Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
21.09.2016.

Кж1 По1 21/16

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
ПОСЕБНО ОДЕЉЕЊЕ
Кж1 По1 21/16
Дана: 21.09.2016. године
Б Е О Г Р А Д
ул. Немањина бр.9


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Зорана Савића, председника већа, Вучка Мирчића, Милене Рашић, Мирјане Поповић и Јасмине Васовић, чланова већа, уз учешће вишег саветника Александра Багаша, као записничара, у кривичном предмету против окривљеног АА, због кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 Кривичног законика, одлучујући о жалбама Тужиоца за организовани криминал и браниоца окривљеног АА, адв. АБ, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.72/15 од 02.02.2016. године, у јавној седници већа одржаној дана 21. септембра 2016. године, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Драгана Рајковића, окривљеног АА и његовог браниоца адв. АБ, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

Усвајањем жалбе браниоца окривљеног АА, адв. АБ, УКИДА СЕ пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.72/15 од 02.02.2016. године и предмет се ВРАЋА првостепеном суду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.72/15 од 02.02.2016. године окривљени АА је оглашен кривим због извршења кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 Кривичног законика и осуђен је на казну затвора у трајању од две године у коју му се урачунава време проведено у притвору по решењу судије за претходни поступак Посебног одељења Вишег суда у Београду КПП-По1.бр.36/14 од 25.12.2014. године у времену од 25.12.2014. године до 22.01.2015. године. На основу члана 258 став 4 ЗКП-а обавезује се окривљени АА да на име имовинско-правног захтева оштећеној Републичкој дирекцији за робне резерве Републике Србије исплати износ у висини од 364.561.179,51 динар у року од 15 дана од правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења. На основу члана 261,262 и 264 ЗКП-а обавезује се окривљени АА да на име трошкова кривичног поступка исплати износ од 259.263,73 динара, и то на име накнаде за вештака економско-финансијске струке магистра економских наука ВВ, исплати износ од 209.263,73 динара, и на име судског паушала износ од 50.000,00 динара у року од 15 дана од правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.

Против означене пресуде жалбе су изјавили:

Тужилац за организовани криминал, због одлуке о кривичној санкцији, уз истицање да је првостепени суд дао пренаглашен значај олакшавајућим околностима, са предлогом да се изјављена жалба уважи и побијана пресуда преиначи у погледу одлуке о кривичној санкцији и окривљени осуди на казну затвора у дужем трајању.

Бранилац окривљеног АА, адв. АБ, због битних повреда одредаба ЗКП-а, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, погрешне примене материјалног права и одлуке о казни, са предлогом да се побијана пресуда укине и предмет врати у целости првостепеном суду на поновно суђење или да се иста преиначи и окривљени ослободи од оптужбе, те алтернативно ако и Апелациони суд у Београду решавајући по овој жалби нађе да је окривљени кривично одговоран да му се за извршено кривично дело изрекне блажа казна, а да се о седници већа обавесте окривљени и његов бранилац ради присуствовања истој.

Тужилац за организовани криминал доставио је поднесак Ктж.бр. 24/16 од 07.06.2016. године у коме је предложио да се побијана пресуда преиначи у делу одлуке о кривичној санкцији и окривљени осуди на казну затвора у дужем трајању, а да се жалба браниоца окривљеног одбије као неоснована.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење одржао је седницу већа на којој је размотрио списе предмета, па испитујући побијану пресуду у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутим у жалбама нашао:


Жалба браниоца окривљеног је основана.

Основано се жалбом браниоца окривљеног указује да је првостепена пресуда захваћена битним повредама одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП, које се огледају у томе да првостепени суд у погледу чињеница које су предмет доказивања није дао јасне разлоге због чега побијана пресуда није могла бити испитана. Такође се основано указује жалбом браниоца окривљеног да је побијана пресуда заснована и на непотпуно утврђеном чињеничном стању с обзиром да првостепени суд чињенице које су од одлучног значаја у овом конкретном случају није потпуно утврдио.

Наиме, првостепени суд на страни 7 образложења побијане пресуде наводи да је у доказном поступку проверавајући наводе оптужнице и одбране окривљеног извео доказе непосредним испитивањем сведока. Међутим, основано се изјављеном жалбом браниоца окривљеног указује да првостепени суд осим што на страни 7 образложења побијане пресуде наводи да је у доказном поступку извео доказе непосредним испитивањем сведока није наведене исказе ни интерпретирао нити је навео на које околности су се сведоци изјашњавали, а такође није извршио ни оцену наведених исказа, па је нејасно шта је првостепени суд закључио на основу овако изведених доказа. У погледу ових одлучних чињеница првостепени суд не да није дао довољне, већ није дао никакве разлоге чиме је учинио битну повреду одредаба кривичног поступка на коју основано указује бранилац окривљеног у изјављеној жалби.

