Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
4.12.2015.

Кж1 По1 21/15

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По1 21/15
Дана 04.12.2015. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија: Зорана Савића, председника већа, Вучка Мирчића, Мирјане Поповић, Душка Миленковића, председника суда и Јасмине Васовић, чланова већа, уз учешће судијског сарадника Вукашина Сарајлића, записничара, у кривичном предмету окривљеног АА и др, због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 3 у вези става 1 Кривичног законика и др, одлучујући о жалбама окривљеног АА1 и његовог браниоца и бранилаца окривљених АА, АА2 и АА3, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К-По1.бр.91/14 од 18.06.2015. године, у јавној седници већа одржаној у смислу одредбе члана 448 ЗКП дана 04.12.2015. године, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Велимира Голубовића, окривљених АА, АА2 и АА3, као и бранилаца окривљених, адвоката АБ, АБ1, АБ3 и АБ2, једногласно је дана 04.12.2015. године, донео


П Р Е С У Д У

I

УСВАЈА се жалба браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, па се ПРЕИНАЧУЈЕ пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К-По1.бр.91/14 од 18.06.2015. године у ставу II изреке, тако што Апелациoни суд у Београду окривљеног АА, због извршења кривичног дела неовлашћена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 Кривичног законика, за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 6 (шест) месеци у коју казну му урачунава време проведено у притвору од 28.04.2014. године до 26.09.2014. године, као и време трајања мере забране напуштања стана уз електронски надзор у периоду од 26.09.2014. године па надаље, и новчану казну у износу од 20.000,00 (двадесет хиљада) динара, коју казну је окривљени дужан да плати у року од месец дана од дана правноснажности пресуде, с тим да уколико не плати новчану казну у одређеном року, суд ће исту заменити казном затвора тако што ће за сваких започетих 1.000,00 динара одредити један дан затвора.

II

УСВАЈАЈУ СЕ жалбе окривљеног АА1 и његовог браниоца адвоката АБ1, браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, браниоца окривљеног АА2, адвоката АБ2 и бранилаца окривљеног АА3, адвоката АБ3 и АБ4, па се УКИДА пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К-По1.бр.91/14 од 18.06.2015. године у делу који се односи на став I изреке и предмет се у том делу враћа првостепеном суду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

Побијаном пресудом окривљени АА, АА2, АА1 и АА3 оглашени су кривим да су извршили кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 3 у вези става 1 КЗ, као и да је окривљени АА извршио кривично дело неовлашћена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 КЗ, па су осуђени и то окривљени АА тако што му је претходно за кривично дело из члана 246 став 3 у вези става 1 КЗ утврђена казна затвора у трајању од 6 (шест) година, а за кривично дело из члана 348 став 1 КЗ утврђена му је казна затвора у трајању од 1 (једне) године и новчана казна у износу од 20.000,00 динара, на јединствену казну затвора у трајању од 6 (шест) година и 6 (шест) месеци и новчану казну у износу од 20.000,00 динара за коју је одређено да је окривљени дужан да је плати у року од месец дана од правноснажности пресуде, с тим да уколико не плати новчану казну у одређеном року суд ће исту заменити казном затвора тако што ће за сваких започетих 1.000,00 динара одредити један дан затвора, а окривљени АА2, АА1 и АА3 на казне затвора у трајању од по 5 (пет) година, с тим што им је у изречене казне урачунао и време проведено у притвору и током трајања мере забране напуштања стана уз електронски надзор. Од окривљеног АА одузето је 20 метака калибра 6,35х15 мм произвођача “PPU”, 1 метак калибра 38 специјал произвођача “RP”, 1 метак калибра 357 магнум произвођача “PPU”, а од ванкњижног власника ВВ одузета је кућа аа и над којима је ванкњижно фактичко власништво ВВ стекла по основу уговора о купопродаји непокретности овереног пред Основним судом у Сремској Митровици дана 24.04.2012. године под бројем Ов 13744/2012. Окривљени су обавезани да накнаде трошкове кривичног поступка о чијој висини ће суд накнадно одлучити посебним решењем.

