Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
18.12.2015.

Кж1 По1 22/15

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По1 22/15
Дана 18.12.2015. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно оделење, у већу састављеном од судија: Зорана Савића, председника већа, Вучка Мирчића, Милене Рашић, Мирјане Поповић и Јасмине Васовић, чланова већа, са вишим саветником-записничарем Тањом Славковић, у кривичном предмету против осуђеног АА, због кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 4 у вези става 3 и 1 КЗ у вези члана 61 КЗ и др., решавајући по жалби осуђеног АА, изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 72/10 – Кв.По1 бр. 398/15 од 25.09.2015. године, у седници већа одржаној у смислу члана 447 ЗКП, дана 18.12.2015. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба осуђеног АА, а пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 72/10 – Кв.По1 бр. 398/15 од 25.09.2015. године, ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 72/10 – Кв.По1 бр. 398/15 од 25.09.2015. године, усвојен је захтев осуђеног АА за изрицање јединствене казне, па су преиначене у погледу одлуке о казни правноснажне пресуде: 1.Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 20/06 (К.По1 бр. 72/10) Кв.По1 бр. 118/15 од 27.05.2015. године, правноснажна дана 19.06.2015. године којом су преиначене у погледу одлуке о казни правноснажне пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.П.бр. 20/06 (К.По1 бр. 72/10) Кв.По1 бр. 870/13 од 04.02.2014. године (којом пресудом је претходно окривљеном АА изречена јединствена казна по правноснажним пресудама Окружног суда у Београду, Посебно одељење К.П.бр.20/06 од 10.07.2008. године и Трећег општинског суда у Београду К.бр.459/08 од 09.07.2009. године) и пресуда Трећег општинског суда у Београду Кв.бр.680/06, К.бр.1318/03 од 06.09.2006. године (којом су претходно окривљеном преиначене у погледу одлуке о казни правноснажне пресуде Трећег општинског суда у Београду К.бр.1318/03 од 14.11.2003. године, Првог општинског суда у Београду К.бр.1234/96 од 14.11.1996. године), те пошто су му узете као утврђене казне затвора по напред наведеним правноснажним пресудама, окривљени АА је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од пет година и седам месеци у коју казну му је урачунато време проведено у притвору по пресуди Окружног суда у Београду, Посебно одељење К.П.бр. 20/06 (К.По1 бр. 72/10) од 14.03.2007. године до 08.05.2008. године и од 09.08.1998. године до 29.10.1998. године, од 23.09.2003. године до 14.11.2003. године, по пресуди Трећег општинског суда у Београду К.бр.1318/03, као и време проведено на издржавању казне затвора по овој пресуди од 25.05.2006. године па надаље, те време проведено у притвору од 22.08.1996. године до 14.11.1996. године по пресуди Окружног суда у Београду Кж.бр.1567/97, као и време проведено на издржавању казне затвора по напред наведеним правноснажним пресудама. 2.Првог основног суда у Београду К.бр.1891/13 од 11.02.2015. године, правноснажна истог дана којом је окривљени АА оглашен кривим због продуженог кривичног дела пореске утаје из члана 229 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 61 КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од једне године као главну казну и на новчану казну у износу од 40.000,00 динара као споредну казну, коју је окривљени дужан да плати у року од три месеца од дана правноснажности пресуде, па су окривљеном а узимајући му као утврђене казне затвора по пресуди Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.П.бр. 20/06 (К.По1 бр. 72/10) Кв.По1 бр. 118/15 од 27.05.2015. године, правноснажна дана 19.06.2015. године у трајању од пет година и седам месеци и по пресуди Првог основног суда у Београду К.бр.1891/13 од 11.02.2015. године, правноснажна дана 11.02.2015. године и на казну затвора у трајању од једне године те новчану казну у износу од 40.000,00 динара, па га је потом првостепени суд осудио на јединствену казну затвора у трајању од шест година и пет месеци као главну казну и на новчану казну у износу од 40.000,00 динара као споредну казну коју је осуђени дужан да плати у року од три месеца од дана правноснажности пресуде, с тим што ће изречена новчана казна осуђеном уколико је не плати у остављеном року бити замењена казном затвора, тако што ће се за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан казне затвора. Осуђеном АА првостепени суд је у изречену јединствену казну затвора урачунао време проведено у притвору по пресуди Окружног суда у Београду, Посебно одељење К.П.бр. 20/06 (К.По1 бр. 72/10) од 14.03.2007. године до 08.05.2008. године, од 09.08.1998. године до 29.10.1998. године, од 23.09.2003. године до 14.11.2003. године, по пресуди Трећег општинског суда у Београду К.бр.1318/03, као и време проведено на издржавању казне затвора по овој пресуди од 25.05.2006. године па надаље, те време проведено у притвору од 22.08.1996. године до 14.11.1996. године по пресуди Окружног суда у Београду Кж.бр.1561/97, као и време проведено на издржавању казне затвора по напред наведеним правноснажним пресудама.

Против наведене пресуде жалбу је изјавио осуђени АА због одлуке о казни, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење уважи његову жалбу и побијану пресуду преиначи тако што ће му изрећи јединствену казну затвора у краћем трајању.

