Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
18.01.2018.

Кж1 По1 22/18

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Посебно одељење
Кж1 По1 22/18
18.01.2019. године
Београд


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија: Зорана Савића, председника већа, Вучка Мирчића, Милене Рашић, Мирјане Поповић и Душка Миленковића, чланова већа, са вишим саветником - записничарем Тањом Славковић, у кривичном предмету против окривљених АА и др, због кривичног дела терористичко удруживање из члана 393-а став 1 КЗ-а и др, решавајући по жалбама браниоца окривљеног АА – адвоката АБ, браниоца окривљених АА1 и АА3 – адвоката АБ1, окривљеног АА4 и његовог браниоца – адвоката АБ2, браниоца окривљеног АА5 – адвоката АБ3, браниоца окривљеног АА6 – адвоката АБ4 и браниоца окривљеног АА1 - адвоката АБ5, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К.По1 бр.88/14 од 04.04.2018. године, у седници већа одржаној у смислу одредбе члана 447 ЗКП-а, у дане 15.01.-17.01.2019. године, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Јовице Јовановића, браниоца окривљеног АА - адвоката АБ, браниоца окривљених АА1 и АА3 – адвоката АБ1, браниоца окривљеног АА4 – адвоката АБ2, браниоца окривљеног АА5 – адвоката АБ3, браниоца окривљеног АА6 – адвоката АБ4 и браниоца окривљеног АА2 – адвоката АБ5, а у смислу члана 447 став 4 ЗКП, у одсуству уредно обавештених окривљених АА1, АА4, АА3 и АА5, након већања и гласања дана 18.01.2019. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе браниоца окривљеног АА – адвоката АБ, браниоца окривљених АА1 и АА3 – адвоката АБ1, окривљеног АА4 и његовог браниоца – адвоката АБ2, браниоца окривљеног АА5 – адвоката АБ3, браниоца окривљеног АА6 – адвоката АБ4 и браниоца окривљеног АА2 - адвоката АБ5, а пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К.По1 бр.88/14 од 04.04.2018. године, у осуђујућем делу, ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К.По1 бр.88/14 од 04.04.2018. године, окривљени АА, АА1, АА4, АА6, АА2, АА3 и АА5 (од којих се АА, АА6 и АА2 суди у одсуству) су у ставу I изреке оглашени кривим да су извршили кривично дело терористичко удруживање из члана 393-а став 1 КЗ-а у вези кривичног дела тероризам из члана 391 став 1 КЗ-а. Ставом II изреке пресуде, окривљени АА1, АА2, АА4 и АА3 су оглашени кривим да су извршили кривично дело финансирање тероризма из члана 393 став 1 КЗ-а. Побијаном пресудом у ставу III изреке, окривљени АА, АА1, АА6, АА2, АА3 и АА5 су оглашени кривим да су извршили кривично дело врбовање и обучавање за вршење терористичких дела из члана 391-б став 1 КЗ-а, док је ставом IV изреке, окривљени АА4 оглашен кривим да је извршио кривично дело јавно подстицање на извршење терористичких дела из члана 391-а КЗ-а. Првостепени суд је претходно окривљенима за кривично дело терористичко удруживање из члана 393-а став 1 КЗ-а у вези кривичног дела тероризам из члана 391 став 1 КЗ-а утврдио и то: окривљеном АА казну затвора у трајању од седам година, окривљеном АА1 казну затвора у трајању од шест година, окривљеном АА4 казну затвора у трајању од седам година, окривљеном АА6 казну затвора у трајању од седам година, окривљеном АА2 казну затвора у трајању од шест година, окривљеном АА3 казну затвора у трајању од шест година и окривљеном АА5 казну затвора у трајању од пет година и шест месеци. За кривично дело финансирање тероризма из члана 393 став 1 КЗ-а, првостепени суд је окривљеном АА1 утврдио казну затвора у трајању од три године, окривљеном АА4 казну затвора у трајању од једне године, окривљеном АА2 казну затвора у трајању од две године и окривљеном АА3 казну затвора у трајању од две године. За кривично дело врбовање и обучавање за вршење терористичких дела из члана 391-б став 1 КЗ-а првостепени суд је окривљеном АА утврдио казну затвора у трајању од пет година, окривљеном АА1 казну затвора у трајању од три године, окривљеном АА6 казну затвора у трајању од четири године, окривљеном АА2 казну затвора у трајању од две године и шест месеци, окривљеном АА3 казну затвора у трајању од две године и шест месеци и окривљеном АА5 казну затвора у трајању од три године, док је окривљеном АА4 за кривично дело јавно подстицање на извршење терористичких дела из члана 391-а КЗ-а утврдио казну затвора у трајању од четири године, па је потом окривљене применом одредби члана 60 и 63 КЗ-а осудио и то: окривљеног АА на јединствену казну затвора у трајању од једанаест година, окривљеног АА1 на јединствену казну затвора у трајању од једанаест година, у коју казну му је урачунао време које проводи у притвору од 08.03.2014. године, па надаље, окривљеног АА4 на јединствену казну затвора у трајању од једанаест година, у коју казну му је урачунао време које проводи у притвору од 28.04.2016. године, па надаље окривљеног АА6 на јединствену казну затвора у трајању од десет година, окривљеног АА2 на јединствену казну затвора у трајању од девет година и шест месеци, окривљеног АА3 на јединствену казну затвора у трајању од девет година и шест месеци, у коју казну му је урачунао време које проводи у притвору од 07.03.2014. године, па надаље и окривљеног АА5 на јединствену казну затвора у трајању од седам година и шест месеци, у коју казну му је урачунао време које проводи у притвору од 08.03.2014. године, па надаље.

Првостепеном пресудом окривљени су ослобођени плаћања трошкова кривичног поступка и паушала па исти падају на терет буџетских средстава суда.

Првостепеном пресудом окривљени АА и АА6 су на основу одредбе члана 423 став 2 КЗ-а ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело финансирање тероризма из члана 393 став 1 КЗ-а.

Против наведене пресуде жалбе су изјавили:

-бранилац окривљеног АА – адвокат АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, након одржане јавне седнице на коју ће бити позван бранилац окривљеног, усвоји жалбу браниоца, побијану пресуду у осуђујућем делу укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање или исту преиначи тако што ће окривљеног АА ослободити од оптужбе;

-бранилац окривљених АА1 и АА3 – адвокат АБ1, из свих законом предвиђених разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење усвоји жалбу браниоца, побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, са предлогом да се према окривљенима укине притвор и омогући да се у поновном поступку бране са слободе или да се пак неком блажом мером обезбеди њихово присуство. У жалби је предложено да се окривљенима одузме путна исправа и обавежу да се јављају, у полицијску управу или да им се одреди мера електронског надзора у просторијама у којима станује или пак да, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење побијану пресуду преиначи тако што ће окривљенима утврдити појединачне блаже казне затвора и након тога им изрећи блаже јединствене казне затвора које не могу бити веће од до сада времена проведеног у притвору, рачунајући од дана лишења слободе. У жалби је бранилац ставио захтев да заједно са окривљенима АА1 и АА3 буде обавештен о седници већа када се о жалбама буде одлучивало;

-бранилац окривљеног АА4 – адвокат АБ2, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и због одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење усвоји жалбу, побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или исту преиначи и окривљеног АА4 ослободи од оптужбе. Бранилац окривљеног је накнадно поднеском, тражио да буде обавештен о седници већа, заједно са окривљеним АА4;

-окривљени АА4, без навођења основа побијања, а према жалбеним наводима првостепена пресуда се побија због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, побијану пресуду преиначи и ослободи га од оптужбе,

-бранилац окривљеног АА5 – адвокат АБ3, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и због одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење побијану пресуду преиначи, окривљеног ослободи од оптужбе или пак да побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, другом већу у рад. У жалби је бранилац ставио захтев да заједно са окривљеним АА5 буде обавештен о седници већа;

-бранилац окривљеног АА6 – адвокат АБ4, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и због одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење као другостепени, побијану пресуду у осуђујућем делу укине и у том делу предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или да побијану пресуду преиначи и окривљеног АА6 ослободи од оптужбе. Бранилац окривљеног је ставио захтев да буде обавештен о седници већа;

-бранилац окривљеног АА2 – адвокат АБ5, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и због одлуке о казни, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење. У жалби је бранилац ставио захтев да буде обавештен о седници већа када се о жалби буде одлучивало.

Тужилац за организовани криминал је писаним поднеском Ктж.бр.33/18 од 08.10.2018. године, предложио да се жалбе одбију као неосноване и да се првостепена пресуда потврди.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је одржао седницу већа у смислу одредбе члана 447 ЗКП-а, у присуству Тужиоца за организовани криминал Јовице Јовановића, браниоца окривљеног АА - адвоката АБ, браниоца окривљених АА1 и АА3 – адвоката АБ1, браниоца окривљеног АА4 – адвоката АБ2, браниоца окривљеног АА5 – адвоката АБ3, браниоца окривљеног АА6 – адвоката АБ4 и браниоца окривљеног АА2 – адвоката АБ5, а у одсуству окривљених АА1, АА4, АА3 и АА5, који су о седници већа уредно обавештени у смислу одредбе члана 447 став 4 ЗКП-а, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаном пресудом, жалбама и изјашњењем ТОК-а у писаном поднеску, након чега је првостепену пресуду испитао у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалбама, па је по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

-жалбе су неосноване.

Жалбеним наводима бранилаца окривљених побија се првостепена пресуда по основу битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 11 ЗКП и члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП, тако што се истиче да је изрека побијане пресуде неразумљива и противречна у погледу одлучне чињенице која се тиче времена извршења кривичних дела за која су окривљени побијаном пресудом оглашени кривим, будући да је нејасан временски оквир у коме су извршена кривична дела, при чему се конкретно у жалби браниоца окривљеног АА указује да су се према наводима изреке побијане пресуде окривљени АА, АА1, АА4, АА6, АА2, АА3 и АА5 почетком 2013. године у Републици Србији и више других земаља, међусобно, заједно са више других за сада неидентификованих лица, удружили на дуже време ради вршења кривичних дела тероризам, из члана 391 КЗ, па су предузимали радње ради остварења плана који се састојао у томе да окривљени у континуитету прикупљају финансијска средства са циљем да се она користе у сврху извршења кривичних дела тероризам из члана 391 КЗ и у континуитету предузимали радње на врбовању грађана Републике Србије да изврше или учествују у извршењу овог кривичног дела, односно да се придруже терористичкој организацији "Исламска Држава Ирака и Леванта (Шама)” (ИДИЛ), те су организовали свој и одлазак других лица у Сиријску Арапску Републику ради придруживања оружаном делу ове терористичке организације, при чему се надаље у изреци конкретно наводи шта је ко од окривљених у циљу извршења ових кривичних дела и урадио. У жалбама се такође указује да почетак 2013. године обухвата први квартал 2013. године у ком периоду ниједна од терористичких организација а које се помињу нису биле проглашене за терористичке организације, већ су исте проглашене терористичким тек у мају 2013. године, тако да би се евентуално могло говорити о средини 2013. године, што све доводи до закључка да је период извршења кривичног дела непрецизно одређен или, пак, да окривљени нису успоставили везу и врбовали лица а како је то наведено у пресуди у терористичкој организацији, јер те организације почетком 2013. године нису биле терористичке организације.

По оцени Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, изнети жалбени наводи бранилаца окривљених којима се побија првостепена пресуда у погледу битне повреде одредаба кривичног поступка, везано за одлучну чињеницу која се тиче времена извршења кривичног дела, оцењени су као неосновани, будући да је првостепени суд о свим одлучним чињеницама у побијаној пресуди дао јасне и аргументоване разлоге који не садрже никакве нејасноће и противречности, па ни оне на које се указује жалбама, а које се тичу управо питања времена извршења кривичног дела, будући да је о тој одлучној чињеници првостепени суд дао јасне и аргументоване разлоге, а које у свему као правилне прихвата и Апелациони суд у Београду као другостепени.