Против наведене пресуде жалбе су изјавили:

- бранилац окривљеног АА, адвокат АБ, из свих законских разлога, са предлогом да другостени суд укине побијану пресуду и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање или исту преиначи тако што ће окривљеног АА ослободити од одговорности за кривично дело за које је оглашен кривим под тачком I изреке, а за кривично дело под тачком II изреке првостепене пресуде окривљеног осудити на блажу казну,

- бранилац окривљеног АА1, адвокат АБ1, из свих законских разлога, са предлогом да другостепени суд преиначи побијану пресуду тако што ће окривљеног АА1 ослободити од оптужбе или да побијану пресуду укине и списе врати првостепеном суду,

- бранилац окривљеног АА2, адвокат АБ2, из свих законских разлога, са предлогом да другостени суд укине побијану пресуду и списе врати првостепеном суду на поновно поступање и одлучивање или да исту преиначи тако што ће окривљеног АА2 ослободити од оптужбе,

- окривљени АА1, из свих законских разлога, са предлогом да другостени суд преиначи побијану пресуду тако што ће га ослободити од оптужбе или да исту укине и списе врати првостепеном суду на поновно одлучивање, и

- браниоци окривљеног АА3, адвокати АБ3 и АБ4, из свих законских разлога, са предлогом да другостени суд укине побијану пресуду и предмет врати на поновно одлучивање или исту преиначи те окривљеног АА3 ослободи од оптужбе.

Тужилаштво за организовани криминал је у поднеску Ктж.бр.21/15 од 03.11.2015. године предложило да другостени суд изјављене жалбе одбије као неосноване и побијану пресуду потврди.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је одржао јавну седницу већа у смислу одредбе члана 448 ЗКП на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаном пресудом и изјављеним жалбама, те предлогом Тужилаштва за организовани криминал исказаног у поднеску Ктж.бр.21/15 од 03.11.2015. године и објашњења која су на седници већа дали заменик Тужиоца за организовани криминал, присутни окривљени и њихови браниоци поводом изјављених жалби, након чега је испитао првостепену пресуду у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалбама, у смислу одредбе члана 451 ЗКП, па је, имајући у виду наведено, нашао:

- жалбе су основане.

Апелациoни суд у Београду је најпре испитао основаност жалбе браниоца окривљеног АА у делу који се односи на став II изреке првостепене пресуде, налазећи да се побијана пресуда у том делу напада само због одлуке о кривичној санкцији. Наиме, првостепени суд је приликом одлучивања о врсти и висини кривичне санкције, коју је изрекао окривљеном АА због извршења кривичног дела из члана 348 став 1 КЗ, имао у виду све околности из члана 54 КЗ на страни овог окривљеног. При томе, првостепени суд је од олакшавајућих околности на страни окривљеног АА ценио чињеницу да се ради о лицу старости 63 године, да је исти нарушеног здравственог стања, што је утврђено увидом у лекарску документацију за окривљеног, док је као отежавајућу околност узео у обзир његову ранију осуђиваност али је оправдано имао у виду протек времена од његових ранијих осуда у трајању од скоро 40, односно 16 година.

Међутим, жалбом браниоца окривљеног АА основано је указано да првостепени суд, приликом одмеравања казне окривљеном, није дао адекватан значај утврђеним олакшавајућим околностима и то чињеници да се ради о старијем човеку нарушеног здравственог стања, док је истовремено дао превелик значај његовој ранијој осуђиваности која, с обзиром на протек времена од ранијих осуда окривљеног, у овом тренутку има веома мали значај на одмеравање казне. Имајући у виду наведено, Апелациoни суд у Београду је усвојио жалбу браниоца окривљеног АА у том делу дајући адекватан значај утврђеним околностима из члана 54 КЗ на страни окривљеног, након чега је окривљеног АА, због извршења кривичног дела из члана 348 став 1 КЗ, осудио на казну затвора и новчану казну ближе описане у изреци ове пресуде.

По налажењу овога суда, може се очекивати да ће се са овако изреченом кривичном санкцијом у потпуности остварити сврха изрицања кривичних санкција прописана одредбом члана 4 КЗ и сврха кажњавања прописана одредбом члана 42 КЗ, као и да је иста у свему у складу са тежином учињеног кривичног дела и степеном кривице окривљеног АА као учиниоца.

