Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
8.04.2019.

Кж1 По1 21/18

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Посебно одељење
Кж1 По1 21/18
08.04.2019. године
Београд


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија: Милене Рашић, председника већа, Зорана Савића, Вучка Мирчића, Мирјане Поповић и Душка Миленковића, чланова већа, уз учешће вишег саветника Јелене Мијушковић и записничара Гордане Миловановић, у кривичном поступку против окривљеног АА и др., због кривичног дела злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ, одлучујући о жалбама Тужиоца за организовани криминал, окривљеног АА, његових бранилаца, адвоката АБ и адвоката АБ1, окривљеног АА1 и његових бранилаца, АБ2, адвоката АБ3 и адвоката АБ4 и браниоца окривљене АА2, адвоката АБ5, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду, Посебног одељења за организовани криминал К.По1.бр. 122/2017 од 07.03.2018. године, након претреса одржаног пред другостепеним судом у смислу одредби чланова 449 и 450 ЗКП, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Жељка Јочића, окривљеног АА, са браниоцима, адвокатом АБ и адвокатом АБ1, окривљеног АА1, са браниоцима, адвокатом АБ2, адвокатом АБ3 и адвокатом АБ4, и окривљене АА2, са браниоцем, адвокатом АБ5, дана 08.04.2019. године, једногласно је донео


П Р Е С У Д У

УСВАЈАЊЕМ жалби окривљеног АА, његових бранилаца, адвоката АБ и адвоката АБ1, окривљеног АА1 и његових бранилаца, адвоката АБ2, адвоката АБ3 и адвоката АБ4 и браниоца окривљене АА2, адвоката АБ5, ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Вишег суда у Београду, Посебног одељења за организовани криминал К.По1.бр. 122/2017 од 07.03.2018. године, тако што Апелациони суд у Београду, Посебно одељење:

окривљеног АА, ЈМБГ _, од оца _ и мајке _, девојачко _, рођеног у _ _. године, држављанина Републике Србије, са пребивалиштем у _, ожењеног, оца двоје пунолетне деце, писменог, по занимању дипломираног економисту, са завршеним Економским факултетом, неосуђиваног, води се други кривични поступак пред Вишим судом у Београду, Посебно одељење К.По1.бр. 125/13,

окривљеног АА1, ЈМБГ _, од оца _ и мајке _, девојачко _, рођеног у _ _. године, држављанина Републике Србије, са пребивалиштем у _, _, оца једног малолетног детета, писменог, по занимању дипломираног правника, са завршеним Правним факултетом, запосленог у _, са месечним примањима у износу од 150.000,00 динара, неосуђиваног, не води се други кривични поступак,

окривљену АА2, ЈМБГ _, од оца _ и мајке _, девојачко _, рођену у _ _. године, држављанку Републике Србије, са пребивалиштем у _, писмену, по занимању дипломираног правника, са завршеним Правним факултетом, запослену у "_", са месечним примањима око 110.000,00 динара, удату, мајку једног пунолетног детета, неосуђивану, води се поступак пред Првим основним судом у Београду


на основу одредбе члана 423 став 1 тачка 2 ЗКП

ОСЛОБАЂА ОД ОПТУЖБЕ

Да су:

У периоду од 06.04.2005. године до 19.05.2005. године, у просторијама Агенције за приватизацију Републике Србије, у Београду, ул. Теразије бр. 23, као саизвршиоци, способни да схвате значај својих дела и управљају својим поступцима, свесни забрањености својих радњи и хтели њихово извршење, у својству службених лица, искоришћавањем својих службених положаја, прибавили другом физичком лицу имовинску корист која прелази износ од 1.500.000,00 динара, тако што је окривљени АА, у својству директора Агенције за приватизацију, као службено лице које врши функцију на основу именовања од стране Владе Републике Србије, у својству председника Комисије за предлагање мера по извршеној контроли уговора о продаји, заједно са окривљенима АА1 и АА2, као члановима Комисије за предлагање мера по извршеној контроли поступка приватизације, где Агенција за приватизацију проверава извршење обавеза уговора о продаји за приватизована предузећа, приликом разматрања предлога Сектора за контролу за предузимање мера по закљученом уговору о купопродаји друштвеног капитала за предузеће "АА" а.д., одговорни за законито обављање послова, предузимали службене радње као чланови Комисије, противно обавезама из решења бр.10-1088/04 од 30.07.2014. године о образовању и саставу Комисије за предлагање мера по извршеној контроли уговора о продаји и решењу бр. 10-200/05 од 08.02.2005. године о изменама решења о образовању и саставу Комисије за предлагање мера по извршеној контроли уговора о продаји и јединственим деловањем донели две одлуке, супротно одредбама члана 15 став 2 тачка 5 и члана 10 став 1 тачка 4 Закона о Агенцији за приватизацију, и прибавили имовинску корист СС у износу од 25.590.000,00 динара, на начин што су, не вршећи контролу извршења обавезе из уговора о продаји, уместо да активирају банкарску гаранцију у циљу извршења уговорне обавезе купца предвиђене чланом 5.2.1 Уговора о продаји друштвеног капитала бр. 1-2986-1117/02 од 23.12.2003. године, или да оставе накнади рок за правилно испуњење уговорне обавезе зато што купац СС није инвестирао у субјект приватизације у року од 12 месеци од дана закључења уговора, тј. до 23.12.2004. године, у износу од 29.234.000,00 динара, а које мора бити извршено у основна средства, прихватили да је кућа са базеном, чијом куповином је 10.02.2005. године "АА" а.д. Београд стекла сусвојину на неподељеној ствари у висини од 1/2 идеалног дела, заправо испуњење уговорне обавезе улагања у основна средства СС у субјект приватизације "АА" а.д., иако је плаћена новцем субјекта приватизације, и то тако што су на 46. седници Комисије одржаној 13.04.2005. године донели одлуку да се ослободи банкарска гаранција на износ од 25.590.000,00 динара, а на 49. седници Комисије одржаној 19.05.2005. године донели одлуку да се врати банкарска гаранција R 065/04 коју је купац доставио Агенцији за приватизацију на име обезбеђења инвестиционе обавезе улагања у основна средства субјекта приватизације, иако су им, као члановима Комисије, били доступни подаци у форми Извештаја о извршеној контроли у Предузећу за промет и производњу хемијске и техничке робе "АА" а.д. Београд и заведени у Агенцији под бројем 1117/02 дана 06.04.2004. године, достављени од стране консултантског предузећа "АА1" са којим је у име Агенције за приватизацију, окривљени АА уговорио пружање експертских услуга Сектору за контролу уговора, у којем је јасно наведено да купац није извршио своју уговорну обавезу, односно да није извршио улагање у основна средства субјекта и да je инвестиционо улагање купца, куповина незавршеног стамбеног објекта – породичне куће са базеном, у ствари извршена новчаним средствима предузећа "АА" а.д., а не новчаним средствима купца чија је то била обавеза, на шта су, као проблем, били упозорени и достављеним предлогом Сектора за контролу за предузимање мера по закљученим уговорима о купопродаји друштвеног капитала, у вези предузећа "АА", упућеног Комисији за 46. седницу, где је у предлогу Сектора за контролу наведено, да je инвестиционо улагање купца извршено куповином половине незавршеног стамбеног објекта-куће у фази грубих грађевинских радова, која није била ни у каквој вези са са делатношћу предузећа "АА" а.д., није била у функцији, за њу није постојала употребна дозвола, није била укњижена, није било доказано власништво субјекта приватизације над њом и да предметна непокретност није предата купцу, нити је купац ушао у посед, а окривљени нису захтевали да се та некретнина стави у функцију, односно приведе намени и да се за њу доставе докази да је извршен упис права власништва у корист субјекта приватизације, као и из целокупне документације у предмету Агенције за приватизацију број 1117/02 који се односи на субјект приватизације "АА", из које се види да је спорна кућа, пре него што је 1/2 идеалног дела продата субјекту приватизације "АА", била у власништву купца субјекта приватизације СС, па су тиме окривљени, иако су очигледно располагали подацима да купац субјекта приватизације СС није испунио своје уговорне обавезе из уговора о продаји, доношењем одлуке о враћању банкарске гаранције, прибавили имовинску корист купцу субјекта приватизације СС у износу од 25.590.000,00 динара, да би након извршеног кривичног дела, на основу истих података, Агенција за приватизацију утврдила да у поступку куповине субјекта приватизације, СС, као купац, није испунио инвестициону обавезу, због чега је Агенција дана 29.10.2008. године донела одлуку о раскиду уговора због неизвршења инвестиционе обавезе, а окривљени АА1 заступајући интересе Агенције, у поступку који се водио пред Привредним судом у Београду дана 04.06.2010. године доставио поднесак у коме је навео да СС није извршио у складу са купопродајним уговором своју обавезу инвестирања, јер уплата новчаног износа на текући рачун субјекта приватизације сама по себи не представља извршење обавезе инвестирања,

