Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
11.02.2011.

Кж1 По1 22/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По1 22/10
Дана 11.02.2011. године
Б Е О Г Р А Д

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ - Посебно оделење, у већу састављеном од судија: Слободана Рашића, председника већа, Верољуба Цветковића, Савке Гогић, Надежде Мијатовић, Драгољуба Ђорђевића, чланова већа, са вишим судијским сарадником – записничарем Тањом Славковић, у кривичном предмету против окривљених АА и др., због кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ-а и др., решавајући по жалбама Тужиоца за организовани криминал, браниоца окривљеног АА - адвоката АБ, бранилаца окривљеног ББ – адвоката БА и БА1, браниоца окривљеног ББ, ВВ, ГГ – адвоката ГА, окривљеног ББ лично, браниоца окривљеног ДД – адвоката ДА, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду - Посебно оделење К.По1 108/10 од 12.07.2010. године, у седници већа одржаној у смислу члана 375 ЗКП-а, дана 09., 10., и 11.02.2011.године, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Зорана Бабића, окривљеног АА, његовог браниоца – адвоката АБ и ЂА, по заменичком пуномоћју за адвоката АБ, у присуству окривљеног ББ, његовог браниоца – адвоката БА, окривљених ВВ, ГГ и у присуству браниоца окривљеног ЕЕ – адвоката ЕА, по заменичком пуномоћју за адвоката ЕА1, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба Тужиоца за организовани криминал изјављена у односу на оптуженог ЕЕ, па се пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.108/10 од 12.07.2010.године у односу на њега, ПОТВРЂУЈЕ.

Уважавањем жалби браниоца оптуженог АА адвоката АБ, бранилаца оптуженог ББ - адвоката БА, БА1, ГА и окривљеног ББ лично, и браниоца окривљеног ДД адвоката ДА, ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ у погледу одлуке о казни пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.108/10 од 12.07.2010.године тако што Апелациони суд у Београду, Посебно одељење:

- Окривљеном АА за кривично дело фалсификовање знакова за вредност и члана 226 став 2 у вези става 1 КЗ-а, за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, утврђује казну затвора у трајању од две године и десет месеци, па га, задржавајући му као правилно утврђену казну затвора у трајању од једне године и два месеца за кривично дело злочиначко удрживање из члана 346 став 1 КЗ-а, за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, применом наведених законских прописа и одредби чланова 4, 42, 45, 54, 63 КЗ-а ОСУЂУЈЕ на јединствену казну затвора у трајању од четири године у коју казну му урачунава време проведено у притвору од 30.08.2007 године до 30.12.2008.године;

- Окривљеном ББ због кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ-а, за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, утврђује казну затвора у трајању од шест месеци а за кривично дело фалсификовање знакова за вредност из члана 226 став 2 у вези става 1 КЗ-а, за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, утврђује казну затвора у трајању од две године и осам месеци, па га ОСУЂУЈЕ на јединствену казну затвора у трајању од три године у коју казну му се урачунава време проведено у притвору од 01.09.2007.године до 05.12.2008.године;

- Окривљеног ДД за кривично дело фалсификовање знакова за вредност из члана 226 став 1 КЗ-а за које је првостепеном пресудом оглашен кривим ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од осам месеци у коју казну му урачунава време проведено у притвору од 31.08.2007.године до 01.09.2007 године,

док се жалба Тужиоца за организовани криминал у делу у коме побија осуђујући део првостепене пресуде и жалбе браниоца окривљеног АА - адвоката АБ, бранилаца окривљеног ББ адвоката БА, БА1 и ГА, окривљеног ББ лично, браниоца окривљених ВВ и ГГ адвоката ГА и браница окривљеног ДД - адвоката ДА у осталом делу ОДБИЈАЈУ као неосноване и првостепена пресуда у непреиначеном делу у односу на окривљеног АА, ББ, ДД, ВВ и ГГ, ПОТВРЂУЈЕ.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно оделење К.По1 108/10 од 12.07.2010. године, оглашени су кривим и то у ставу првом изреке пресуде окривљени АА, ВВ, ЖЖ, ББ, ЗЗ и ИИ, да су извршили и то окривљени АА кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 1 КЗ-а, окривљени ВВ, ЖЖ, ББ, ЗЗ, ИИ кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ-а. Истом пресудом у ставу два изреке пресуде, окривљени АА, ВВ, ЖЖ, ББ, ЗЗ, ИИ да су извршили по једно кривично дело фалсификовање знакова за вредност из члана 226 став 2 у вези става 1 КЗ-а. Под тачком 3 изреке пресуде окривљени ДД оглашен је кривим због извршења кривичног дела фалсификовање знакова за вредност из члана 226 став 1 КЗ-а, а под тачком 4 ГГ због извршења кривичног дела фалсификовање знакова за вредност у помагању из члана 226 став 1 у вези члана 35 КЗ-а. Првостепени суд је потом окривљеном АА за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 1 КЗ-а утврдио казну затвора у трајању од једне године и два месеца, а за кривично дело фалсификовање знакова за вредност из члана 226 став 2 у вези става 1 КЗ-а казну затвора у трајању од три године и шест месеци, па је потом окривљеног осудио на јединствену казну затвора у трајању од четири године и шест месеци, у коју казну му је урачунао време проведено у притвору од 30.08.2007. године до 30.12.2008. године. Првостепени суд је окривљеном ВВ за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ-а утврдио казну затвора у трајању од десет месеци, а за кривично дело фалсификовање знакова за вредност из члана 226 став 2 у вези става 1 КЗ-а казну затвора у трајању од три године, па је потом окривљеног осудио на јединствену казну затвора у трајању од три године и шест месеци, у коју казну му је урачунао време проведено у притвору од 30.08.2007. године до 05.12.2008. године. Окривљеној ЖЖ првостепени суд је за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ-а утврдио казну затвора у трајању од шест месеци, а за кривично дело фалсификовање знакова за вредност из члана 226 став 2 у вези става 1 КЗ-а казну затвора у трајању од две године и осам месеци, па је потом окривљену осудио на јединствену казну затвора у трајању од три године, у коју казну јој је урачунао време проведено у притвору од 30.08.2007. године до 27.06.2008. године. Окривљеном ББ првостепени суд је за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ-а утврдио казну затвора у трајању од десет месеци, а за кривично дело фалсификовање знакова за вредност из члана 226 став 2 у вези става 1 КЗ-а казну затвора у трајању од три године и шест месеци, па је потом окривљеног осудио на јединствену казну затвора у трајању од четири године, у коју казну му је урачунао време проведено у притвору од 01.09.2007. године до 05.12.2008. године. Првостепени суд је окривљеном ЗЗ за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ-а утврдио казну затвора у трајању од шест месеци, а за кривично дело фалсификовање знакова за вредност из члана 226 став 2 у вези става 1 КЗ-а казну затвора у трајању од две године и два месеца, па је потом окривљеног осудио на јединствену казну затвора у трајању од две године и шест месеци. Првостепени суд је окривљеном ИИ за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ-а утврдио казну затвора у трајању од шест месеци, а за кривично дело фалсификовање знакова за вредност из члана 226 став 2 у вези става 1 КЗ-а казну затвора у трајању од две године, па је потом окривљеног осудио на јединствену казну затвора у трајању од две године и четири месеца, у коју казну му је урачунао време проведено у притвору од 31.08.2007. године до 02.09.2007. године. Окривљеног ДД првостепени суд је осудио на казну затвора у трајању од једне године, у коју казну му је урачунао време проведено у притвору од 31.08.2007. године до 01.09.2007. године. Окривљеној ГГ првостепени суд је изрекао условну осуду, тако што јој је утврдио казну затвора у трајању од осам месеци и истовремено одредио да се иста неће извршити уколико окривљена за време од две године не учини ново кривично дело.

