Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
15.03.2013.

Кж1 По1 22/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
ПОСЕБНО ОДЕЉЕЊЕ
Кж1 По1 22/12
Дана 15.03.2013. године
Б е о г р а д
Ул. Немањина бр. 9

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судије Зорана Савића, председника већа, судија Мирјане Поповић, Душка Миленковића, Милене Рашић и Драгољуба Ђорђевића, чланова већа, са вишим судијским сарадником Зорицом Аврамовић, као записничарем, у кривичном предмету против окривљеног АА, због кривичног дела прикривање из члана 221 став 3 у вези става 1 Кривичног законика, одлучујући о жалби Тужиоца за организовани криминал, изјављеној против пресуде Посебног одељења, Вишег суда у Београду К.По1.бр.258/10 од 18.07.2012. године, у седници већа одржаној у смислу одредбе члана 447 Законика о кривичном поступку, дана 15 марта 2013. године, једногласно је донео


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба Тужиоца за организовани криминал, а пресуда Посебног одељења, Вишег суда у Београду К.По1.бр.258/10 од 18.07.2012. године, ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Посебног одељења Вишег суда у Београду К.По1.бр.258/10 од 18.07.2012. године окривљени АА на основу одредбе члана 423 став 1 тачка 2 Законика о кривичном поступку ослобођен је од оптужбе да је извршио кривично дело прикривање из члана 221 став 3 у вези става 1 Кривичиног законика у вези члана 33 Кривичног законика, а одређено је да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда.

Против наведене пресуде жалбу је изјавио Тужилац за организовани криминал због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања из члана 437 став 1 тачка 3 у вези члана 440 Законика о кривичном поступку, са предлогом да Апелациони суд у Београду укине пресуду Вишег суда у Београду, Посебног одељења К.По1.бр.258/10 од 18.07.2012. године и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Тужилац за организовани криминал је у поднеску Ктж.бр.61/12 од 22.11.2012. године предложио да се жалба Тужилаштва за организовани криминал Ктс.бр.8/07 од 30.10.2012. године уважи као основана и пресуда Вишег суда у Београду, Посебног одељења К.По1.бр.258/10 од 18.07.2012. године укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење одржао је седницу већа у смислу одредбе члана 447 Законика о кривичном поступку у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Мирјане Илић, на којој је размотрио списе предмета, па је након оцене навода и предлога из изјављене жалбе, као и објашњења жалбе коју је изнео заменик Тужиоца за организовани криминал, након што је првостепену пресуду испитао у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалби, на основу одредбе члана 451 Законика о кривичном поступку, нашао:

Жалба Тужиоца за организовани криминал је неоснована.

Побијајући првостепену пресуду због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања у изјављеној жалби Тужилац за организовани криминал наводи да је првостепени суд на основу погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања закључио да није доказано да је окривљени АА извршио кривично дело за које је оптужен, те да је овакав закључак суд донео погрешно ценећи изведене доказе, да није узео у обзир и ценио као доказ садржину исказа саокривљених ББ и ББ1, да ни сам окривљени АА није спорио да познаје окривљеног ББ, а што је исти и потврдио, да из одбране окривљеног произилази да је окривљени ББ „радио“ са возилима иако му то није струка, а што указује на то да се окривљени ББ тиме бавио, при чему је окривљени АА у својој одбрани навео да окривљеног ББ1 не познаје и да га је први пут видео када му је ББ1 донео кључеве од „Пасата“ и одвезао возило, те да није посумњао да је „Пасат“ украден јер је имао стране регистарске таблице и оригиналан кључ. Надаље у изјављеној жалби Тужиоца за организовани криминал се анализира одбрана окривљеног АА, те наводи да чињеница да је окривљени Дејан АА извршио кривично дело за које је оптужен произилази из прислушкиваних телефонских разговора које је у том периоду остваривао са окривљеним ББ али и из телефонске комуникације између окривљеног ББ и окривљеног ББ1, при чему се надаље у жалби интерпретирају поједини телефонски разговори.