-чиме би извршили кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ,
 
док се жалба Тужиоца за организовани криминал ОДБИЈА као неоснована.

На основу одредбе члана 265 став 1 ЗКП трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебног одељења за организовани криминал К.По1.бр.122/2017 од 07.03.2018. године, окривљени АА, АА1 и АА2, што су, као саизвршиоци, извршили кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ, па је суд окривљеног АА применом наведених законских прописа и чланова 4, 5, 42, 45 и 54 КЗ, а окривљене АА1 и АА2 и применом одредбе члана 63 КЗ осудио, и то окривљеног АА на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 6 (шест) месеци, окривљеног АА1 на казну затвора у трајању од 2 (две) године, у коју казну му се урачунава време проведено у притвору почев од 18.06.2013. године до 27.06.2013. године, а који му је одређен решењем судије за претходни поступак Посебног одељења Вишег суда у Београду Ки.По1.бр.22/13 од 19.06.2013. године, а окривљену АА2 на казну затвора у трајању од 2 (две) године, у коју казну јој се урачунава време проведено у притвору од 18.06.2013. године до 27.06.2013. године, а који јој је одређен решењем судије за претходни поступак Посебног одељења Вишег суда у Београду Ки.По1.бр.22/13 од 19.06.2013. године.

На основу одредбе члана 85 КЗ, према окривљенима АА, АА1 и АА2 изречена је мера безбедности забране вршења позива, делатности и дужности у трајању од 5 (пет) година од дана правноснажности пресуде, с тим да се време проведено у затвору не урачунава у време трајања ове мерe.

На основу одредби чланова 261, 262 и 264 ЗКП обавезани су окривљени АА, АА1 и АА2 да у року од 15 дана по правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења, плате на име паушала износ од по 50.000,00 динара.

Против наведене пресуде жалбе су изјавили:

-Тужилац за организовани криминал, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 437 став 1 тачка 1 у вези члана 438 став 1 тачка 8 ЗКП, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања из члана 437 став 1 тачка 3 у вези члана 440 став 1 и 2 ЗКП и због одлуке о кривичним санкцијама из члана 437 став 1 тачка 4 у вези члана 441 ЗКП, с предлогом да Апелациoни суд усвоји жалбу Тужилаштва за организовани криминал и да након одржаног претреса и изведених или поновљених доказа који су изведени од стране првостепеног суда преиначи пресуду због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и да након тога преиначи пресуду окривљенима АА, АА1 и АА2 у погледу одлуке о казни, тако што ће им изрећи строжије казне;

-окривљени АА, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 437 став 1 тачка 1 и тачка 3, као и члана 438 став 1 тачка 11 и став 2 тачка 1 и тачка 2 ЗКП и због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања из члана 440 ЗКП, с предлогом да Апелациoни суд у Београду усвоји жалбу као основану, тако што ће укинути ожалбену првостeпену пресуду и уколико сматра да су испуњени законом предвиђени услови преиначити првостепену пресуду тако што ће окривљеног АА ослободити од оптужбе, уз захтев да буде позван на седницу већа Апелационог суда.