Првостепени суд је на основу члана 87 у вези члана 78 и 79 КЗ-а према окривљенима изрекао меру безбедности одузимања предмета, а који су употребљени за изврешење кривичног дела и то од окривљеног АА једно паковање папира за штампање формата Б-3 произвођача „Радеча“ (500 листова), један мобилни телефон марке „Nokia 6330“ ИМЕИ броја __ и картица број __ и један мобилни телефон марке „Nokia 6300“ ИМЕИ броја __ и картицу број __. Од окривљеног ВВ једна машина за сечење папира са натписом СБ Машинбраварска радионица "аа", без броја, типа и модела, једна UV лампа са пуњачем марке „Геније“, црне боје. Од окривљене ЖЖ један мобилни телефон марке „LG CE 0168“, ИМЕИ: __ СИН, __, KG800, једна картица мобилног оператера „Телеком Србије“ са бројем __, једна картица мобилног оператера „Теленор“ са бројем __, једна картица мобилног оператера „Yu Mobtel“ са бројем 063__. Од окривљеног ББ једна картица за мобилни телефон са претплатничким бројем 064/__, једна картица за мобилни телефон са претплатничким бројем 069/__, један омот за претплатничку картицу мреже „Промонте“ са бројем 069/__. Од окривљеног ЗЗ један хард-диск „IBM“ desk-star 82, 3 GB, серијски број __, jeдан хард-диск „Max store“ модел „Diamond“ max plus 9, 120 GB, серијски број __, један мобилни апарат марке „Шарп“ телефонског броја 063/__, ИМЕИ броја __, од окривљеног ИИ машина за офсет штампу марке „Rota print“ ознака __, копир рам “Dyplomat“ за формат А-3, мобилни телефон марке „Nokia“ модел 3230, ИМЕИ броја __ са картицом оператера „Теленор“, серијски број __, једна картица мобилног оператера „Теленор“, серијски број __, једна картица мобилног оператера „Телеком Србије“ корисничког броја 064/__. Од окривљене ГГ мобилни телефон марке „Samsung“ модел SPX E 570, ИМЕИ броја __, бр.картице 062/__, мобилни телефон марке „Nokia“ сиве боје, ИМЕИ броја __, број картице 063/__.
На основу одредбе члана 85 КЗ-а, првостепени суд је према окривљенима изрекао меру безбедности и то окривљеној ЖЖ и ББ забрану вршења графичке делатности у трајању од 5 (пет) година, окривљеном ИИ и ДД забрану вршења позива штампара у трајању од 3 (три) године.

На основу одредби члана 193 и 196 ЗКП-а, окривљени су обавезани да солидарно плате трошкове кривичног поступка, о чијој ће висини суд одлучити накнадно, посебним решењем.

Окривљени су обавезани да суду на име паушала плате износе од по 20.000,оо динара.

Истом пресудом, у ставу пет изреке пресуде, окривљени ЕЕ је на основу одредбе члана 355 тачка 2 ЗКП-а ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ-а и кривично дело фалсификовање знакова за вредност из члана 226 став 2 у вези става 1 КЗ-а.

Пресудом је одлучено да трошкови кривичног поступка у ослобађајућем делу падну на терет буџетских средстава суда.

Против наведене пресуде жалбу су изјавили:

-Тужилац за организовани криминал у осуђујућем делу, због одлуке о казни и то у односу на окривљену ГГ, АА, ВВ, ББ, а у ослобађајућем делу у односу на окривљеног ЕЕ, са предлогом да Апелациони суд у Београду – Посебно оделење првостепену пресуду у ослобађајућем делу у односу на окривљеног ЕЕ укине и у том делу предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање, а да се у осуђујућем делу првостепену пресуду преиначи у односу на окривљену ГГ, АА, ВВ, ББ, тако што ће окривљенима изрећи казне затвора у дужем временском трајању, а окривљеној ГГ казну затвора.

-бранилац окривљеног АА – адвокат АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона, одлуке о казни, са предлогом да Апелациони суд у Београду – Посебно оделење побијану пресуду укине, предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или исту преиначи тако што ће окривљеног АА ослободити одговорности да је извршио кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 1 КЗ-а, те да је извршио кривично дело фалсификовање знакова од вредности из члана 226 став 1 КЗ-а, алтернативно уколико другостепени суд нађе да је извршио кривично дело фалсификовање знакова за вредност из члана 226 став 2 КЗ-а, истом изрекне знатно блажу казну. У жалби је бранилац окривљеног ставио захтев да заједно са окривљеним буде обавештен о седници већа.

-браниоци окривљеног ББ – адвокати БА и БА1, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона, одлуке о казни, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијану пресуду преиначи, тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе или пак да исту преиначи у погледу одлуке о казни, тако што ће окривљеном смањити изречену казну. У жалби су браниоци ставили захтев да заједно са окривљеним буду обавештени о седници већа.

-бранилац окривљених ББ, ВВ, ГГ – адвокат ГА, из свих законом предвиђених разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду – Посебно оделење уважи жалбу браниоца окривљених, побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или исту преиначи у односу на окривљеног ББ, тако што ће му ублажити изречену кривичну санкцију, а да у односу на окривљеног ВВ уважи жалбу браниоца окривљеног и уколико исту не укине исту преиначи и окривљеном такође ублажи изречену казну, а окривљену ГГ ослободи од оптужбе. У жалби је бранилац ставио захтев да заједно са окривљенима буде обавештен о седници већа.

-бранилац окривљеног ДД – адвокат ДА, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, одлуке о казни и мери безбедности, са предлогом да Апелациони суд у Београду – Посебно оделење побијану пресуду преиначи, окривљеног ослободи од оптужбе или да исту укине, предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање или пак да исту преиначи и окривљеном изрекне казну испод законом прописаног минимума.

-окривљени ББ, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, одлуке о казни, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијану пресуду укине, предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или пак исту преиначи и окривљеног блаже казни.

Бранилац окривљеног ЕЕ – адвокат ЕА1 је суду доставила одговор на жалбу Тужиоца за организовани криминал, са предлогом да се жалба Тужилаштва за организовани криминал одбије као неоснована, те да се пресуда Вишег суда Београду К.По1 108/10 од 12.07.2010. године потврди у односу на окривљеног ЕЕ. У одговору на жалбу бранилац је ставила захтев да буде обавештена о седници већа.

Бранилац окривљених ББ, ВВ, ГГ – адвокат ГА је такође суду доставио одговор на жалбу Тужиоца за организовани криминал, са предлогом да се иста одбије као неоснована.

Тужилаштво за организовани криминал је у писменом изјашњењу Ктж.бр.303/10 од 30.11.2010. године предложило да се жалба Тужилаштва за организовани криминал уважи као основана, те да се првостепена пресуда у ослобађајућем делу укине у делу који се односи на окривљеног ЕЕ и у том делу предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање, а да се у односу на окривљену ГГ, АА, ВВ, ВБ првостепена пресуда преиначи, тако што ће се окривљеној ГГ изрећи казна затвора, а окривљенима АА, ВВ, ББ казна затвора у дужем временском трајању, а да се остале жалбе одбију као неосноване.

Апелациони суд у Београду – Посебно оделење је одржао седницу већа у смислу члана 375 ЗКП-а, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал - Зорана Бабића, окривљеног АА, његовог браниоца – адвоката АБ и ЂА, по заменичком пуномоћју за адвоката АБ, окривљеног ББ лично, његовог браниоца – адвоката ВВ, у присуству окривљених ВВ, ГГ, те браниоца окривљеног ЕЕ – адвоката ЕА, по заменичком пуномоћју за адвоката ЕА1, на којој је испитао првостепену пресуду у смислу члана 380 став 1 ЗКП-а, па је по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

Апелациони суд у Београду – Посебно оделење, налази да се неосновано жалбом Тужиоца за организовани криминал побија првостепена пресуда у ослобађајућем делу у односу на окривљеног ЕЕ, у коме је на основу одредбе члана 355 тачка 2 ЗКП-а овај окривљени ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ-а и кривично дело фалсификовање знакова за вредност из члана 226 став 2 у вези става 1 КЗ-а.

Побијана пресуда у овом делу не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка, нити повреде кривичног закона на које повреде овај суд, као другостепени, поводом жалбе у смислу члана 380 став 1 тачка 1 и 2 ЗКП-а, пази по службеној дужности.

Жалбом Тужиоца за организовани криминал првостепена пресуда се побија у ослобађајућем делу у односу на овог окривљеног због погрешно утврђеног чињеничног стања и истиче да је суд приликом оцене изведених доказа извео погрешан закључак, а у погледу одлучних чињеница и то да окривљени ЕЕ није знао шта се налази на ролнама филмова које је израђивао јер их он, како тврди, није прегледао ни вршио контролу њиховог квалитета, да исти у разговорима са окривљеном ЖЖ о црвеној боји не прича о црвеној UV боји која се користи за израду словачке таксене марке, већ о некој другој црвеној боји, те да нема доказа да је окривљени извршио кривична дела која му се стављају на терет, при чему се у жалби такође истиче да првостепени суд за своју одлуку није дао ваљане и уверљиве разлоге, те да и при доношењу такве одлуке није имао у виду наведене чињенице, а које су садржане у списима предмета, а које на посве другачији начин указују на делатност окривљеног.

Насупрот овим жалбеним наводима, и по налажењу Апелационог суда у Београду – Посебно оделење, правилан је закључак првостепеног суда да изведеним доказима, а имајући у виду одбрану окривљеног, у конкретном случају није било доказа којима би се утврдила кривица окривљеног и потврдили наводи оптужнице који се односе на њега, са којих разлога је првостепени суд правилном применом одредби члана 355 тачка 2 ЗКП-а окривљеног ЕЕ ослободио од оптужбе за напред наведена кривична дела.

