестан, окривљеног АА10, који је обавештен преко огласне табле суда, окривљеног АА5, браниоца адвоката АБ3, који је спречен да дође у суд, адвоката АБ7 и адвоката АБ16, уредно обавештених, дана 17.12.2014. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

УСВАЈАЈУ СЕ жалбе Тужилаштва за организовани криминал, окривљеног АА, окривљеног АА1, окривљеног АА2, браниоца окривљеног АА, адвоката АБ2, браниоца окривљеног АА3, адвоката АБ3, браниоца окривљених АА3 и АА5, адвоката АБ4, браниоца окривљеног АА6, адвоката АБ6, браниоца окривљеног АА4, адвоката АБ5, браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ1, браниоца окривљеног АА7, адвоката АБ8, браниоца окривљеног АА7, адвоката АБ7, браниоца окривљеног АА8, адвоката АА, браниоца окривљеног АА9, адвоката АБ10, браниоца окривљеног АА10, адвоката АБ11, браниоца окривљеног АА11, адвоката АБ12, браниоца окривљених АА11 и АА12, адвоката АБ13, браниоца окривљеног АА13, адвоката АБ13, браниоца окривљеног АА15, адвоката АБ16, браниоца окривљеног АА15, адвоката АБ15, браниоца окривљеног АА14, адвоката АБ17, браниоца окривљеног АА5, адвоката АБ19 и браниоца окривљеног АА2, адвоката АБ18, па се УКИДА пресуда Вишег суда у Београду, Посебног одељења К.По1 бр. 230/10 од 06.12.2013. године и предмет ВРАЋА првостепеном суду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

I

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА, ИЗЈАВЉЕНЕ ЖАЛБЕ И ПОДНЕТИ ОДГОВОРИ

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 230/10 од 06.12.2013. године окривљени АА оглашен је кривим због кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица у подстракавању из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 у вези са чланом 34 и 61 Кривичног законика и кривичног дела прање новца у саизвршилаштву из члана 231 став 2 у вези са ставом 1 у вези са чланом 33 Кривичног законика, окривљени АА3 оглашен је кривим због извршења продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица у подстрекавању из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 у вези са чланом 34 и 61 и кривичног дела прање новца у саизвршилаштву из члана 231 став 2 у вези са ставом 1 у вези са чланом 33 Кривичног законика, окривљени АА6 за кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица у помагању из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 у вези са чланом 35 Кривичног законика, окривљени АА4 за кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица у помагању из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 у вези са чланом 35 Кривичног законика, окривљени АА1, АА8, АА7, АА9, АА10, АА11, АА12 оглашени су кривим због извршења по једног кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица у саизвршилаштву из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 у вези са чланом 33 Кривичног законика, окривљени АА13 због извршења кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 2 у вези са ставом 1 Кривичног законика, окривљени АА15 и АА14 због извршења по једног кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 2 у вези са ставом 1 Кривичног законика, а окривљени АА5 и АА2 због извршења по једног кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 1 Кривичног законика. Побијаном пресудом окривљеном АА је претходно утврђена казна затвора у трајању од 5 година и 6 месеци за кривично дело из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 у вези са чланом 34 и 61, а казна затвора у трајању од 1 године за кривично дело из члана 231 став 2 у вези са ставом 1 у вези са чланом 33 Кривичног законика, па је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 6 (шест) година, окривљеном АА3 претходно је утврђена казна затвора у трајању од 4 године и 6 месеци за кривично дело из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 у вези са чланом 34 и 61 Кривичног законика, а за кривично дело из члана 231 став 2 у вези са ставом 1 у вези са чланом 33 Кривичног законика казна затвора у трајању од 1 године, па је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 5 (пет) година, окривљени АА6, АА4, АА1, АА9 и АА10 осуђени су на казне затвора у трајању од по 3 (три) године, окривљени АА8 и АА7 на казне затвора у трајању од по 4 (четири) године, окривљени АА11 на казну затвора у трајању од 3 године и 6 месеци, окривљени АА12 на казну затвора у трајању од 2 године и 6 месеци, а окривљени АА13 на казну затвора у трајању од 2 године, окривљени АА15 на казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци, окривљени АА14 на казну затвора у трајању од 1 године, а окривљени АА5 и АА2 на казне затвора у трајању од по 6 (шест) месеци. На основу одредбе члана 63 Кривичног законика у изречене казне затвора урачунато је време проведено у притвору и то окривљеном АА од 08.05.2009. до 31.05.2012. године, када му је притвор замењен мером забране напуштања стана уз електронски надзор, окривљеном АА3 од 08.05.2009. до 23.01.2013. године, окривљеном АА6 од 08.05.2009. до 15.10.2009. године, окривљеном АА1 од 08.05.2009. до 24.12.2010. године, окривљеном АА8 од 08.05.2009. до 24.12.2010. године, окривљеном АА9 од 08.05.2009. до 03.11.2010. године, окривљеном АА10 од 09.07.2009. до 05.10.2010. године као и време које је провео у притвору од 10.07.2012. до 06.12.2013. године. На основу одредбе члана 87 Кривичног законика изречена је мера безбедности одузимања предмета и то теретног возила марке “_” рег.ознаке _, прикључно возило цистерна рег.ознаке _ и цистерна рег.ознаке _, власништво фирме “АА3” који предмети су употребљени за извршење кривичних дела. Применом одредбе члана 91 Кривичног законика одлучено је да се одузима имовинска корист и то од окривљених АА, АА3, АА6, АА4, АА1, АА7, АА8, АА9, АА10 у износу од 44.571.903,82 динара, те су окривљени солидарно обавезани да суду уплате наведени износ у року од 30 дана од дана достављања правноснажне судске одлуке, од окривљеног АА11 износ од 2.746.884,00 динара, од окривљеног АА12 износ од 2.746.884,00 динара, од окривљеног АА13 износ од 1.122.876,00 динара, од окривљеног АА15 износ од 716.280,00 динара, од окривљеног АА14 износ од 811.272,00 динара, од окривљеног АА5 износ од 155.568,00 динара и од окривљеног АА2 износ од 210.660,00 динара, те су окривљени обавезани да суду уплате наведене износе и то у року од 30 дана од дана достављања правноснажне судске одлуке. На основу одредбе члана 264 став 3 у вези са чланом 261 став 2 ЗКП обавезани су окривљени да на име трошкова кривичног поступка суду плате износ који ће бити накнадно одређен посебним решењем, а да на име паушалног износа окривљени АА, АА3, АА6, АА4, АА1, АА7, АА8, АА9, АА11, АА12, АА13, АА15, АА14, АА5 и АА2 плате износ од по 20.000,00 динара, а АА10 износ од 5.000,00 динара, све у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења. На основу одредбе члана 422 став 1 тачка 3 ЗКП одбијена је оптужба у односу на окривљеног АА6, АА4, АА1, АА7, АА8, АА9 и АА10 да су извршили кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези са ставом 1 Кривичног законика.

Против наведене пресуде жалбе су изјавили:

- Тужилаштво за организовани криминал, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона и одлуке о кривичним санкцијама, са предлогом да другостепени суд преиначи ожалбену пресуду тако што ће окривљене АА и АА3 огласити кривим и за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 1 Кривичног законика, а потом их узимајући као утврђене изречене казне, осуди на строжије јединствене казне затвора, а да окривљене АА6, АА4, АА1, АА7, АА8, АА9, АА10, АА11, АА12, АА13, АА15, АА14, АА5 и АА2 осуди на строжије казне затвора или да пресуду укине, а предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање;

- окривљени АА, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да другостепени суд уважи жалбу, предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или да донесе пресуду о казни која би била једнака времену које је провео у притвору у трајању од 5 година;

- бранилац окривљеног АА, адвокат АБ2, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да другостепени суд донесе одлуку којом се првостепена пресуда укида због битне повреде одредаба кривичног поступка и повреде кривичног закона, или да преиначи у погледу висине казне која је окривљеном АА изречена, тако што ће му изрећи казну затвора у краћем временском трајању, а у изречену казну правилно урачунати време проведено у притвору и време по мери забране напуштања стана;

- бранилац окривљеног АА3, адвокат АБ3, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде одредаба Кривичног законика, одлуке о кривичној санкцији, мери безбедности и имовинској користи, са предлогом да другостепени суд уважи жалбу, пресуду укине и предмет врати на поновни поступак и одлучивање;

- бранилац окривљених АА3 и АА5, адвокат АБ4, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона, одлуке о кривичној санкцији, одлуке о мери безбедности и о трошковима поступка, са предлогом да другостепени суд преиначи пресуду у погледу квалификације кривичног дела које је окривљеном АА3 стављено на терет и огласи га кривим за кривично дело пореска утаја у помагању из члана 229 Кривичног законика, а изрекне му казну затвора не дуже од две године, да окривљеног АА3 ослободи обавезе солидарног одузимања имовинске користи, да укине меру безбедности одузимања предмета, или да пресуду укине, а предмет врати на поновни поступак и одлучивање, а када је у питању окривљени АА5 да Апелациони суд у Београду преиначи ожалбену пресуду, а окривљеног АА5 ослободи кривичне одговорности;