-бранилац окривљеног АА, адвокат Обрад Поповац, због битне повреде одредаба кривичног поступка, због повреде кривичног закона, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и због одлуке о кривичној санкцији, мери безбедности и трошковима поступка, с предлогом да Апелациони суд усвоји жалбу и сходно члану 455 став 2 ЗКП донесе пресуду тако што ће окривљеног АА ослободити од оптужбе, уз захтев да буду обавештени о датуму одржавања седнице већа ради учешћа у другостепеном поступку;

-бранилац окривљеног АА, адвокат Бранислав Поповац, због битне повреде одредаба кривичног поступка, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и због повреде кривичног закона, с предлогом да другостепени суд одржи седницу већа, на коју ће, у складу са одредбом члана 447 ЗКП, позвати АА и његовог браниоца, адвоката АБ1, те након одржане седнице усвоји жалбу одбране тако што ће преиначити првостепену пресуду и окривљеног ослободити од оптужбе;

-окривљени АА1, због битне повреде одредаба кривичног поступка, због повреде кривичног закона, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, због одлуке о казни, због одлуке о мери безбедности и због одлуке о трошковима поступка, с предлогом да Апелациoни суд у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, усвоји жалбу и преиначи пресуду Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал К.По1.бр.122/2017 од 07.03.2018. године, тако што ће у односу на окривљене донети ослобађајућу пресуду, уз захтев да окривљени и његови браниоци буду обавештени о одржавању седнице већа ради присуствовања истој у складу са чланом 447 ЗКП или да буду позвани на претрес пред Апелациoним судом у Београду у складу са чланом 449 ЗКП;

-бранилац окривљеног АА1, адвокат АБ2, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 437 тачка 1 и члана 438 став 1 тачка 11 и став 2 ЗКП, због повреде кривичног закона из члана 437 тачка 2 и члана 439 ЗКП, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања из члана 437 тачка 3 и члана 440 ЗКП и због одлуке о кривичној санкцији, мери безбедности и трошковима поступка из члана 437 тачка 4 и члана 441 ЗКП, с предлогом да Посебно одељење Апелационог суда у Београду одржи седницу већа у складу са чланом 447 ЗКП или претрес у складу са чланом 449 ЗКП, на које ће позвати окривљеног и његове браниоце, те да након спроведеног поступка пресуду Посебног одељења Вишег суда у Београду К.По1.бр.122/2017 од 07.03.2018. године у целости преиначи и окривљене ослободи од оптужбе за кривично дело за које су оптужени;

-бранилац окривљеног АА1, адвокат АБ3, због свих законских разлога, с предлогом да другостепени суд у ожалбеном поступку преиначи првостепену пресуду у смислу одредбе члана 459 став 1 ЗКП, на тај начин што ће окривљеног ослободити кривичне одговорности за кривично дело које му се ставља на терет, те обавести окривљеног и његовог браниоца о термину одржавања другостепене седнице у складу са одредбом члана 447 ЗКП;

-бранилац окривљеног АА1, адвокат АБ4, због битне повреде одредаба кривичног поступка, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, због повреде кривичног закона, због одлуке о казни и због мере безбедности и трошковима поступка, с предлогом да Апелациони суд у Београду закаже седницу већа и окривљеног и браниоца обавести о дану и часу када ће иста бити одржана, те да након тога побијану пресуду Посебног одељења Вишег суда у Београду преиначи тако што ће окривљеног АА1 ослободити од оптужбе, или да отвори главни претрес, те да након тога донесе ослобађајућу пресуду у односу на окривљеног АА1;

-бранилац окривљене АА2, адвокат АБ5, због битних повреда одредаба кривичног поступка, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, због повреде кривичног закона и због одлуке о кривичним санкцијама и другим одлукама, с предлогом да веће другостепеног суда одлучи да се пред Апелационим судом у Београду одржи главни претрес, а након одржаног главног претреса преиначи побијану пресуду и окривљену АА2 ослободи од оптужбе да је учинила кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 у вези члана 33 КЗ.

На жалбу Тужиоца за организовани криминал одговоре су изјавили:

-окривљени АА, због непостојања разлога правног интереса, с предлогом да Апелациони суд у Београду одбаци жалбу Тужилаштва за организовани криминал као неосновану;

-окривљени АА1, с предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење за организовани криминал одбије жалбу Тужилаштва за организовани криминал као неосновану, а усвоји жалбу окривљеног АА1 и преиначи пресуду Вишег суда у Београду, Посебног одељења за организовани криминал К.По1.бр. 122/2017 од 07.03.2018. године, тако што ће у односу на окривљене донети ослобађајућу пресуду;

-бранилац окривљеног АА1, адвокат АБ2, с предлогом да Апелациони суд у Београду жалбу Тужилаштва за организовани криминал КТО.бр. 15/13 од 20.08.2018. године одбије као неосновану, те да усвоји жалбу одбране окривљеног АА1 и преиначи пресуду Вишег суда у Београду - Посебног одељења К.По1.бр. 122/2017 од 07.03.2018. године, тако што ће донети ослобађајућу пресуду;

Тужилац за организовани криминал је у поднеску КТЖ.бр. 32/18 од 15.10.2018. године предложио да Апелациони суд у Београду одбије као неосноване жалбе окривљеног АА и његових бранилаца, адвоката АБ1 и АБ, окривљеног АА1 и његових бранилаца, адвоката АБ3, АБ2 и АБ4, као и браниоца окривљене АА2, адвоката АБ5, те да усвоји жалбу Тужилаштва за организовани криминал КТО.бр. 15/13 од 20.08.2018. године и да након одржаног претреса и изведених или поновљених доказа који су изведени од стране првостепеног суда преиначи пресуду због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и да након тога преиначи пресуду окривљенима АА, АА1 и АА2 у погледу одлуке о казни, тако што ће им изрећи строжије казне.

Апелациони суд у Београду је дана 18.02.2019. године одржао седницу већа, на којој је, одлучујући о изјављеним жалбама, нашао да се основано жалбама окривљених и њихових бранилаца указује да је првостепена пресуда, као последица погрешне оцене изведених доказа, донета на основу погрешно утврђеног чињеничног стања.

Сходно наведеном, као и имајући у виду да је у овој кривичноправној ствари већ укидана првостепена пресуда, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је, налазећи да је, дакле, побијаном пресудом првостепени суд услед погрешне оцене изведених доказа погрешно утврдио одлучне чињенице, дана 19.02.2019. године донео одлуку о одржавању претреса пред другостепеним судом.

