Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
16.09.2016.

Кж1 По1 22/16

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
ПОСЕБНО ОДЕЉЕЊЕ
Кж1 По1 22/16
Дана 16.09.2016. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија: Верољуба Цветковића, председника већа, Милимира Лукића, Драгољуба Ђорђевића, Надежде Мијатовић и Бојане Пауновић, чланова већа, уз учешће вишег саветника Росанде Џевердановић Савковић, као записничара, у кривичном поступку против окр. АА, због кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ, одлучујући о жалбама, Тужиоца за организовани криминал и браниоца окр. АА, адв. АБ, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 108/15 од 22.04.2016. године, у седници већа одржаној, у смислу члана 447 ЗКП, дана 16.09.2016. године, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Драгана Рајковића и окр. АА, те његовог браниоца адв. АБ, једногласно је, дана 16.09.2016. године, донео


П Р Е С У Д У

ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе, Тужиоца за организовани криминал и браниоца окр. АА, адв. АБ, а пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 108/15 од 22.04.2016. године, ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 108/15 од 22.04.2016. године, окр. АА оглашен је кривим због извршења кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ, па је, применом наведеног законског прописа и одредби чланова 4, 42, 45, 54 и 63 КЗ, осуђен на казну затвора у трајању од 3 (три) године, у коју му се урачунава време проведено у притвору од 02.04.2015. године до 22.04.2015. године, те је обавезан окр. АА да на име накнаде штете плати Дирекцији за робне резерве Републике Србије износ од 47.468.387,02 динара, у року од 30 дана од правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења, док је, за износ преко досуђеног, до износа од 226.996.230,84 динара, Дирекција за робне резерве Републике Србије, упућена на парницу ради остваривања имовинско-правног захтева, а о трошковима кривичног поступка суд ће одлучити накнадно, посебним решењем.

Против напред наведене пресуде, благовремено су жалбе изјавили:

-Тужилац за организовани криминал, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, жалбу Тужилаштва за организовани криминал уважи и побијану пресуду Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 108/15 од 22.04.2016. године укине и врати првостепеном суду на поновно суђење или преиначи у делу одлуке о кривичној санкцији, тако што ће окривљеног АА, за кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ, за које је том пресудом оглашен кривим, осудити на казну затвора у дужем трајању,

-бранилац окр. АА, адв. АБ, из свих законских разлога, са предлогом да се побијана пресуда укине или преиначи у смислу жалбених навода, на тај начин што ће се оптуженом изрећи знатно блажа казна за кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ.

Тужилац за организовани криминал, у поднеску Ктж.бр. 25/16 од 22.06.2016. године, предложио је да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, првостепену пресуду укине и врати на поновно суђење или исту преиначи у делу одлуке о кривичној санкцији, тако што ће окр. АА, за кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ, за које је оглашен кривим, осудити на казну затвора у дужем трајању, а одбити жалбу браниоца окр. АА, адв. АБ, као неосновану.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, одржао је седницу већа, у смислу одредбе члана 447 ЗКП, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Драгана Рајковића, окр. АА и његовог браниоца адв. АБ, на којој је размотрио списе предмета, првостепену пресуду и изјављене жалбе, те предлог Тужиоца за организовани криминал Ктж.бр. 25/16 од 22.06.2016. године, као и објашњења која су на седници већа дали заменик Тужиоца за организовани криминал и бранилац окривљеног, па је, испитавши првостепену пресуду, у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалбама, сходно одредби члана 451 став 1 ЗКП, нашао:

-жалбе су неосноване.

У жалби Тужиоца за организовани криминал истиче се да је побијану пресуду првостепени суд донео уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП, односно да побијана пресуда нема разлоге о одлучним чињеницама који су предмет доказивања, а које се односе на висину прибављене противправне имовинске користи од стране окривљеног, што је, према ставу тужиоца, од значаја за степен кривице окривљеног, а дати разлози у вези са овим су у знатној мери противречни, те због тога није могуће испитати законитост и правилност пресуде.

Према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, напред изнетим жалбеним наводима Тужиоца за организовани криминал се не доводи у питање правилност одлуке првостепеног суда у погледу висине противправне имовинске користи.