- бранилац окривљеног АА6, адвокат АБ6, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, одлуке о кривичној санкцији, одлуке о одузимању имовинске користи, одлуке о паушалном износу, одлуке о обавезивању на плаћање трошкова кривичног поступка, са предлогом да другостепени суд преиначи ожалбену пресуду тако што ће окривљеног АА6 ослободити од оптужбе за кривично дело као и за плаћање паушала и трошкова кривичног поступка и солидарне исплате имовинске користи;

- бранилац окривљеног АА4, адвокат АБ5, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, другим одлукама, одлуке о одузимању имовинске користи и о трошковима кривичног поступка, са предлогом да другостепени суд првостепену пресуду укине, а предмет врати на поновно суђење или да је преиначи;

- окривљени АА1, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да другостепени суд преиначи пресуду и ослободи га од оптужбе;

- бранилац окривљеног АА1, адвокат АБ1, због повреде материјалног права, битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о казни, са предлогом да другостепени суд преиначи пресуду и донесе ослобађајућу у односу на окривљеног АА1, или да је укине, а предмет врати на поновно суђење;

- бранилац окривљеног АА7, адвокат др АБ8, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да другостепени суд усвоји жалбу, укине пресуду, а предмет врати на поновно суђење, и то измењеном већу, или да усвоји жалбу и преиначи првостепену пресуду тако што ће окривљеног АА7 огласити кривим за кривично дело из члана 234 став 2 у вези са ставом 1 Кривичног законика и утврдити му казну затвора у краћем трајању, изрећи му условну осуду и одузети имовинску корист у износу од 945.000,000 динара;

- бранилац окривљеног АА7, адвокат АБ7, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да другостепени суд усвоји жалбу, укине пресуду, а предмет врати на поновно суђење, или да усвоји жалбу, преиначи пресуду те окривљеног огласи кривим за кривично дело из члана 234 став 2 у вези са ставом 1 Кривичног законика, утврди му казну затвора у краћем трајању или му изрекне условну осуду, а одузме имовинску корист у износу од 945.000,00 динара;

- бранилац окривљеног АА8, адвокат АА, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, одлуке о кривичној санкцији и о солидарној исплати имовинске користи, трошковима кривичног поступка и паушалног износа, са предлогом да другостепени суд преиначи ожалбену пресуду, окривљеног ослободи од оптужбе, као и солидарне обавезе исплате имовинске користи и плаћања трошкова кривичног поступка и паушала, или да ожалбену пресуду укине, а предмет врати првостепеном суду на поновно суђење;

- бранилац окривљеног АА9, адвокат АБ10, због повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о казни и мери безбедности, са предлогом да другостепени суд преиначи пресуду, окривљеног ослободи одговорности, накнаде имовинске користи као и у погледу мере безбедности, или да пресуду укине, а предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање;

- бранилац окривљеног АА10, адвокат АБ11, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичним санкцијама и о другим одлукама, са предлогом да другостепени суд укине побијану пресуду како би у поновном поступку био у могућности да донесе закониту и правилну одлуку или да пресуду преиначи и окривљени ослободи од оптужбе или да преиначењем окривљеном изрекне блажу кривичну санкцију;

- бранилац окривљеног АА11, адвокат АБ12, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о казни, са предлогом да другостепени суд укине пресуду, а предмет врати на поновно суђење или да је преиначи тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе;

- бранилац окривљених АА11 и АА12, адвокат АБ13, из свих законом прописаних разлога, са предлогом да другостепени суд преиначи ожалбену пресуду, те окривљене ослободи од оптужбе или пресуду укине, а предмет врати првостепеном суду на даљи поступак, или да у смислу одредбе члана 446 ЗКП Апелациони суд у Београду отвори претрес пред другостепеним судом;

- бранилац окривљеног АА13, адвокат АБ14, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и неправилне одлуке о казни и мери безбедности, са предлогом да другостепени суд укине пресуду, а предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или да је преиначи, а окривљеног ослободи од оптужбе;

- бранилац окривљеног АА15, адвокат АБ16, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да другостепени суд окривљеном АА15 изрекне блажу кривичну санкцију, или да укине побијану пресуду, а предмет врати на поновни поступак и одлуку првостепеном суду;

- бранилац окривљеног АА15, адвокат АБ15, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о казни, са предлогом да другостепени суд укине пресуду, а предмет врати првостепеном суду на поновни поступак и одлуку или да пресуду преиначи, а окривљеног осуди за кривично дело из члана 234 став 1 Кривичног законика и изрекне му условну осуду;

- бранилац окривљеног АА14, адвокат АБ17, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о казни и трошковима кривичног поступка, са предлогом да другостепени суд укине пресуду у осуђујућем делу и предмет врати на поновно суђење или да је преиначи, а окривљеног ослободи од кривичне одговорности;

- бранилац окривљеног АА5, адвокат АБ19, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, одлуке о кривичној санкцији и неурачунавању притвора у исту, са предлогом да другостепени суд укине пресуду, а предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или је преиначи тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе јер није доказано да је извршио кривично дело за које је оглашен кривим;

- окривљени АА2, због одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да другостепени суд уважи жалбу, преиначи одлуку у погледу кривичне санкције, тако што ће му изрећи условну осуду, или да пресуду укине, а предмет врати на поновно одлучивање;

- бранилац окривљеног АА2, адвокат АБ18, због одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да другостепени суд преиначи одлуку о кривичној санкцији, те му изрекне условну осуду.

Браниоци окривљеног АА3, адвокат АБ4, окривљеног АА7, адвокат АБ7 и бранилац окривљеног АА10, адвокат АБ11 поднели су суду одговоре на жалбу Тужилаштва за организовани криминал са предлозима да Апелациони суд у Београду исту одбије као неосновану, а да жалбе одбране усвоји.

Тужилаштво за организовани криминал је у поднеску Ктж. бр. 22/14 од 17.09.2014. године изнело мишљење да су наводи жалби окривљених и њихових бранилаца неосновани те да их треба одбити, док другостепени суд жалбу Тужилаштва за организовани криминал треба усвојити.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је одржао јавну седницу дана 15. и 16. децембра 2014. године у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Драгослава Марковића, окривљених АА, АА15, АА6, АА4, АА1, АА8, АА11, АА12, АА2 и АА7, бранилаца окривљених, адвоката АБ2, адвоката АБ4, адвоката АБ6, адвоката АБ17, адвоката АБ5, адвоката АБ1, адвоката АБ8, адвоката АА9, адвоката АБ10, адвоката АБ11, адвоката АБ12, адвоката АБ13, адвоката АБ13, адвоката АБ15 и адвоката АБ18, на којој је размотрио списе, побијану пресуду у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутим у жалбама у смислу одредбе члана 451 став 1 ЗКП, па је имајући у виду жалбене наводе и предлоге, као и одговоре на жалбу бранилаца окривљеног АА3, АА7 и окривљеног АА10, нашао:


Жалбе су основане.

II

РАЗЛОЗИ ЗА УСВАЈАЊЕ ЖАЛБИ И УКИДАЊЕ ПРВОСТЕПЕНЕ ПРЕСУДЕ

1.- разлози који се односе на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 11 ЗКП

По оцени Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, а на шта се основано жалбама окривљених и њихових бранилаца указује, изрека првостепене пресуде је неразумљива. Пре свега, у описима радњи окривљених пропуштено је да се наведе којим поступањем сваког од окривљених понаособ су остварена битна обележја кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 Кривичног законика. Првостепени суд само наводи да су окривљени као одговорна лица искоришћавањем свог положаја и овлашћења прибавили противправну имовинску корист, али не прецизира у чему се састоји то њихово искоришћавање нити на који начин су то извршили.

У изреци првостепене пресуде је, између осталог, наведено да су окривљени „куповали бензин по знатно нижој цени од званичне набавне цене, те га продавали по званичној малопродајној цени“, из чега се не може закључити ни која је била званична набавна цена нити која је малопродајна цена бензина била у том периоду. Управо у вези са тим, основано бранилац окривљеног АА13 адвокат АБ14 указује на страни 8 жалбе да првостепена пресуда не садржи јасне разлоге везано за цену, нити суд образлаже појмове „званична малопродајна и набавна цена нафте“. Из Закона о акцизама, Уредбе о ценама деривата нафте и Правилника произлази да се уписују само највише произвођачке цене, као и начин њиховог формирања, те је нејасно у чему првостепени суд налази противправност поступања окривљених. Првостепени суд је морао да наведе из чега изводи закључак о противправности и како објашњава термине „званична набавна и званична малопродајна цена нафте“, те да утврди тачну разлику у ценама нафтних деривата и прецизира да ли се у томе састоји противправна имовинска корист.