Имајући у виду да првостепени суд није извршио оцену исказа саслушаних сведока остаје потпуно нејасно како је закључио да је окривљени налагао сачињавање робних картица и пописних листа и коме с обзиром да за такав свој закључак првостепени суд у образложењу побијане пресуде није дао никакве разлоге, имајући у виду пре свега и чињеницу да није извршио оцену исказа саслушаних сведока, због чега за овај суд остаје потпуно нејасно шта је првостепени суд из исказа саслушаних сведока уопште закључио.

Такође се основано изјављеном жалбом указује да је нејасно како је првостепени суд закључио да је време извршења кривичног дела период од 30.01.2009. године до 12.06.2014. године, имајући у виду да првостепени суд није извршио оцену ни налаза и мишљења судског вештака економске струке. Наиме, из предметног налаза произлази да је период од када је мањак настао од јула 2013. године па до краја маја 2014 године, али да се не може утврдити по тачним датумима па остаје нејасно како првостепени суд закључује да је време извршења кривичног дела период од 2009. године до 12.06. 2014. године. Такође се основано изјављеном жалбом указује да је нејасно како је првостепени суд закључио да је окривљени прекорачио границе свог овлашћења и прибавио себи противправну имовинску корист имајући у виду да из налаза и мишљења вештака произлази да је корист прибављена правном а не физичком лицу, што закључак првостепеног суда чини додатно нејасним. Такође, имајући у виду да у првостепеном поступку није утврђиван ток новца нити је у пресуди извршена анализа пословања предузећа “АА” ДОО и “АА1”, то је остало и нејасно да ли је поступање окривљеног у овом конкретном случају самим тим било у циљу прибављања противправне имовинске користи, себи или правном лицу, тим пре што није утврђено када је окривљени измиривао обавезе према држави и улагање у своја предузећа у односу на време извршења кривичног дела које му је стављено на терет.

Такође се основано изјављеном жалбом указује да првостепени суд није дао јасне разлоге у погледу пресуде Привредног суда. Наиме, првостепени суд дајући разлоге за свој закључак наводи да се предметна пресуда односи на привредни преступ који се између осталог састоји у неодговарајућем вођењу робиних записа, при чему је у овом кривичном поступку окривљеном стављено на терет и између осталог оглашен је и кривим зато што је налагао управо сачињавање робних картица и пописних листа, па је због недостатка јасног образложења првостепеног суда у погледу ових околности остало нејасно да ли су предметном пресудом Привредног суда исцрпљене и одређене радње извршења кривичног дела које је окривљеном стављено на терет, односно за које је оглашен кривим првостепеном пресудом.

Најзад, основано се изјављеном жалбом указује да је нејасно како је првостепени суд закључио да је окривљени кривично дело извршио једном од алтернативно одређених радњи предметног кривичног дела и то прекорачењем граница свог овлашћења имајући у виду да у погледу те чињенице која је предмет доказивања првостепени суд ни у изреци ни у образложењу побијане пресуде није дао ни довољне ни јасне разлоге у чему се састоји прекорачење границе овлашћења окривљеног у овом конкретном случају, односно која је овлашћења окривљени у конкретном случају прекорачио и на који начин. Првостепени суд је такође био дужан да цени и предметне уговоре које је окривљени закључивао са дирекцијом имајући у виду да из истих проилази да су закључивани на одређени период и то на период од годину дана, па је наведену чињеницу био дужан да доведе у везу са свим осталим доказима који су изведени на главном претресу и исту цени како појединачно тако и у међусобној повезаности.

Надаље, првостепени суд не даје јасне разлоге у погледу досуђеног имовинско правног захтева, с обзиром на законом прописане и уговором предвиђене обавезе Компезационог фонда у односу на потраживања Дирекције за робне резерве у присуству чињенице да је стављена хипотека на имовину окривљеног, те због чега није дошло до делимичног или потпуног обештећења Дирекције.

Приликом поновног суђења првостепени суд ће имати у виду примедбе на које му је овим решењем указано, те ће након што отклони битне повреде одредаба кривичног поступка и након што потпуно утврди чињенично стање бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку за коју ће дати јасне и непротивречне разлоге који ће у свему бити прихватљиви и за овај суд при чему ће имати у виду и остале наводе изјављене жалбе.

Имајучи у виду да је првостепена пресуда укинута због битних повреда одредаба кривичног поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, то је жалба Тужиоца за организовани криминал изјављена против побијане пресуде због одлуке о кривичној санкцији, оцењена као беспредметна.

Са свега напред изнетог Апелациони суд у Београду, Посебно одељење донео је одлуку као у диспозитиву решења на основу одредбе члана 458 ЗКП.

Записничар,      Председник већа-судија,
Александар Багаш, с.р.     Зоран Савић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)