Наиме, првостепени суд је правилном анализом и оценом изведених доказа, а имајући у виду одбрану окривљеног, правилно закључио да у конкретном случају нема доказа да је окривљени извршио кривична дела која му се стављају на терет, при чему ниједним изведеним доказом у овом кривичном поступку оптужба у односу на ЕЕ није доказана. Наиме, изведеним доказима на главном претресу, а што су и окривљени ЕЕ, ЗЗ и ЖЖ и навели у својим одбранама, утврђено је да је окривљени ЕЕ као власник СЗР „__“, која се бави графичком делатношћу, дизајном и припремом, израђивао филмове за штампу за штампарију окривљене ЖЖ, на тај начин што је већ спремну графичку припрему нарезану на ЦД добијао од окривљеног ЗЗ. Фајлови на ЦД-у су били обележени редним бројевима, па окривљени из назива фајла није могао закључити шта је предмет конкретне графичке припреме на коју се фајл односи. Сам поступак филмовања окривљени ЕЕ вршио је на машини марке „Рип“, за коју је на основу изведених доказа установљено да не поседује екран помоћу кога би се могао контролисати материјал који се филмује. По завршеном поступку филмовања готови филмови излазе из машине замотани у ролне и окривљени ЕЕ их је предавао ЗЗ, односно лицу од кога је добијао графичку припрему на услужно филмовање.

Стога је, имајући у виду наведено, суд у потпуности прихватио одбрану окривљеног ЕЕ, посебно у делу где је навео да није вршио контролу готових ролни и филмова које је по завршеном поступку филмовања добијао, обзиром да је био једини запослени и није имао радника који би требао да буде посебно задужен за контролу и прегледање готових филмова. Окривљени је објаснио да у већим штампаријама овај посао обављају монтажери, а у мањим сам штампар који изреже филм на мање комадиће и снима их на графичку плочу. Тек приликом припреме филма за штампу може се закључити на шта се тај филм односи, а исто није могуће утврдити на основу појединих сегмената филма. Сам ток израде филма као посебне фазе израде знакова за вредност којом су се окривљеном у овом предмету бавили, суд је утврдио саслушањем стручног лица СС на главном претресу, који је појаснио начин израде филмова на машини којом је располагао окривљени ЕЕ, потврдивши да на тој машини окривљени није могао да преко екрана прати израду филмова. Контролу филмова било је могуће радити уколико је окривљени на крају размотавао готове ролне филма и детаљно проучавао сваки сегмент и упоређивао исти са узорком, ради чијег штампања је филм и израђен.

На основу изведених доказа, као и одбране окривљеног ЕЕ, а која је у овом делу потврђена и одбранама осталих окривљених, првостепени суд правилно утврђује да окривљени ЕЕ поред графичке припреме на ЦД-у није добијао од окривљеног ЗЗ узорке чије штампање је припремано, те да није могао ни да врши контролу исправности филмова које је израђивао. На основу пресретнутих телефонских разговора окривљених који су преслушани на главном претресу од стране првостепеног суда, првостепени суд је утврдио да није постојала комуникација између окривљеног ЕЕ и осталих окривљених о изради лажних знакова за вредност. Стоји чињеница да окривљени ББ, ЗЗ и ЖЖ у појединим разговорима спомињу да је графичка припрема дата ЕЕ на филмовање и распитују се када ће филмови бити готови, али се на основу тих разговора у којима се ЕЕ само спомиње не може закључити да је њему било познато шта је предмет графичке припреме који му је дат на филмовање. Такође, ни из разговора у којима се ЕЕ јавља као саговорник појединих окривљених, ниједна реч, термин, нити сама садржина и смисао ових разговора не односи се на лажне знакове за вредност, односно таксене марке и акцизне маркице које су окривљени израђивали, што у потпуности потврђује одбрану не само окривљеног ЕЕ, већ и ЗЗ и ЖЖ, који су навели да окривљени ЕЕ није био упознат да је израђивао филмове за штампу лажних знакова за вредност и да су му те графичке припреме биле подметнуте између осталих фајлова који су се односили на друге графичке припреме.

Стоји чињеница да у разговору 16.07.2007. године у 08.56.28 окривљени ЕЕ пита ЖЖ за боју, али притом не спомиње да се ради о црвеној UV боји која је коришћена при изради словачке таксене марке. С обзиром да је окривљени ЕЕ сарађивао са окривљеном ЖЖ, која је власник штампарије „__“ за коју окривљени израђује филмове, логично је да у тим разговорима спомињу и штампање и боју, али се на основу ових комуникација не може закључити да се односе на штампање лажних знакова за вредност. Такође је утврђено да у разговорима које је окривљени ЕЕ обавио са окривљенима ЗЗ, те ЖЖ, нису коришћене „шифре“, односно изрази које су иначе користили остали припадници ове групе у међусобним телефонским комуникацијама. Првостепени суд из преслушаних телефонских разговора, као и других изведених доказа, није могао закључити да је окривљени ЕЕ учествовао у раду криминалне групе, нити да су му биле познате активности ове групе у изради и дистрибуцији лажних знакова за вредност.

Имајући у виду напред наведено, и по налажењу Апелационог суда у Београду – Посебно оделење, првостепени суд је правилном оценом изведених доказа, а у склопу изнете одбране окривљеног ЕЕ, те одбране окривљеног ЗЗ, ЖЖ, правилно закључио и за свој закључак дао јасне и уверљиве разлоге које у свему овај суд прихвата и то да у конкретном случају није било доказа којима би се утврдила кривица окривљеног и потврдили наводи оптужнице који се односе на окривљеног ЕЕ и то да је извршио кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ-а, као и кривично дело фалсификовање знакова за вредност из члана 226 став 2 у вези става 1 КЗ-а, са којих разлога је првостепени суд и по налажењу овог суда правилном применом одредби члана 355 тачка 2 ЗКП-а, а услед недостатка доказа, окривљеног ЕЕ ослободио од оптужбе за напред наведена кривична дела, па се стога, како је напред наведено, супротни жалбени наводи Тужиоца за организовани криминал, којима се првостепена пресуда побија у односу на овог окривљеног и истиче да је закључак првостепеног суда погрешан, оцењују као неосновани.

Побијана пресуда не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка, нити повреде кривичног закона у осуђујућем делу, на које другостепени суд у смислу члана 380 став 1 тачка 1 и 2 ЗКП-а увек пази по службеној дужности.

Жалбом браниоца окривљеног АА оспорава се и правилност утврђеног чињеничног стања и истиче да суд нема доказа о томе да је окривљени извршио кривично дело фалсификовање знакова од вредности из члана 226 КЗ-а које дело је за њега остало у покушају. Друга за одбрану важна констатација првостепеног суда да су фалсификати знакова од вредности нађени у незавршеном стању штампања што само по себи представља јасан доказ да су били неупотребљиви за дистрибуцију. У погледу налаза и мишљења судских вештака који су се изјашњавали на околност квалитета фалсификованих знакова од вредности које вештачење је првостепени суд поверио стручњацима НБС из Завода за израду новчаница Србије одбрана истиче да је налаз ових вештака апсолутан безвредан за доношење правилне одлуке у овом предмету.

Изнете жалбене наводе међутим овај суд оцењује неоснованим обзиром да је првостепени суд правилном оценом одбране окривљеног АА а имајући у виду писмене доказе у списима предмета, те налаза и мишљења судских вештака утврдио чињенично стање ближе описано у изреци првостепене пресуде у односу на окривљеног АА па стога није прихватио његову одбрану у којој је навео да он није организатор криминалне групе обзиром да је оваква одбрана окривљеног оповргнута изведеним доказима иста је неприхватљива и дата у циљу умањења кривице, а чињеница да окривљени не познаје све припаднике криминалне групе није од утицаја на постојање ове групе, стога суд није прихватио одбрану окривљеног АА да му ББ није штампао знакове за вредности већ их је однео код ЖЖ знајући да је ББ био раније осуђиван и имао проблеме са полицијом. Оваква одбрана окривљеног је оповргнута садржином разговора између ББ, АА и одбраном окривљене ЖЖ која је била доследна у изношењу како у претходном поступку тако и на главном претресу а која се прецизно изјаснила да је од окривљеног АА добила словачке таксене марке да би извршила перфорацију и да је сазнала да му те марке штампа ББ а који поседује UV боју. Напред наведено се може закључити из бројних телефонских разговора између окривљеног ББ, те окривљеног АА. Наиме, окривљена ЖЖ се у својој одбрани прецизно изјаснила да је све знакове за вредност штампала с тим што се прецизно изјаснила које је знакове штампала директно по наруџби окривљеног АА а за које знакове је окривљени ВВ доносио узорке па је у неким случајевима финални производ преузимао ВВ а у неким лично окривљени АА. Поред тога окривљена се прецизно изјаснила да свега овога не би било да ово није организовао окривљени АА који је иначе покушавао да набави одређени материјал који им је био потребан за израду знакова за вредност као и машину за перфорацију црвену у UV боју. Тако је поред папира учествовао и у прављењу алата за перфорацију знакова тако што је окривљеној ЖЖ позајмио 2.000 евра да би она уз део који је уплатила наручила алат. Поред тога окривљени АА се интересовао за набавку UV црвене боје за коју је знао да је неопходна за израду словачких таксених марака.