На страни 30 првостепене пресуде наведено је да су окривљени АА и АА3 у критичном периоду подстрекли окривљене да продају 760.505 литара нафтних деривата у вредности од 25.412.835,00 динара при чему је избегнуто плаћање акциза у износу од 27.309.734,55 динара и плаћање пореза на додату вредност у износу од 9.490.062,52 динара, те су тако присвојили 44.571.903,82 динара. Оваква изрека је нејасна с обзиром на то да се из наведеног не види шта заправо представља прибављену противправну имовинску корист. При томе „избегавање плаћања пореза и акциза“ како то првостепени суд наводи у изреци, ако се ради о легално стеченим приходима (а не о продаји на црно), између осталих елемената, представљају елементе кривичног дела пореска утаја, па је навођењем у истој изреци „куповина по нижој цени од званичне набавне цене и продаја по званичној малопродајној цени“ потпуно нејасно у чему се састоји противправна имовинска корист изражена у новцу, да ли у разлици тих цена или у томе што су куповани нафтни деривати, намењени продаји на територији КиМ били ослобођени дажбина (ПДВ и акциза), па продавани по ценама са урачунатим дажбинама на осталој територији Републике Србије. Такође нејасно је и о каквим ценама се ради и чиме је регулисана њихова висина.

На страни 13 и на страни 19 изреке наводи се да је избегнуто плаћање акциза у износу од 27.309.734,55 динара и плаћање пореза на додату вредност у износу од 9.490.062,52 динара, а чијим се простим сабирањем не долази до износа од 44.571.903,82 динара, који се наводи као висина противправна имовинске користи, што управо упућује на закључак да је изрека као таква неодржива.

Такође, изреком првостепене пресуде, на страни 8, окривљени АА3 и АА су оглашени кривим што су искоришћавањем свог положаја и овлашћења у намери да себи прибаве и другим лицима противправну имовинску корист у износу од преко 1.500.000,00 динара предузели радње кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица у подстрекавању. Међутим, оваква изрека по оцени овога суда је нејасна, јер се из таквог диспозитива не може закључити да ли се ради о свршеном кривичном делу или радњама кривичног дела које су остале у припремној фази. Ово с тога што намера није битно обележје овог кривичног дела, па је уношењем намере у поступање окривљених изрека учињена неразумљивом, те је самим тим дошло и до битне повреде одредаба кривичног поступка, а што се основано наводи у жалби адвоката АБ8.

Изрека првостепене пресуде је неразумљива и у делу под тачком 2, на странама 7 и 8, где је наведено да је окривљени АА3 у својству одговорног лица предузећа “АА3”, који је вршио послове управљања и друге послове из делатности правног лица, искоришћавањем свог службеног положаја и овлашћења у намери да себи и другим лицима прибави противправну имовинску корист у износу од преко 1.500.000,00 динара, а у чему га је са умишљајем подстрекао окривљени АА. Оба окривљена су оглашена кривим да су извршили кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица у подстрекавању, а из овакве изреке је потпуно нејасно да ли је окривљени АА3 подстрекнут од стране окривљеног АА или је окривљени АА3 подстрекивао друге окривљене на извршење кривичног дела.

На страни 22 изреке пресуде, када је у питању окривљени АА7, пропуштено је да се наведе висина противправне имовинске користи с обзиром на то да је наведено да је окривљени ишао са тим да прибави противправну имовинску корист у износу од преко 1.500.000,00 динара, а није наведен тачан износ прибављања противправне имовинске користи, што се такође основано у жалбама браниоца овог окривљеног наводи. Ово се односи и на окривљене АА1 и АА8, на шта се основано у жалби браниоца окривљеног АА8 указује.

Неразумљивост изреке првостепене пресуде се огледа и када је у питању одузимање противправне имовинске користи. Првостепени суд утврђује и оглашава кривим окривљене АА и АА3 због прибављања противправне имовинске корист у износу од 44.571.903,82 динара, али истовремено на наведени износ солидарно обавезује и окривљене АА6, АА4, АА1, АА7, АА8, АА9 и АА10, па је из такве изреке нејасно ко је колику противправну имовинску корист прибавио. Такође, првостепени суд је појединачно одредио висину имовинске користи у односу на окривљене АА11, АА12, АА13, АА15, АА14, АА5 и АА2, али се из изреке не може извести закључак да ли ти појединачни износи улазе у целокупан износ противправне имовинске користи од 44.571.903,82 динара.

Бранилац окривљених АА12 и АА11, адвокат АБ13, између осталог, на страни 8 жалбе основано указује на нејасноћу изреке првостепене пресуде везано за радње окривљених истичући да су, иако радње окривљених опредељене у различитим периодима у којима су окривљени наводно поступали, радње окривљених наведене у множини и окривљени су оглашени кривим да су заједно „куповали“, „продавали“ и „прибавили противправну имовинску корист“.


2.- разлози који се односе на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП

Основано се жалбама окривљених, али и њихових бранилаца указује на то да је првостепена пресуда донета уз битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП, налазећи да је изрека пресуде неразумљива, противуречна сама себи, да су разлози пресуде противречни изреци, а да о појединим деловима диспозитива пресуде нису ни дати разлози у образложењу, нити разлози о чињеницама које су предмет доказивања, што управо чини пресуду неодрживом, а истовремено се таква пресуда није могла ни испитати с обзиром да образложење о чињеницама које су предмет доказивања не постоје.


2.1. - Питање одговорног лица

Основано се жалбама бранилаца окривљених АА3, АА11 и АА12, АА1 и АА9 истиче да су нејасни разлози дати у првостепеној пресуди везани за појам одговорног лица, тачније, својство окривљених. Наиме, првостепени суд је у овој кривично-правној ствари пропустио да на несумњив начин утврди да ли окривљени имају својство одговорних лица у смислу одредбе члана 112 став 5 Кривичног законика, а која чињеница је предмет доказивања. Првостепени суд није ни дао разлоге у односу на сваког окривљеног понаособ, које су радње окривљени у предузећима предузимали, односно којим актима и на које радње су били овлашћени, да би се могло говорити о својству одговорног лица. Суд се у току поступка није бавио конкретним радњама које су окривљени у предузећу предузимали, а поготово ако се има у виду измена Кривичног законика до које је у међувремену дошло када се ради о дефинисању појма „одговорног лица“ у члану 112 став 5 Кривичног законика који искључује могућност да власник предузећа самом том чињеницом буде одговорно лице, већ је одредбом члана 112 став 5 Кривичног законика прописано да се одговорним лицем у правном лицу сматра оно лице које на основу закона, прописа или овлашћења врши одређене послове управљања, надзора или друге послове из делатности правног лица, као и лице којем је фактички поверено обављање тих послова. Да би се могло радити о „фактичком поверавању“ мора да буде наведено ко, када и на који начин је окривљеном поверио обављање послова, а није довољно навести само законски текст. Примера ради, у односу на окривљеног АА1 је наведено да је „лице коме је фактички поверено обављање послова“ али нигде у образложењу првостепени суд не објашњава на основу чега је извео тај закључак и чиме је доказано да су му биле фактички поверене радње.


2.2. - Питање саучесништва

Питање саучесништва је остало неразјашњено у односу на све окривљене, а суд је о томе пропустио да наведе разлоге у образложењу пресуде. Наиме, окривљени АА и АА3 су оглашени кривим као подстрекачи, окривљени АА6 и АА4 као помагачи, а окривљени АА1, АА8, АА10, АА11 и АА12 као саизвршиоци, а да првостепени суд не анализира нити наводи разлоге везано за појам саучесништва, а што је био у обавези тим пре што саучесници одговарају у границама свог умишљаја (саизвршиоци и у границама нехата).


2.2а. - Подстрекавање

Окривљени АА и АА3 су оглашени кривим због извршења кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица у подстрекавању из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 у вези са чланом 34 и 61 Кривичног законика.

Међутим, првостепени суд пропушта да изнесе јасне разлоге на основу чега закључује да су окривљени подстрекивали друге окривљене, и на који начин. Наиме, радња подстрекавања може бити свака радња како наговарање, тако и неке форме принуде, може бити остварено вербалним путем, али исто тако и на друге начине као што су конклудентне радње, али што свакако мора бити и доказано како би се уопште могло говорити о подстрекавању као облику саучесништва. Неопходно је да је предузета радња која је подобна да код подстрекнутог створи одлуку да изврши кривично дело, а из образложења пресуде се не може закључити, нити утврдити на основу чега је првостепени суд извео овакав закључак.