Наиме, увидом у налаз и мишљење вештака економске струке мр ВВ утврђено је да се у списима предмета Кти.бр. 6/15 налазе рачуни привредног друштва “АА” за продате житарице у периоду од 30.06.2011. године до 31.12.2012. године, у укупном износу од 47.468.387,02 динара за продатих 1.585 килограма пшенице и 1.077 килограма кукуруза, а на основу података са обављеног промета пшенице, на дан 19.03.2013. године, чија је цена по јединици мере износила 24,84 динара са ПДВ-ом, укупна вредност недостајуће пшенице је 140.082.944,40 динара, док је на дан 22.03.2013. године, као први наредни дан када је дошло до промета кукуруза чија је цена по јединици мере 22,68 динара са ПДВ-ом, укупна вредност недостајућег кукуруза 34.362.498,72 динара, тако да је укупна вредност утврђеног мањка 234.445.443,12 динара.

Међутим, правилан је закључак првостепеног суда да је, иако прихвата налаз и мишљење вештака, у погледу одлучних чињеница, па и укупне вредности недостајуће робе на дан 20.03.2013. године, чињеница да је и сам вештак навео да је једино известан износ вредности продате робе привредним друштвима “Maber comerc”, “NG COOP“, “D.N.D. Farm” и “DPP Dobričevo”, а да се, за преосталу количину до запремљене, не може утврдити ни када је, ни коме, ни за колику цену продата. При изношењу оваквог закључка првостепени суд је правилно имао у виду да се цена пшенице и кукуруза одређује на берзи, и у зависности од понуде и потражње, у различите дане може бити већа или мања, па је, за прецизно одређивање укупно остварене противправне имовинске користи, неопходно знати, поред извесне суме продате наведеним привредним друштвима, и када је тачно отуђен остатак робе, али из налаза и мишљења вештака се утврђује да време настанка мањка није могуће тачно утврдити на основу самог стања картица робног књиговодства првиредног друштва “АА” доо Београд.

Имајући у виду напред изнето, правилно је првостепени суд нашао да је означена вредност на дан 20.03.2013. године, само оквирна вредност, коју није могуће прихватити као износ остварене противправне имовинске користи, јер се за продају “на црно” не зна када се догодила, те да је једина извесна чињеница да је продајом робе, већ напред наведеним привредним друштва, окривљени остварио зараду од 47.468.387,02 динара. С тим у вези, као неосновани су оцењени наводи из жалбе Тужиоца за организовани криминал да првостепени суд не даје разлоге зашто не прихвата налаз и мишљење вештака, те да се не може прихватити његов закључак да је вредност меркантилне пшенице и меркантилног кукуруза продатог “на црно” неутврдив.

С обзиром на изнето, према оцени већа Апелационог суда у Београду, првостепени суд је правилно нашао да је једино извесно и несумњиво утврђен износ од 47.468.387,02 динара, као висина остварене имовиске користи, те је правилно поступио када је, за преостали износ до постављеног имовинско-правног захтева, Дирекцију за робне резерве Републике Србије упутио на парницу.

Такође, према оцени већа Апелационог суда у Београду, неосновани су и наводи из жалбе браниоца окр. АА да је нетачна тврдња да је роба продата сведоцима у овом поступку, била у власништву оштећеног – Републичке дирекције за робне резерве, нити је иста била на складишту у силосима у _, већ се поуздано може утврдити да сва продата роба потиче са пољопривредног добра “_” _, којим је, у том периоду, управљао “АА” доо, што је, према ставу одбране, суд пропустио благовремено да утврди на ваљан начин.

Наиме, ни сам окривљени АА, у својој одбрани, није спорио да је привредно друштво “АА” доо Београд, чији је он био директор, у свом власништву имао силосе у _, да је, у наведеном временском периоду, настао мањак робе, која је била поверена на складиштење привредном друштву “АА” доо Београд, власништво робних резерви, као и да је отуђивао робу Републичке дирекције за робне резерве без знања и сагласности Дирекције.