Апелациoни суд у Београду је даље наставио са испитивањем изјављених жалби налазећи да је истима основано указано како је у ставу I изреке првостепене пресуде садржана битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП, која се састоји у томе што у том делу нису наведени разлози о чињеницама које су предмет доказивања, а они који су дати су потпуно нејасни, на шта је изјављеним жалбама основано указано и због чега је укидање побијане пресуде у том делу било нужно.

С тим у вези, увидом у списе утврђено је да су основани наводи из изјављених жалби којима је указано на нејасне разлоге због којих првостепени суд налази да је у периоду од октобра месеца 2011. године до 28.04.2014. године формирана криминална група коју су између осталог сачињавали окривљени АА, АА2, АА1 и АА3, те да су исти управо у означеном периоду деловали споразумно у циљу вршења кривичног дела из члана 246 став 3 у вези става 1 КЗ. Наиме, првостепени суд у образложењу побијане пресуде пропушта да наведе разлоге који поткрепљују овакав закључак, пре свега имајући у виду део одбране окривљеног АА који је навео да је осуђене АА6 и АА4 упознао тек крајем 2013. године, а нарочито ценећи садржину пресретнутих телефонских разговора између окривљеног АА и осуђених АА6 и АА4, као и цитиране телефонске разговоре између окривљених АА и АА2, који се сви односе искључиво на 2014. годину.

При томе, и овај суд је имао у виду неспорну чињеницу да је осуђени АА4 у октобру месецу 2011. године ушао у посед стамбеног објекта у месту ММ и да је одмах по улазу у посед те куће, према исказу сведока СС, окривљени АА4 ангажовао неке људе који су почели да адаптирају објекат. Међутим, нејасни су разлози због којих првостепени суд налази да су управо окривљени АА и АА2 у том периоду, дакле одмах по уласку осуђеног АА4 у посед наведене куће, извршили инсталирање означене електро опреме која је потом коришћена за неовлашћену производњу опојне дроге канабис у вештачким условима. Овакви жалбени наводи бранилаца окривљених АА и АА2, нарочито су оправдани уколико се узме у обзир да разлози, на које се у побијаној пресуди позива првостепени суд, (део одбране окривљеног АА и цитирана садржина пресретнутих телефонских разговора) окривљене АА и АА2 доводе у везу са предметним објектом у месту ММ тек од јануара месеца 2014. године.

Истоветне нејасноће везују се и за радње окривљених АА и АА2 у односу на инсталирање опреме за производњу опојне дроге канабис у вештачким условима у стамбеној породичној згради осуђеног АА5 у месту ММ1. Ово с тога јер је окривљенима АА и АА2 стављено на терет да су од неутврђеног дана 2013. године инсталирали наведену опрему у означени објекат, иако из образложења побијане пресуде (део одбране окривљеног АА, цитирана садржина телефонске комуникације између окривљеног АА и осуђеног АА6, као и садржина видео записа од 25.02.2014. године) произлази да се окривљени АА и АА2 доводе у везу са наведеним објектом у ММ1 тек од фебруара месеца 2014. године.

Према томе, жалбама окривљених АА и АА2 је основано указано да у побијаној пресуди уопште нису дати разлози због којих првостепени суд налази да су ови окривљени извршили инсталирање целокупне опреме за неовлашћену производњу опојне дроге у означеним објектима у местима ММ и ММ1, нарочито уколико се прихвате наводи тужилаштва да се опојна дрога у објекту у ММ производи од октобра месеца 2011. године, а у објекту у ММ1 од неутврђеног дана 2013. године. Ово с тога што првостепени суд окривљене АА и АА2 доводи у везу са објектом у ММ тек од почетка 2014. године, а у везу са објектом у ММ1 тек од фебруара месеца 2014. године, како је то напред наведено, што је неопходно имати у виду заједно са делом налаза и мишљења судског вештака ВВ1 из кога произлази да време, које је потребно за инсталирање означене опреме и електроматеријала, износи 57 часова рада по објекту.