Управо у вези са тим бранилац окривљеног АА3, адвокат АБ4, основано указује на то да када се предузимају радње подстрекавања мора бити наведено како су те радње извршене, да ли су пресудно утицале на оног који је подстрекнут да заиста формира вољу да изврши кривично дело, о чему суд у образложењу не даје разлоге.

У погледу подстекавања као облика саучесништва у кривичном делу, што представља умишљајно стварање и учвршћивање одлуке код другог лица о извршењу кривичног дела, према оцени овог суда, на шта се основано жалбама указује, у образложењу пресуде нису дати разлози који се односе ни на радње подстрекавања нити на утицај радњи подстрекавања од стране АА и АА3 на одлуке окривљених АА8, АА1, АА7, АА9 за извршење кривичних дела.

Истовремено, када је у питању облик саучесништва - подстрекавање изрека првостепене пресуде је неразумљива и на страни 9 под тачком 3, у ком делу се наводи да су "окривљени АА и АА3 у периоду од септембра 2008. године до децембра 2008. године на територији АП Косово и Метохија, способни да схвате значај својих дела и управљају својим поступцима, свесни забрањености својих радњи, хтели њихово извршење, по претходном договору са умишљајем подстрекнути од стране окривљених АА и АА3”. Ово с тога што је, по налажењу овог суда, потпуно неразумљиво како су окривљени сами себе подстрекли, а што и браниоци у жалбама указују.

2.2б. - Помагање

Окривљени АА6 и АА4 су изреком првостепене пресуде и то ставом II тачком 1 оглашени кривим да су извршили по једно кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица у помагању из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 у вези са чланом 35 Кривичног законика и то тако што су са умишљајем помогли окривљеном АА3 да као одговорно лице власник и директор предузећа “АА3” искоришћавањем свог положаја и овлашћења прибави себи и другим лицима противправну имовинску корист у износу од преко 1.500.000,00 динара.

Међутим, првостепени суд ни када је у питању овај облик саучесништва не даје разлоге у образложењу пресуде. По налажењу другостепеног суда сама чињеница да су окривљени управљали возилима - цистернама које су превозили спорне нафтне деривате, који су предмет оптужења, не може сама за себе да говори да су помогли окривљеном АА3. Наиме, да би могло бити речи о помагању неопходно је да буду испуњени услови; да постоји радња помагања, да се помагање врши у односу на одређено лице и у односу на основна обележја кривичног дела и да се то чини са умишљајем. Умишљај помагача овде окривљених АА6 и АА4 мора да обухвати поред чињенице да својим радњама доприноси остварењу кривичног дела окривљеног АА3 и све стварне околности кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица, а о чему у првостепеној пресуди нема разлога, те правилност закључка првостепеног суда у конкретном случају није ни могла бити испитана.

Приликом доношења одлуке, првостепени суд је морао да има на уму да се као помагање у извршењу кривичног дела сматра нарочито давање савета или упутстава како да се изврши кривично дело, стављање учиниоцу на располагање средстава за извршење кривичног дела, стварање услова или отклањање препрека за извршење кривичног дела, као и унапред обећано прикривање кривичног дела, учиниоца, средстава којима је кривично дело извршено, трагова кривичног дела и предмета прибављених кривичним делом, те да ценећи утврђене чињенице у току поступка изведе правилан закључак и наведе јасне разлоге за то.


2.2в. - Саизвршилаштво и постојање претходног договора

Првостепени суд налази да су окривљени АА1, АА8, АА10, АА11 и АА12 поступали као саизвршиоци у извршењу кривичних дела, и то по претходном договору, с тим што пропушта да да јасне и аргументоване разлоге на основу којих чињеница и доказа је закључио да је постојао претходни договор. У прилог чињеници да је учињена битна повреда одредаба кривичног поступка те да недостају разлози за одлучне чињенице иде и то што првостепени суд не даје разлоге везано за постојање заједничког умишљаја на страни окривљених, нити договора, нити наводи из чега закључује да су окривљени поступали као саизвршиоци. Да би могло да дође до примене одредбе члана 33 Кривичног законика, првостепени суд мора тачно да утврди у чему се састоје радње извршења кривичног дела у односу на сваког учесника понаособ, односно да утврди у чему се састоји заједничко саучествовање сваког од окривљених у извршењу кривичних дела, јер се у противном ова законска одредба не може применити.

Да би се радило о саизвршилаштву неопходно је да су окривљени остваривали заједничку одлуку да изврше предметна кривична дела, која чињеница се у току поступка утврђује, а првостепени суд за наведено мора да да јасне и аргументоване разлоге, како би се уопште могао испитати закључак првостепеног суда.

Питање претходног договора основано жалбама побијају и браниоци окривљених АА11 и АА12, АА10, окривљеног АА15 као и АА14 указујући да према стању у списима претходног договора није ни било, нити суд везано за то даје јасне и аргументоване разлоге. Такође, бранилац окривљеног АА10 указује у својој жалби да је окривљени АА5 током поступка негирао извршење кривичног дела и било какав претходни договор са АА10, а да првостепени суд, без обзира на то, у вези са чињеницом претходног договора, није дао ниједан једини разлог, из ког разлога овај суд налази да је учињена битна повреда одредаба кривичног поступка. Такође, у жалби браниоца адвоката АБ13 се указује да се у изреци побијане пресуде не наводи ни ко, ни где, ни када, ни са ким је постигао претходни договор, а да би постојање договора свакако било од утицаја на оцену виности окривљених АА11 и АА12. Када се имају у виду наведени жалбени наводи, првостепена пресуда је у овом делу неодржива с обзиром на то да суд везано за свој закључак о постојању договора не даје било какве разлоге како би се правилност закључка могао уопште и испитати.


2.2г. - Умишљај

Браниоци окривљених основано споре и умишљај на страни окривљених, с обзиром на то да првостепени суд у односу на питање виности не даје разлоге. Наиме, првостепени суд, када је у питању облик виности са којима су окривљени поступали, на страни 130 у пасусу 2, наводи да је утврдио да су сви оптужени поступали са директним умишљајем, да су сви били свесни свога дела и хтели његово извршење при чему је суд имао у виду да њихова намера да себи или другоме прибави противправна имовинска корист код кривичних дела против имовине не може постојати без директног умишљаја као облика кривице а да су код осталих кривичних дела за које је суд окривљене огласио кривим и осудио по закону оба елемента умишљај и воља били на највишем нивоу.

Међутим, овакви разлози првостепеног суда се не могу прихватити, јер није довољно само констатовати да су окривљени кривична дела извршили са директним умишљајем и цитирати законску одредбу, већ је неопходно дати и разлоге везано за свој став. Првостепени суд је пропустио да образложи на основу чега изводи закључак да су окривљени кривична дела извршили са умишљајем као обликом виности, дакле да је у психичком односу окривљених био присутан свесни и вољни елемент. Такође, суд није водио рачуна о томе да кривица подразумева и свест окривљених да су њихова дела забрањена, а када се имају у виду одбране окривљених то је првостепени суд морао ценити да ли су били свесни да су њихове радње забрањене. Првостепени суд није чак ни индивидуализовао облик виности на страни окривљених, већ је уопштено на страни 130 дао ту оцену, што је неприхватљиво, јер сваки окривљени одговара у оквиру свог умишљаја, а што се у току поступка утврђује и зато суд мора да да јасне и аргументоване разлоге како би се правилност таквог закључка уопште могао и испитати.

Бранилац окривљеног АА10, адвокат АБ11 основано у жалби указује да ожалбена пресуда не садржи разлоге у погледу умишљаја окривљеног АА10, изузев констатације да је исти био свестан значаја својих дела и свестан својих поступака и забрањености својих радњи и да је хтео извршење кривичног дела али да је у вези са тим потпуно необјашњиво на страни 89 у петом пасусу образложења пресуде где првостепени суд цитира исказ сведока СС који се у том својству изјашњава да је окривљени АА10 био у потпуности свестан радњи које је предузимао.

Такође, бранилац окривљеног АА13 основано указује да је оцена кривице окривљеног погрешна, сумарна без ваљане оцене свих околности на основу чега би суд морао да донесе правилну одлуку, тим пре што на бази свих околности и чињеница које су у току поступка изведене окривљени није имао сазнања да се ради о гориву које је било намењено за Косово.

Основано се и жалбом браниоца окривљеног АА14 указује на то да је нејасно на основу чега суд закључује да је окривљени поступао са директним умишљајем, јер нису ни наведени разлози о чињеницама који су предмет доказивања нити је суд дао разлоге о томе да ли је окривљени АА14 показао да има јасну представу о томе да је гориво легално стављено у промет или не и то у време либерализације увоза. Када је у питању поступање окривљених са умишљајем основано се жалбом браниоца окривљеног АА5, адвоката АБ19 указује да је првостепени суд у погледу умишљаја извео погрешан закључак, јер суд не конкретизује умишљај окривљених, већ га образлаже у склопу свих окривљених заједно.