Жалбеним наводима бранилаца окривљеног ББ као и жалбом окривљеног ББ лично се оспорава правилност утврђеног чињеничног стања тако што се истиче да се на основу одбране окривљеног ББ, те одбране свих окривљених као и транскрипата разговора јасно види да ББ набавља материјал, да више пута покушава штампање, да на њему ради, да има више-мање или више успешних покушаја али је на крају неуспело штампање, те да остатак материјала уништава и одустаје од даљег штампања. Једино одбрана ЖЖ одговара другачијем току ствари, те одбрана стога закључује да она није говорила целу истину из разлога које су више пута и током жалбе истицали. Такође се и жалбеним наводима окривљеног ББ лично оспорава правилност утврђеног чињеничног стања и истиче да је разлог за неприхватање његове одбране чињеница да је иста оповргнута на основу одбране других окривљених а ти сви други су уствари ЖЖ при чему суд занемарује многе непобитне елементе овог предмета који подкрепљују одбрану окривљеног ББ, а демантују одбрану окривљене ЖЖ којом је на жалост оповргнута одбрана окривљеног ББ.

Наиме, првостепени суд је насупрот овим жалбеним наводима ценио одбрану окривљеног ББ који је током поступка негирао радње које му се стављају на терет, при чему је одбрану окривљеног оценио у склопу одбране осталих окривљених, те изведених доказа, али исту није прихватио. Наиме, окривљени ББ је негирао да је по налогу окривљеног АА радио словачке таксене марке у номиналној вредности од 1.000 круна. Навео је да је од ЗЗ добио узорак словачке таксене марке и припрему јер је обавештен да је ЗЗ припрему урадио за ЖЖ. Тада је и покушао израду словачке таксене марке, истичући да је то за њега био професионални изазов, обзиром да је ову марку тешко урадити јер је врло сложена за штампање. Међутим, овакву одбрану окривљеног ББ оповргао је окривљени ЗЗ, који је навео да је припрему словачке таксене марке од 1.000 круна почео да ради тако што му је ББ предао узорак и тражио графичку припрему, а касније се укључила и окривљена ЖЖ. Током суочења окривљени ЗЗ је остао при својој одбрани, при чему је изнео једну сасвим логичну чињеницу, коју је суд у потпуности прихватио и то наводећи да окривљеном ББ није могао дати узорак словачке таксене марке, а коју је припрему радио за неког другог штампара, јер је просто у обавези да наручиоцу посла да и узорак и припрему. Одбрана окривљеног ББ је оповргнута и одбраном окривљене ЖЖ, коју је суд прихватио, обзиром да је ова окривљена истакла да је од окривљеног АА добила 200 табака словачких таксених марака за перфорацију, са објашњењем да је штампање вршио ББ. Ово је логичан поступак, обзиром да се ББ на главном претресу изјаснио да не поседује машину и алат за перфорацију. Такође и у телефонском разговору између ЖЖ и ББ, где га ЖЖ моли да јој помогне да умеша UV црвену боју, она му објашњава да „оно што ти штампаш ми шијемо“, при чему ББ потврђује и прихвата да јој помогне око црвене UV боје. Одбрана окривљеног ББ је такође нелогична и неприхватљива и у супротности са одбраном већине окривљених, те изведеним доказима, а које је суд извео на главном претресу, а то је и преслушавање пресретнутих разговора. Окривљени ББ се изјаснио на главном претресу да препознаје свој глас и својих саговорника. Међутим, садржину разговора је увек објашњавао да се то ради о припремама таксених марака, да окривљени ВВ и окривљени АА са којима најчешће разговара су се интересовали али да на њега нису вршили притисак. Међутим, оценом изведених доказа као што је и претходно наведено суд је утврдио да се АА интензивно интересује за словачке таксене марке да му је он донео узорак по коме је ББ прво урадио припрему код окривљеног ЗЗ, а затим на основу те припреме вршио штампање. У пар разговора евидентно је да је окривљени ББ завршио штампање словачких таксених марака и предао их окривљеном АА који је даље вршио дистрибуцију. Такође се из ових разговора на поуздан начин утврђује да се и ВВ интересовао за израду словачких таксених марака, те да је окривљени ВВ код ББ радио чешке таксене марке које је касније и ВВ даље дистрибуирао. Стоји чињеница да приликом претреса штампарије окривљеног ББ нису пронађени одштампани знакови за вредност, материјал, остало, обзиром да је све то уништено, а како је и ББ навео пре његовог одласка на годишњи одмор. Одбрана окривљеног ББ је неприхватљива обзиром да је он своју одбрану мењао током поступка. У претходном поступку ББ је негирао да је било шта радио са окривљеним АА те ВВ док је на главном претресу променио одбрану и навео да је радио са њима друге ствари које нису предмет оптужења. Такође суд није прихватио одбрану окривљеног ББ да је старе словачке таксене марке а које су биле у оптицају до краја 2007.године наручио СС1 али да их није радио већ да с обзиром на услуге које му је он учинио није могао да га одбије. Суд је утврдио да је окривљени ББ радио старе словачке таксене марке за СС1 и то из разговора који је обављен између СС1 и ББ из којег се на поуздан закључује да се договарају о месту и начину испоруке словачких таксених марака. Сама чињеница да је окривљени ББ набавио велику количину папира „Радеча“ којим су и штампане словачке таксене марке указује на то да се он бавио штампањем марака и да их је предавао окривљеном АА који их је наручио ради даље дистрибуције. Његова одбрана да око 1.500 табака колико је набавио и употребио за пробу и да ништа од тога није успело је неприхватљива и нелогична. Оваква одбрана окривљеног оповргнута је и одбраном окривљене ЖЖ која је истакла да вредност количине папира коју је окривљени ББ прибавио је око 1.600 евра тако да суд није прихватио одбрану ББ да није штампао словачке и чешке таксене марке, те да су то били само узорци који нису били за даљу продају.

Такође се жалбеним наводима браниоца окривљених ВВ и ГГ - адвоката ГА побија првостепена пресуда тако што се оспорава правилност утврђеног чињеничног стања и истиче да суд није прихватио одбрану окривљеног ВВ да су марке које су пронађене у кући окривљене ГГ враћене из Мађарске јер су имале недостатке које је требало отклонити па из тих разлога нису могле да буду дистрибуиране. Међутим, не треба изгубити из вида да када се враћа из Мађарске у Суботицу управо наилази на кућу ГГ па је нелогично да се ту прво остави нешто што је донето или враћено. Суочење између ВВ, те окривљене ЖЖ није показало како то првостепени суд представља да је окривљена ЖЖ категорична и уверљива. Жалбом се оспорава првостепена пресуда у односу на окривљену ГГ при чему се истиче да у конкретном случају ако би било поузданих доказа да је иста извршила кривично дело тј.да је била свесна свих обележја овог кривичног дела за које је оглашена кривом, суд није са сигурношћу утврдио да је ГГ тако информисана и тако изверзирана да би могла бити одговорна за помагање у кривичном делу фалсификовање знакова са вредности из члана 226 став 1 у вези члана 35 КЗ-а. Такође се у жалби истиче да окривљена није била упозната са чињеницом да се ради о фалсификованим знаковима за вредности и није знала да је то намењено за дистрибуцију у иностранству. У жалби се истиче да никад није ни упознала ни СС2 ни СС3 са којима је окривљени ВВ контактирао а окривљена ГГ би као помагач морала знати и бити свесна о свим елементима бића кривичног дела.