Првостепени суд је чињеницу да је привредно друштво “АА” доо Београд примало на складиштење меркантилни кукуруз и пшеницу, у укупним количинама од 4.160.604,00 килограма меркантилног кукуруза и 5.624.600,00 килограма меркантилне пшенице, власништво РДРР, утврдио из уговора о складиштењу, ближе означених у првостепеној пресуди, потом робних картица Републике дирекције за робне резерве за меркантилну пшеницу ускладиштену у силосу привредног друштва “АА” за 2010., 2011., 2012. и 2013. годину, робних картица Републичке дирекције за робне резерве за меркантилни кукуруз ускладиштен у силосу привредног друштва “АА” за 2010., 2011., 2012 и 2013. годину и пописних листа на дан 31.12.2012. године, у силосима привредног друштва “АА” у _ за робу власништво Републичке дирекције за робне резерве, а да запримљена количина пшенице и кукуруза није била у силосима на дан контроле 12.06.2013. године, утврђено је на основу прегледа складиштара за меркантилну пшеницу са стањем на дан 30.04.2013. године, записника “Југоинспекта” бр. 0044764 и 90 од 12.06.2013. године и извештаја радне групе од 19.06.2013. године, где је констатовано да је на дан контроле утврђено да на залихама нема ни килограма запремљене робе власништво РДРР. Да је предметна роба, власништво Републичке дирекције за робне резереве, утврђено је и из налаза и мишљења вештака, у којемје наведено да привредно друштво “АА” доо Београд није имало сопствене залихе житарица, а што произилази из чињеница да је према картицама робног књиговодства привредног друштва “АА” стање залиха негативно.

У жалби браниоца окривљеног се даље истиче да је апсолутно неспорно да ПД “АА” има уговор о ускладиштењу житарица са оштећеним, што и оптужба тврди, али је чињеница да је немогуће утврдити прави датум настанка наведеног мањка робе, а према задњем попису робе на залихама, крајем новембра 2011. године, извршеног од стране оштећеног (путем “Југоинспект” Београд), сва запремељена роба је била на стању (уз минимална незнатна одступања), у шта се уверио и судски вештак ВВ.

Међутим, према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, напред изнетим жалбеним наводима браниоца окривљеног не доводи се у сумњу чињенично стање утврђено од стране првостепеног суда, јер је окривљени оглашен кривим да је у периоду од 13.06.2011. године до 20.03.2013. године на тржишту продао меркантилну пшеницу и меркантилни кукуруз, већ напред наведеним привредним друштвима, у количинама наведеним у изреци првостепене пресуде, док је преосталу количину меркантилног кукуруза и пшеница продао “на црно” за готов новац, а на дан контроле 12.06.2013. године утврђено је да на залихама нема ни килограма запремљене робе власништво РДРР, па и иако време настанка мањка није могуће тачно утврдити, на основу само стања картица робног књиговодства привредног друштва “АА” доо Београд, као то произилази из налаза и мишљења вештака економске струке, могуће је одредити време складиштења житарице из силоса у _, у периоду од 30.06.2011. године до 12.06.2013. године.

Бранилац окривљеног у изјављеној жалби такође истиче да се не могу као релевантне цене узети оне са продуктивне берзе из марта месеца 2013. године, јер је много пре тога нестала роба са складиштења. Међутим, према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, изнети жалбени наводи су неосновани, с обзиром да из налаза и мишљења вештака мр ВВ произилази да је вредност житарица утврђена према ценама оствареним на “Продуктивној берзи” у Новом Саду, на дан 18.06.2013. године за пшеницу и на дан 14.06.2013. године за кукуруз, као временски најближим данима у којима је остварен промет, јер на сам дан 12.06.2013. године није било промета на “Продуктивној берзи”, те да је могуће одредити време изскладиштења житарица из силоса у _, у периоду од 30.06.2011. године до 12.06.2013. године, при чему је, у допунском налазу и мишљењу вештака економско-финансијске струке мр ВВ, наведено да на дан 20.03.2013. године, који се по ставу Тужилаштва узима као задњи дан када је окривљени пре хапшења у вези другог кривичног поступка, коју околност истиче и бранилац у жалби, окривљени могао располагати запремљеном робом, није било промета меркантилног кукуруза и пшенице, па је дата укупна вредност утврђеног мањка на дан 19.03.2013. године за недостајућу пшеницу, односно на дан 22.03.2013. године као први наредни дан када је дошло до промета кукуруза за недостајући кукуруз.