Жалбама бранилаца окривљеног АА2 даље је основано доведен у питање умишљај окривљеног АА2 јер је у предметним жалбама оправдано указано да су у побијаној пресуди изостали јасни и аргументовани разлози због којих првостепени суд сматра да је окривљени АА2, одржавајући означену електро опрему у објектима у ММ и ММ1, био свестан у коју сврху се та опрема користи, односно да ли је био свестан да омогућавањем исправног функционисања те опреме истовремено омогућава неовлашћену производњу опојне дроге канабис. У том смислу, и овај суд налази да у побијаној пресуди такође није образложено које околности указују да су окривљени АА и АА2 споразумно поступали са окривљенима АА3 и АА1 и осуђенима АА6, АА4 и АА5, односно да су исти били свесни постојања групе и њеног циља усмереног ка вршењу кривичног дела из члана 246 став 3 у вези става 1 КЗ ради стицања незаконите финансијске користи, како је то окривљенима стављено на терет.

Дајући у образложењу побијане пресуде разлоге за свој закључак у односу на радње које су окривљенима АА1 и АА3 стављене на терет, првостепени суд између осталог наводи како из чињенице да су наведени окривљени затечени сами на спрату куће у ММ1 где се налазила лабораторија за производњу опојне дроге, дакле без присуства других лица и у самом средишту лабораторије, недвосмислено произлази да су исти били припадници означене групе, односно да су предузели инкриминисане радње које су им стављене на терет. Првостепени суд налази да у прилог наведеном иде то што је посао узгоја опојне дроге у лабораторијским условима по својој природи веома конспиративан, а учесници у извршењу савесно и одговорно обезбеђују простор лабораторије, што указује да се на оваквим местима ниједно лице не може затећи случајно, поготово не само, а што је доведено у везу са садржином видео записа од 25.02.2014. године која указује на присуство возила којим се служио окривљени АА3 испред наведене куће у ММ1. Напред изнети став првостепени суд оправдава и садржином пресретнутог телефонског разговора између окривљеног АА и осуђеног АА4 од 26.02.2014. године у коме окривљени АА тражи од осуђеног АА4 протекцију за рад на инсталацијама у ММ1, а осуђени АА4 одговара да су “они у ММ1”, дакле реч је о множини, “мало тежи”, те да код њих “иде мало компликовано”, на основу чега првостепени суд закључује да су окривљени АА1 и АА3 чланови ове групе и извршиоци предметног кривичног дела, нарочито узимајући у обзир да исти ничим нису објаснили своје присуство у просторијама за производњу опојне дроге где су затечени.

Насупрот изнетим наводима првостепеног суда, Апелациoни суд у Београду налази да је жалбама окривљеног АА3 и његовог браниоца и браниоца окривљеног АА1 основано указано на нејасне разлоге због којих првостепени суд искључиво на основу чињенице да су исти затечени на спрату означене куће у ММ1, где се налазила лабораторија за производњу опојне дроге, а у одсуству других релевантних околности, са довољном сигурношћу закључује да су исти извршили радње које су им стављене на терет. С тим у вези, и овај суд полази од тога да је оптужним актом окривљенима АА3 и АА1 стављено на терет да су од осуђеног АА6 добили семе и пелцере опојне дроге канабис које су засадили у саксије и потом вршили заливање и прехрањивање биљака, контролисали осветљење, температуру и влажност ваздуха све до 28.04.2014. године када је у том објекту пронађено и одузето 1.029 младих засађених биљака канабиса у саксијама. Међутим, предметним жалбама је основано указано да у побијаној пресуди уопште нису дати разлози због којих првостепени суд, искључиво на основу места затицања окривљених, са довољним степеном уверења закључује да су исти засадили семе и пелцере опојне дроге канабис и потом вршили њихово заливање и прехрањивање, те контролисали осветљење, температуру и влажност ваздуха, како им је то оптужним актом стављено на терет.