Наиме, стоји чињеница да је према изреци побијане пресуде као време извршења кривичног дела означен почетак 2013. године који се ставља на терет свим окривљенима, као време када су се они у Републици Србији и више других земаља међусобно и заједно са више других за сада неидентификованих лица удружили на дуже време ради вршења кривичних дела тероризам из члана 391 КЗ, дакле у конкретном случају почетак 2013. године означава само време међусобног удруживања окривљених и почетак њиховог деловања, а потом се у изреци пресуде разрађују појединачне радње које су окривљени предузимали током 2013. године, па се наводи да су окривљени АА1, АА2 и АА3 у континуитету планирали, припремали и организовали свој одлазак и одлазак више грађана Републике Србије и других земаља у Сиријску Арапску Републику, најпре у кампове за терористичку обуку, а потом на ратиште, па су тако конкретно у другој половини 2013. године ови окривљени у просторијама месџида "Фуркан”у Новом Пазару лицима из Републике Србије и иностранства која су се упутила у Сирију ради приступања наведеним терористичким организацијама и учешћа у оружаним сукобима, организовали прихват ради одмора, док је окривљени АА1 у новембру месецу 2013. године са окривљеним АА договорио прихват наведених лица у његову јединицу у Сирији, тако да се по оцени овог суда не може говорити о неразумљивости изреке пресуде у погледу одлучне чињенице која се тиче времена извршења кривичних дела будући да се у изреци побијане пресуде ближе наводи како време међусобног удруживања окривљених, тј. почетак 2013. године, тако и појединачни датуми, као датуми њиховог деловања и остваривања појединачних радњи, па се стога жалбени наводи бранилаца, оцењују као неосновани са напред изнетих разлога.

  Апелациони суд у Београду је имајући у виду наводе жалби одбрана које се тичу оспоравања разумљивости изреке у погледу времена извршења дела, истовремено ценио и жалбене наводе бранилаца којима се указује да је првостепени суд у циљу доказивања извршења кривичног дела за која су окривљени оглашени кривим везано за кривично дело терористичко удруживање из члана 393а став 1 КЗ у вези кривичног дела тероризам из члана 391 став 1 КЗ утврдио да су организације "Исламска држава Ирака и Леванта (Шама) (Идил)" и "Фронт Ал Нусра" терористичке организације које су као такве проглашене од стране Уједињених нација. У жалбама се указује да је првостепени суд у циљу утврђивања ове одлучне чињенице извео и одређене доказе који су предложени од стране тужилаштва и утврдио да су означене две организације проглашене терористичким од стране Уједињених нација. Међутим, одбрана је на сасвим другачијем становишту када су у питању ови докази, уверења да је првостепени суд погрешно ценио исте, при чему одбрана указује и на чињеницу постојања раскорака у означеном времену извршења кривичног дела, почетак 2013. године како то суд утврђује у побијаној пресуди и уврштавања означених организација на санкциону листу Савета безбедности Уједињених нација 30.05.2013. године и 14.05.2014. године, тако да је ова чињеница , по ставу одбрана, значајна, јер, под претпоставком да су се окривљени стварно удружили, како је то суд и утврдио, и да су означене организације стварно терористичке, окривљени почетком 2013. године нису ни знали да су терористичке и нису могли прихватити њихове наводне планове и циљеве, како је то првостепени суд утврдио у побијаној пресуди.

По оцени Апелационог суда у Београду, Посебно одељење ови жалбени наводи су оцењени као неосновани будући да је првостепени суд у циљу утврђивања ове одлучне чињенице извршио увид у допис Министарства спољних послова Републике Србије од 12.06.2014. године и акт Савета безбедности од 30. маја 2013. године, па је оценом наведених доказа неспорно утврдио о чему је у побијаној пресуди, (страна 93) дао разлоге да су на санкционој листи Уједињених нација у вези са Ал Каидом уврштене "Исламска држава Ирака и Леванта – ИДИЛ”, као алијас "Ал Каиде у Ираку", те иако је “ИДИЛ” на санкциону листу додат тек 30. маја 2013. године, а "Фронт Ал Нусра" за народ Леванта тек 14. маја 2014. године, исте представљају алијасе ентитета Ал Каиде у Ираку која је на санкциону листу уврштена још 18. октобра 2004. године. Од тада па све до 14. маја 2014. године ентитети су мењали називе, а сви су потекли од Ал Каиде и Ал Каиде у Ираку, Фронт Ал Нусра за народ Леванта, познатији као "Фронт Ан Нусра", управо је претходно био Ал Каида у Ираку, која је извршила већи број напада у Сирији где и делује, који је повезан са Ал Каидом и вођом Ал Каиде у Ираку који, ради извршења терористичких и герилских операција доводи Ал Каидине Сиријце и странце у Ирак, те друге борце а све у циљу уједињена локалних елемената у Сирији. Из наведених докумената јасно је утврђен историјат Ал Каиде као терористичке организације, повезаност између вођа терористичких организација проистеклих из Ал Каиде и вође Осаме Бин Ладена, њихова деловања у смислу терористичких напада у разним државама, као и смене лидера терористичких организација које се налазе на санкционој листи Уједињених нација, вођства, промене у називу овог ентитета, као и чињеница да су оне деловале у истом циљу.

Опис деловања организације "ИДИШ", односно “ИДИЛ”, идеологија и екстремни циљеви ове терористичке организације утврђени су на основу дописа Министарства спољних послова Републике Србије од 06.08.2014. године у коме се наводи да је циљ ове организације као доминантно сунитске џихатске организације, успостављање калифата – јединствене, транснационалне исламске државе базиране на шеријатском праву, да су одлике припадника те организације екстремно тумачење ислама и примене бруталног насиља према неистомишљеницима ради остваривања својих циљева, да њени зачеци датирају од самог почетка Ирачког рата 2003. године и да се ова организација доводи у блиску везу са Ал Каидом. Процена је да је број припадника ове организације између 11.000 и 50.000 чланова, а у њеном саставу се налазе и страни борци исламске вероисповести из европских земаља и САД-а. На територији Сирије “ИДИЛ” делује у областима које су под контролом побуњеника, а власт је успостављена применом насилних метода над становништвом. За активности које предузимају на територијима Сирије, Ирака и Либана постоје тежње “ИДИЛА” да своја дејства прошири и на друге земље региона, уз покушај успостављања власти и приступа материјалним ресурсима над овим географским простором. Након војних успеха вођа “ИДИЛА” - Абу Бакр ел Багдади је проглашен за Калифа и вођу Муслимана где год се они налазили, а Исламска држава – ИД основана је 29. јуна 2014. године, након што је Абу Бакр ел Багдади и званично прихватио поменуту дужност, а речи Ирак и Левант су уклоњени из назива. Због поменутих начина деловања и због повезаности “ИДИЛА” са Ал Каидом, организација “ИДИЛ” је 17.12.2004. године стављена на листу терористичких организација, а као такву су је прогласили Велика Британија и Аустралија, те су у том смислу оцењени као неосновани жалбени наводи бранилаца да окривљени и под претпоставком да су се удружили како је то суд утврдио почетком 2013. године нису ни могли да знају да су организације којима су приступили терористичке и нису могли прихватити њихове наводне планове и циљеве, будући да из
писаних доказа које је првостепени суд правилно ценио произилази да су на санкционој листи Уједињених нација у вези са Ал Каидом уврштене "Исламска држава Ирака и Леванта – ИДИЛ”, као алијас "Ал Каиде у Ираку", те иако је “ИДИЛ” на санкциону листу додат тек 30. маја 2013. године, а "Фронт Ал Нусра" за народ Леванта тек 14. маја 2014. године, исте представљају алијасе ентитета Ал Каиде у Ираку која је стављена на листу терористичких организација, још 2004. године. Од тада па све до 14. маја 2014. године ентитети су мењали називе, а сви су потекли од Ал Каиде и Ал Каиде у Ираку - Фронт Ал Нусра за народ Леванта, познатији као "Фронт Ал Нусра".

Што се тиче жалбених навода браниоца окривљеног АА6, адвоката АБ4, браниоца окривљеног АА, адвоката АБ и браниоца окривљеног АА5, адвоката АБ3 да је изрека побијане пресуде противуречна сама себи, јер се у ставу првом изреке наводе радње за које окривљени или нису оглашени кривим или су, као окривљени АА6 и АА ослобођени од оптужбе, исти су оцењени неоснованим.

Наиме, у ставу првом изреке наведене су уопштено радње свих окривљених, као лица удружених у смислу члана 393а став 1 КЗ, да би се у наредном делу изреке определиле радње које је сваки од окривљених, понаособ, предузимао, па су или оглашени кривим или, као окривљени АА и АА6, ослобођени од оптужбе, што не доводи у питање разумљивост изреке пресуде.

Надаље се жалбеним наводима бранилаца окривљених оспорава радња извршења кривичног дела описана у ставу I изреке пресуде, а која се односи на кривично дело терористичко удруживање из члана 393а став 1 КЗ у вези кривичног дела тероризам из члана 391 став 1 КЗ, тако што се истиче да је за постојање удружења, неопходно да постоји организација удружења, унапред одређени циљеви, начин функционисања, расподела задатака, хијерархија чланова, одговорности. У жалбама се надаље указује да је према датим разлозима у побијаној пресуди спорно удружење, конкретно везано за кривично дело описано у ставу I изреке пресуде, функционисало тако што нико никоме није био надређен, нити је имало конкретне задатке, већ је свако радио и функционисао по свом нахођењу, па обзиром на непостојање суштинских елемената удружења јасно је да се у конкретном случају окривљени нису удруживали ради вршења конкретних кривичних дела која им се стављају на терет, при чему чињенично стање наведено у образложењу побијане пресуде говори у прилог тези да нису доказани наводи оптужбе. Из свих изведених доказа неспорно је да су сви окривљени поступали без икакве идеје да врше кривична дела, већ искључиво у циљу да се брани њихова вера и припадници те вере.

По ставу овог суда, као што је правилно закључио и првостепени суд, удруживање два или више лица у смислу одредбе члана 391а став 1 КЗ подразумева постигнуту сагласност, која се може манифестовати на различите начине, самим вршењем радњи због којих су се лица удружила, да се удружују ради вршења наведених терористичких кривичних дела, на дуже време. Чињеница да Закон не прописује посебне улоге, указује да овакво удруживање не мора имати хијерархијску структуру и јасну расподелу задатака, већ је довољно, као у конкретном случају да се удружење испољава преко одређених делатности и да код учинилаца постоји свест о удруживању.

По оцени Апелационог суда у Београду, Посебно одељење као другостепеног, првостепени суд је оценом изведених доказа како појединачно, тако и у њиховој међусобној повезаности утврдио чињенично стање ближе описано у ставу I изреке пресуде везано за кривично дело терористичко удруживање из члана 393а став 1 КЗ у вези кривичног дела тероризам из члана 391 став 1 КЗ, па је извео правилан закључак да је окривљени АА крајем октобра 2012. године најпре отишао у Египат, да се по успостављању везе са припадницима териростичке организације “Идиш” прикључио њеном оружаном делу у Сирији где је учествовао у оружаним акцијама, да је био командир јединице “Идиша” "Девла Исламија".