Насупрот овим жалбеним наводима првостепени суд је ценио одбрану окривљеног ВВ и појединачно и у склопу осталих изведених доказа и исту није прихватио обзиром да је његова одбрана у супротности са одбраном окривљене ЖЖ, ЗЗ а такође је оповргнута и са изведеним доказима. Наиме, окривљени је током поступка мењао своју одбрану коју је дао у претходном поступку и на главном претресу а који се односи на окривљену ГГ са којом живи у ванбрачној заједници. Својом одбраном коју је променио покушао је да заштити окривљену ГГ истичући да она није имала сазнање да он обавља радње које му се стављају на терет. Наиме, окривљени ВВ је у својој одбрани негирао да је одређене знакова за вредност штампао код окривљеног ББ, те да је био у комуникацији са АА у вези наручивања одређених знакова и у вези преузимања одређених знакова које је одштампала ЖЖ а које је он касније предавао окривљеном АА. Окривљени ВВ је потврдио да је пашеног окривљеног АА и да се са њим видео у вези одређених таксених марака. Посебно је истакао мађарске таксене марке и чињеницу да је он препоручио ЖЖ као штампара, те да је окривљеном ЗЗ предао таксене марке за припрему у име окривљеног АА изведеним доказима посебно преслушавањем аудио-записа телефонских разговора суд је на поуздан начин утврдио да окривљени ВВ био припадник криминалне групе коју је организовао окривљени АА, да је одређене радње обављао за окривљеног АА а да је касније покушао да наручује одређене знакове и да их дистрибуира у иностранству. У дистрибуцији знакова помогла му је окривљена ГГ. У кући окривљене ГГ су пронађени и одузети знакови за вредност а који су били припремљени за дистрибуцији па су с обзиром да је кућа окривљене ГГ у Келебији у близини граничног прелаза ту је било повољно место за чување ових знакова. Приликом једног таквог преласка код окривљене ГГ су и пронађени одређени знакови за вредност па су и одузети. Стога суд није прихватио одбрану окривљеног ВВ да су марке које су пронађене у кући окривљене ГГ враћене из Мађарске су поседовале недостатке које је требало уклонити па из тих разлога нису могле да буду дистрибуиране. Оваква одбрана је оповргнута исказом окривљене ГГ као и чињеницом да су ови знакови пронађени у спаваћој соби окривљене ГГ и то у ноћном сточићу. Да су враћене ради исправке окривљени би их одмах предао ЖЖ ради исправке и побољшања квалитета. Суд такође није прихватио одбрану окривљеног ВВ да му ББ није штампао одређене знакове и да није сарађивао са њим јер је одбрана окривљеног оповргнута. Наиме, из преслушаних разговора који су вођени између ББ и ВВ утврђено је да разговарају о таксеним маркама. Из другог разговора који је вођен између ББ и АА суд је утврдио да ББ саопштава АА да је био његов пашеног тј. ВВ и наводи разлог његовог доласка а који разговор су претходно од стране првостепеног суда и образложени. Сходно томе суд није прихватио одбрану окривљеног ВВ да је једино знакове радио код ЖЖ, те да окривљени АА и ББ немају никаквог удела у штампању знакова за вредност.

Првостепени суд је ценећи одбрану окривљене ГГ, а у склопу изведених доказа исту није прихватио обзиром да је ова окривљена током поступка мењала своју одбрану па је на главном претресу навела да јој није познато чиме се бави окривљени ВВ да је више пута с њим прелазила српско-мађарску границу али да нису никад ништа преносили. Такође је навела да јој није познато када је ВВ у њен новчаник оставио тексене марке а које су код ње и пронађене 30.08.2007. године када су заустављени на граничном прелазу. Оваква одбрана окривљене је неприхватљива и оповргнута изведеним доказима. Наиме, из телефонске комуникције која је вођена између окривљене ГГ и ВВ суд је на поуздан начин утврдио да је иста била упозната да је ГГ учествовао у изради и дистрибуцији лажних знакова за вредност у намери да их другом даје на употребу. Она је прихватила да му помогне тако што је са њим одлазила у Мађарску да би извршила пренос ових таксених марака. Према томе суд није прихватио одбрану окривљене да није знала чиме се бави окривљени ВВ. Она је била свесна да на описани начин помаже окривљеном у дистрибуцији знакова за вредност односно у њиховом преношењу преко мађарске границе у чијој је изради окривљени ВВ учествовао. Овакав закључак суда потврдио је разговор који су водили ВВ и ГГ дана 21.04.2007.године у 15:29.20 из ког се утврђује да је ГГ знала да се ВВ бави фалсификовањем знакова за вредност да поседује машину за перфорацију и да је она помогла у дистрибуцији као и из СМС поруке од 06.04.2007.године.
Жалбом браниоца окривљеног ДД, адвоката ДА, такође се побија првостепена пресуда због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања тако што се истиче да је издвајање окривљеног ДД из организоване криминалне групе било неопходно да првостепени суд утврди и издвоји тачно које чешке таксене маркице је он одштампао и тачно у којој количини, те каквог квалитета су ти фалсификати. То првостепени суд не чини већ једноставно констатује да се ради о количини од 100 табака од по 50 појединачних комада које је именовани одштампао 30.08.2007.године. Неспорна је чињеница да је он то покушао да уради по налогу ЖЖ која је била његов послодавац. Ту чињеницу ни он а ни окривљена ЖЖ нису оспоравали. Међутим, оно што су оспоравали јесте квалитет штампе и степен дораде таксених маркица. Пошто је окривљени издвојен из организоване криминалне групе ради правилно и потпуно утврђивања чињеничног стања је била неопходно да се из укупне количине фалсификованих чешких таксених маркица за које се терете чланови организоване криминалне групе издвоје баш оне које је одштампао окривљени ДД.

Суд је у погледу изнете одбране окривљеног ДД а у склопу изведених доказа исту у потпуности прихватио и то да је овај окривљени био запослен у штампарији власништво окривљене ЖЖ. У току рада у овој штампарији није могао да примети да се ради о нелегалним пословима ово из разлога што је окривљена ЖЖ нелегалне послове изместила из своје штампарије и у већини случајева радила их у помоћним просторијама власништво оптуженог ИИ где је и преместила машину марке „Ротапринтин“ и машину марке „Дупломатик“. Окривљени је у својој одбрани признао да је урадио чешке таксене марке на молбу окривљене ЖЖ тако што је 30.08.2007.године дошао у штампарију пре почетка радног времена. По налогу окривљене која му је донела умешану боју започео је израду ове марке иако је знао да је то вредносни знак који је заштићени и који се ради само у овлашћеним штампаријама и у одређеној прописаној форми. Међутим није могао да одбије окривљену ЖЖ која му је изашла у сусрет приликом неких породичних проблема па је зато и прихватио да уради ове отиске припремио је папир започео израду па када је таксена марка била завршена исту је предао окривљеној ЖЖ. Окривљени ДД је изменио своју одбрану на главном претресу у односу на одбрану коју је дао у претходном поступку а која се односи на број одштампаних таксених марака. Његова одбрана да је од 100 табака свега неколико одговарајућих одштампано, је у супротности са одбраном коју је дао у претходном поступку, коју суд није прихватио. Ово из разлога што се из фотодокументације, те потврде о одузетим предметима утврђује да је већи број добро одштампан а да је само један мањи број неупотребљив и као што је видљиво на фотодокументацији колико је табака одбачено у корпу за отпатке. Суд је прихватио одбрану окривљеног ДД да није учествовао у изради других таксених марака а које су пронађене у штампарији ИИ или које је окривљена ЖЖ штампала. Одбрана ДД је потврђена одбраном окривљене ЖЖ, те окривљеног ИИ, тако да горе цитирани жалбени навод браниоца окривљеног ДД, Апелациони суд оцењује неоснованим.