По налажењу Апелационог суда у Београду неосновано се жалбом Тужиоца за организовани криминал побија првостепена пресуда због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, јер је првостепени суд по налажењу Апелационог суда у Београду чињенично стање у свему потпуно и правилно утврдио, те правилном оценом свих изведених доказа на главном претресу правилно закључио да није доказано да је окривљени АА извршио кривично дело прикривање из члана 221 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 Кривичног законика.

Наиме, по налажењу овог суда неосновано се жалбом побија првостепена пресуда због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања. Ово стога што је првостепени суд на основу изведених и свестрано и правилно оцењених доказа и одбране окривљеног, како појединачно тако и у међусобној повезаности, правилно, поуздано и у потпуности утврдио све оне чињенице које су одлучне за доношење законите пресуде у конкретној кривично-правној ствари, а за који свој став је у образложењу ожалбене пресуде дао јасне и уверљиве разлоге које у свему као правилне прихвата и Апелациони суд у Београду.

Чињенично стање у конкретној кривично-правној ствари првостепени суд је утврдио како на основу одбране окривљеног АА, тако и на основу осталих доказа који су изведени током поступка, а који су наведени на странама 3 и 4 образложења ожалбене пресуде, на основу исказа саслушаних сведока, као и писмених доказа, те телефонске комуникације, а које доказе је првостепени суд детаљно интерпретирао, свестрано анализирао и ценио те довео у везу са одбраном окривљеног и утврдио чињенично стање онако како је то наведено у побијаној пресуди.

Пре свега правилно је првостепени суд утврдио да није доказано да је окривљени АА извршио кривично дело прикривање из члана 221 став 3 у вези става 1 Кривичног законика у вези члана 33 Кривичног законика за које је оптужен, будући да у доказном поступку није изведен ниједан доказ који би указивао на основаност навода оптужбе да је окривљени АА протурао возило марке „Пасат“, тако што га је скривао и вршио измене годишта на ветробранском стаклу, као и измене других идентификационих ознака иако је знао да је возило прибављено извршењем кривичног дела нити се на основу изведених доказа, чак могло закључити да је окривљени могао знати да је возило прибављено извршењем кривичног дела.

Поред тога, правилно је првостепени суд на основу писаних доказа и исказа сведока, као и на основу снимљених телефонских разговора и видео записа утврдио да није доказано да је окривљени АА знао за порекло возила, односно да је знао на који начин је исто прибављено, нити је на било који начин учествовао у радњама које су претходиле довожењу возила у његову радионицу, као ни да је имао разлог да сумња да је возило прибављено извршењем кривичног дела. Такође, правилно је првостепени суд нашао да је из изведених доказа неспорно утврђено да је возило прибављено извршењем кривичног дела, али није доказано да је окривљеном АА то било познато будући да је из писане документације утврђено да је возило „Пасат“ дана 28.11.2006. године одузето од ОО, да је у тренутку одузимања возило имало чешке регистарске ознаке као и саобраћајну дозволу на име ОО1 из Чешке, те да је вештачењем утврђено да је на возилу био прекуцан број шасије, као и да је за возилом са тим бројем шасије, али са различитим регистарским ознакама расписана потрага, јер је пријављено као украдено у Чешкој, али је правилно нашао да се ни из једног изведеног доказа није могло утврдити да су напред наведене чињенице биле познате окривљеном АА односно да је знао да је возило чија вредност прелази износ од 1.500.000,00 динара прибављено извршењем кривичног дела и да се протурање врши од стране организоване криминалне групе.