При томе, и овај суд је имао у виду садржину видео записа од 25.02.2014. године на којој је тог дана испред предметне куће у ММ1 констатовано присуство возила супруге окривљеног АА3. Међутим, нејасно је како је првостепени суд само на основу те чињенице закључио да је управо окривљени АА3 критичном приликом користио наведено возило, с обзиром да у видео запису није констатован његов евентуални улазак или излазак из тог возила, нити је јасно како је првостепени суд са довољним степеном уверења закључио да се лице, које је управљало тим возилом, налазило на спрату куће осуђеног АА5 где је била лабораторија за производњу опојне дроге. Што се тиче наведеног телефонског разговора између окривљеног АА и осуђеног АА4 од 26.02.2014. године, првостепени суд је правилно закључио да његова садржина указује на то да је више људи било задужено за организацију производње опојне дроге у објекту у ММ1, али је нејасно како првостепени суд из наведеног разговора закључује као потпуно извесно да су управо окривљени АА3 и АА били чланови те групе и лица која су предузимала описане инкриминисане радње.

Истоветно као и у случају окривљеног АА2, жалбама окривљеног АА1 и његовог браниоца и бранилаца окривљеног АА3 је основано истакнуто и то да је првостепени суд у образложењу побијане пресуде изоставио разлоге који говоре у прилог томе да су окривљени АА3 и АА1 били свесни постојања групе, односно да су споразумно поступали са окривљенима АА и АА2 и осуђенима АА6, АА4 и АА5 у циљу вршења кривичног дела из члана 246 став 3 у вези става 1 КЗ.

Изјављеним жалбама је такође основано указано на нејасне разлоге због којих током поступка нису прибављени резултати ДНК вештачења биолошког материјала узетог приликом обављања увиђаја у местима ММ и ММ1, иако у списима егзистира наредба Тужилаштва за организовани криминал од 18.09.2014. године којом је наложено обављање таквог вештачења, а из разлога јер би наведени доказ могао бити од утицаја на доношење одлуке у овој кривичноправној ствари.

Апелациони суд у Београду је имао у виду и наводе из изјављених жалби којима је указано да је окривљенима, у чињеничном опису дела датог у ставу I изреке, између осталог стављено на терет да су били припадници “криминалне групе” у означеном периоду. С обзиром да кривично законодавство Републике Србије не познаје појам “криминална група”, то је изјављеним жалбама основано истакнуто да је током поступка остало недовољно разјашњено да ли је оптужним актом окривљенима стављено на терет да су представљали групу у смислу одредбе члана 112 тачка 22 КЗ или организовану криминалну групу у смислу одредбе члана 112 тачка 35 КЗ.

Апелациoни суд у Београду је укинуо побијану пресуду и у делу којим је од ванкњижног власника ВВ одузета означена кућа са помоћним објектима, без обзира што иста није изјавила жалбу у том правцу, с обзиром на аксесорну природу мере безбедности из члана 87 КЗ, односно чињеницу да одлучивање о наведеној мери безбедности директно зависи од одлуке о кривичном делу које је окривљенима стављено на терет, то јест од питања да ли је током поступка доказано да су окривљени предузели инкриминисане радње описане у ставу I изреке првостепене пресуде које се односе на објекат у месту ММ.

С обзиром да је побијана пресуда у наведеном делу укинута због битних повреда одредаба кривичног поступка које су такве природе да онемогућавају разматрање правилности и потпуности утврђеног чињеничног стања, постојање повреда кривичног закона и правилност одлуке о кривичној санкцији, то се овај суд није упуштао у оцену навода из изјављених жалби у описаним деловима.

У поновном поступку првостепени суд ће отклонити битне повреде одредаба кривичног поступка на које му је указано овом пресудом на тај начин што ће додатно испитати основаност навода из оптужног акта у погледу времена у коме се окривљенима ставља на терет предузимање инкриминисаних радњи, постојање свести на страни окривљеног АА2 у погледу тога у коју сврху је било намењено коришћење електро опреме коју су он и окривљени АА одржавали, као и у погледу тога које околности указују да су окривљени АА3 и АА1 предузели инкриминисане радње на начин како им је то оптужним актом стављено на терет. Имајући у виду наведено, а након поновне оцене свих релевантних околности, узимајући при томе у обзир и остале наводе изнете у изјављеним жалбама, првостeпени суд ће бити у могућности да донесе правилну и закониту одлуку за коју ће дати јасне и уверљиве разлоге.

Са изнетих разлога, а на основу одредби члана 458 и 459 ЗКП, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је донео одлуку као у изреци пресуде.

Записничар       Председник већа-судија
Вукашин Сарајлић с.р.     Зоран Савић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)