Наведено чињенично стање првостепени суд је најпре утврдио на основу увида у снимак проповеди Ебу Сафије – окривљеног АА под називом “Худба из исламске државе” који је објављен на мрежи You Tubе дана 16.07.2014. године и “Слијепо слијеђење - Ебу Сафија" објављен на мрежи You Tubе дана 24.07.2014. године, на којима је уз оба снимка постављена фотографија окривљеног АА, зв. Ебу Сафија. Надаље, проповед под називом “Слијепо слијеђење” која је објављена на порталу за размену видео записа You Tubе дана 24.07.2014. године, уз коју је објављена и фотографија окривљеног АА – Ебу Сафије, окривљени АА указује да је претеривање у вери грех и даје примере последица насталих претеривањем у вери. Проповеда да је обавеза муслимана да дају "беју" Исламској држави чак и да је истина све што говоре за њу-да је неправедна, да је настала без саветовања, то је једина држава настала по Алаховом закону, која има своју територију на којој се спроводи шеријат и казне по том закону, да та држава има све одлике државности као што су суднице, војска, полиција, али је и даље негирају као државу. Моли Алаха да уједини све муслимане око једне заједничке речи, да њихова дела буду најбоља, да их опскрби са шехадетом и да ојача њихов хилафет, да им учини истину јасном и да их учини следбеницима истине и да их искористи а не да их замени, да опрости свима који се боре на Алаховом путу и да учини муџахидима оне који то још нису.

Наведено очигледно указује да се путем овихх проповеди окривљени АА обраћа истомишљеницима у циљу величања терористичке организације “Исламска држава” и пропагирања њених циљева, као што су освајање Ирака и Шама, Меке и Медине, територија од Истока до Запада, Аустрије – Беча, Истанбула и до Рима, те да подстиче говором на окупљање свих муслимана и са подручја Балкана ради остварења овог циља. Обзиром на оспоравање Исламске државе као организације, њену државност на територији које су заузеле групе које су проглашене терористичким, окривљени АА у пропроведима а ради уверавања најпре својих верских истомишљеника, а и других, указује да иако су поникле из Ал Каиде, у вези са Ал Каидом, иако Багдади није по сунитским верским правилима добио сагласност свих оних који о томе одлучују, да би био проглашен за калифу, да постојање обележја државности и организације "Исламске државе" указују на неистинитост тврдњи да је неправедна, на освојеним територијама примењује се Алахов закон, спроводи шеријат и казне по том закону. Садржина ових проповеди окривљеног АА потврђују припадност не само окривљеног АА, него и АА7 терористичкој организацији "Исламска држава" и њихову активну улогу као присталица ове терористичке организације у остварењу њених циљева и самопрокламованог халифа (шеф државе) Абу Бакар Ел Багдадија, да окривљени АА ширење исламске државе и освајање означених територија доживљава као најважнији стратешки циљ муслимана који овим проповедима све позива на уједињење и све видове борбе ради остварења тог циља, при чему је неспорно да је окривљени АА по одласку у Сирију осим учешћа у оружаним активностима терористичке организације “Исламска држава” у континуитету преузимао и активности врбовања путем интернета, што је један од познатих начина деловања ове терористичке организације.

Окривљени АА је напустио Републику Србију крајем октобра месеца 2012. године, а што је потврђено садржином телефонских разговора између окривљеног АА и окривљеног АА6 25.10.2012. године, те разговора између окривљеног АА и окривљеног АА2 29.10.2012. године. Дана 25.10.2012. године окривљени АА у комуникацији са окривљеним АА6, који га питао “Селам ђе си”, а окривљени АА му одговара “Ево ме ахи у Митровцу, е само да ти се јавнем, чујеш отпутовао сам само са децом и "жена је остала", па није за путовања, па ћу њу видети негде касније”. Окривљени АА је по изласку из земље са децом 25.10.2012. године отпутовао у Каиро, што потврђује и телефонски разговор обављен дана 29.10.2012. године са АА2, па на питање “Како је тамо, шта има шеих како је тамо то”, окривљени АА му одговара “Ево овде су ме браћа примили, дали су ми неки стан привремено” и објашњава му да се налази у Каиру. Да окривљени АА није имао намеру да се дужи временски период задржи у Каиру произлази из његових навода “Не знам шта би овде, само седи и учи, видећемо да се окупимо па ћемо после видети шта ћемо и како ћемо, ја овде не би ни остајао и ја би ишо даље, важно је до овде доћи и после ће бити све лакше”, као и из дела овог разговора у коме окривљени АА наводи “Ја сам узео визу на аеродрому”, а на питање окривљеног АА2 “Колико, на месец дана”, окривљени АА одговара “На месец дана, па видећемо после”.

Чињеницу да је окривљени АА из Србије отишао у Египат, а затим у Сирију потврђена је исказом сведока СС који је навео да има сазнања, да је окривљени АА отишао у Египат због породичних проблема, како му супруга не би узела децу, да је тамо завршио студије и извесно време живео, а да је касније сазнао од окривљених АА3 и АА2 да је окривљени АА прешао из Египта у Сирију и да је тамо емир неке војне јединице у "Исламској држави Ирака и Шама", а да је по завршетку студија у Египту, из Египта прешао у Сирију да ратује на страни "Исламске државе Ирака и Шама" против Асадовог режима. Такође је у свом исказу навео да је од окривљених АА2 и АА3 сазнао да је окривљени АА емир војне јединице под називом “Девла” у Сирији, да се причало да су се организације “Ал Нусра” и “Ал Каида” ујединиле у једну и да дејствују као једна, а у присуству ових окривљених је потврдио да је окривљени АА3 био присутан када је АА2 говорио да је АА из Египта прешао у Сирију и да је командант наведене јединице. Сведок је такође потврдио да има сазнања да је окривљени АА1 преко скајпа комуницирао са АА који је из Египта прешао у Сирију, и који има утицаја на млађу популацију с обзиром да је дуго времена био шеф Фуркана, и то од његовог оснивања, да је држао предавања, пласирао идеологију Џихада, да је отишао у Египат где је завршавао школовање, а по сазнањима која је имао прешао је у Сирију у лето 2013. године. Ове наводе исказа сведока СС првостепени суд је правилно у свему прихватио и ценио као истините, обзиром да се у односу на наведене чињенице сведок током поступка идентично изјаснио, а ови наводи исказа сведока СС су међусобно сагласни и са другим изведеним доказима.

Сведок СС1 је у свом исказу такође навео да окривљеног АА не познаје лично, да му је познато да је окривљени АА зет окривљеног АА1 и да је чуо од браће из месџида да је АА у Сирији. Наведену чињеницу да се окривљени АА налази у Сирији потврдио је у свом исказу и сведок СС2 на главном претресу 2017. године, наводећи да је он у Сирији боравио од 2013 до 2016. године, да је АА упознао у Сирији, а мисли да је окривљени АА преминуо 2015. године. Првостепени суд је исказ сведока СС2, да је окривљеног АА упознао у Сирији, прихватио, обзиром да чињеницу боравка окривљеног АА у Сирији потврђују и други изведени докази, а наводи овог сведока у односу на чињеницу смрти окривљеног АА, који се такође истичу и у жалбеним наводима браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, нису могли бити прихваћени обзиром да су они у супротности са извештајем Општинске управе Општине Пријепоље од 19.04.2017. године из кога произлази да окривљени АА није уписан у матичну књигу умрлих која се води за матично подручје Пријепоље, те да у матичној књизи рођених за ово лице нема уписаних података о чињеници смрти. 

Да је окривљеног АА видео у Сирији у свом исказу на главном претресу је потврдио и окривљени АА3 и то у два наврата, наводећи да га је први пут срео у Азазу када је стигао, да је АА стигао заједно са АА8 и још неким људима из Босне, с тим што је ове наводе на главном претресу 2015. године изменио наводећи да су окривљени АА и АА8 чули да је неко стигао из Србије, а тада нису знали ко је дошао. АА3 се такође изјаснио да су му окривљени АА и АА8 тада рекли да припадају “Идишу”, да је окривљени АА био припадник “Идиша”, а имао је исто оружје као и Мујо “калашњиков”, носио је доњи део униформе, да му је понудио да пређе “код њега” где су били људи из Босне на неком брду у близини Турске границе где се ратовало против Курда. Окривљени АА3 је у свом исказу потврдио да је још једном видео окривљеног АА када је пролазио кроз Харитан на путу за Халеп јер су тада имали неку акцију. На главном претресу 2015. године навео је да је окривљени АА био у “кетиби” која се налазила на делу граничног прелаза са Курдима на делу територије Сирије која се могла назвати ратиштем, да су у тој кетиби били Босанци који су имали војног емира, да је АА био старешина. Такође је навео да на том делу ратишта на брду са Курдима окривљени АА није био главни, али је био старешина Босанцима, људима са Балкана јер зна арапски, да је ту водио рачуна о људима који су били са њим у тој кетиби.

Чињеницу да је окривљени АА боравио у Сирији у својој одбрани је потврдио и окривљени АА1 који је навео да је по одласку окривљеног АА од браће из месџида сазнао да се налази у Сирији, а преко средстава јавног информисања је чуо да је он био вођа неке групе, а упитан да ли су му рекли шта окривљени АА ради тамо, одговорио је “Па нема шта да ми кажу, то се зна зашто су отишли, отишао је да се бори тамо”, а упитан да објасни зашто је употребио речи "то се зна" и "шта подразумева одлазак у Сирију", навео је “Па многи тамо који одлазе, иду да ратују, значи многи, мало ко иде да живи у тој средини”.

Жалбеним наводима окривљеног АА4 и његовог браниоца адвоката АБ2 оспорава се кривично дело терористичко удруживање из члана 393а став 1 КЗ описано у ставу I изреке пресуде, тако што се истиче да се окривљени није удружио са осталим окривљенима ради вршења овог кривичног дела, обзиром да чињенице које су наведене у изреци побијане пресуде нису доказане, да је окривљени АА4 заједно са окривљеним АА успоставио везу, након тога се удружио на дуже ради вршења кривичних дела, нити се то из изведених доказа може утврдити, нити је пак доказан степен извесности на који начин је то удруживање функционисало. У конкретном случају за постојање таквог удруживања нису предложени, нити изведени било какви докази од стране тужилаштва, нити је пак доказано које су то радње ради остварења некаквог плана предузете, нити се пак из изведених доказа може закључити какав су то заједнички план имали окривљени, већ је све остало у домену претпоставки. Окривљени АА4 није успоставио никакву везу са формацијама “ИДИЛА” и “Ал Нусра”, нити за такве чињеничне закључке у пресуди постоје докази.

По оцени Апелационог суда у Београду, Посебно одељење изнети жалбени наводи су оцењени као неосновани из следећих разлога:

Наиме, окривљени АА4 је у својој одбрани негирао наводе оптужбе да је почетком 2013. године успоставио везу са терористичким организацијама “ИДИЛА” и “Фронт Ал Нусра”. Ови наводи окривљеног АА4 су оповргнути пре свега исказом сведока СС3 који је у априлу 2013. године из Новог Пазара отишао у Истанбул, затим у Сирију где се придружио оружаним јединицама “Идиша”. Његов одлазак из Истанбула и прикључивање оружаној јединици “Џеиш Мухамед” организовао је управо окривљени АА4 преко извесних Арапа. Сведок СС3 је у присуству окривљеног АА4 на главном претресу 2016. године био децидан и категоричан да је окривљени АА4 који је присутан у судници, лице о коме се изјашњавао у свом исказу, да је сигуран у то, да га препознаје по лику, да није у дилеми да је окривљени АА4 лице које га је у априлу 2013. године по доласку из Новог Пазара сачекало у Истанбулу и одвело у свој стан. Првостепени суд је извршио увид у извод из система границе МУП Републике Србије (стране 101-102 образложење) из кога произилази да је окривљени АА4 током 2012. године и 2013. године више пута излазио из земље и улазио на разним граничним прелазима Хоргош, Градина, Мехов крш, Табалија, Рудница, а последњи пут у излазак је евидентиран 02.11.2013. године у Шпиљанима, а из исказа сведока СС3 произилази да је током 2013. године у Турској, у Истанбулу, окривљени АА4 прихватао лица која су аутобусима долазила из Новог Пазара у Истанбул и организовао по договору са Арапима одлазак тих лица до Килиса, а затим и у Сирију ради њиховог приступања оружаним јединицама које су припадале терористичким организацијама.