На претресу одржаном пред Апелационим судом у Београду, Посебним одељењем, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал, окривљених и њихових бранилаца, веће другостепеног суда је извршило упознавање са садржином свих доказа из првостепеног поступка и извело доказ поновним саслушањем окривљених, који су навели да у свему остају код одбрана које су изнели на главном претресу одржаном дана 28.12.2017. године, те је, након разматрања списа предмета и побијане пресуде, ценећи одбрану окривљених, изведене доказе, као и наводе и предлоге жалби, одговора на жалбу и поднеска Тужиоца за организовани криминал, донело одлуку као у изреци пресуде.

Наиме, чињеничноправни закључак о недостатку доказа да су окривљени извршили кривично дело које им је стављено на терет, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је донео полазећи од неспорних чињеница: да је у инкриминисаном периоду окривљени АА обављао функцију директора Агенције за приватизацију на основу именовања од стране Владе Републике Србије, да је окривљени АА1 у том периоду био запослен у Агенцији за приватизацију на радном месту руководилац у Одељењу правних послова за заступање у Сектору за оперативне правне послове, Центра за правне послове, а да је окривљена АА2 у истом периоду била у Агенцији за приватизацију запослена на радном месту директора Центра за правне послове; да су сво троје у означеном периоду били чланови Комисије за предлагање мера по извршеној контроли поступка приватизације при Агенцији за приватизацију Републике Србије, с тим да је окривљени АА био председник Комисије и исту је образовао решењем о образовању и саставу Комисије за предлагање мера по извршеној контроли уговора о продаји од 28.07.2004. године; да су дана 05.12.2003. године СС и СС1 закључили Уговор о конзорцијуму, као групи физичких лица, ради учешћа у поступку аукцијске продаје субјекта приватизације Предузећа за промет и производњу хемијске и техничке робе "АА" а.д. Београд, па да је дана 23.12.2003. године између Агенције за приватизацију и наведеног Конзорцијума закључен Уговор о продаји друштвеног капитала методом јавне аукције (куповина са отплатом на рате), чији је предмет 70% друштвеног капитала субјекта приватизације Предузећа за промет и производњу хемијске и техничке робе "АА" а.д. Београд, при чему је тачком 5.2.1 наведеног уговора прописано да је купац обавезан да инвестира у субјект, у року од 12 месеци, од дана закључења уговора, у укупном износу од 29.234.000,00 динара, с тим да инвестирање мора бити извршено у основна средства, а тачком 5.2.3 да је купац обавезан да у року од 15 месеци, од дана закључења уговора, достави Агенцији потврду овлашћеног ревизора која доказује да је купац поступао у складу са тачком 5.2.1 са наведеним тачним износом и врстом улога, као и да се по испуњењу обавезе инвестирања, утврђене тачком 5.2.1, банкарска гаранција за инвестирање враћа банци гаранту; да су, међутим, дана 30.07.2004. године чланови наведеног конзорцијума закључили Уговор о раскиду уговора о конзорцијуму, којим је члан конзорцијума СС1 иступио из конзорцијума, и то тако што је сва своја права и обавезе из уговора о конзорцијуму уступио другом члану конзорцијума СС, па да је у складу са наведеним променама дана 24.08.2004. године закључен Анекс уговора о купопродаји друштвеног капитала методом јавне аукције који се односи на "АА" а.д., којим су уговорне стране у целости прихватиле одредбе уговора о раскиду уговора о конзорцијуму закљученог дана 30.07.2004. године; да је дана 16.08.2004. године Скупштина "АА" а.д. Београд донела одлуку о повећању основног капитала новим улозима, и то у новцу у износу од 30.000.000,00 динара, с тим да се повећање основног капитала врши издавањем нових акција серије Ц, по основу нових улога од стране купца друштвеног капитала методом јавне аукције, сразмерно стеченом капиталу, те да се у поступку повећања основног капитала издаје 30.000 акција појединачне номиналне вредности 1.000,00 динара, укупне вредности 30.000.000,00 динара на дан уплате, као и да је истог дана, на седници Скупштине "АА" а.д., сходно наведеној одлуци, донет Статут о измени и допуни Статута "АА" а.д. којим је измењена висина основног капитала, па да је, сходно наведеној одлуци, дана 14.03.2005. године Агенција за привредне регистре донела решење којим је усвојен захтев о промени података о привредном субјекту-промени капитала, у ком је констатовано да се уписује у регистар повећање капитала привредног субјекта "АА" а.д., и то за износ од 30.000.000,00 динара; да је дана 13.04.2005. године одржана 46.седница Комисије за утврђивање мера по извршеним контролама, у чијем раду су учествовали окривљени који су, након што су се упознали са предлогом Сектора за контролу (у ком је наведено да је купац СС извршио инвестирање тако што је дана 27.12.2004. године извршио уплату у готовом новцу на текући рачун "АА" а.д. Београд у износу од 30.000.000,00 динара, након чега су дана 10.02.2005. године "АА" а.д, као купац, и "АА2" а.д., као продавац, закључила уговор о продаји куће, којим је "АА" а.д. стекла право сусвојине на 1/2 идеалног дела незавршеног стамбеног објекта – куће у Београду, површине 739,95м2, а по основу ког је купац извршио плаћање продавцу дана 11.02.2005. године износа од 25.590.000,00 динара, те да је наведена финансијска промена евидентирана кроз аналитичку картицу конта 027300-грађевински објекти у прибављању, те je констатовано да је достављен ревизијски извештај "ЛБ РЕВ" од 03.03.2005. године у чијем закључку је наведено да је купац СС поступао у складу са уговорном обавезом, с тим да је набавка основног средства извршена тек 10.02.2005. године, и затражен став у погледу чињенице да је инвестирање извршено у основно средство у припреми, односно у погледу делимичног враћања банкарске гаранције (25.590.000,00 динара)), донели одлуку да се за Предузеће "АА" а.д. Београд ослободи банкарска гаранција за износ од 25.590.000,00 динара, а да се за преостали износ инвестиционе обавезе до 29.234.000,00 динара продужи рок гаранције; а да је дана 19.05.2005. године одржана 49. седница Комисије за утврђивање мера по извршеним контролама, у чијем раду су такође учествовали окривљени, који су, након што су се упознали са предлогом Сектора за контролу (у ком је наведено да је купац СС извршио неиспуњени део инвестиционе обавезе тако што је дана 12.05.2005. године уплатио износ од 3.644.000,00 динара на текући рачун субјекта приватизације, а која средства су, потом, усмерена на предузеће "АА2" а.д., те je констатовано да је достављен и ревизијски извештај "ЛБ РЕВ" од 18.05.2005. године, у чијем закључку је, као и у претходном извештају, наведено да је купац СС поступао у складу са уговорном обавезом, с тим да је набавка основног средства извршена тек 10.02.2005. године и предложено да се врати банкарска гаранција) донели одлуку да се врати банкарска гаранција коју је купац доставио на име обезбеђења инвестиционе обавезе; да је на 178. седници Комисије одржаној дана 29.10.2008. године донета одлука да се везано за предузеће "АА" а.д. раскине уговор због неизвршења инвестиционе обавезе.