Када се имају у виду жалбени наводи бранилаца, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је мишљења да је првостепени суд неприхватљиво сумарно извео закључак да су окривљени поступали са директним умишљајем, јер је умишљај индивидуално одређена компонента виности и кривице које морају бити наведене понаособ за сваког окривљеног, а она не може бити заједничка како то првостепени суд наводи, из ког разлога је уважавајући жалбене наводе другостепени суд нашао да и у том делу пресуде недостају разлози о одлучним чињеницама, што је довело до битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП.


2.3. - Оцена доказа

У првостепеној пресуди изостала је суштинска анализа и оцена веродостојности изведених доказа и њихова међусобна повезаност у односу на утврђивање одлучних чињеница које су од одлучујућег значаја за пресуђење у овој кривично правној ствари, као и реална процена значаја сваког појединачног доказа, уз јасно назначење која чињеница је на основу којег доказа и из којих разлога утврђена или неутврђена, као и оцена веродостојности доказа у склопу одбрана окривљених, уз јасно и непротивуречно навођење зашто се на исказани начин оцењују одбране окривљених, односно зашто их прихвата или не.

  Браниоци окривљених, па и сами окривљени основано у жалбама указују на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП, с обзиром на то да пресуда нема уопште разлога, нити су наведени разлози о чињеницама које су предмет доказивања. Због овакве битне повреде одредаба кривичног поступка укидање првостепене пресуде је такође било нужно.

Наиме, првостепени суд у образложењу пресуде цитира изведене доказе, те тако на страни 83, у пасусу другом, наводи да је извршио увид у све писане доказе, комплетан доказни материјал, испитао сведоке СС12, СС17, СС14, СС13, СС15, СС16, СС, извршио увид у исказе сведока СС11 и СС18, испитао сталног судског вештака за економско-финансијску област и судског вештака машинске струке, извршио увид у њихове писане налазе и мишљења, извео доказе преслушавањем пресретнутих телефонских комуникација, па је савесном оценом изведених доказа појединачно, скупа и у узајамној вези утврдио чињенично стање. Међутим, вршећи анализу изведених доказа на странама 125 до 127, првостепени суд наводи зашто не прихвата одбране окривљених, како цени делимична признања одређених окривљених, налаз и мишљење судског вештака, али пропушта да у смислу одредбе члана 428 тачка 8 ЗКП одређено и потпуно изнесе које чињенице и из којих разлога узима као доказане или недоказане, не дајући при томе нарочиту оцену веродостојности противуречних доказа, не наводећи којим разлозима се руководио при решавању правних питања.

По оцени Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, а имајући у виду наведено, првостепени суд је био у обавези да да анализу доказа, да изведене доказе доведе у везу са утврђеним чињеничним стањем, па је пропуштањем наведеног учинио битну повреду одредаба кривичног поступка, на коју је жалбама, како је то већ речено, основано указано.

С тим у вези, првостепени суд је приликом набрајања изведених доказа навео да је саслушао и сведока СС13, али у образложењу пресуде не постоји анализа његовог исказа, нити се може закључити да ли дати исказ првостепени суд цени као веродостојан, да ли га прихвата или не, а што је био у обавези.

Управо у вези са наведеном битном повредом одредаба кривичног поступка, окривљени и њихови браниоци основано указују на то да првостепена пресуда не садржи образложење о кључним околностима које оправдавају осуду, те тако бранилац окривљеног АА14 наводи да првостепени суд само указује на шта се изјаснио окривљени АА14, али да није оповргао његову одбрану (на страни 79 образложења првостепене пресуде), те да првостепени суд не објашњава, нити анализира које су то кључне чињенице утврђене, а које би могле довести у везу радње окривљеног са постојањем кривичног дела.

Такође, бранилац окривљеног АА15 у својој жалби на страни 3 основано указује да првостепени суд није ценио одбрану окривљеног АА15, као и да је погрешно интерпретирао одбрану на странама 77 и 78 пресуде и навео да је окривљени АА15 у потпуности признао извршење кривичног дела, а на страни 78 у трећем и четвртом пасусу навео “да је на главним претресима у више наврата износећи одбране окривљени поновио оно што је рекао код истражног судије, с тим што је појаснио да је од оптуженог АА3 запримио одређене количине горива и то 10, 16. и 24. децембра 2008. године, а да је накнадно рекао да пошиљку од 10. децембра одбио”, које чињенице, по оцени одбране окривљеног, образложење пресуде и дате разлоге чине неразумљивим јер су контрадикторни и са записницима који постоје у списима, тим пре што окривљени није изнео одбрану како је то првостепени суд ценио.

Основано одбрана окривљених указује и на то да првостепени суд не само што је погрешно интерпретирао одбране окривљених, него је наведеним прекршио и обавезу прописану чланом 16 став 2 ЗКП, којом је између осталог прописано да је суд дужан да непристрасно оцени изведене доказе и да на основу њих са једнаком пажњом утврди чињенице које терете или иду у корист окривљеном, а да пресуду може засновати само на чињеницама у чију је извесност уверен. Међутим, првостепени суд је пропустио да наведе разлоге зашто одређене доказе треба да прихвати, зашто не, које делове исказа сведока прихвата, а које не, као и због чега прихвата или не прихвата одређене одбране у вези са другим изведеним доказима.

Првостепени суд је у смислу одредбе члана 419 ЗКП био у обавези да савесно оцени сваки доказ појединачно и у вези са осталим доказима изведе закључак о извесности постојања одређене чињенице односно да донесе закључак да ли је нека доказана или не, јер само набрајање доказа који су у току поступка изведени није довољна да би се могла донети осуђујућа пресуда. Првостепени суд приликом оцене доказа наводи да је анализирао и пресретнуте телефонске разговоре, који су изведени на главном претресу, међутим у образложењу пресуде не наводи ниједан једини релевантан податак из тих пресретнутих разговора, нити наводи шта је из таквих разговора утврђено, осим у делу који се односи на појединачне превозе нафтних деривата.

У вези са учињеном битном повредом одредаба кривичног поступка основано браниоци истичу у жалбама везано за сведочење СС, указујући на то да првостепени суд не конкретизује, нити образлаже део исказа сведока СС који јесте, а који није, по оцени суда прихватљив, већ само наводи да се такав контрадикторан исказ у односу на изведене доказе уклапа у једну логичку целину и да није у супротности са утврђеним чињеничним стањем. Такође, бранилац окривљених АА11 и АА12 основано указује на то да искази већег броја сведока, који су испитани на главном претресу дана 21.10.2013.године, нису наведени у образложењу пресуде, а суд би требало да одлучује на основу доказа који су изведени на главном претресу. С тим у вези основано бранилац – адвокат АБ13 указује да су на наведеном главном претресу испитани сведоци СС1, СС2, СС6, СС7, СС8, а да у образложењу пресуде нема анализе наведених исказа, те се и по оцени овог суда стиче утисак да наведени сведоци нису испитани у току поступка и да на њима судска одлука није ни заснована. У вези са тим не може се прихватити образложење првостепеног суда на страни 88 у ставу 4 да су цењени искази сведока СС3, СС4, СС5, СС2, СС6, СС7 и СС8 који су у потпуностии потврдили наводе из оптужнице а у погледу испоруке нафте и нафтних деривата, начина резервације и преузимања истих од стране оних привредних субјеката који су тако и у оптужници представљени, с обзиром да оваква анализа исказа апсолутно не говори у прилог томе да је првостепени суд наведене исказе довео у везу са радњама окривљених како им је то стављено на терет. Да би се могла испитати правилност закључка, али и сама оцена исказа испитаних сведока, првостепени суд је по мишљењу овог суда морао да на детаљан и јасан начин цени исказе и да управо такве доведе у везу не са самим чињеницама које су можда међу странкама и неспорне, већ управо са радњама који се окривљенима стављају на терет.

Када је у питању оцена исказа сведока, првостепени суд такође на страни 90 образложења ценећи исказ сведока СС9 налази да је сведок изменио исказ у делу који се односи на улогу окривљеног АА9 али га није прихватио налазећи да је управљена на умањење одговорности окривљеног АА9, те тако без даљег упуштања у наведени исказ и противуречности таквог исказа не врши његову даљу анализу нити наводи којим другим доказима је такав исказ доведен у питање и зашто је за суд неприхватљив.

У погледу налаза и мишљења судског вештака, првостепени суд је само цитирао садржину налаза и мишљења судског вештака ВВ, али није извршио садржајну и суштинску анализу и оцену наведеног доказа, нити га је довео у везу са другим доказима и утврђеним чињеницама, а на шта је био обавезан у смислу одредбе члана 419 став 2 ЗКП.