Да је у том периоду окривљени АА4 боравио у Турској произилази и из његове објаве на друштвеној мрежи Facebook од 03.04.2013. године под псеудонимом “Abdullah Abdullah Abdullah” - “Далеко сам у тр али кад дођем у Србију ето мене у миле џемате... Алах да вам да свако добро на овом и будућем свијету, амин, селам за све од хоџе АА4”.

  Окривљени АА4 у својим исказима није оспоравао да је боравио у Турској и Сирији, а потврдио је да је током 2012. године и 2013. године долазио у Србију, да је у Турску ишао редовно и током 2013. године и да је од 2012. године до момента када је у Турској ухапшен у Сирији боравио четири пута.

Сведок СС3 је у свом исказу детаљно описао на који начин је сазнао да окривљени АА4 пребацује лица из Истанбула до Килиса, свој одлазак у Истанбул у априлу месецу 2013. године где га је дочекао окривљени АА4 код кога је боравио у стану, као и свој одлазак у Сирију. Сведок СС3 је навео да је питао СС4, са којим је ступио у контакт, да ли може да му помогне да оде у Сирију, након чега му се после два, три дана СС4 јавио рекавши да може да иде, да је нашао везу – АА4 са којим се договорио око његовог одласка. Овај сведок је навео да га је на аутобуској станици у Истанбулу сачекао окривљени АА4 кога до тада није познавао, а коме је СС4 претходно јавио да он стиже. Сведок СС3 је потврдио и свој контакт са СС5 који му је помогао да по доласку у Истанбул контактира окривљеног АА4, наводећи да је до Истанбула путовао са СС5 кога је замолио за помоћ ради лакшег сналажења током путовања, а коме је рекао да иде код стрица у Турску, да су окривљеног АА4 по доласку у кафечајницу која се налазила на аутобуској станици, позвали на број који му је дао СС4, када му је рекао да је стигао на аутобуску станицу, након чега је окривљени АА4 дошао по њега. Након овог сусрета два, три дана је боравио у стану у који га је одвео АА4 који му је причао о томе како треба да се оде да се помогне муслиманима у Сирији, да се заустави то што им се ради, али му окривљени АА4 није ни директно, а ни индиректно говорио да треба да ратује, док је на главном претресу 07.05.2015. године упитан да ли му је АА4 тих пар дана колико је боравио у стану причао детаљније какав је поступак у Сирији, шта ће тамо да ради, где ће бити смештен, изјавио “Па рекао ми је да ћу прво у војну обуку, па ћу после ићи у акције, у борбе и да ћу бити смештен у кући са нашима који знају наш језик и пар Арапа”. Сведок СС3 је након тога у свом исказу појаснио да му је АА4 у једном тренутку рекао да се договорио са извесним арапином који је требао да га сачека и преузме у Килису, у Турској, на граници са Сиријом.

  У граду у коме је боравио било је разних оружаних формација и није се знало да ли су то непријатељи или не, а међусобно су се распознавали по причи, а не по униформама или по ознакама. Сведок СС3 је потом на главном претресу 2015. године навео да је после двадесетак дана боравка у Сирији одлучио да се врати због своје породице јер је увидео да тамо није онако како је он очекивао док је гледао снимке, већ да свако гледа свој лични интерес, али је и након тога у следећих двадесетак дана свог боравка и даље чувао стражу. Наводе исказа сведока СС3 да је у време и на начин као што је то описао отишао аутобусом из Новог Пазара у Истанбул потврђују наводи исказа сведока СС6 који је власник Агенције “АА” која је организовала аутобуски превоз од Новог Пазара до Истанбула и возач аутобуса који је потврдио да је СС3 кога се сећа као мршавог младића дуже косе, кога је запамтио, био стално са неким у телефонском контакту и након паузе је каснио да се придружи осталим путницима. Наводе сведока СС3 о његовом одласку из Новог Пазара у Истанбул потврдио је и сведок СС5, а ценећи исказ сведока СС5 у међусобној повезаности са исказом сведока СС3, првостепени суд изводи правилан закључак да је сведока СС3 у Истанбулу на аутобуској станици сачекао управо окривљени АА4, будући да је детаљно описао радње које је предузео окривљени АА4, па је с тога првостепени суд правилно оценио као неистините и неуверљиве наводе одбране окривљеног АА4 да не познаје СС3, да га никада није видео, да се он ни са ким није срео током 2013. године на аутобуској станици у Истанбулу и да нико није боравио у његовом стану у Истанбулу.

Да је окривљени АА4 успоставио везу са другим припадницима ИСИС-а у Сирији, њиховим оружаним делом, да је организовао придруживање лица оружаним јединицама ИСИС-а у Сирији потврдио је сведок СС, као и окривљени АА3. Осим прихвата у Истанбулу и организованог одласка у Сирију и прикључивања оружаном делу ИСИС-а верских истомишљеника, утврђено је да се окривљени АА4 у Сирији придружио оружаном делу ИДИЛ-а. Наведене чињенице потврђује у својој одбрани и окривљени АА3 који је у свом исказу навео да је окривљени АА4 боравио у Сирији, детаљно описао да је у Сирији једном видео окривљеног АА4, да је он тада био у униформи, наоружан калашњиковим. Окривљени АА3 је ове наводе изменио на главном претресу претресу 2016. године, ком претресу је први пут присуствовао окривљени АА4, наводећи да окривљеног АА4 није видео у Сирији, да му је питање у вези са АА4 било наметнуто, да је могуће да је у току испитивања у вези АА8 и АА убачено име АА4, да није био свестан на кога се питање односи и да је могуће да је АА4о име повезао са АА8. Тврдио је да ни једном речју није поменуо окривљеног АА4 захтевајући да се узме у обзир и његова психичка растројеност у којој је тада био, јер је тада био испитиван у вези АА и АА8. Првостепени суд правилно закључује да је оваква измена исказа окривљеног АА3 неуверљива, неистинита и исконструисана у циљу олакшања процесног положаја окривљеног АА4, обзиром да је окривљени АА3 претходно у својој одбрани јасно направио разлику изјашњавајући се о сусретима са окривљеним АА4, АА и АА8, наводећи да је окривљеног АА и АА8, два-три дана по доласку у Сирију видео у граду Азизу, где је најпре био смештен, а потом је АА видео у Харитану где је накнадно пребачен, наводећи да не зна да ли је окривљени АА4 ратовао али да је био у униформи и наоружан калашњиковим. Окривљени АА4 није оспоравао да је боравио у Сирији више пута али наводи да се у Сирији не сећа сусрета које окривљени АА3 описује у својој одбрани и тврди да окривљеног АА3 није видео тамо, да га не познаје, а да је за њега сазнао током кривичног поступка.

Да је окривљени АА4 боравио у Сирији током 2013. године потврђује и садржина емитованог телефонског разговора обављеног 15.07.2013. године у коме окривљени АА4 позива своју супругу и на њено питање да ли је у Истанбулу одговара да није, да је на неком другом месту где завршава школу, наводећи “Нисам, нисам, овамо сам у школу” а да његова супруга очигледно зна где је произилази из чињенице да га не пита где се налази већ само констатује “Аха, хвала Алаху, значи има сигнал". Из садржине пресретнутих телефонских разговора произилази да су окривљени у комуникацији телефоном користили термине “учење” и “студирање”, тако да је очигледно да су ови изрази представљали унапред договорене шифре у вези начина комуникације за прикривање правих активности окривљених предузетих у оквиру активности терористичке организације ИДИЛ-а.

Да је окривљени АА4 боравио у Сирији и да је тамо узео учешће у оружаним акцијама потврђује и садржина видео снимка “Бошњаци у Сирији”. Наведени снимак је постављен на интернет страници за размену видео записа YouTube на профилу отвореном под називом “Мирза Ганић” који је објављен 03.02.2014. године, који је емитован на главном претресу 15.11.2016. године, а испод снимка који траје 5:27 минута налази се порука: “Бошњаци су увијек на страни потлачених и угрожених муслимана! ИО муслимани немојте вјеровати људима који се не боје Алаха! Ја нисам био никакав терориста, нити плаћеник. Био сам Алахов роб чије је срце куцало за ислам и бољело због патње ума. Ако је то мој гријех онда сам крив и поносим се тиме”. Поменути видео снимак се састоји од сета различитих фотографија које приказују више лица која су у највећем броју обучена у маскирне униформе, наоружана, да су на појединим снимцима приказани лешеви погинулих лица. На главном претресу 15.11.2017. године, окривљени АА4 је негирао да је он лице на фотографији иако се на фотографији очигледно и без икакве сумње уочава да је у питању окривљени АА4 који се у видео снимку који је приказан током првостепеног поступка налази са два лица у маскирним униформама са наоружањем од којих је једно маскирано преко лица, а друго лице је АА4 без маске на лицу, са дугачком брадом, на левом рамену носи џак беле боје, а на десном носи пушку калашњиков и држи кажипрст десне руке високо подигнут. Наведена фотографија на којој је очигледно окривљени АА4 у маскирној униформи са пушком калашњиков, са џаком на десном рамену приказана је и на профилу друштвене мреже Facebook “Abdulah Abdulah Abdulah” 2014. године, када је објављен пост следећег садржаја: “Исламска држава Ирака и Шама је држава муслимана ... држава шеријата ... изграђена на темељима пожртвованих људи на Алаховом путу... па као таква је сметња сваког кафира и мунифака, као и муслимана који не разумију шејтанове сплетке и замке!!! Довољан ти је Алах о исламска државо!!!”.

Чињеница да се окривљени АА4 придружио оружаном делу терористичког удружења ИДИЛ у Сирији и да је узео учешће у оружаним сукобима у Сирији као припадник ИДИЛ-а потврђују и наводи исказа окривљеног АА1 који је на главном претресу 22.10.2015. године упитан да ли је знао чиме се окривљени АА4 бавио од момента када је отишао из Новог Пазара навео: “Значи ја сам знао за АА4 када сам чуо да је отишао горе, нормално да сам знао да је отишао да ратује, нема шта”. Наведено потврђују подаци уписани у формулару Исламске државе у Ираку и Великој Сирији – Генералне дирекције границе који је достављен уз одговор Савезног генералног тужиоца при Савезном врховном суду Савезне Републике Немачке где је у рубрици у којој се наводи име мајке уписано АА4М, крвна група А+, датум рођења 08.09.1980. године, држављанство Србије, ожењен, студент Исламске регије. У рубрици у којој се наводи занимање лица пре доласка у ИС уписано је “Имам у џамији”, а у рубрици у којој се наводе земље које је посетио и трајање боравка наведено је да је посетио Босну, Хрватску, Немачку, Мађарску и Јемен, а да је у земље ушао на граничном прелазу Тал Абуад без означења посредника и без препоруке. На крају формулара стоји напомена да је ово лице било борац Ослободилачке војске Сирије, затим Војске Мухамед, па борац војске Исламске државе.