Полазећи од наведених неспорно утврђених чињеница, по налажењу Апелационог суда у Београду, правилно је закључио првостепени суд да су окривљени, поступајући као чланови Комисије за предлагање мера по извршеној контроли поступка приватизације, предузимали службене радње, односно да су имали својство службених лица у смислу одредбе члана 112 став 3 тачка 4 КЗ, којом је прописано да се службеним лицем сматра лице којем је фактички поверено вршење појединих службених дужности или послова. Наиме, имајући у виду да је, сходно одредбама Закона о агенцији за приватизацију, Закона о јавним службама и Закона о јавним агенцијама, Агенција за приватизацију правно лице које је основала Влада Републике Србије ради промовисања, иницирања, спровођења и контроле поступка приватизације, као и чињеницу да је решењем директора Агенције за приватизацију број 10-1088/04 од 28.07.2004. године о образовању наведене Комисије одређено да комисија испитује извршење обавеза из уговора о продаји, разматра проблеме у предузећу у постприватизационом периоду и предлаже одговарајуће мере, то је правилно закључио првостепени суд да је окривљенима, као члановима Комисије, фактички био поверен посао из надлежности Агенције за приватизацију, а којој су поверена одређена јавна овлашћења.

Међутим, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је на основу свих доказа изведених током првостепеног и другостепеног поступка, које је, у склопу одбрана окривљених, који су негирали извршење кривичног дела, сагласно истичући да купца СС не познају и наводећи да се Комисија за предлагање мера по извршеној контроли поступка приватизације приликом доношења одлука о прихватању инвестиционог улагања у субјект приватизације "АА" а.д. руководила извештајем стручних служби Агенције за приватизацију и извештајем ревизора, који је у том периоду био најмеродавнији доказ Агенцији и наведеној Комисији о испуњености обавеза из уговора о продаји друштвеног капитала методом јавне аукције, детаљно ценио како појединачно, тако и у њиховој међусобној вези, нашао да није доказано да су окривљени извршили кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ, јер није доказано постојање умишљаја окривљених који би обухватио њихову свест о битним обележјима кривичног дела које им је оптужним актом стављено на терет.

Наиме, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је најпре на основу одбрана окривљених, исказа запослених лица у Агенцији за приватизацију, и то пре свега сведока ЛЛ1 до ЛЛ4 и решења о образовању и саставу Комисије за предлагање мера по извршеној контроли поступка приватизације, везано за контролу испуњења обавезе купца из уговора о продаји капитала, утврдио да је Комисија одлуке доносила на седницама, већином гласова, на основу предлога мера Сектора за контролу, чији је директор, члановима Комисије, на седницама образлагао предмет на основу материјала који су руководиоци пројекта, који су пратили одређена предузећа, сачињавали на основу претходно извршених провера документације са правног и економског аспекта и непосредних контрола, као и на основу ревизијских извештаја, а која процедура је спроведена и у односу на субјект приватизације "АА" а.д. Београд.

Надаље, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је на основу предлога Сектора за контролу Комисији за предлагање мера по извршеној контроли поступка приватизације за 20. и 34. седницу и записника са наведених седница, везано за испуњење обавезе из уговора о продаји друштвеног капитала за "АА" а.д. Београд, утврдио да се купац СС дописом од 22.06.2004. године обратио Агенцији за приватизацију са захтевом да се закључи анекс уговора о купопродаји друштвеног капитала методом јавне аукције и да се купац обавеже да инвестирање изврши у новцу који би био уложен у обртна средства, али да је Комисија, чији председник је био окривљени АА, а један од чланова окривљена АА2, на 20. седници одржаној дана 11.08.2004. године, након разматрања предлога Сектора за контролу у ком је наведено да захтев треба одбити, са образложењем да се не могу мењати услови продајe који су били дати аукцијском документацијом, с обзиром да би се учесници довели у неравноправни положај, донела одлуку да се одбије захтев купца да му се ослободи банкарска гаранција, као и да је иста Комисија на 34. седници одржаној дана 15.12.2004. године, на основу предлога Сектора за контролу, донела одлуку да се одбије захтев купца за одлагање рока за уплату друге рате купопродајне цене, да се изврши контрола извршења инвестиционе обавезе и да се купцу упути захтев да достави податке у чему се састоји инвестиционо улагање до 25.12.2004. године.

Осим тога, овај суд је на основу изведених писаних доказа утврдио радње које су претходиле ослобађању банкарске гаранције, односно да је дана 16.08.2004. године Скупштина "АА" а.д. Београд донела одлуку о повећању основног капитала новим улозима, и то у новцу у износу од 30.000.000,00 динара, с тим да се повећање основног капитала врши издавањем нових 30.000 акција, да је потом купац СС дана 27.12.2004. године извршио уплату у готовом новцу на текући рачун "АА" а.д. Београд у износу од 30.000.000,00 динара, као и да је дана 10.02.2005. године "АА" а.д., као купац, закључила уговор о купопродаји куће са предузећем "АА2"а.д., као продавцем, којим је стекла право сусвојине на 1/2 идеалног дела незавршеног стамбеног објекта – куће у Београду, по основу ког је "АА" а.д. извршила плаћање "АА2" а.д. дана 11.02.2005. године износа од 25.590.000,00 динара, што је у пословним књигама "АА" а.д. евидентирано на конту "грађевински објекти у прибављању", на ком се воде основна средства, као и да је након тога купац неиспуњени део инвестиционе обавезе реализовао уплатом дана 12.05.2005. године износа од 3.644.000,00 динара на текући рачун субјекта приватизације, који је потом ради намирења преосталог дуга из инвестиционе обавезе усмерен у корист "АА2"а.д., при чему је наведена финансијска промена такође евидентирана кроз аналитичку картицу конта "грађевински објекти у прибављању".