Браниоци окривљених основано указују на нејасноћу првостепене пресуде када су у питању оцене одбрана окривљених АА3, АА6, АА4, АА7, АА13, АА15, АА14, АА5 и АА2 и то одређена признања, јер првостепени суд пре свега наводи да је у питању признање, односно делимично признање, али су таква признања, како то третира првостепени суд, непотпуна и противуречна изведеним доказима. По мишљењу другостепеног суда, првостепени суд је пропустио да има у виду чињеницу да је неопходно, да би признање било потпуно и да би се као такво могло ценити, те да би се на основу њега могла донети и осуђујућа пресуда, да окривљени у потпуности прихвате како радње које су им стављене на терет, тако и висину прибављене противправне имовинске користи, што у овом конкретном случају није.

Изрека првостепене пресуде је противуречна датим разлозима и у делу који се односи на окривљене АА11 и АА12. Наиме, на страни 27 пресуде окривљени су оглашени кривим да су као одговорна лица која су вршила послове управљања и надзора у предузећу „АА7“ и то АА11 као оснивач и власник до 31.11.2008. године, а окривљени АА12 као оснивач и власник од 01.12.2008. године, док у образложењу пресуде на страни 125 првостепени суд, везано за наведене радње окривљених, утврђује да је окривљени АА12 оснивач предузећа „АА8“, а окривљени АА11 предузећа „АА5“. Истовремено, основано се жалбом браниоца окривљених указује на то да новембар месец нема 31 дан, па је нејасан закључак суда да је окривљени био оснивач и власник предузећа до 31.11.2008. године.


3.- разлози који се односе на непотпуно утврђено чињенично стање из члана 440 ЗКП

Основано се поднетим жалбама указује да је чињенично стање остало непотпуно утврђено, што првостепену пресуду чини неодрживом.

Наиме, образложење првостепене пресуде мора бити јасно, разумљиво и потпуно, те је првостепени суд морао да утврди чињенице и да образложи зашто сматра да је правна релевантна чињеница доказана, односно недоказана. Чињенично стање које суд утврђује треба да представља резултат изведених доказа, а код осуђујуће пресуде, што је у конкретном случају реч, се морају утврдити сви елементи кривичног дела за које су окривљени осуђени, али и други елементи у вези са изрицањем кривичне санкције.

Првостепена пресуда не садржи ваљано образложење јер је само препричан ток доказног поступка, изнета је садржина оптужбе, одбрана, доказног материјала и садржина чињеничног стања који суд сматра утврђеним. Међутим, неопходно је било да се наведе садржајни резултат изведених доказа, да се да њихова оцена, а нарочито да се наведу искази сведока, поготово уколико су искази сведока различити и противуречни. Првостепени суд је морао да изведе све доказе, а потом да изврши анализу изведених доказа, изложи резултате до којих је дошао том анализом и на довољно јасан и прегледан начин искаже везу појединих доказних резултата и оцену доказаности, односно недоказаности појединих чињеница а што је првостепени суд у конкретном случају пропустио да учини. Суд јесте навео доказе који су изведени на главном претресу, али не све, пропустио је да наведе шта произилази из ког доказа и да наведе којим доказима је суд поклонио веру, а којима није. Оцена доказа се заправо састоји у томе што суд даје оцену којим доказима је поклонио веру и због чега, а којим није поклонио веру, те се у овом делу образложења пресуде требало расправити и друга чињенична питања, тачније, суд је требао да да разлоге да ли се упустио у утврђивање одређених чињеница или није и зашто није, као и зашто је одбио одређене предлоге за извођење доказа, а што првостепени суд није учинио. Чињенично стање се не може свести на изреку пресуде, с обзиром на то да изрека пресуде представља само супстрат шире утврђеног чињеничног стања.

Окривљени АА3 је између осталог оглашен кривим и због тога што је ангажовао камионе, цистерне предузећа “АА10” ДОО који су из Аустрије довезли три цистерне базног уља, али суд без обзира на то што окривљени у својој одбрани негира овакве наводе, не проверава дату одбрану и у току поступка није саслушао ни овлашћеног представника, нити власника предузећа “АА10” на околност да ли је окривљени ангажовао камионе из наведеног предузећа.

Изреком првостепене пресуде окривљени АА7 је оглашен кривим због извршења кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 Кривичног законика, и то тако што је по инструкцијама добијеним од оптуженог АА вршио ускладиштење нафтних деривата у својим резервоарима, а потом вршио продају нафтних деривата бензинској пумпи “АА5” и “АА6” из _ купујући нафтне деривате по знатно нижој цени од званичне, а продавао их по званичној малопродајној цени наведеним пумпама, те је тако прибавио противправну имовинску корист у износу од преко 1.500.000,00 динара. Браниоци окривљеног АА7 основано у жалби указују на то да се неразумљивост изреке, али и погрешног и непотпуно утврђеног чињеничног стања огледа у томе да у изреци првостепене пресуде није одређен тачан износ прибављене имовинске користи, нити у образложењу пресуде има речи о томе.

С тим у вези, првостепени суд, без обзира на налаз и мишљење судског вештака, који како првостепени суд наводи прихвата као логичан, јасан и дат у складу да правилима струке, изводи закључак да је окривљени АА7 прибавио имовинску корист у износу преко 1.500.000,00 динара иако је према налазу и мишљењу судског вештака окривљени прибавио себи имовинску корист у износу од 945.000,00 динара. Наведени закључак првостепеног сада, а када се има у виду чињенично стање, се не може прихватити, јер да би се радило о кривичном делу из члана 234 став 3 увези са ставом 1 Кривичног законика неопходно да се утврди имовинска корист у висини преко 1.500.000,00 динара. Битно је да се разјасни и да се утврди тачна висина имовинске користи, јер је висина противправне имовинске користи у конкретном случају квалификаторна околност и од исте зависи и правна квалификација овог кривичног дела, а на шта се основано и жалбом браниоца окривљеног АА7 указује. Везано за радње окривљеног АА7, првостепени суд је пропустио да правилно утврди чињенично стање везано за пословање његовог предузећа „АА4“ са бензинском пумпом „АА5“ и „АА6“. Наиме, суд прихвата налаз и мишљење судског вештака, али при том пропушта да цени чињеницу да је управо судски вештак на главном претресу објаснио да је на основу расположиве документације и других података утврдио да је окривљени АА7 прибавио имовинску корист само себи, односно свом предузећу “АА4”, а не другим лицима, те да није продавао гориво бензинским пумпама “АА5” и “АА6”, из чега је потпуно нејасно на основу чега првостепени суд, без обзира на такав налаз и мишљење судског вештака, утврђује и окривљеног оглашава кривим што је вршио продају нафтних деривата бензинској пумпи “АА5” ДО и “АА6”.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење налази да је непотпуно утврђено чињенично стање и када су у питању окривљени АА11 и АА12 пре свега када се има у виду веза између предузећа “АА7” и бензинских пумпи “АА5” и “АА8”. Првостепени суд окривљене оглашава кривим да су као одговорна лица вршила послове управљања и надзора у предузећу “АА7”, а потом прихвата да су на својим бензинским пумпама “АА8” у Београду и “АА5" у аа, предузели радње кривичног дела за које их је огласио кривим. Међутим, нејасно је на основу којих доказа првостепени суд изводи закључак да су окривљени као власници и одговорна лица у предузећу “АА7” вршили продају нафтних деривата на својим бензинским пумпама “АА8” када се из списа предмета не може довести у везу предузеће “АА7” са пумпама “АА5” и “АА8” као ни са самим положајима окривљених АА11 и АА12 у наведеном предузећу, а што је првостепени суд морао у образложењу пресуде да утврди и да да јасне и аргументоване разлоге за то.

Када је у питању непотпуно утврђено чињенично стање у односу на ове окривљене везано и за њихову одговорност, тачније да је нејасно из образложења пресуде на основу чега првостепени суд налази да су окривљени одговорна лица у предузећу “АА7”. Наиме, суд из исказа сведока СС13 утврђује да су окривљени одговорна лица у наведеном предузећу што је по оцени Апелационог суда неприхватљиво. Првостепени суд везано за својство окривљених у предузећу цитира решење АПР из 2005. године и из њега утврђује одређене чињенице које се тичу периода из 2008. године, што је неприхватљиво. Поставља се питање како неком одлуком или актом из 2005 године суд доказује чињенице после тог периода. Првостепени суд је био у обавези да прибави извод из АПР након критичног периода како би могао утврдити у ком својству и у ком периоду су окривљени били одговорна лица у предузећу “АА7”, што се основано жалбом адвоката АБ13 указује.