Надаље, првостепени суд је супротно жалбеним наводима браниоца окривљеног АА а којима се оспоравају налаз и мишљења судских вештака (страна 83 пресуде) дао разлоге због чега није прихватио став одбране да се ради о неподобном покушају фалсификата да маркице нису биле добре за даљу дистрибуцију јер је на њима „покушано симулирање воденог заштитног знака“. Ово из разлога како је суд и утврдио на основу исказа вештака да покушај симулирања воденог знака значи имитирање овог знака штампом. Суд је у потпуности прихватио налаз и мишљење вештака и њихово изјашњење на главном претресу у погледу квалитета знакова за вредност коју су окривљени одштампали и који су од њих одузети а поводом многобројних питања од стране одбране у вези квалитета фалсификата. Наиме, вештаци Народне банке Србије -Завода за израду новчаница и кованог новца су у потпуности стручни и компетентни да процене квалитет штампаног материјала који је одузет од окривљених. Испитани вештаци су анализирали по наредби суда појединачно сваку врсту знака за вредност коју су окривљени штампали упоређујући их са оригиналима такође су исцрпно одговорили на сва питања од стране окривљених и одбране о квалитету штампе коју су окривљени имитирали у односу на оригиналне знакове. Вештак ЈЈ се на главном претресу изјаснила а имајући у виду да је на чешким таксеним маркама вршено симулирање воденог знака и штампана влакна која флуоресцирају да се ради о врло добром фалсификату који просечан грађанин а што значи да лице које није упућено у струку не може обично визуелним прегледом опипавањем утврдити да се ради о фалсификату. Вештак је навела да постоји разлика између оригиналног папира и папира који је достављен а да је закључак да је папир произвођача „Радеч“ коришћен за фалсификате чија граматура од 80 грама/м2 до 90 грама/м2 с обзиром на мали број жутих и плавих влакана у маси папира прекривене површине штампаних елемената као и папир који је достављен у коверти 7 не поседује видљиву и невидљиву заштиту у маси папира па с обзиром на граматуру папира могуће да је коришћен за израду фалсификата. Такође, из налаза и мишљења судског вештака ЈЈ1 такође вештака Народне банке Србије - Завода за израду новчаница који је остао при свом писменом налазу произилази да је исти вршио анализу алата и експертизу штампе на таксеним маркама Словачке Републике, Чешке Републике и акцизним маркицама. Овај вештак се изјаснио да таксене марке Словачке Републике се разликују у односу на оригинал по нијансама боја које су коришћене за штампу јер се на већини јасно примећује покушај симулирања воденог заштитног знака у папиру, као и заштитних нити у папиру, затим поједини узорци су делимично перфорисани док неки уопште немају перфорацију док је на појединим узорцима упадљиво другачији облик перфорације, док се ознака СК налази на погрешној страни. Вештак се такође изјаснио да је уочљива разлика у нијансама боја и код акцизних маркица Словачке у односу на оригиналну акцизну маркицу. Такође се и судски вештак ЈЈ2 на главном претресу изјаснио да је вршио експертизу штампе који је навео да је приликом давања свог налаза користио основне инструменте то су UV лампа и лупа. Овај вештак је истакао да само стручно лице голим око може да види разлику у односу на оригинал, док лица која нису упућена у ову струку ако имају поред себе и оригинал и фалсификат могу да примете неку разлику. При том је овај вештак објаснио шта значи реч „покушај симулирања воденог заштитног знака“ наглашавајући да је то урађено са намером да се нешто одштампа као да је оригинал али није. Такође се овај вештак изјаснио да разлике у облику перфорације такође може да уочи само стручно лице које је фокусирано на то а, не грађанин који врши куповину и продају знакова за вредност.

С обзиром на све напред изнето Апелациони суд у Београду Посебно одељење налази да је првостепени суд правилно и у потпуности утврдио чињенично стање како у погледу објективних тако и у погледу субјективних околности дела и за свој чињенично-правни закључак дао јасне и аргументоване разлоге које у свему као правилне прихвата и овај суд као жалбени а који се супротним жалбеним наводима бранилаца окривљених као и жалбеним наводима окривљеног ББ лично не доводе у сумњу.

При томе је овај суд ценио и остале наводе из изјављених жалби бранилаца окривљених али је нашао да се њима не доводи у сумњу правилност и потпуност утврђеног чињеничног стања при чему је суд у образложењу пресуде (страна 148) дао разлоге због чега је одбио предлог бранилаца адвоката ГА и АБ да се из списа предмета издвоје аудио-записи и транскрипти аудио-записа телефонских разговора окривљених као и видео-снимци који су настали по наредбама истражног судије и да се исти не користе као доказ из разлога што у одредби члана 232 став 3 ЗКП-а није наведено дело фалсификовање лажних знакова за вредност а које се окривљенима ставља на терет али је исти предлог оценио као неоснован. Наиме, ови докази прибављени су на законит начин, а на основу наредбе истражног судије која је донета на основу члана 504-љ у вези члана 232 ЗКП-а, те су ови докази изведени на главном претресу. Одредба члана 504-љ омогућава примену мере снимања телефонских разговора у ситуацији када постоји основана сумња да се припрема кривично дело организованог криминала ако се исто на друго начин не би могло открити, доказати или спречити или би то било повезано са знатним тешкоћама. Такође је суд утврдио да је постојала основана сумња да окривљени припремају извршење кривичног дела организованог криминала, са којих разлога је правилно истражни судија и донео наредбу за надзор и снимање телефонских разговора у потпуности у складу са одредбом члана 504-љ а у вези одредбе члана 232 ЗКП-а. Такође је првостепени суд у пресуди (страна 149) дао разлоге због чега је одбио предлоге бранилаца окривљених да се одреди ново вештачење квалитета штампе фалсификованих знакова за вредност а који су одузетих од окривљених обзиром да је током доказног поступка несумњиво утврђено постојање субјективног елемента овог кривичног дела односно намера окривљених да се лажни знаци за вредност дају другом лицу да их он употреби као праве због чега је непотребно и сувишно било утврђивање подобности или неподобности одштампаних лажних знакова за вредност да се ставе у употребу јер се не ради о законском обележју кривичног дела из члана 226 КЗ-а.

Имајући у виду напред наведено, првостепени суд је на основу правилне оцене изведених доказа, правилно и потпуно утврдио све одлучне чињенице и то како оне које чине објективна обележја извршених кривичних дела тако да чињенице које се тичу субјективног односа сваког од окривљених према предузетим радњама, стога је првостепени суд правилно нашао да су се у радњама окривљеног АА, ВВ, ББ стекла сва законска обележја бића по једног кривичног дела злочиначко удруживање и то на страни окривљеног АА из члана 346 став 1 КЗ-а а на страни окривљених ВВ и ББ из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ-а, док су се у радњама окривљених АА, окривљеног ВВ и окривљеног ББ стекла и сва законска обележја бића и по једног кривичног дела фалсификовања знакова од вредности из члана 226 став 2 у вези става 1 КЗ-а а у радњама окривљених ДД, ГГ сва законска обележја бића по једног кривичног дела фалсификовање знакова од вредности из члана 226 став 1 КЗ-а а у односу на окривљену ГГ у вези члана 35 КЗ-а у помагању. Стога се неосновано изјављеном жалбом браниоца окривљеног АА побија првостепена пресуда и због повреде Кривичног закона тако што се истиче да је погрешан закључак првостепеног суда да је окривљени АА био организатор криминалне групе која је организована са намером да се бави кривичним делом фалсификовање знакова од вредности поготову ако се има у виду чињеница да је ово кривично дело остало у покушају, као и код чињенице да се ради о лицу које до сада није осуђивано стога се ожалбена пресуда оспорава у погледу закључка да је окривљени АА имао својство организатора криминалне групе. Такође се и жалбом браниоца окривљеног ББ оспорава првостепена пресуда у погледу правне оцене дела и истиче да на страни окривљеног није могла постојати свест да нешто ради као припадник организоване криминалне групе обзиром да њега нико није финансирао, нити му је давао било какве сугестије.

Наиме, насупрот овим жалбеним наводима првостепени суд је несумњиво утврдио да је окривљени АА организовао криминалну групу са циљем стицања имовинске добити. При томе чланови криминалне групе су постали ВВ, ЖЖ, ББ, ЗЗ и ИИ. Група је формирана тако што је сваки члан криминалне групе имао одређену улогу и задатак а при извршењу тог задатка коришћене су посебне структуре а делатност групе је планирана и у међународним размерама и у дужем временском периоду. Наиме, окривљени АА је као организатор криминалне групе ангажовао штампаре окривљеног ББ и окривљену ЖЖ ради штампања фалсификовања знакова за вредност у намери да другоме да на употребу. Окривљени ВВ је ангажован ради наручивања припреме за штампу а потом и ради дистрибуције фалсификованих знакова од вредности у намери да другом да на употребу. При томе је окривљени ВВ и сам учествовао у изради фалсификованих знакова за вредност тако што је поступао не само по налозима окривљеног АА, већ и самостално тако што је предавао поједине узорке окривљеном ББ и ЖЖ да изврше штампање у својим штампаријама а затим фалсификоване знакове дистрибуира у Мађарску. Група је организована ради вршења кривичног дела фалсификовање знакова за вредност за које дело је запрећена казна затвора у трајању дужем од три године. Циљ групе је био стицање имовинске добити јер се дистрибуцијом фалсификованих знакова за вредност остваривала сва имовинска добит коју је окривљени АА узимао за себе а затим одређени део добити делио осталим члановима групе а према унапред утврђеним улогама. Како је давао одређени износ ББ и ЖЖ као штампарима а преко њих окривљеном ЗЗ који је радио графичку припрему и осталим окривљенима који су учествовали у штампању и дистрибуцији знакова за вредност тако што је новац преко главних штампара даље дистрибуирао. Организатор криминалне групе АА је делимично и финансирао и усмеравао криминалну групу а финансирање је вршио тако што је окривљеној ЖЖ предао део новца за набавку алата за перфорацију. Поред тога он је набавио и папир за штампање таксених марака и то у већој количини а што је суд утврдио из пресретнутих телефонских разговора. Поред тога окривљени АА је набављао и остали материјал као што је фолија за холограм а што је суд утврдио на основу одбране окривљене ЖЖ. Поред тога окривљени АА је и усмеравао деловање криминалне групе тако што је набављао узорке знакова за вредност које је предавао ради фалсификовања окривљеном ББ кога је лично ангажовао а затим окривљеној ЖЖ коју је ангажовао преко припадника групе - ВВ а затим је непосредно комуницирао са окривљеном ЖЖ. Даље су припадници ове групе ангажовали лица која су и учествовала у изради фалсификованих знакова за вредност. Окривљени АА као организатор групе као и припадници ове криминалне групе су имали свест да су таксене марке и акцизне маркице знакови за вредности који се могу штампати само у овлашћеним штампарија и на основу одређеног закона и прописа домицилних држава. Међутим, умишљај окривљеног АА као организатора групе се састоји у свести и хтењу да се организује група ради вршења кривичних дела а припадници групе су имали свест да припадају групи чији је циљ вршење кривичних дела. Имајући у виду напред наведено првостепени суд је правилно и по налажењу овог суда утврдио да је окривљени АА као организатор криминалне групе а окривљени ВВ и ББ као припадници криминалне групе учествовали у изради лажних знакова за вредност тј.таксених и акцизних марака у намери да лажне знакове за вредност предају другом на употребу тако што ће пласирати легалним путем у државе у којима оригинални знаци за вредност служе као доказ о извршеним плаћањима. Првостепени суд је у пресуди дао јасне, исцрпне и уверљиве разлоге које овај суд у свему као правилне прихвата док се супротни жалбени наводи бранилаца окривљеног ББ као и браниоца окривљеног АА о погрешној примени материјалног права, оцењују неоснованим.