Полазећи од овако утврђених чињеница, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је нашaо да понашање окривљених, као чланова Kомисије за предлагање мера по извршеној контроли поступка приватизације, односно радње које су предузели у поступку испитивања испуњења обавезе купца СС прописане тачком 5.2.1 Уговора о продаји друштвеног капитала методом јавне аукције искључују постојање умишљаја усмереног на извршење кривичног дела које им се ставља на терет. Ово имајући у виду да је пре доношења спорних одлука на 46. и 49. седници, Комисија за предлагање мера по извршеној контроли поступка приватизације, на 20. седници најпре одбила захтев купца да се изврши промена уговора о продаји "АА" а.д. Београд у погледу извршења инвестиционог улагања, а потом на 34. донела одлуку да се изврши контрола извршења инвестиционе обавезе и да се купцу упути захтев да достави податке у чему се састоји инвестиционо улагање до 25.12.2004. године, на основу чега се закључује да је Комисија инсистирала на томе да купац СС испуни инвестициону обавезу онако како је дефинисано уговором о продаји друштвеног капитала за "АА" а.д. Београд, као и имајући у виду да је Комисија, на 46. седници одржаној дана 13.04.2005. године, прихватајући инвестиционо улагање у висини уплате купца од 25.590.000,00 динара за куповину 1/2 идеалног дела објекта у изградњи одлуку да се, с обзиром да је инвестирање извршено делимично, банкарска гаранција ослободи само у висини наведеног износа, а на 49. седници одржаној дана 19.05.2005. године одлуку да се након уплате износа од 3.644.000,00 динара, који представља разлику до пуног износа уговорене инвестиционе обавезе од 29.234.000,00 динара, банкарска гаранција врати, донео на основу ревизијских извештаја од 03.03.2005. године и 18.05.2005. године у чијем закључку је наведено да је купац СС поступао у складу са уговорном обавезом, с тим да је набавка основног средства извршена тек 10.02.2005. године, као и на основу предлога Сектора за контролу, који је пре достављања извештаја Комисији предузео све радње у оквиру својих овлашћења у предмету субјекта приватизације "АА" а.д., односно преглед документације овог предузећа и ревизијског извештаја на који, како произлази из исказа сведока ЛЛ3 из Сектора за контролу, није било примедби јер су они контролом документације дошли до свега што је и ревизор нашао. Имајући у виду наведено, као и чињеницу да је извештај ревизора у погледу испуњености инвестиционе обавезе купца из уговора о продаји друштвеног капитала, по оцени овог суда, у инкриминисаном периоду представљао најрелевантнији доказ да је купац испунио инвестициону обавезу, на шта недвосмислено указују одредба тачке 5.2.3 уговора о продаји друштвеног капитала методом јавне аукције којом је предвиђена изричита обавеза купца капитала да у року од 15 месеци од дана закључења уговора прибави извештај овлашћеног ревизира да је испунио инвестициону обавезу предвиђену уговором, затим допис директора Центра за подршку приватизације ЛЛ2 од 17.08.2004. године у ком је одговарајући на допис "АА"а.д. обавестила купца да ће банкарска гаранција бити ослобођена након достављања извештаја овлашћеног ревизора о извршеном инвестирању у складу са закљученим уговором о продаји друштвеног капитала методом јавне аукције, на основу ког дописа се, по налажењу овог суда, закључује да је став Агенције у означеном периоду био да је извештај ревизора за Агенцију био релевантна потврда да је купац извршио инвестициону обавезу, као и исказ ЛЛ2, испитане у својству сведока, која је на главном претресу истакла да се не сећа да се у спорном периоду десила ситуација да код аукцијских уговора није прихваћен ревизијских извештај, то је, и по оцени овог суда, све наведено било довољно да се Комисија на одржаним седницама са потребним степеном извесности увери да је купац најпре делимично, а потом у целини, испунио инвестициону обавезу на прихватљив начин, у смислу тачке 5.2.1 уговора о продаји друштвеног капитала, услед чега је отпао правни основ за активирање банкарске гаранције, па да су се стекли услови за враћање исте сходно тачки 5.2.3 наведеног уговора којим је прописана обавеза враћања банкарске гаранције уколико купац ревизијским извештајем докаже да је извршио уговорену инвестиоциону обавезу. По налажењу овог суда, на овакав закључак додатно упућују чињенице да из исказа сведока, запослених у Агенцији за приватизацију, произлази да нико од запослених у Агенцији није био овлашћени ревизор, нити је поседовао потребно знање из те области, а да је овлашћени ревизор лице коме је издата лиценца од стране Министарства финансија, као и чињеница да је предметним ревизијским извештајима "ЛБ РЕВ", који су притом сачињени на основу обављених испитивања поткрепљујуће документације и у складу са Законом о рачуноводству и ревизији, Кодексом етике за професионалне рачуноводствене експерте и међународним стандардом ревизије, закључено да је купац поступао у складу са уговореном обавезом, при чему легитимност и валидност наведених извештаја нису оспорени.

Имајући у виду наведено, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је нашао да није доказано да су у конкретном случају, окривљени, као чланови Kомисије за предлагање мера по извршеној контроли поступка приватизације, са умишљајем, искоришћавањем својих службених овлашћења, противно прописима, донели одлуку о враћању банкарске гаранције СС - купцу субјекта приватизације "АА" а.д., иако за то нису били испуњени услови у погледу испуњења обавезе улагања у основна средства утврђене уговором о продаји друштвеног капитала, при чему су, према наводима оптужбе, очигледно располагали подацима да СС није испунио своју уговорну обавезу,чиме су му прибавили имовинску корист у износу од 25.590.000,00 динара, већ да из изведених доказа произлази да су у поступку контроле испуњења обавезе купца из уговора о продаји друштвеног капитала који се односи на "АА" а.д. Београд радње окривљених, као чланова Комисије, које су претходиле ослобађању банкарске гаранције, биле усмерене ка томе да купац испуни инвестициону обавезу на начин како је то дефинисано уговором и да се тиме заштити интерес субјекта приватизације и Агенције за приватизацију, а да су одлуке на 46. и 49. седници донели на основу извештаја стручних служби Агенције за приватизацију које нису предлагале да се не прихвати инвестиција и да се активира банкарска гаранција, и ревизијских извештаја овлашћеног ревизора у којима је наведено да је купац поступио у складу са уговорном обавезом, и то на тај начин што су најпре ослободили банкарску гаранцију, и то само у износу у ком је добијена потврда ревизора да је обавеза испуњена, а тек по испуњењу и преосталог дела обавезе и достављања доказа о томе, у складу са тачком 5.2.3 уговора о продаји, донели одлуку о враћању банкарске гаранције, као и да нема доказа који несумњиво указују да је између окривљених постојао међусобан договор да искоришћавањем службених овлашћења прибаве имовинску корист купцу СС, нити да је постојао договор између окривљених и купца СС, кога по сопственим исказима нису познавали, посебно код чињенице да јавни тужилац потив СС и није покренуо кривични поступак због евентуалног подстрекавања окривљених на извршења кривичног дела које им се ставља на терет.