Према оцени већа Апелационог суда у Београду, неосновано се у жалби браниоца окривљеног истиче да су напред изнети наводи битни у циљу коначног смањења оштећења и утврђивања функционалне ненадлежности Посебног одељења Вишег суда у Београду, односно утврђивања надлежности Вишег суда у Зајечару, као стварно и месно надлежног за овај поступак, с обзиром да “АА” доо има регистрован огранак: силос-_, те да су и радња извршења и последица наступиле у _. Ово из разлога што је Тужилаштво за организовани криминал своју надлежност засновало на одредби члана 2 став 1 тачка 4 Закона о организацији надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела, којим је прописано да се овај закон примењује ради откривања, кривичног гоњења и суђења за, између осталог, кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица када вредност прибављене имовинске користи прелази износ од 200.000,000 динара, како је то и стављено на терет оптужницом Тужилаштва за организовани криминал Кто.бр. 49/15 од 07.10.2015. године, а чињеница да је првостепени суд, током овог кривичног поступка, као једино извесно и несумњиво утврдио да је својим противправним поступањем окривљени остварио имовинску корист од најмање и преко 47.468.387.02 динара, не доводи у питање надлежност Посебног одељења Вишег суда у Београду.

На несумњиво утврђено чињенично стање првостепени суд је правилно применио кривични закон када је нашао да је окр. АА својим противправним поступањем остварио имовинску корист од најмање и преко 47.468.387,02 динара, дакле преко законског цензуса од 1.500.000,00 динара, те да се тиме у његовим радњама стичу сва објективна и субјективна обележја кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ, за које је оглашен кривим.

Испитујући првостепену пресуду у делу одлуке о кривичној санкцији, а по жалбама Тужиоца за организовани криминал и браниоца окр. АА, веће Апелационог суда у Београду, Посебно одељење је нашло да је првостепени суд правилно утврдио и ценио све околности из члана 54 КЗ, које су од утицаја на одлуку о кривичној санкцији. Од олакшавајућих околности на страни окр. АА суд је ценио његово суштинско признање везано за предузете радње, као и то да је отац двоје малолетне деце о којима самостално брине, те спремност да дирекцији надокнади причињену штету, док је од отежавајућих околности на страни овог окривљеног ценио да износ прибављене противправне имовинске користи вишеструко премашује законски цензус, као и чињеницу да је реч о роби која представља робне резерве, дакле о производима намењеним да се употребе у ванредним ситуацијама ради помоћи угроженом становништву, што код складиштара, према правилној оцени првостепеног суда, рађа посебну обавезу поступања са пажњом доброг привредника, али и посебан степен одговорности за супротно поступање, па је правилно суд поступио када је окр. АА осудио на казну затвора у трајању од 3 (три) године, у коју му се, на основу члана 63 КЗ, урачунава и време проведено у притвору.

И према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, изречена кривична санкција окр. АА адекватна је тежини извршеног кривичног дела, степену кривице, те околностима под којима је кривично дело учињено, и иста је нужна али и довољна за постизање сврхе изрицања кривичних санкција из члана 4 став 2 КЗ, као и сврхе кажњавања из члана 42 КЗ. С тога су супротни жалбени наводи Тужиоца за организовани криминал и браниоца окривљеног, да првостепени суд није правилно одмерио казну, нити висину исте, оцењени као неосновани, с обзиром да се истима не доводи у сумњу правилност одлуке о кривичној санкцији.

Пошто се изјављеним жалбама, према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, не доводи у сумњу правилност и законитост првостепене пресуде, то су жалбе одбијене као неосноване.

Са изнетих разлога, на основу одредбе члана 457 ЗКП, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је донео одлуку као у изреци пресуде.

Записничар-саветник     Председник већа-судија
Росанда Џевердановић Савковић,с.р.   Верољуб Цветковић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)