Што се тиче облика виности правилно је првостепени суд утврдио да је окривљени АА у односу на кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 1 КЗ-а за које је оглашен кривим поступао као организатор са директним умишљајем који се састоји у свести и хтењу да организује криминалну групу за вршење крвичног дела фалсификовање знакова за вредност, док је код окривљених ВВ те ББ постојала свест да поступају као припадници такве организоване криминалне групе ради извршења наведеног кривичног дела. Окривљени АА је поступао са директним умишљајем као организатор стварајући ову криминалну групу одређујући план деловања за вршење кривичног дела фалсификовање знакова за вредност из члана 226 КЗ-а додељујући улоге појединим припадницима у изради или дистрибуцији лажних знакова за вредност предузимајући мере координације над радњама припадника групе док су припадници групе били свесни да радње који они предузимају дају крајњу последицу окривљеном у деловању групе као целине те су кривична дела извршили са директним умишљајем где су били свесни дела и хтели његово извршење при чему су били свесни да су њихове радње забрањене. Окривљени АА, ВВ, ББ су поступали са директним умишљајем остварујући радњу кривичног дела фалсификовање знакова за вредности из члана 226 став 2 КЗ-а обзиром да су свесно израдили лажне таксене марке и акцизне маркице које у домицилним државама служе као доказ о плаћању при чему су знали да се ови знаци могу правити само на основу одобрења надлежног државног органа и посебног овлашћења заснованог на закону. При томе је код ових окривљених постојала намера да се израђен лажни знакови за вредност дају другом на употребу као прави а све у циљу остваривања новчане користи. Такође су и окривљени ДД и ГГ учествовали у изради односно дистрибуцији лажних знакова за вредности и тиме поступали са директним умишљајем. Наиме, окривљени ДД који је по занимању графичар и који је запослен у штампарији окривљене ЖЖ био је свестан да се штампањем таксених марки и других знакова за вредност може вршити само у овлашћеним штампаријама на основу посебног овлашћења те да исто у конкретном случају није законом дозвољено поступајући по налозима окривљене ЖЖ при чему је хтео извршење дела иако је знао да је исто забрањено. Такође је и окривљена ГГ са директним умишљајем а на начин и у време како је то описано у тачки 4 изреке пресуде свесно и вољно помагала окривљеном ВВ да лажне знакове за вредност у чијој изради је и учествовала у намери да и другом да на употребу пренесе у Републику Мађарску при чему је знала да је то забрањено. Имајући у виду напред наведене јасне и уверљиве разлоге првостепеног суда то се супротни жалбени наводи бранилаца окривљених којима се првостепена пресуда побија и у овом делу због повреде Кривичног закона, оцењују као неосновани.

Испитујући првостепену пресуду у делу одлуке о казни, а поводом изјављених жалби, Апелациони суд у Београду – Посебно оделење налази да су жалбе браниоца окривљеног АА – адвоката АБ, бранилаца окривљеног ББ – адвоката БА и БА1, као и браниоца окривљеног ББ – адвоката ГА, жалба окривљеног ББ и жалба браниоца окривљеног ДД – адвоката ДА основане, а да су жалбе Тужиоца за организовани криминал и заједничког браниоца окривљених ВВ и ГГ – адвоката ГА, неосноване.

Наиме, жалбом браниоца окривљеног АА – адвоката АБ побија се првостепена пресуда и у делу одлуке о казни и истиче да је казна затвора у трајању од три године и шест месеци, а за кривично дело фалсификовање знакова од вредности из члана 226 КЗ-а према њему престрого изречена, при чему суд није у довољној мери ценио све олакшавајуће околности на страни овог окривљеног, почев од искреног признања своје намере да дело учини, као и признања које радње је предузео у намери да дело изврши, преко његове неосуђиваности и породичних прилика, а које све околности указују да би се према овом окривљеном знатно блажом казном постигла сврха кажњавања.

Жалбом бранилаца окривљеног ББ – адвоката БА и БА1, као и ГА, а такође и жалбом окривљеног ББ лично, побија се првостепена пресуда такође у делу одлуке о казни и у односу на овог окривљеног, тако што се истиче да је првостепени суд погрешно ценио олакшавајуће и отежавајуће околности које стоје на страни окривљеног и истог неправедно осудио за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ-а, те да га је за кривично дело фалсификовање знакова од вредности из члана 226 став 2 у вези става 1 КЗ-а осудио престрого, обзиром на неуспео покушај и постојање веома важне чињенице одустанка од извршења кривичног дела, а што је доказано раније наведеним транскриптима разговора. У жалби се такође истиче да је суд морао имати у виду и чињеницу, а која се односи на ранију осуђиваност окривљеног због кривичног дела и то још из давне 1973. године, а поготово у ситуацији када су већ одавно наступили услови за рехабилитацију окривљеног ББ која заиста формално није обављена, те ову околност ожалбени суд мора третирати адекватно и никако је не сме узети као отежавајућу околност, а приликом оцене одлуке о казни.

Такође се и жалбом браниоца окривљеног ДД – адвоката ДА побија првостепена пресуда због одлуке о казни и истиче да на страни окривљеног постоје олакшавајуће околности због којих би се првостепена пресуда могла преиначити и окривљеном изрећи казна испод законског минимума, а које се огледају пре свега у чињеници да се ради о породичном човеку, који до сада није осуђиван, да је отац једног малолетног детета, о чијем школовању се стара и кога финансира својим радом, са којих разлога се и предлаже као у жалби.

Наиме, по налажењу Апелационог суда у Београду – Посебно оделење, основани су жалбени наводи из напред наведених изјављених жалби, да је првостепени суд овим окривљенима изрекао казне затвора у дужем временском трајању него што је то неопходно са становишта сврхе кажњавања. Тако је првостепени суд од олакшавајућих околности на страни окривљеног АА ценио околност да је породичан човек, отац двоје малолетне деце, да до сада није осуђиван, док отежавајућих околности на страни овог окривљеног није било, при чему је суд ценио побуде из којих је извршио кривична дела за која је оглашен кривим, на страни окривљеног ББ да је породичан човек, отац троје пунолетне деце, као и његове године живота, а што је ценио као олакшавајуће околности, при чему је суд на основу извода из Казнене евиденције утврдио да је окривљени раније више пута осуђиван, између осталог и због кривичног дела фалсификовање знакова за обележавање робе, мера и тегова из члана 171 став 1 КЗ СФРЈ и за које му је изречена условна осуда, а што је иста врста кривичног дела као што је дело из члана 226 КЗ-а, за које је ожалбеном пресудом оглашен кривим, те је ранију осуђиваност овог окривљеног ценио као отежавајућу околност, а приликом одмеравања казне, док је на страни окривљеног ДД као олакшавајуће околности суд ценио чињеницу да исти до сада није осуђиван, да је отац једног детета, а отежавајућих околности на страни овог окривљеног није било.