Тужилац за организовани криминал је писаним поднеском Ктж.бр.22/15 од 19.11.2015. године предложио да се жалба осуђеног АА одбије као неоснована, те да се првостепена пресуда потврди.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење одржао је седницу већа у смислу члана 447 ЗКП-а, у одсуству уредно обавештеног заменика Тужиоца за организовани криминал, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаном пресудом, жалбом, те изјашњењем Тужиоца за организовани криминал у писаном поднеску, након што је првостепену пресуду испитао у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалби, па је по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

  Жалба осуђеног АА је неоснована.

Жалбом осуђеног АА побија се првостепена пресуда због одлуке о казни, тако што се истиче да првостепени суд није на одговарајући начин ценио олакшавајуће околности, па самим тим није му ни висину јединствене казне правилно одмерио, те да је казна која је према њему превисоко одмерена довела његову породицу и њега на ивицу егзистенције, па стога сматра да би јединственом казном затвора у краћем трајању била постигнута сврха кажњавања, као и циљ његове ресоцијализације, док је са друге стране првостепени суд пренаглашен значај дао отежавајућој околности која се односи на његову вишеструку осуђиваност, па сходно наведеном предлаже као у жалби да овај суд усвоји његову жалбу, побијану пресуду преиначи тако што ће га осудити на јединствену казну затвора у краћем трајању.

Насупрот овим жалбеним наводима по оцени Апелационог суда, првостепени суд је у конкретном случају правилно утврдио да су испуњени услови у смислу одредбе члана 552 став 1 тачка 1 ЗКП и 556 став 1 тачка 1 ЗКП, а којима је прописано да ће суд пресудом којом усваја захтев за изрицање јединствене казне преиначити раније пресуде у погледу одлуке о казни и изрећи јединствену казну ако је у две или више пресуда против осуђеног правноснажно изречено више казни а нису примењене одредбе о одмеравању јединствене казне за кривична дела у стицају.

Из списа предмета произилази да је осуђени АА кривична дела за која је оглашен кривим пресудом Трећег општинског суда у Београду К.бр.459/08 од 09.07.2009. године извршио дана 29.07.2005. године, као и да је кривично дело по пресуди Окружног суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал К.П.бр.20/06 (К.По1 бр.72/10) од 10.07.2008. године извршио током 2005. године и 2006. године, а које казне су касније узете као утврђене пресудом К.По1 бр. 72/10 – Кв.По1 бр. 118/15 од 27.05.2015. године, која је у конкретном случају каснија осуда, те како је почетак издржавања казне затвора осуђеног по пресуди Првог основног суда у Београду К.бр.1891/13 од 11.02.2015. године (која је ранија у односу на пресуду К.По1 бр.72/10 – Кв.По1 бр. 118/15 од 27.05.2015. године), предвиђен за 11.02.2016. године, то је веће првостепеног суда у конкретном случају закључило да су испуњени и услови из члана 62 КЗ за спајање казни осуђеном.

Надаље, приликом одлучивања о висини казне коју ће изрећи осуђеном АА, веће првостепеног суда је имало у виду одредбе члана 4 и 42 КЗ које се односе на сврху кажњавања, а прихватајући све како олакшавајуће тако и отежавауће околности које су правилно утврђене по напред наведеним правноснажним пресудама, па је полазећи од изречених казни затвора као већ утврђених, применом одредби члана 552 став 1 тачка 1 ЗКП и 60 и 62 КЗ окривљеног АА осудио на јединствену казну затвора у трајању од шест година и пет месеци, као и на новчану казну у износу од 40.000,00 динара, коју је осуђени дужан да плати у року од три месеца, с тим што ће му иста казна уколико је осуђени не плати у остављеном року бити замењена казном затвора, тако што ће му за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне бити одређен један дан казне затвора, с тим да казна затвора не може бити дужа од шест месеци, у коју казну му је првостепени суд правилно урачунао и време проведено у притвору сходно одредби члана 63 КЗ и то по пресуди Окружног суда у Београду, Посебно одељење К.П.бр.20/06 (К.По1 бр. 72/10) од 14.03.2007. године до 08.05.2008. године и од 09.08.1998. године до 29.10.1998. године и од 23.09.2003. године до 14.11.2003. године и по пресуди Трећег општинског суда у Београду К.бр.1318/03 као и време проведено на издржавању казне затвора по овој пресуди од 25.05.2006. године па надаље, те време проведено у притвору од 22.08.1996. године до 14.11.1996. године по пресуди Окружног суда у Београду Кж.бр.1567/97 као и време проведено на издржавању казне затвора по напред наведеним правноснажним пресудама, о чему је првостепепени суд у образложењу побијане пресуде дао јасне и аргументоване разлоге које у свему као правилне прихвата и Апелациони суд, док се жалбени наводи осуђеног АА којима се оспорава висина изречене јединствене казне затвора оцењују као неосновани, правилно налазећи и по оцени Апелационог суда, а имајући у виду степен повреде заштићеног друштвеног добра, те степен кривице окривљеног да ће се јединственом казном затвора на коју је окривљени осуђен у потпуности остварити сврха кажњавања прописана одредбом члана 42 КЗ, а у оквиру опште сврхе кривичних санкција из члана 4 став 2 КЗ.

Са свега напред изложеног, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је донео одлуку као у изреци пресуде на основу одредбе члана 457 ЗКП.

Записничар-саветник     Председник већа-судија
Тања Славковић, с.р.      Зоран Савић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)