Окривљени АА4 се приликом емитовања наведеног доказа на главном претресу 2017. године изјаснио да то није његов картон, да нема уписаног његовог имена, при чему је бранилац окривљеног АА4 оспорио аутентичност наведеног картона наводећи да се лични подаци не слажу указујући да се мајка окривљеног АА4 зове АА4М, а не АА4МЕ, а у прилог своје тврдње доставио је извод из матичне књиге рођених за окривљеног АА4. Имајући у виду да су у формулару Генералне дирекције границе Исламске државе у Ираку и Великој Сирији уписани лични подаци који одговарају личним подацима окривљеног АА4 у погледу датума рођења, места боравишта, крвне групе, брачног статуса, занимања, образовања, да је у наведеном картону уписано да спада у категорију борац уз напомену да је био борац ослободилачке војске Сирије, затим војске Мухамеда, сада борац војске Исламске државе, то су правилно оцењени као неосновани наводи окривљеног АА4 који указује да то није његов картон и да нема у картону уписаног његовог имена. Истоветност података није доведена у питање различитим преводима имена мајке окривљеног. Иако је из извода матичне књиге рођених несумњиво утврђено да је име мајке окривљеног АА4 АА4М, а да из превода картона обављеног од стране судског тумача произилази да се као име мајке окривљеног АА4 у картону наводи АА4МЕ, наведена чињеница није од утицаја на другачији закључак суда код чињенице да се сви остали лични подаци подударају са личним подацима окривљеног АА4, о чему је првостепени суд у побијаној пресуди дао јасне и аргументоване разлоге за свој закључак које у свему као правилне прихвата и овај суд.

Имајући у виду све наведено, по оцени Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, првостепени суд је на основу свих изведених доказа неспорно утврдио да је окривљени АА4 2012. године уписан као борац Исламске државе у Ираку и Великој Сирији, односно да је постао припадник оружаног дела терористичке организације Исламска држава, при чему сви изведени докази потврђују да су окривљени АА и АА4 почетком 2013. године успоставили везу са организацијама које су од стране Уједињених нација проглашене за терористичке организације "Исламска држава Ирака и Леванта (Шама)" – ИДИЛ и "Фронт Ал Нусра".

Надаље је окривљенима АА1, АА2, АА6, АА3 и АА5 стављено на терет да су се након успостављања везе окривљених АА и АА4 са терористичким организацијама "Исламска држава Ирака и Леванта, (Шама)”-ИДИЛ и "Фронт, Ал Нусра", које у дужем периоду изводе терористичке акције и друге видове оружаних борби на територији Сирије и Арапске Републике против регуларних снага те земље, удружили међусобно са другим, за сада неидентификованим лицима на дуже време, са циљем да употребом оружја и другим насилним методама врше напад на живот, тело и слободу других лица, активирањем експлозивних направа проузрокују експлозије и пожаре, уништавају државне и јавне објекте, инфраструктуру и предузимају друге опште опасне радње које могу да угрозе живот људи а у намери да озбиљно застраше становништво и угрозе основне, уставне, политичке, економске и друштвене структуре, најпре Сиријске Арапске Републике чије делове у дужем периоду контролишу наведене и више других терористичких и екстремистичких организација које воде оружану борбу против регуларних снага, како би по обарању актуелне легалне власти у тој држави њену територију користили као базу за отпочињање терористичких напада са истим намерама и на суседне државе, најпре Републику Ирак, а потом и више других држава у региону блиског истока, Северне Африке, Јужне и централне Европе, укључујући и Републику Србију са циљем насилног стварања будуће глобалне Исламске државе – Калифата.

Надаље, да су ради остварења наведеног плана у континуитету планирали, припремали и организовали одлазак више грађана Републике Србије и других земаља у Сиријску Арапску Републику, најпре у кампове за терористичку обуку, а потом на ратиште и да је у таквој организацији окривљених АА, АА4, АА6, АА1, АА2 и АА3 из месџида “Фуркан” у Новом Пазару током 2013. године преко Истанбула у Сиријску Арапску Републику, ради ступања у редове ИДИЛ-а отишло најмање 24 лица, као и окривљени АА6 и његова супруга, окривљени АА2 са супругом и децом, окривљени АА3 са супругом и двоје деце и окривљени АА5 са дететом, а да су се окривљени АА, АА6, АА2, АА4, АА3 и АА5 у Сиријској Арапској Републици придружили оружаном делу терористичког удружења ИДИЛ у чијим су борбеним јединицама окривљени АА, АА4 и АА5 узели учешће у оружаним акцијама, док је окривљени АА и командовао једном таквом јединицом под називом “Девла Исламија”.

Окривљени АА1, АА4, АА2, АА3 и АА5 су негирали све ове наводе оптужбе па је тако окривљени АА1 у својим исказима навео да никада није био у Сирији, нити било којој Арапској земљи, да познаје окривљеног АА који је муж његове сестре, да окривљеног АА3 зна из Новог Пазара као припадника “Фуркана”, док окривљеног АА4 слабо зна, да су се упознали у “Фуркану” и пар пута разговарали. Окривљени АА3 је у својој одбрани навео да је одлазио у “Фуркан” из верских разлога и ради обављања намаза, а што је у својој одбрани потврдио и окривљени АА1. Окривљени АА3 је навео да је АА упознао 2010. године у “Фуркану”, да је остале окривљене упознао касније кроз џемат и акике. Окривљеног АА4 није упознао у “Фуркану”, упознао га је преко пашенога који је окривљеног АА4 неколико пута доводио у месџид, а након тога друге контакте са њим није имао. Навео је да је АА1 упознао 2012. или 2013. године када је окривљени АА1 дошао у Нови Пазар код своје мајке, од тада су се виђали у месџиду али су се и приватно дружили. Да улога окривљеног АА1 није била само да се стара о уредности и реду у месџиду “Фуркан” и да предводи молитву као што то тврди у датој одбрани и да га није интересовало ко одлази у Сирију и шта се тамо дешава, утврђено је увидом у садржај његових мобилних телефона, лаптопа, хард-диска, из којих произилази да управо њега позивају и обавештавају о погибији лица са ових простора која су учествовала у оружаним акцијама у Сирији одмах наредног дана након погибије, што произлази из разговора од 16.05.2013. године између окривљеног АА1 и СС7. У овом разговору СС7 обавештава АА1 да је СС2С из Рожаја, лице за које је у току поступка утврђено да га је управо окривљени АА1 испратио у Сирију, погинуо у оружаној борби речима “Синоћ нам се брат СС2С преселио, синоћ, синоћ у оружаној акцији” а на питање АА1 “Јел из Рожаја” СС7 потврђује “Јесте”, а да је окривљеном АА1 јасно иако му СС7 не говори, да је СС2С погинуо у Сирији произилази из њихове даље комуникације.

Наводи окривљеног АА1 и АА4 да су се површно познавали, као и наводи окривљеног АА4 да нису имали никаквих заједничких активности, оповргнути су садржином пресретнутих телефонских разговора из којих произилази не само комуникација, него и заједничко деловање окривљеног АА4 и окривљеног АА1 током 2013. године и њихов много ближи однос него што то окривљени приказују. Телефонска комуникација потврђује постојање блиске везе између окривљеног АА4 и АА1 што потврђује чињеница да се окривљени АА4 обраћао окривљеном АА1 ради резервације аутобуских карата за Истанбул. Ангажовање окривљеног АА1 око резервације карата за окривљеног АА4 потврђено је телефонским разговорима од 19.12.2012. године у коме окривљени АА4 позива окривљеног АА1 да га пита у колико сати има аутобус. Блиска повезаност окривљеног АА4 са окривљеним АА1 супротно наводима одбране окривљеног АА4 произилази и из разговора који су вођени 17.12.2012. године (страна 143 образложења првостепене пресуде)

О улози окривљеног АА6, званог аа6, у месџиду у Земуну изјашњавао се и сведок СС19 припадник овог месџида, који је изјавио да је током 2012 и 2013. године одлазио у тај месџид где су два до три пута годишње долазили и окривљени АА, АА1, АА3 и АА5. Сведок СС8 је такође у свом исказу навео да се његов син покојни ПП клањао у Земуну, да је у џамију ишао често, да је био добар са емиром џамије АА6. Сведок СС је такође навео да је чуо да је окривљени АА6 раније био емир у “Фуркану”, да га је после АА7 пребацио у Земунски месџид. Повезаност месџида “Фуркан” у Новом Пазару и месџида у Земуну у смислу међусобног посећивања следбеника произилази из навода исказа окривљених, а наведену чињеницу потврђују у својим исказима и сведоци СС9 и СС. Да је месџид “Фуркан” током 2013. године постао центар за окупљање окривљених и њихових верских истомишљеника у коме се врши прихват и организација одласка лица са простора бивше Југославије у Сирију ради њиховог придруживања оружаним јединицама терористичке организације Исламске државе у Сирију, да су у просторијама месџида “Фуркан” окривљени АА1, АА2 и АА3 лицима која су се упутила у Сирију ради приступања наведеној терористичкој организацији и учешћа у оружаним сукобима организовали прихват ради одмора, опремања и пружања неопходних информација пред наставак пута потврђују изведени докази.

Наведене чињенице су потврђене наводима исказа сведока СС који је навео да су лица која су из Србије и БиХ желела да иду у Сирију долазила у месџид Фуркан како би им се организовао пут, контакти, како би им се обезбедио прелаз преко границе без контроле, да су та лица најчешће долазила након последње пете молитве и одлазила пре или после прве јутарње молитве, а у неким случајевима се није ни знало да је неко лице боравило у месџиду, већ су то знали само поједини чланови месџида да се не би прочуло, али би то свакако знао окривљени АА1 јер је немогуће да у месџиду неко преноћи без знања Емира.

Наводи исказа сведока СС о улози окривљених АА3 и АА1 у организовању и прихватању у месџиду Фуркан лица која су одлазила у Сирију потврђују и телефонски разговори обављени 17.11.2013. године између НН СС10 из Смедерева и окривљеног АА3. На главном претресу приликом емитовања овог телефонског разговора окривљени АА3 дајући образложење садржине овог разговора за суд даје неуверљиво и неприхватљиво објашњење да је он тада разговарао са СС11 из Земун Поља у вези њиховог познаника који је у Новом Пазару куповао пршуту и месо које је носио преко границе.

Што се тиче одбране окривљеног АА5 он није оспоравао да је отишао у Сирију са својим малолетним дететом али је негирао да је у Сирију отишао из месџида Фуркан, које наводе окривљеног је првостепени суд оценио као неистините и оповргнуте изведеним доказима пре свега исказом сведока СС који је навео да је у месџиду Фуркан боравио окривљени АА5 са сином АА6 који је тада имао 6 година, да је чуо да је АА5 отишао у Сирију да се бори на страни исламске државе против Асадовог режима и да је АА5 носио маскирну униформу. Причало се да је он отишао тамо да се бори а да су то знали и СС16, АА2 и АА1. Он је управо од чланова Фуркана сазнао да је окривљени АА5 отишао у Сирију наводећи да је у Фуркану једно време било доста његових ствари. Иако је окривљени АА5 у својој одбрани негирао да је у Сирију отишао из месџида Фуркан, осим исказа сведока СС, ову чињеницу потврђује и садржина пресретнутих телефонских разговора вођених између окривљеног АА5 и окривљеног АА6.