Осим што првостепени суд није утврдио својства окривљених, суд није утврдио чињенично стање нити је довео у везу предузеће “АА7” са радњама овог кривичног дела и поступањем окривљених. Суд наводи да је предузеће “АА7” власник бензински пумпи „АА8“ у Београду и „АА5“ у Звезду, али за то не наводи ни доказе нити објашњава на основу чега је то утврдио. Везано за власништво бензинске пумпе „АА5“ у аа, првостепени суд цитира исказ сведока СС12, али сама чињеница да је окривљени АА11 власник пумпе не може сама за себе говорити да је окривљени извршио и кривично дело које му је стављено на терет, поготово када се има у виду да су окривљени и сведок СС13 навели да је окривљени пумпе давао у закуп, а да сами сведоци СС12 и СС13 нису навели да је окривљени АА11 учествовао у пословању на бензинској пумпи.

Чињенично стање у односу на окривљеног АА13 је остало погрешно и непотпуно утврђено. Наиме, окривљени је оглашен кривим због извршења кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 2 у вези са ставом 1 Кривичног законика, и то тако што је по претходном договору са окривљенима АА и АА3 на својој бензинској пумпи куповао безоловни моторни бензин БМБ 95 и моторни бензин МБ 95 у количини од 93.573 литара по знатно нижој цени од званичне набавне цене. У образложењу пресуде везано за овог окривљеног првостепени суд наводи да је чињенице везане за испоруку нафте и нафтних деривата утврдио из писане документације, снимљених разговора, налаза и мишљења судског вештака. Међутим, управо из налаза и мишљења судског вештака који је суд како је навео у образложењу прихватио, произлази да је купљена количина везано за окривљеног АА13 70.546 литара, па је нејасно на основу чега првостепени суд у изреци пресуде под IV тачка 2 наводи и оглашава кривим окривљеног за износ од 93.573 литара бензина. Првостепени суд у односу на овог окривљеног није потпуно утврдио чињенично стање везано за количину нафтних деривата. Такође, првостепени суд не наводи на основу чега изводи закључак да је предузеће “АА9” које је власништво окривљеног АА13 пословало са предузећем “АА1” ДОО, а што је био у обавези, поготово када наведено није поткрепљено ни налазом и мишљењем судског вештака. Бранилац у жалби основано указује и на контрадикторност у закључку првостепеног суда везано за начин плаћања. На страни 86 првостепени суд наводи „да су неки од стварних купаца робу плаћали готовински (АА5, АА8, АА9) а потом изводи закључак да је окривљени АА13 нафтне деривате плаћао искључиво преко рачуна. Када се има у виду да је окривљени власник предузећа „АА9“ овакав навод првостепеног суда је неразумљив, јер је нејасно да ли је окривљени плаћао нафтне деривате готовински или преко рачуна.

Окривљени АА8 и АА1 су оглашени кривим што су према наводима оптужног акта сачињавали фалсификовану пословну документацију о промету нафтних деривата предузећа “АА”. Везано за наведену тачку (страна 19 изреке првостепене пресуде) првостепени суд не наводи на основу којих доказа је извео закључак да су окривљени сачињавали фалсификовану пословну документацију, када се има у виду пре свега одбрана окривљених, и то одбрана окривљеног АА1 који је навео да није сачињавао никакву фалсификовану документацију, већ да је радио одношење налога за пренос у банку. Истовремено, судски вештак се на главном претресу дана 30.05.2012. године изјаснио везано за наведено предузеће “АА” да је промет робе преко наведеног предузећа пратила комплетна документација која је законом прописана, фактура, отпремница, пријемница, складишница, сертификат о квалитету робе, те да се не може рећи да је било нелегалне трговине, односно да се ради о нелегалним фактурама. Када се има у виду наведено, из датог образложења првостепеног суда остаје нејасно на основу чега је суд закључио да су окривљени предузимали радње како је то описано у диспозитиву првостепене пресуде, а да предходно није одредио графолошко вештачење везано за фалсификоване фактуре. Такође, основано се у жалби браниоца окривљеног АА8 указује да се у оптужници и изреци побијане пресуде наводи пословни однос између предузећа „АА“ доо и „АА1“ - као добављача, док се у образложењу пресуде на страни 91 наводи и предузеће „АА2“, тако да је образложење у том делу противуречно са изреком и чињенично стање је неправилно утврђено. Чињенично стање је неправилно утврђено и у делу да ли је у овом случају било промета и нафтних деривата дизел „D2“ и „Euro dizel“ или искључиво бензина типа МБ 95 и БМБ 95, а што се такође основано у жалби указује.


4.- разлози који се односе на повреду кривичног закона из члана 439 став 1 тачка 3 ЗКП у односу на одлуку о одузимању имовинске користи

Првостепени суд на основу одредбе члана 91 Кривичног законика одузима имовинску корист и то од окривљених АА, АА3, АА6, АА4, АА1, Драгана АА7, АА8, АА9, АА10 у износу од 44.571.903,82 динара, од окривљених АА11 и АА12 износ од по 2.746.884,00 динара, од окривљеног АА13 износ од 1.122.876,00 динара, од окривљеног АА15 износ од 716.280,00 динара, од окривљеног АА14 износ од 811.272,00 динара, од окривљеног АА5 износ од 155.568,00 динара и од окривљеног АА2 износ од 210.660,00 динара. У образложењу првостепене пресуде, везано за наведену одлуку, на страни 137 првостепени суд наводи да је висину противправне имовинске користи коју су окривљени прибавили предузимањем кривично правних радњи суд утврдио из налаза и мишљења судског вештака економско-финансијске струке, а који је у том делу у целости прихватио као јасан, логичан и дат у свему у складу са правилима струке, као и на основу других доказа који су изведени у току поступка, а који су прихваћени, и које суд неће ближе образлагати.

Међутим, осим што је оваква изрека неразумљива (о чему је било речи у делу образложења ове пресуде под тачком 1), када је у питању одлука о одузимању имовинске користи, недостају и разлози о одлучним чињеницама које су предмет доказивања, па се основано жалбама бранилаца окривљених указује на то да је када је у питању одлука о противправно имовинској користи и њеном одузимању првостепени суд учинио повреду кривичног закона.

Бранилац окривљеног АА4, адвокат АБ5 основано указује на то да је нејасно како су утврђене битне чињенице и чињенично стање везано за одузимање противправне имовинске користи, јер је нејасно на основу чега је првостепени суд донео одлуку да су окривљени прибавили имовинску корист на коју су обавезани, нити о томе даје разлоге у првостепеној пресуди. Управо одбрана окривљених указује на то да одузимање имовинске користи има за циљ да се од учиниоца кривичног дела одузме конкретна корист прибављена извршењем дела, те бранилац окривљеног АА4 указује да је у вези са тим потпуно нејасно због чега је окривљени АА4, поступајући према наводима оптужног акта као помагач, солидарно обавезан на износ противправне имовинске користи од 44.571.903, 82 динара.

Одбрана окривљеног АА7 основано указује на повреду кривичног закона, с обзиром на то да је на главном претресу дана 31.05.2012. године судски вештак ВВ изнео да је према његовом налазу и мишљењу окривљени АА7 извршењем кривичног дела које му се ставља на терет прибавио себи, односно свом предузећу “АА4” имовинску корист у износу од око 945.000,00 динара, а првостепени суд, без обзира на то, окривљеног АА7 солидарно обавезује на потпуно други износ од онога који је налазом и мишљењем судског вештака утврђен, а притом се у образложењу пресуде позива на налаз и мишљење судског вештака.

Такође, браниоци основано указују на то да је на основу налаза и мишљења судског вештака суд могао поуздано и прецизно утврдити износ имовинске користи који су окривљени прибавили, те би било места да се таква корист и индивидуализује, а не да се солидано обавезују окривљени. Управо је првостепени суд у односу на окривљене АА11, АА12, АА13, АА15, АА14 и АА5 и АА2 индивидуализовао имовинску корист, те је у том смислу било места да се таква индивидуализација изврши и у односу на друге окривљене, како би се могла проверити правилност донете одлуке.

Међутим, и када су у питању индивидуалне одлуке о противправној имовинској користи, а поготово везано за АА11 и АА12, изрека првостепене пресуде је у супротности са датим образложењем као и са стањем у спсима, што је довело до повреде кривичног закона. Наиме, у изреци првостепене пресуде окривљени АА11 и АА12 су оглашени кривим због прибављања противправне имовинске користи у износу од 2.746.884,00 динара, а приликом доношења одлуке о одузимању противправне имовинске користи суд окривљеног АА12 и окривљеног АА11 обавезује на износ од по 2.746.884,00 динара, те је нејасно на основу чега суд оба окривљена обавезује да фактички дупло надокнаде противправну имовинску корист. Када се има у виду наведено, то је одлука о противправној имовинској користи неодржива, те је из тог разлога било места укидању првостепене пресуде и у том делу. Управо на наведено основано указује бранилац окривљеног АА12, адвокат АБ12, налазећи да је нејасно како се од оба окривљена који су саокривљени одузима исти износ, јер простим сабирањем њихових обавеза на које их суд обавезује долази се до тога да би окривљени требали да плате 5.493.768,00 динара.