С тим у вези, овај суд је имао у виду чињеницу да је у предлогу Сектора за контролу за 46. седницу затражен став, између осталог, у погледу чињенице да је инвестирање извршено у основно средство у припреми, али је нашао да се истом не доводи у сумњу закључак о недостатку доказа који указују на постојање умишљаја на страни окривљених за извршење кривичног дела које им се ставља на терет, с обзиром на чињеницу да је у закључку ревизијског извештаја од 03.03.2005. године, који је, како је констатовано и у наведеном предлогу, пре одржавања седнице достављен Сектору за контролу, јасно наведено да је купац испунио уговорну обавезу, из чега произлази да је за овлашћеног ревизора, што је исти потврдио и приликом испитивања у својству сведока, описан начин инвестирања био прихватљив начин инвестирања у основна средства у смислу тачке 5.2.1 уговора о продаји друштвеног капитала, чиме је, по оцени овог суда, отклоњена сумња о испуњености обавезе купца изражена у предлогу Сектора за контролу.

Притом, по оцени овог суда, без утицаја на другачији закључак у погледу субјективног односа окривљених према кривичном делу које им се ставља на терет је и чињеница да је у ревизијском извештају наведено да је набавка основног средства извршена тек 10.02.2005. године, дакле месец и по дана након истека прописаног рока од 12 месеци од закључења уговора о продаји, имајући у виду да је сведок ЛЛ5, власник ревизијске куће "ЛБ РЕВ" истакао да се у пракси наведено пробијање рока сматра бенигним, као и чињеницу да из исказа сведока, запослених у Агенцији за приватизацију, произлази да је у склопу контроле испуњења инвестиоционе обавезе постојала и могућност остављања додатног рока, при чему је овај суд такође имао у виду да је инвестициона обавеза у претежном делу извршена у року од 15 месеци прописаном уговором о продаји друштвеног капитала за достављање ревизијског извештаја као потврде о извршењу наведене обавезе.

Такође, овај суд је анализирајући изведене доказе имао у виду исказ сведока ЛЛ6, која је у спорном периоду била помоћник министра у Министарству привреде и у чијој надлежности је, између осталог, било давање мишљења у погледу могућих начина испуњења инвестиционе обавезе купца капитала по основу уговора о продаји друштвног капитала, а која је истакла да се испуњењем уговорне обавезе улагања у основна средства сматра улагање у ствари и права, па да се улагањем новца, који представља обртно средство, не би испунила уговорна обавеза, као и да, у ситуацији када купац капитала улаже у новац, а то није предвиђено уговором о продаји друштвеног капитала долази до докапитализације, али да то не бива у складу са уговором, ако је истим прописано да се улагање врши у основна средства, с тим да на тај начин, улагањем новца, купац купује акције и у моменту када он добија акције, новац који је он уложио постаје новац субјекта приватизације, па је нашао да је исти без утицаја на другачији чињеничноправни закључак овог суда, посебно када се има у виду да је купац капитала право на 30.000 акција, у вредноси 30.000.000,00 динара које је уплатио на рачун субјекта приватизације, у смислу члана 245 став 2 и члана 246 тада важећег Закона о привредним друштвима, стекао уписом у регистар Агенције за привредне регистре, односно тек 14.03.2005. године, дакле након што је дана 11.02.2005. године од новчаног износа од 30.000.000,00 динара, који је купац капитала уплатио на рачун "АА"а.д., извршена уплата за куповину непокретности.

Осим тога, Апелациони суд у Београду је имао у виду наводе жалбе Тужиоца за организовани криминал којима се посебно указује да су окривљени спорне одлуке донели, иако су им били доступни подаци из извештаја консултантске куће "АА1" од 06.04.2005. године о извршеној контроли у Предузећу за промет и производњу хемијске и техничке робе "АА" а.д., а у ком је изнет став да купац није извршио инвестициону обавезу из тачке 5.2.1 уговора о продаји друштвеног капитала, односно да није извршио улагање у основна средства субјекта, већ да је инвестиоционо улагање купца, куповина незавршеног стамбеног објекта – породичне куће са базеном, у ствари извршено новчаним средствима предузећа "АА" а.д., а не новчаним средствима купца, чија је то била обавеза, па је нашао да су исти неосновани, односно да се оваквим наводима не доказује постојање умишљаја на страни окривљених, имајући у виду да је на основу изведених доказа, и то пре свега уговора закљученог између Агенције и наведене консултантске куће и исказа сведока-запослених у Агенцији за приватизацију и у консултантској кући "АА1", утврђено да извештаји наведене консултанске куће приликом доношења одлука Агенције за приватизацију нису били обавезујући, већ да је само требало да послуже надлежном телу Агенције у циљу унапређења праћења спровођења и извршења уговора закључених са купцем друштвеног капитала, као и с обзиром да није доказано да је наведени извештај био достављен Комисији, односно да су окривљени били упознати са садржином наведеног извештаја, који се не помиње ни у предлогу Сектора за контролу за 46. седницу.