Надаље из извода из система границе МУП-а РС за окривљеног АА5 произилази да је 11.09.2013. године изашао из Републике Србије на граничном прелазу Градина, а да се према подацима у изводу из система границе МУП-а РС вратио у Републику Србију 01.02.2014. године које чињенице окривљени АА5 није ни оспоравао наводећи да је у Сирију отишао у септембру, октобру 2013. године, а да се вратио после четири и по месеца. Наведене чињенице у свом исказу потврдио је и сведок СС5 који је потврдио да окривљеног АА5 препознао као једног од путника који је са њим пет-шест месеци раније путовао аутобусом из Новог Пазара до Истанбула, а запамтио га је по томе што је са АА5 било и дете и што га је на српској граници полиција издвојила и испитивала два сата. Имајући у виду и да је сведок СС уверљиво изнео своје сазнање о боравку окривљеног АА5 у Фуркану непосредно пред одлазак у Сирију где се из наведених телефонских разговора окривљеног АА6 и АА5 произилази да је АА5 неколико дана пред пут боравио у Новом Пазару где је време проводио са окривљеним АА3 и са окривљеним АА2 који су били редовне и активне џематлије месџида Фуркан, а што произилази не само из исказа сведока СС, него и из навода окривљених АА3 и АА1, то првостепени суд правилно није прихватио наводе одбране окривљеног АА5 да је у Сирију отишао тако што је из Београда кренуо аутобусом који је у Нови Пазар стигао око 10 часова, након чега је аутобусом који је кренуо око подне отишао за Истанбул и да пред одлазак у Сирију није свраћао, нити је боравио у Фуркану одбијајући да да одговор где је спавао пред одлазак у Сирију, оцењујући овакве наводе као неуверљиве, неистините и срачунате на умањење сопствене кривичне одговорности, као и кривичне одговорности окривљених АА1, АА3 и АА2 у погледу радње организовања прихвата лица у Фуркану која су била на пропутовању за Сирију.

Суд је на основу исказа сведока СС12, СС13 и СС8, садржине телефонских комуникација између окривљеног АА5 и окривљеног АА6, разговора окривљеног АА6 са АА утврдио да је окривљени АА5 по одласку из месџида Фуркана отишао у Сирију. Окривљени је тврдио да је у Сирију отишао да помогне људима да се бави хуманитарним радом, али из самих навода његовог исказа произилази да се придружио у граду Азазу у Сирији, оружаном делу ИДИЛА. Окривљени АА5 је навео да је на граници између Сирије и Турске у Сирију ушао код града Килиса где су на граничном прелазу били припадници Ирака и Шама који су га одвели у зграду где су боравила наоружана лица која су по изјави АА5 одлазила у борбене акције. Иако наводи да он није учествовао у оружаним акцијама, без обзира где је смештен, он је изјавио да је од арапина који је био наоружан и распоређен да се стара о кухињи добио кључ, те наведене активности окривљеног АА5 у оквиру оружане јединице ИДИЛ-а доказују његову припадност овој оружаној јединици.

Заједничко деловање окривљених припадника месџида Фуркан са окривљеним АА6 који је старешина месџида у Земуну, улога окривљеног АА6 - да прати одлазак у Сирију и придруживање ИДИЛ-у припадника земунског месџида, окривљеног АА5 који га по доласку у Сирију обавештава да је стигао, а потом, путем телефона и друштвених мрежа, а затим у контактима са окривљеним АА5 и са припадницима ИДИЛ-а који су се налазили у Сирији континуирано прати боравак, кретање и понашање окривљеног АА5 у Сирији тако што је преко припадника ИДИЛ-а у другој половини октобра и почетком 2013. године предузимао мере да се коригује понашање овог окривљеног које је представљало опасност за откривање његовог присуства и присуства других припадника ИДИЛ-а из Републике Србије у Сирији и разлог њиховог боравка тамо као и оних за које је планирано да се у наредном периоду придруже ИДИЛ-у потврђује и садржина пресретнутих телефонских разговора између окривљеног АА6 и окривљеног АА5 и то дана 20.09.2013. године, потом телефонског разговора 06.10.2013. године и 08.10.2013. године. Изјашњавајући се о оптужби окривљени је наводио разлоге свог одласка у Сирију, али не и учење и студирање, при чему је неуверљиво и нелогично његово објашњење, након емитовања наведених разговора да се ради о професорима из џамије у Азазу, да су ту била предавања, будући да су оповргнути његовим наводима из истраге када се изјаснио да су због околности у граду Азазу избегавали да иду у џамије да се моле, већ су то радили у стану. Није оспоравао да је он саговорник окривљеног АА6, а мењао је наводе свог исказа у односу на телефонске контакте које је имао са окривљеним АА6 по одласку у Сирију, првобитно наводећи да не може да се сети да ли је по одласку или током боравка у Сирији имао уопште контакт са окривљеним АА6, да му нико није преносио његове поруке, да тамо никог није ни срео, а након тога је изјавио да је могуће да је био у Сирији када је са АА6 последњи пут био у телефонском контакту, а да је повод био дуг од 250 еура који је он имао према одређеном лицу чији број телефона није имао, због чега се обратио окривљеном АА6.

  Да је постојао однос надређености окривљеног АА6 у односу на окривљеног АА5 произилази и из разговора који је вођен 29.10.2013. године, као и разговора од 06.09.2013. године и 07.09.2013. године из којих несумњиво произилази подређеност АА5 АА6 с обзиром да се и лични проблеми који постоје у кругу породице окривљеног АА5 и његове супруге решавају посредством окривљеног АА6.

Да је окривљени АА6 у другој половини октобра и почетком новембра 2013. године у контактима са припадницима ИДИЛ-а који су се налазили у Сирији путем телефона и друштвених мрежа наставио да коригује понашање окривљеног АА5 које је представљало опасност за откривање његовог присуства и присуства других припадника ИДИЛ-а из Републике Србије у Сирији, разлог њиховог боравка тамо, као и оних за које је планирано да се у наредном периоду придруже ИДИЛ-у, као и повезаност окривљеног АА6 са онима који су већ ступили у оружане јединице исламске државе у Сирији потврђује и пресретнути телефонски разговор који је обављен путем скајпа 17.10.2013. године између окривљеног АА6 са извесним СС14 у ком разговору га окривљени АА6 пита да ли је видео окривљеног АА5 и пита саговорника “Слушај шта ћу да ти кажем, јел виђаш тамо дебелог негде” а на потврдан одговор СС14, окривљени АА6 говори “Реци му да не таласа, тако је Ахи пуно таласао разбиће се о стене, а и многи други таласи ће се разбити о стење због њега”, након што је СС14 ове наводе прокоментарисао речима “Ахаха, диже прашину” окривљени АА6 говори” Тако је, узми и исталамбусај га ако можеш знаш”.

Чињеница да је СС14 преко кога је окривљени АА6 послао поруку окривљеном АА5 био припадник исте јединице у којој је био и АА произилази из садржине разговора који је 2013. године вођен путем скајпа између окривљеног АА6 и окривљеног АА, као и разговора који је обављен путем скајпа 02.11.2013. године између окривљених АА6, АА и НН Јуке. Из наведених доказа произилази очигледна заинтересованост окривљеног АА6 за лица која су се у Сирији налазила, будући да окривљени АА6 инсистира да уче школу и завршавају факултете а што су очигледне шифре за друге активности, као и изјава окривљеног АА6 “Разбиће се о стење, а и многи други таласи ће се разбити од стење и због њега” чиме окривљени АА6 саговорнику управо указује на понашање окривљеног АА5 у Сирији, које прети да угрози не само њега већ и друга лица припаднике ИДИЛ-а. О томе да се термини “учење и студирање” користе као шифре међу припадницима терористичке организације за њихов боравак и активности у Сирији произилази и из исказа сведока СС3 који је навео да су му они, док су боравили у Сирији у терористичкој јединици Џејш Мухамед, говорили да никоме не говори где је био већ да каже да је био у Турској да полаже пријемни испит за факултет. Чињеница да се окривљени АА6 због неприхватљивог понашања окривљеног АА5 у Сирији жалио СС15, потврђује и садржина телефонског разговора од 19.10.2013. године, а настојање окривљеног АА6 да коригује понашање окривљеног АА5 путем напред наведених комуникација и боравак окривљеног АА5 у Сирији као припадника ИСИС-а потврђују наводи сведока СС. Имајући у виду садржину наведених телефонских комуникација и комуникација путем скајпа, наводи исказа сведока СС да је у месџиду Фуркан видео фотографију АА5 и његовог сина у телефону АА2а или СС16 која је очигледно размењивана између припадника месџида Фуркан, да је о постојању фотографије окривљеног АА5 из Сирије сазнао и окривљени АА6 што потврђује постојање повезаности лица у месџиду Фуркан и окривљеног АА6, међусобне размене информација и праћење лица која су из месџида одлазила у Сирију што је и разлог за упозорење окривљеног АА6 које је упутио окривљеном АА5, о којим проблемима са окривљеним АА5 обавештава и СС15, тако да све наведене чињенице потврђују повезаност окривљеног са њиховим верским ауторитетом, СС15 из Горње Маоче.

Осим наведених чињеница, садржином ових разговора окривљеног АА6 са лицима која се налазе у оружаним јединицама ИДИЛ-а потврђена је и међусобна повезаност окривљених у односу на активности због којих су се удружили, као и са другим припадницима терористичке организације ИДИЛ-а не само у Србији и у земљама у окружењу, него и са онима који на исти начин у име ИСИС-а ради остваривања њихових циљева делују у Сирији. У време када је вођен овај разговор 02.11.2013. године окривљени АА се налазио у Сирији, био је вођа јединице "Девла исламија" а потврђује да је АА5 у Сирији припадник оружане јединица ИДИЛ-а као што је то био и окривљени АА. Ово посебно имајући у виду да на констатацију окривљеног АА6 да би требало доћи до АА5 и скренути му пажњу на понашање, АА пита “Овај што је са нама овде”. О одласку окривљеног АА6 у Сирију сведочио је и СС9 а да је окривљени АА6 отишао у Сирију и придружио се терористичкој организацији ИСИС-а потврђује и исказ сведока СС, а да се окривљени АА6 придружио оружаном делу ИДИЛ-а потврђује и чињеница да је окривљени редовно током 2013. године пре свог одласка у Сирију одржавао телефонске контакте са лицима која су се налазила у Сирији који су били припадници терористичке јединице ИДИЛ на шта указује и разговор обављен 17.08.2013. године са окривљеним АА, као и разговори од 03.10.2013. године и 18.11.2013. године. Из наведених разговора произилази да се са окривљеним АА2 налази супруга окривљеног АА6, АА6С, да су у путу и да окривљени АА6 пребацује контакте са свог телефона на турску картицу са којег и позива своју супругу. Окривљени АА2 је Републику Србију напустио преко граничног прелаза Градина 19.11.2013. године.

По оцени овог суда, као другостепеног, насупрот изнетим жалбеним наводима првостепени суд је на основу свих изведених доказа правилно утврдио да су окривљени АА2 и АА3 ради приступања верских истомишљеника из Србије терористичкој организацији ИДИЛ-а са припадницима те организације у Сирији, договарали прихват више лица на турско-сиријској граници и омогућавали њихов илегалан улазак у Сирију, обезбеђивали телефонске и личне контакте, начин места и време сусрета са лицима која су вршила прихват, између осталих, СС17, СС1 и СС. Да је окривљени АА3 током свог пута за Сирију водио рачуна о обезбеђењу контаката СС, СС1 и СС17 како би им обезбедио прелазак турско-сиријске границе, сведок СС је детаљно описао у свом исказу 2014. године наводећи да је у Сирију из месџида Фуркан кренуо са СС17 и СС1, да се у Бугарској СС17 преко вибера чуо са АА3 детаљно описујући начин њиховог преласка и описујући упутства која им је давао Хамза Бег, а чињеница да је окривљени АА1 2013. године у Новом Пазару телефоном договорио са окривљеним АА прихват СС, СС1 и СС17 ради укључивања у оружану јединицу ИДИЛ-а у Сирији којом је командовао окривљени АА произилази из исказа сведока СС. Сведок СС је у својим исказима био доследан и идентично се изјаснио у односу на наведене околности, па је његов исказ првостепени суд правилно прихватио као истинит и веродостојан, а на основу кога је поуздано утврдио да је окривљени АА у Сирији у граду Азазу или у месту у близини града Азаза где је био емир једне војне групације, организовао прихват, смештај и војну обуку и укључивање придошлих лица у оружане јединице терористичке организације ИДИЛ-а, што је потврдио и окривљени АА3 који је током поступка навео да га је по доласку у град Азаз посетио окривљени АА који је том приликом био наоружан калашњиковим, да је тада дошао заједно са АА8 и са још неким људима из Босне и да је окривљени АА био припадник ИДИЛ-а, да је имао исто оружје-калашњиков као и АА8, да је носио доњи део униформе, да му је нудио да пређе “код њега” где су били људи из Босне у неком брду близу турске границе где се ратовало против Курда. Из изведених доказа неспорно произилази да је окривљени АА3 припремао одлазак СС, СС17 у Сирију на тај начин што их је у новембру 2013. године у Новом Пазару саветовао какву одећу, обућу и опрему да купе за борбу, коју је заједно са њима купио и за себе.