Основани су жалбени наводи браниоца окривљеног АА, као и жалбени наводи бранилаца окривљеног ББ и окривљеног ББ лично, као и браниоца окривљеног ДД, да је првостепени суд имао у виду све олакшавајуће околности на страни ових окривљених, али да истима није дао одговарајући значај приликом одлучивања о казни, при чему на страни окривљеног АА, као и ДД није било отежавајућих околности, при чему је окривљени АА и на седници већа као доказ, а о постојању олакшавајућих околности доставио и извод из Матичне књиге рођених за треће дете, док је по налажењу Апелационог суда у Београду – Посебно оделење, првостепени суд пренаглашен значај дао ранијој осуђиваности окривљеног ББ, при чему није имао у виду и протек времена од ранијих осуда, са којих разлога је Апелациони суд уважио жалбене наводе и побијану пресуду преиначио у погледу одлуке о казни у односу на ове окривљене, тако што је окривљеном АА за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 1 КЗ-а задржао као правилно утврђену казну затвора у трајању од једне године и два месеца, док му је за кривично дело фалсификовање знакова за вредност из члана 226 став 2 у вези става 1 КЗ утврдио казну затвора у трајању од две године и десет месеци, па је потом окривљеног осудио на јединствену казну затвора у трајању од четири године, у коју казну му је урачунао време проведено у притвору од 30.08.2007. године до 30.12.2008. године. Апелациони суд у Београду – Посебно оделење је окривљеном ББ за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ-а утврдио казну затвора у трајању од шест месеци, а за кривично дело фалсификовање знакова за вредност из члана 226 став 2 у вези става 1 КЗ-а казну затвора у трајању од две године и осам месеци, а потом је окривљеног ББ осудио на јединствену казну затвора у трајању од три године, у коју казну му је урачунао време проведено у притвору од 01.09.2007. године до 05.12.2008. године, док је окривљеног ДД осудио на казну затвора у трајању од осам месеци, у коју казну му је такође урачунао и време проведено у притвору од 31.08.2007. године до 01.09.2007. године, налазећи да ће се овако одмереном висином казне у односу на ове окривљене у потпуности остварити сврха кажњавања прописана одредбом члана 4 и 42 КЗ-а, обзиром да су у свему у складу са тежином учињених кривичних дела и степеном кривице сваког од окривљених као учинилаца.

Следствено томе, жалба Тужиоца за организовани криминал која је изјављена због одлуке о казни, а тражено је строжије кажњавање, у односу на окривљеног АА и ББ оцењена је као неоснована, а са напред наведених разлога.

Поред тога, жалба Тужиоца за организовани криминал, изјављена због одлуке о казни у односу на окривљеног ВВ и ГГ је неоснована, обзиром да је првостепени суд приликом одмеравања висине казне овим окривљенима правилно утврдио све релевантне околности из члана 54 КЗ-а и то на страни окривљеног ВВ првостепени суд је од олакшавајућих околности ценио његове породичне прилике, чињеницу да је отац троје малолетне деце, имао у виду здравствене проблеме окривљеног, док је ранију осуђиваност окривљеног ВВ и то због кривичног дела фалсификовања новца суд ценио као отежавајућу околност. Првостепени суд је такође на страни окривљене ГГ ценио као олакшавајуће околности чињеницу да иста до сада није осуђивана, да је мајка троје деце, од којих је двоје малолетно, док отежавајућих околности на страни ове окривљене није било, па је првостепени суд окривљеног ВВ, а имајући у виду побројане како олакшавајуће тако и отежавајуће околности, осудио на јединствену казну затвора као у изреци првостепене пресуде и то у трајању од три године и шест месеци, у коју казну му је сходно одредби члана 63 КЗ-а урачунато и време проведено у притвору, док је окривљеној ГГ првостепени суд изрекао условну осуду и утврдио јој казну затвора у трајању од осам месеци и истовремено одредио да се иста неће извршити уколико окривљена за време од две године по правоснажности пресуде не учини ново кривично дело и за шта је у образложењу пресуде првостепени суд дао јасне и аргументоване разлоге, које у свему као правилне прихвата и Апелациони суд, а који се жалбеним наводима Тужиоца за организовани криминал, а којима се тражи строжије кажњавање, као и жалбеним наводима бранилаца наведених окривљених, којима се тражи блаже кажњавање, оцењују као неосновани обзиром да се овим жалбама не наводи ниједна околност која би била од утицаја на другачију одлуку суда, при чему ће се изреченом казном затвора у односу на окривљеног ВВ и изреченом условном осудом у односу на окривљену ГГ у потпуности остварити сврха кажњавања прописана одредбом члана 4 и 42 КЗ-а и по налажењу овог суда, као другостепеног.

Апелациони суд у Београду – Посебно оделење је испитао првостепену пресуду и у погледу одлуке о изреченој мери безбедности забране вршења позива штампара у односу на окривљеног ДД, а који се побија жалбом браниоца окривљеног и истиче да је то његово једино занимање и једини извор прихода, да се он цео живот школовао и усавршавао у том занату, те да би му изрицањем ове мере безбедности, како њему тако и његовој породици била угрожена егзистенција, при чему се у жалби истиче да је он обичан радник и није власник штампарије и сигурно да никада и нигде више неће доћи у прилику ни да покуша, а ни да понови ово дело.

Међутим, насупрот овим жалбеним наводима, а по налажењу Апелационог суда у Београду – Посебно оделење, првостепени суд је у погледу изречене мере забране вршења позива штампара, коју је изрекао окривљеном ДД у трајању од три године, дао разлоге правилно закључујући да је исти као запослени радник у штампарији окривљене ЖЖ хонорарно обављао послове штампања за окривљену ЖЖ и извршио кривично дело за које је оглашен кривим овом пресудом, те да првостепени суд правилно закључује и по налажењу овог суда, да у конкретном случају постоји опасност од вршења кривичних дела фалсификовања од стране овог окривљеног уколико би он наставио да обавља позив штампара, то је било неопходно изрицање ове мере безбедности у наведеном трајању, како би се отклонили услови који могу бити од утицаја на окривљеног да убудуће изврши исто или слично кривично дело, па се следствено томе супротни жалбени наводи браниоца окривљеног, којима се побија првостепена пресуда у овом делу оцењују као неосновани.

Апелациони суд у Београду – Посебно оделење је првостепену пресуду испитао сходно одредби члана 383 ЗКП-а, а у погледу одлуке о мери безбедности одузимања предмета, а по жалбама браниоца окривљеног АА, ВВ, ББ, ГГ, као и у погледу мере безбедности забране вршења графичке делатности у трајању од пет година у односу на окривљеног ББ, а сходно жалби његових бранилаца, као и сходно жалби окривљеног ББ лично.

Апелациони суд у Београду – Посебно оделење, налази да је првостепени суд након правилно цењеног и утврђеног чињеничног стања, правилном применом одредби члана 87 у вези члана 78 и 79 КЗ-а, према окривљеном АА, ВВ, ББ, ГГ изрекао меру безбедности одузимања предмета и то знакова за вредност, а који су од окривљених одузети по основу потврде о привремено одузетим предметима, и који су настали извршењем кривичног дела фалсификовање знакова за вредност из члана 226 КЗ-а, а који су ближе наведени у изреци пресуде (страна 14, 15, 16), обзиром да су исти непосредно коришћени за израду лажних знакова за вредност, као што је папир који је одузет од АА, машина за сечење папира од ВВ, при чему су од окривљених одузети и мобилни телефони наведених марки са телефонским картицама, а ближе означеним у изреци првостепене пресуде, обзиром да је током поступка утврђено да су окривљени ради извршења кривичних дела за која су првостепеном пресудом оглашени кривим, у међусобним комуникацијама користили наведене телефоне, при чему је суд у образложењу пресуде за напред наведену меру безбедности одузимања предмета такође дао јасне и уверљиве разлоге, које у свему као правилне прихвата и овај суд, као другостепени.

Апелациони суд у Београду – Посебно оделење, налази да је правилна и одлука првостепеног суда да се према окривљеном ББ, а на основу члана 85 КЗ-а изрекне мера безбедности забране вршења графичке делатности у трајању од пет година, обзиром да је овај окривљени, као власник штампарије, извршио кривична дела за која је оглашен кривим, при чему је злоупотребљена легално регистрована делатност штампарије окривљеног, то првостепени суд и по налажењу овог суда правилно налази да уколико би он наставио са обављањем графичке делатности постојала би опасност од вршења кривичних дела која су у вези са обављањем ове делатности, као што су кривична дела фалсификовања, те да се изреченом мером у наведеном трајању у потпуности остварује сврха исте, предвиђена одредбом члана 78 КЗ-а, које разлоге такође као правилне прихвата и овај суд, као другостепени.

Са свега напред изложеног, Апелациони суд у Београду – Посебно оделење, је на основу одредби члана 391 и 388 ЗКП-а донео одлуку као у изреци пресуде.


Записничар ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Тања Славковић,с.р. Слободан Рашић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић


Доставна наредба:
-пресуду доставити:

1. Тужилаштву за организовани криминал – 1 примерак
2. браниоцима окривљених – адв. ГА, адв. АБ, адв. БА, адв. БА1, адв. ДА, адв. ЕА1
3. окривљенима АА, ББ ЕЕ, ГГ, ДД и ЕЕ

С у д и ј а,

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)