С тим у вези, по оцени овог суда, постојање умишљаја не доказује се ни чињеницама на које се такође указује у жалби Тужиоца за организовани криминал да је након извршеног кривичног дела од стране окривљених, на основу истих података, Агенција за приватизацију утврдила да у поступку куповине субјекта приватизације, СС, као купац, није испунио инвестиоциону обавезу, због чега је Агенција дана 29.10.2008. године донела одлуку о раскиду уговора због неизвршења инвестиоционе обавезе, а окривљени АА1 заступајући интерес Агенције у поступку који се водио пред Привредним судом у Београду дана 04.06.2010. године доставио поднесак у ком је навео да СС није извршио у складу са купопродајним уговором своју обавезу инвестирања, јер уплата новчаног износа на текући рачун субјекта приватизације сама по себи не представља извршење обавезе инвестирања. Ово из разлога што се наведене чињенице не односе на период инкриминације наведен у оптужном акту, као и с обзиром да је уговор раскинут након што су се временом, током праћења испуњења уговорних обавеза купца чињеничне и правне околности мењале, будући да је купац касније унету непокретност отуђио, након чега је по налогу Агенције исту вратио у својину субјекта приватизације, али је није ставио у функцију, а што му је Агенција тражила, у складу са измењеном законском регулативом, да би потом у накнадно остављеном року за евентуалну промену предмета инвестирања унео објекте у Белој Цркви, при чему овакво инвестирање није прихваћено од стране Агенције, с обзиром да је на основу извештаја вештака утврђено да су објекти у Белој Цркви руинирани, као и будући да поднесак окривљеног АА1 од 04.06.2010. године предат у поступку који се водио пред Привредним судом у Београду, а који је такође последица измењених околности, не може бити доказ за субјективни однос окривљених према радњама које су предузете 5 година раније.

Имајући у виду да, дакле, током првостепеног и другостепеног поступка није несумњиво доказано постојање субјективног елемента кривичног дела које се окривљенима ставља на терет, односно постојање умишљаја, Апелациони суд у Београду је усвајањем жалби окривљеног АА, његових бранилаца, адвоката АБ и адвоката АБ1, окривљеног АА1 и његових бранилаца, адвоката АБ2, адвоката АБ3 и адвоката АБ4 и браниоца окривљене АА2, адвоката АБ5, преиначио првостепену пресуду и окривљене на основу члана 423 став 1 тачка 2 ЗКП ослободио од оптужбе да су извршили кривично дело које им је стављено на терет, док је жалбу Тужиоца за организовани криминал одбио као неосновану.

На претресу одржаном пред Апелационим судом у Београду одбијен је предлог окривљеног АА1 да се у доказном поступку изведу докази вршењем увида у одобрење за изградњу број 351-194/2004-III-01 од 16.04.2004. године са свим евентуалним изменама и допунама, у лист непокретности Службе за катастар непокретности Бела Црква 5032 за катастарску парцелу 2878/1 КО Бела Црква, у извештај број 72 од 15.09.2010. године упућен Влади Републике Србије, премијеру ЛЛ7, у пресуду Врховном касационог суда Прев.бр. 148/2006 од 08.06.2006. године, у извештај о плаћеним ратама купопродајне цене за капитал "АА" а.д. Београд од стране СС, у информацију о овлашћењима Агенције за приватизацију о контроли извршења Уговора о продаји капитала за потребе МУП-а број 10-568/13 од 11.03.2013. године, у упутство за рад Центра за контролу извршења уговора број 10-2572/06 од 09.10.2006. године, у одлуку о утврђивању поступка одвијања активности унутрашњих организационих јединица Агенције за приватизацију број 10-2821/07 од 06.12.2007. године, у поступке одвијања активности Агенције за приватизацију у поступку одвијања активности Центра за контролу извршења уговора из децембра 2007. године, у одлуку о утврђивању поступка одвијања активности Центра за контролу извршења уговора број 10-2027/10 од 20.05.2010. године, у поступке одвијања активности Агенције за приватизацију, и то у поступак одвијања активности Центра за контролу извршења уговора број 10-2027/10-1 од 20.05.2010. године, у одлуку о утврђивању поступка одвијања активности унутрашњих организационих јединица Агенције за приватизацију број 10-528/11-6182 од 29.11.2011. године, у поступак одвијања активности Агенције за приватизацију и то у поступак одвијања активности Центра за контролу извршења уговора из 2011. године, у одлуку о утврђивању поступка одвијања активности унутрашњих организационих јединица Агенције за приватизацију број 10-391/14 од 04.03.2014. године, у прилог број 4-поступци одвијања активности Агенције за приватизацију, поступак одвијања активности Центра за контролу извршења уговора из 2014. године, у извод из скраћеног деловодника из 2005. године у којем је заведен извештај "АА1" 116897 Д/05, 1-14/05 од 07.04.2005. године, Уговор о продаји друштвеног капитала методом јавне аукције субјекта приватизације "АА3" од 24.04.2003. године, у Уговор о продаји друштвеног капитала методом јавне аукције субјекта приватизације "АА4" од 04.10.2005. године, Уговор о продаји државног капитала методом јавне аукције субјекта приватизације- "АА5" од 08.10.2009. године, у налаз вештака грађевинске струке ВВ о извршеној процени грађевинске вредности објекта аа од октобра 2008. године, у извештај ревизора о стицању и уверавању и то: "ЛБ РЕВ" од 20.10.2008. године, у допис Коморе овлашћених ревизора број 547/16 од 04.05.2016. године, заједно са лиценцом и сертификатом коморе, као и у изјаву ЛЛ8 од 13.12.2005. године. Ово из разлога што се наведени докази односе на утврђивање чињеница које нису у вези са предметом оптужења, као и будући да би исти, имајући у виду чињеничноправни закључак и дате разлоге овог суда били без утицаја на другачије пресуђење у овој кривичноправној ствари и, сходно томе, сувишни и водили непотребном одуговлачењу поступка.

Имајући у виду да су окривљени ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело које им је стављено на терет, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је применом одредбе члана 265 став 1 ЗКП одлучио да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је приликом доношења одлуке ценио и остале изведене доказе и наводе странака, али их није посебно образлагао налазећи да нису од утицаја на другачију одлуку о постојању кривице окривљених у односу на кривично дело које је предмет оптужбе.

Сходно наведеном, Апелациони суд у Београду је применом одредби чланова 457 и 459 ЗКП донео одлуку као у диспозитиву пресуде.

Записничар       Председник већа-судија
Гордана Миловановић, с.р.     Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнце
Јасмина Ђокић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)