Наводи одбране окривљеног АА3 да сведоку СС и СС17 није давао савете о томе какву одећу, обућу и опрему да купе пред одлазак у Сирију оцењени су правилно од стране првостепеног суда као неистинити и срачунати на умањење његове кривичне одговорности. Ово са разлога што је одбрана окривљеног АА3 оповргнута разговорима између окривљеног АА6 и АА2 у ком разговору АА2 говори АА6 “Били ја и Зудо мало у Сенкокомерц, а на питање окривљеног АА6 шта има тамо, окривљени АА2 говори “Нашли смо неке вреће”. Чињеница да се у продавници Сенкокомерц продавала цивилна, а не војна гардероба, на шта је окривљени АА3 указивао кроз питање сведоку, не доводе у сумњу наводе исказе сведока СС да су у таквој продавници бирали одећу и обућу прилагођену очекиваним околностима у Сирији, и одећу која није лако уочљива непријатељу а по савету окривљеног АА3 јер је саставни део припреме за одлазак у Сирију била и набавка гардеробе, обуће, врећа за спавање, путних торби, шалова и фантомки која им је била потребна за планирани одлазак у Сирију.

Окривљени АА3 је у својој одбрани негирао да се придружио оружаном делу терористичког удружења ИДИЛ наводећи да је њега привукло да иде у Сирију јер је желео да оде са породицом где је шеријат и где може да живи у складу са исламским начелима и да је поред постојања других држава у којима се може живети по шеријату и начелима ислама, као што је нпр. Саудијска Арабија он отишао у Сирију јер за те друге државе требају новац и виза, а чуо је да у Сирији има донација. У Сирију је кренуо у новембру 2013. године кад и окривљени АА2 а што произилази из извода из система граница МУП-а РС из ког доказа је утврђено да је последњи регистровани излазак окривљеног АА3 из Републике Србије био 19.11.2013. године. Чињеница да је окривљени АА3 у Сирију отишао ради придруживања ИДИЛ-а, а не, како то у својој одбрани наводи, због потребе да са породицом оде тамо где је шеријат и где може да живи у складу са исламским начелима говори и чињеница да је непосредно пре одласка из Републике Србије коју је напустио 19.11.2013. године поручио из продавнице "Хорнет шоп" торбицу за скривено ношење оружја, да га је о томе да је торбица стигла обавестила продавац "Хорнет шопа" СС18 11.11.2014. године, која је саслушана у својству сведока на наведене околности потврдила да је од окривљеног АА3 путем мејла добила наруџбу за торбицу, као и његове податке, а с обзиром да на стању у том тренутку није било торбице, позвала је окривљеног АА3 након што је набавила наведену торбицу, а пошто је њен муж полицајац зна да такву торбицу најчешће наручују полицајци и инспектори који раде у цивилу. Имајући у виду наводе исказа сведока СС18 током поступка о начину на који је окривљени АА3 поручио торбицу, правилно су оцењени као неуверљиви његови наводи да се не сећа да је исту поручио и да је преко сајта гледао торбицу која се качи око струка и да му је иста требала јер је доброг квалитета, зато што би у њој носио Куран, два телефона и новчаник, а чињеница да окривљени АА3 ову торбицу није поручио за ношење Курана, телефона и новчаника, осим исказом сведока СС18 оповргнута је и садржином телефонског разговора који је обављен 11.11.2013. године између окривљеног АА3 и СС18 која га обавештава да је стигла торбица, тако да је правилно закључивање првостепеног суда да је нелогично и неуверљиво да окривљени АА3 путем огласа садржине "Продаја торбица за скривено ношење оружја" набавља торбицу за ношење Курана, два телефона и новчаника, тако да је и по оцени Апелационог суда у Београду, Посебно одељење од стране првостепеног суда правилно оцењена као неуверљива и нелогична одбрана окривљеног АА3 да није знао да торбица коју је поручио пред пут у Сирију има преграду за скривено ношење пиштоља, нити да је из тог разлога наручио торбицу, јер је нелогично да неко ради ношења књига, телефона и новчаника поручује торбицу чија је једина специфична намена та да има преградак за скривено ношење оружја.

  Припадност “ИДИЛУ-у” окривљених АА3 и АА2, произилази из њихове активности које су пре одласка у Сирију заједнички предузимали у циљу свог и у циљу придруживања других лица оружаним групама терористичке организације “ИДИЛА”, а да су располагали контактима са другим припадницима ове терористичке организације потврђују и наводи сведока СС, који је у свом исказу потврдио да му је окривљени АА2 нагласио да су он и окривљени АА3 били задужени за пребацивање људи у Сирију.

Имајући у виду наведено неосновани су жалбени наводи бранилаца окривљених АА2 и АА3 да током поступка нису изведени материјални докази који би потврдили тврдњу да између одласка ових окривљених у Сирију и умишљајног вршења кривичних дела за које се терете постоји јасна и недвосмислена узрочно-последична веза која би, под условом када би постојала, и да је и умишљај доказан, могла довести до кривичне одговорности, будући да је од стране првостепеног суда неспорно утврђено, о чему су у побијаној пресуди дати јасни и аргументовани разлози да се у Сирији окривљени АА3 придружио терористичкој организацији “ИДИЛА”, као и чињеница да је по доласку у Сирију окривљени АА3 прихваћен од стране припадника ове терористичке организације, где му је обезбеђен смештај у Харитану у области Халепа, стан у згради где су већ становали са породицама борци из “ИДИЛА”. Стога наводи одбране окривљеног АА3 да је у Сирију отишао да живи по шеријатским правилима а не да би се придружио оружаним јединицама терористичке организације “Идила” која је у том периоду територију где је боравио држала под својом контролом, обзиром на наведене утврђене чињенице нису могли бити прихваћени, а оповргнути су и наводима окривљеног АА4 који је изјавио да је у области Халепа где је он боравио у Азизу и Афријану која су и највећа места у овој области није постојао ни шеријатски начин живота, нити је било шеријатског права. У односу на ове околности сведок СС3 дао је недвосмислен одговор "Да је било услова за нормалан живот не би долазило до тога да људи са тих простора беже у друге земље".

Одлазак окривљеног АА2 из Новог Пазара у Сирију, као и чињеница да је тамо боравио у Харитану утврђени су из исказа окривљеног АА3 који је навео да су 2013. године АА2 и он у новембру истовремено кренули свако својим колима према Сирији, он са својом породицом, једним возилом, а АА2 са својом породицом и са супругом АА6 својим возилом, да је окривљеног АА2 често виђао у Сирији у граду Харитану где је он боравио са својом породицом, наводећи да ни он, а ни окривљени АА2 нису припадали "ИДИШ-у” ни "Ал Нусри", при чему не зна да ли им је АА2 касније приступио. Наводи одбране окривљеног АА3 да је окривљени АА2 отишао истовремено у Сирију потврђени су и исказом сведока СС, а чињеница да је окривљени АА2 изашао из Републике Србије последњи пут 19.11.2013. године произилази из извода система граница МУП-а РС, с тим да нема података о повратку овог окривљеног у Републику Србију.

Сведок СС је у свом исказу потврдио да су окривљени АА2 и АА3 дуго планирали свој одлазак у Сирију, а сведоку СС и СС17 су говорили на чијој ће страни ратовати у Сирији и против кога ће ратовати. Окривљени АА2 је одлазећи у Сирију са собом повео и супругу АА6. Окривљени АА6 је у том периоду координирао одлазак и придруживање оружаном делу “ИДИЛ-а”, не само припадника земунског месџида, него и других месџида у складу са својом улогом старешине месџида у Земуну, координира и коригује понашање оних који су отишли и ступили у оружане јединице ИДИЛ-а и у том циљу има активну комуникацију са окривљеним АА који командује једном оружаном јединицом ИДИЛ-а, а комуницира и са другим борцима ИДИЛ-а. Имајући у виду наведено оцењени су као неосновани наводи жалбе браниоца окривљеног АА6 којима се указује да окривљени није извршио било коју радњу од радњи које су представљене као биће кривичног дела из члана 391 КЗ за које је оглашен кривим.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је такође оценио као неосноване жалбене наводе којима се указује да се на основу свих изведених доказа током поступка може говорити да је Фуркан само окупљао верске истомишљенике јер су удружење Исламске омладине Фуркана, па и месџид у Земуну, слободна непрофитабилна удружења која окупљају истомишљенике, тако да се не ради ни о каквој организацији која би се бавила радикализовањем исламиста и организовала позивање на рат у Сирију будући да нису постојале никакве приступнице. У тим организацијама није било никаквог планирања тероризма, већ је једина сврха Фуркана и месџида било обављање молитве, учење Ислама, сакупљање верских истомишљеника, а што је у складу са уставним правима, слободом удруживања и слободом окупљања, а што је потврђено и разговорима који су преслушани током поступка из којих се може закључити да разговори између окривљених представљају пријатељске разговоре у којима нема речи о договарању, наговарању, упућивању на вршење ради тероризма, нити било каквих договора који би се могли подвести под врбовање или финансирање тероризма.

Наиме, из доказа са сајта Агенције за привредне регистре Републике Србије у који је првостепени суд извршио увид утврђено је да је удружење Исламска омладина Санџака Фуркан, основано 27.11.2009. године од стране ВВ11, да је истог дана донет Статут удружења, да је седиште удружења у Новом Пазару, са неодређеним трајањем и активним статусом, а да се као делатност удружења наводи “делатност осталих организација на бази учлањења, дефинисани су циљеви удружења, рад на јачању толеранције међу члановима, рад на обезбеђењу равноправности и једнакости међу грађанима, сарадња са државним органима и органима локалне самоуправе ради промовисања циљева удружења, сарадње и размене искустава са сличним организацијама и помагање чланова удружења у оквиру објективних могућности уколико се нађу у стању социјалних потреба. Супротно прокламованим циљевима наведеним у Статуту овог удружења, месџид Фуркан је коришћен као верски објекат што потврђују у својим исказима окривљени АА1 и АА3, при чему су окривљени АА и АА3 били међу оснивачима.

Надаље, чињеница да активности које су карактеристичне за оснивање и рад невладиних организација односно удружења као што су одржавање Скупштине, избор органа удружења и отварање рачуна удружења нису обављане у месџиду Фуркан произилази из исказа окривљеног АА1 који се изјаснио да је тек по покретању овог поступка сазнао да је удружење Фуркан регистровано као невладина организација и да Статут удружења који се налазио код окривљеног АА никада није прочитао. Чињеница да у удружењу Фуркан које је основано још 2009. године нису одржаване Скупштине, да није било избора органа, већ је прикупљање документације покренуто након што је ВВ11 позван од стране државних органа иако је исти основан као невладина организација, указују да је месџид Фуркан био верски објекат у коме се, као што наводи сведок СС проповедава идеологија Џихада и џихадске активности, а што је потврђено и садржином телефонских разговора који су вођени 03.12.2015. године и 01.07.2012. године између окривљеног АА1 и АА, као и разговора вођених са ВВ11.