Наиме, током поступка није било спорно да се предметно возило „Пасат“ налазило у ауто сервису „Сјај“ у Крушевцу чији је власник окривљени АА, што су потврдили и сведоци СС1, СС2 и СС3. Сведок СС је навео да је навозилу требало да се замени ветробранско стакло, да је он позвао „Глас сервис“ и питао да ли имају стакло, да пошто нису могли одмах да одговоре, он је заједно са радницима скинуо лајсне које се налазе око ветробранског стакла, да када су му у току дана јавили да немају стакло на лагеру, вратили су лајсне и ништа друго са стаклом нису радили, а да је ауто стајао у дворишту пар дана, док неко није дошао по њега. По налажењу овог суда исказ наведеног сведока Зорана Дубињанина је у свему у сагласности са исказима сведока Борислава Живковића и Ивана Радивојевића, а које исказе је првостепени суд детаљно интерпретирао, анализирао и оценио у образложењу пресуде.

Правилно је првостепени суд на основу увида у видео запис „Акција мост“ од 24.11.2006. године, те из одбране окривљеног АА утврдио да се предметно возило марке „Пасат“ заиста налазило у ауто сервису „Сјај“ у Крушевцу чији је власник окривљени АА, али да се међутим ни из једног доказа није могло утврдити да је окривљени возило скривао, као и да је вршио измене годишта на ветробранском стаклу и измене других идентификационих ознака на возилу, док се са друге стране из садржине телефонских разговора које је окривљени АА водио са ББ види да је од окривљеног АА тражено да промени стакло на возилу, да је шофершајбна на возилу била оштећена утврђено је на само на основу исказа сведока већ и увидом у потврду о привремено одузетим предметима у којој је наведено да је на одузетом возилу у тренутку одузимања било оштећено ветробранско стакло, при чему ни из исказа испитаних сведока није могло бити утврђено да је окривљени АА извршио радње за које је оптужен, као ни да су уопште на возилу вршене било какве измене идентификационих ознака.

У прилог овако утврђеном чињеничном стању говори и чињеница која је неспорно утврђена током поступка на основу вештачења да је на возилу марке „Пасат“ прекуцан број шасије односно да ФИН тј. да фабрички идентификациони број шасије не одговара оригиналу, при чему је утврђено да је извршена и провера исправности саобраћајне дозволе за наведено возило, па да је утврђено да је образац оригиналан, да нема трагова намерног брисања и преправљања података и да отисци печата немају трагове који указују да ли су фалсификовани. Дакле, једино што је утврђено је да је на критичном возилу промењен број шасије односно да број шасије није оригиналан, док ознаке на ветробранском стаклу нису мењане.

По налажењу Апелационог суда у Београду правилно је првостепени суд утврдио чињенично стање као што је то већ речено, а о чему су у образложењу ожалбене пресуде дати исцрпни разлози које у свему као правилне прихвата и Апелациони суд у Београду због чега се неосновано изјављеном жалбом Тужиоца за организовани криминал побија првостепена пресуда због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања.

Будући да је првостепени суд у образложењу ожалбене пресуде дао јасне и правилне разлоге због чега је донео ослобађајућу пресуду, то су супротни жалбени наводи Тужиоца за организовани криминал оцењени као неосновани, будући да се у изјављеној жалби не наводе околности које нису цењене од стране првостепеног суда, као ни околности које би утицале на другачију одлуку а жалбеним наводима није доведена у питање одлука првостепеног суда. Дакле, по налажењу Апелационог суда у Београду правилно је поступио првостепени суд када је на основу одредбе члана 423 став 1 тачка 2 Законика о кривичном поступку окривљеног АА ослободио од оптужбе да је извршио кривично дело прикривање из члана 221 став 3 у вези става 1 Кривичног законика у вези члана 33 Кривичног законика, јер је нашао да није доказано да је оптужени учинио дело за које је оптужен.

Приликом доношења одлуке Апелациони суд у Београду имао је у виду и остале жалбене наводе, али их није посебно образлагао у овој одлуци, обзиром да се њима не доводи у сумњу правилност и законитост првостепене пресуде налазећи да су исти без утицаја на другачију одлуку.

Са изнетих разлога, на основу одредбе члана 457 Законика о кривичном поступку донета је одлука као у изреци пресуде.

Записничар        Председник већа-судија
Зорица Аврамовић, с.р.       Зоран Савић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)