Нејасно је на основу чега и из којих разлога првостепени суд и поред обављеног судског вештачења и утврђивања висине противправне имовинске користи за сваког од окривљених, окривљене солидарно обавезује на накнаду износа, с обзиром на то да и сам закон превасходно говори о томе да ће суд утврдити висину противправне имовинске користи, а тек уколико није у могућности може по слободној процени да донесе одлуку везану за противправну имовинску корист.


5.- разлози који се односе на повреду кривичног закона из члана 439 став 1 тачка 4 ЗКП

Тужилаштво за организовани криминал у жалби указује да је побијаном пресудом повређен кривични закон по питању да ли је дело за које се окривљени АА и АА3 гоне кривично дело јер у погледу правне оцене дела првостепени суд је најпре у образложењу пресуде дао нејасне разлоге, а потом навео да се ради о привидном идеалном стицају по основу конзумпције из ког разлога је сматрао да је искључена одговорност окривљених АА и АА3 за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 1 Кривичног законика.

Првостепени суд је на странама 128 и 129 образложења пресуде навео да је искључена одговорност окривљених за кривично дело из члана 346 став 1 Кривичног законика зато што је конструкција кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица у подстрекавању као тежег кривичног дела таква да у свом основном облику садржи и обележје кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 став 1 Кривичног законика, па да се самим тим ради о привидном идеалном стицају по основу конзумпције због чега је искључена одговорност ових окривљених за кривично дело из члана 346 став 1 Кривичног законика.

Међутим, такви разлози првостепеног суда везано за конзумпцију кривичних дела су нејасни и као такви се не могу прихватити, јер радње подстрекавања на извршење кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 Кривичног законика не могу да конзумирају кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 Кривичног законика, како то првостепени суд закључује. Уколико је првостепени суд сматрао да у конкретном случају не постоје докази или да из радњи које су окривљенима стављене на терет не произилазе елементи кривичног дела из члана 346 Кривичног законика, био је у обавези да окривљене ослободи одговорности, а не да изводи закључак о привидном идеалном стицају ова два кривична дела.

Када је реч о повреди из члана 439 став 1 тачка 4 ЗКП, основано се жалбама окривљеног АА, АА3, АА4, АА7 и АА5 указује на то да је изрека првостепене пресуде неразумљива, јер су повређене одредбе о урачунавању забране напуштања стана и притвора окривљенима. Наиме, првостепени суд у изреци пресуде на страни 36, везано за окривљеног АА наводи да му се на основу одредбе члана 63 Кривичног законика у изречену казну затвора урачунава време проведено у притвору од 08.05.2009. године до 31.05.2012. године, када му је притвор замењен мером забране напуштања стана, а да при томе не води рачуна да се у казну на коју је осуђен мора урачунати и време које је провео по мери забране напуштања стана. Првостепени суд према стању у списима није правилно урачунао време проведено у задржавању и у притвору окривљенима АА3, АА4, АА7 и АА5 у изречене казне. С обзиром на то да је првостепени суд погрешно урачунао притвор и друго лишење слободе учињена је повреда кривичног законика, на коју је основано жалбама браниоца указано. Првостепени суд је пропустио да окривљенима АА13 и АА15 у изречене казне урачуна полицијско задржавање по решењима МУП РС – Одељење за сузбијање организованог криминала број КУ 25/09 од 01.07.2009. године која постоје у списима предмета, а окривљенима АА14 и АА12 време проведено у притвору по решењу Окружног суда у Београду, Посебног одељења Ки.П бр. 24/09 од 03.07.2009. године


6.- Неправилна одлука о кривичној санкцији и о другим одлукама из члана 441 став 2 ЗКП

Основано се жалбама бранилаца првостепена пресуда побија и због одлуке о кривичним санкцијама, истичући да првостепени суд није индивидуализовао нити олакшавајуће, нити отежавајуће околности на страни окривљених АА13, АА15, АА14, АА5 и АА2, те самим тим их није ни правилно ценио у односу на сваког окривљеног понаособ.

Када је у питању окривљени АА7, првостепени суд пропушта да наведе било какве разлоге везано за отежавајуће и олакшавајуће околности, те другостепени суд није био у могућности ни да испита правилност одлуке о казни и да ли је казна затвора у трајању од 4 године адекватна и правилно одмерена.

По налажењу Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, осим што првостепени суд није индивидуализовао олакшавајуће и отежавајуће околности у односу на сваког окривљеног, поједине околности је чак и погрешно утврдио и и ценио. Наиме, у односу на окривљеног АА12 првостепени суд је пропустио је да цени чињеницу да је отац троје малолетне деце, као и у односу на окривљеног АА15, у односу на кога је првостепени суд навео да је отац једног малолетног детета, иако је у току поступка достављен доказ да је отац троје малолетне деце, на шта бранилац окривљеног, адвокат АБ15 указује. Такође, када је реч о отежавајућим околностима, првостепени суд је ценио на страни окривљених чињенице да су негирали извршење кривичних дела, чиме нису допринели лакшем утврђивању чињеничног стања у овој кривично-правној ствари, а што је према ставу овог суда неприхватљиво. Ово с тога што окривљени према закону имају могућност да се бране на начин како то желе, а да им се притом чињеница да не признају кривично дело не може узети као отежавајућа околност.

Првостепена пресуда садржи битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП, када је у питању одлука о кривичној санкцији, јер су и у том делу дати разлози противуречни изреци пресуде. Наиме, приликом навођења података за окривљеног АА2 и АА14 првостепени суд је навео да су окривљени осуђивани, а у образложењу пресуде на страни 135 цени да нису осуђивани, па је нејасно да ли је суд приликом одлуке о врсти и висини кривичне санкције у односу на окривљене као отежавајућу околност ценио чињеницу да су осуђивани или је евентуално као олакшавајућу околност ценио чињеницу да су неосуђивани, из ког разлога је и могућност преиспитивања правилности одлуке о кривичној санкцији у односу на ове окривљене била фактички немогућа.

Такође, првостепени суд је био у обавези да за окривљене АА3 и АА9 наведе за која кривична дела су према извештају из казнене евиденције осуђивани, када и којим пресудама, јер за одлуку о врсти и висини кривичне санкције није довољно само навести да су осуђивани.

Истовремено, основано се жалбом браниоца окривљеног АА4 указује на неправилност одлуке о мери безбедности одузимања возила која је првостепеном пресудом изречена. Наиме, првостепени суд на страни 37 у изреци пресуде на основу одредбе члана 87 Кривичног законика изриче меру безбедности одузимања предмета и наводи шта се одузима и чије су власништво наведени предмети, али је пропустио да наведе од кога се наведени предмети одузимају. По налажењу Апелационог суда у Београду, Посебног одељења изрека пресуде је пре свега учињена неразумљивом, јер није наведено од кога се одузима наведени предмет, а ни у образложењу пресуде се првостепени суд наведеним не бави. Наиме, на страни 137 у пасусу другом, суд само наводи да је одузео теретно возило марке “_” рег. ознаке _ и прикључно возило - цистерну, које је власништво фирме “АА3”, а који предмети су употребљени ради извршења кривичних дела, те је суд као такве морао да одузме, али није ни у образложењу навео од кога су наведени предмети одузети, као и од кога се имају одузети, па је тако пропустио да, везано за одлуку о мери безбедности одузимања предмета, наведе јасне и аргументоване разлоге, што је довело до укидања пресуде и у том делу.

Имајући у виду учињене битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, те повреду кривичног законика, на које се основано жалбама Тужиоца за организовани криминал, окривљених и њихових бранилаца указује, Апелациони суд у Београду је исте усвојио, а пресуду укинуо и предмет вратио на поновно суђење.

У поновном поступку првостепени суд ће пре свега отклонити све повреде одредаба кривичног поступка на које му је указано, везано за неразумљивост изреке, утврдити и дати јасне и аргументоване разлоге везане за својство окривљених, у смислу одредбе члана 112 Кривичног законика, потпуно утврдити чињенично стање, поуздано утврдити одлучне чињенице од значаја за правилно пресуђење у овој кривичноправној ствари, па ће након свестране анализе свих изведених доказа цењених како појединачно, тако и у њиховој међусобној повезаности донети правилну и на закону засновану одлуку за коју ће дати јасне и аргументоване разлоге. Истовремено ће приликом доношења одлуке имати у виду и остале жалбене наводе окривљених и бранилаца које овај суд није посебно образлагао.

Следствено наведеном, а на основу одредбе члана 458 ЗКП, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је донело одлуку као у диспозитиву решења.

ЗАПИСНИЧАР     ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Мирјана Новић, ср      Зоран Савић, ср

За тачност отправка
Управитељ писарница
Јасмина Ђокић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)