Да је месџид Фуркан током 2013. године постао центар за окупљање окривљених и њихових верских истомишљеника у коме се вршио прихват и организација одласка лица са простора бивше Југославије, у Сирију, ради њиховог придруживања оружаним јединицама терористичке организације “Исламске државе” у  Сирији, да су у просторијама месџида Фуркан окривљени АА1, АА2 и АА3 лицима која су се упутила у Сирију, ради приступања наведеној терористичкој организацији и учешћа у оружаним сукобима, организовали прихват ради одмора, опремања и пружања неопходних информација пред наставак пута, потврђују изведени докази, пре свега наводи исказа сведока СС који је потврдио да су лица која су из Србије и БиХ желела да оду у Сирију долазила у месџид Фуркан како би им се организовао пут и контакти, обезбедио прелаз преко границе без контроле, па су тако у новембру 2013. године из Фуркана у Сирију отишла браћа из Смедерева ВВ4 и Сафет, Сафет из Новог Пазара и ВВ6 из Горње Маоче, при чему су окривљени АА2 и АА3, док и сами нису отишли у Сирију обављали већи део посла око пребацивања тих лица.

Осим лица која су одлазила у Сирију ради придруживања оружаном делу ИДИЛА-а, у месџиду Фуркан боравио је и припадник јединице “ИДИШ” сведок ВВ3 у чији исказ је првостепени суд извршио увид на основу члана 406 став 1 тачка 1 ЗКП у вези члана 405 ЗКП и који је оценио као јасан и уверљив и у сагласности са наводима исказа окривљеног АА1 у делу да је на препоруку ВВ2, ВВ3 боравио известан период у Фуркану. Исказ сведока ВВ3 је поткрепљен и фотографијама сачињеним у Сирији, које је предао полицији управо као потврду својих навода да је тамо боравио.

По оцени Апелационог суда у Београду као другостепеног, имајући у виду све наведено, првостепени суд је правилно и потпуно утврдио чињенично стање у погледу кривичног дела описаног у ставу I изреке пресуде и закључио да су се у радњама окривљених АА, АА1, АА4, АА6, АА2, АА3 и АА5 стекла сва законска обележја кривичног дела терористичко удруживање из члана 391а КЗ, а у вези кривичног дела тероризам из члана 391 став 1 КЗ, о чему је дао детаљне и исцрпне разлоге (страна 272-275 побијане пресуде) и за које дело је окривљене правилном применом одредбе члана 22 КЗ огласио кривим, правилно налазећи да су окривљени створили план који се састоји у томе да у континуитету прикупљају финансијска средства са циљем да се она користе у сврху извршења кривичног дела тероризам из члана 391 КЗ и да у континуитету предузимају радње на врбовању грађана Републике Србије, да изврше и учествују у извршењу овог кривичног дела придруживањем терористичкој организацији Исламска држава Ирака и Леванта (Шама) (ИДИЛ), те су у циљу остварења наведеног плана организовали свој одлазак и других лица у Сиријску Арапску Републику ради придруживања овом делу терористичке организације и да као припадници оружаног дела ових терористичких организација учествују у извршењу кривичног дела тероризам, па су тако:

-окривљени АА и АА4 почетком 2013. године успоставили везу са наведеним терористичким организацијама у Сирији “Исламска држава Ирака и Леванта (Шама) (ИДИЛ) и Фронта Ал Нусра, затим су се заједно са окривљенима АА1, АА6, АА2 и АА3 и другим верским истомишљеницима удружили и у континуитету су планирали, припремали и организовали свој одлазак и одлазак више грађана Републике Србије и других земаља у Сиријску Арапску Републику најпре у кампове за терористичку обуку, а затим и на ратиште;

-окривљени АА1, АА2 и АА3 у просторијама месџида Фуркан у Новом Пазару организовали прихват ради одмора, опремања и пружања неопходних информација пред наставак пута лицима која су се упутила у Сирију, а ради приступања наведеним терористичким организацијама и учешћа у оружаним сукобима;

-па је тако окривљени АА2 извесног ВВ1 из Сарајева у другој половини 2013. године по доласку из БиХ сместио најпре у месџид Фуркан, а затим у своју кућу у Новом Пазару, одакле је ВВ1 отишао у Сирију, а окривљени АА2 и АА3 су са припадницима терористичке организације у Сирији договарали прихват више лица на Турско-Сиријској граници, илегални улазак у Сирију и обезбеђивали телефонске и личне контакте, начин, место и време сусрета са лицима која су вршили прихвате, између осталих лицима СС17, СС1 и СС, док је у новембру 2013. године у Новом Пазару окривљени АА1 са окривљеним АА договорио прихват наведених лица у његову јединицу у Сирији, у новембру 2013. године у Новом Пазару окривљени АА3 је у току припрема за одлазак у Сирију СС и СС17 давао савете какву одећу, обућу и опрему да купе за борбу коју је за себе и њих заједно са њима куповао;

-док је окривљени АА4 у Истанбулу дочекивао и прихватао лица која су се упутила у Сирију ради приступања наведеним терористичким организацијама, организовао њихово пребацивање из Турске до кампова за терористичку обуку на северу Сирије, а између осталих је у другој половини 2013. године прихватио СС3 кога је сместио у свој стан до доласка у Сирију и упознао га где ће бити смештен и да ће пре одласка у акције проћи војну обуку и предао му контакт телефон лица која су га прихватила на сиријској граници;

-окривљени АА6 је пратио одлазак у Сирију и придруживање “ИДИЛУ” припадника земунског месџида, окривљеног АА5 који га је обавестио да је стигао у Сирију, а потом путем телефона и друштвених мрежа у контактима са окривљеним АА5 и са припадницима “ИДИЛА” који су се налазили у Сирији, континуирано пратио боравак, кретање и понашање окривљеног АА5 у Сирији преко припадника “ИДИЛА”, у другој половини октобра и почетком новембра 2013. године предузимао мере да се коригује понашање овог окривљеног које је представљало опасност за откривање његовог и присуства других припадника “ИДИЛА” из Републике Србије у Сирију и разлог њиховог боравка тамо, као и оних за које је планирано да се у наредном периоду придруже “ИДИЛУ”;

-окривљени АА је у Сирији у граду Азазу организовао прихват, смештај, војну обуку и укључивање придошлих лица у оружане формације наведене терористичке организације, па је у таквој организацији окривљених из месџида Фуркан у Новом Пазару током 2013. године преко Истанбула у Сиријску Арапску Републику ради ступања у редове “ИДИЛА” отишло више лица као што су извесни ВВ1 из Сарајева, извесни СС20, СС21, СС22, СС23, СС24, СС, СС1 и СС17, као и окривљени АА6 и АА2 са супругом и децом и супругом окривљеног АА6, окривљени АА3 са супругом и двоје деце, окривљени АА5 са дететом. Окривљени АА, АА6, АА2, АА4, АА3 и АА5 су се у Сиријској Арапској Републици придружили оружаном делу терористичког удружења “ИДИЛ” у чијим су борбеним јединицама окривљени АА, АА4 и АА5 узели учешће у оружаним акцијама, док је окривљени АА и командовао јединицом под називом “Девла Исламија”.

Предузимањем наведених радњи окривљени су манифестовали припадништво удружењу које су створили, при чему за постојање овог кривичног дела није неопходно да је предузета било која радња кривичног дела тероризам из члана 391 КЗ, већ је довољно стварање плана или предузимање било које радње а у циљу стварања услова за извршење кривичног дела тероризам. У конкретном случају све наведене утврђене кривичноправне радње окривљених су предузете ради остваривања плана да придруживањем терористичкој организацији Исламска држава Ирака и Леванта (ИДИЛ у Сирији) као припадници оружаног дела ове терористичке организације врше кривично дело тероризам из члана 391 КЗ, које су извршили са директним умишљајем, будући да су свесно и вољно постали чланови удружења организованог за вршење кривичног дела тероризам, свесни свог дела чије су извршење хтели, тако да су имајући у виду наведено, оцењени су као неосновани жалбени наводи којима се указује да у побијаној пресуди нису дати јасни разлози да су окривљени извршили радње које представљају биће кривичног дела из члана 391 КЗ описано у ставу I изреке побијане пресуде.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је разматрао и жалбене наводе бранилаца окривљених којима се указује да није било доказа да су окривљени АА1, АА2, АА4 и АА3, вршили прикупљање финансијских средстава у континуитету, а везано за кривично дело финансирање тероризма из члана 393 став 1 КЗ, будући да је првостепени суд и у погледу овог кривичног дела дао јасне и аргументоване разлоге, а које у свему као правилне прихвата и овај суд, као другостепени.

Наиме, окривљенима АА, АА1, АА6, АА2, АА4 и АА3 је стављено на терет да су у периоду почетком 2013. године, током 2013. године и почетком 2014. године континуирано прикупљали финансијска средства укључујући и злоупотребљавајући прилоге верника од истомишљеника у Републици Србији, земаља у региону – БиХ и Хрватској, више земаља Западне Европе – Аустрије, Немачке и Луксембургу, са циљем да се она користе најпре за врбовање више лица, углавном користећи њихов тежак материјални положај, остварујући на тај начин контролу и утицај, а након тога и за финансирање путовања заврбованих лица и њиховог боравка у Сиријској Арапској Републици, ради придруживања оружаном делу ИДИЛ-а и учешћа у оружаним сукобима, као и финансирање верских истомишљеника који су се већ налазили у редовима терористичке организације, да су тим средствима располагали и одређивали када ће и у коју сврху бити утрошена.

Окривљени АА1, АА4 и АА3 су оспорили ове наводе оптужбе, тако што су истакли да о финансирању месџида Фуркан немају сазнања, па се тако окривљени АА4 изјаснио да није учествовао ни у једној активности, нити је био члан невладине организације Фуркан, наводе окривљених АА1 и АА3 да им је новац из иностранства достављан само у време Рамазана, да је исти дељен међу сиромашнима, првостепени суд је правилно оценио као неистините и срачунате на умањење кривичне одговорности окривљених. У односу на доношење одлуке на који начин ће се утрошити прикупљени новац, окривљени АА1 је био јасан и децидан да је о расподели прикупљеног новца искључиво он одлучивао, да је у ситуацијама када није било довољно новца за све трошкове он одређивао ко ће, уколико има могућности, тог месеца приложити још новца да би се сви трошкови подмирили, да су остала средства стизала из иностранства, а да је новцем који је преостао након намирења трошкова за функционисање месџида Фуркан он располагао транспарентно, не желећи да било ко помисли да је тај новац узео за себе и он је одређивао коме тај новац треба дати. Окривљени АА1 је такође навео да су независно од празника у месџид Фуркан њихови верски истомишљеници достављали новац који су слали аутобусом, па је тако ВВ7 зв. “вв7”, који живи у Аустрији на тај начин послао 600 евра. Наводи окривљених АА1 и АА3 да су новчана средства од верских истомишљеника из иностранства достављана за обављање верских обреда током исламског верског празника Рамазана и да су у наведене сврхе и коришћена, наводи окривљеног АА3 да је он сам финансирао себе и своју породицу и пут у Сиријску Арапску Републику и боравак у овој земљи новцем од продаје аутомобила, су оповргнути извештајем о новчаним трансакцијама Службе за криминалистичку аналитику УКП МУП-а Републике Србије од 02.09.2014. године, са пратећим графичким приказом новчаних трансакција остварених у систему услуга агената за пренос новца, те доказног материјала који је достављен у електронском облику у који је од стране првостепеног суда извршен увид на главном претресу, па тако из система за пренос новца "Western Union" из 2013. године, произилази да је на рачун окривљеног АА3 уплаћен новчани износ од 200 евра од лица ВВ8 из Француске. Имајући у виду да су, а што произилази из система "Граница", окривљени АА3 и АА2 у Сирију отпутовали 19.11.2013. године, а што окривљени АА3 није ни оспоравао, то је првостепени суд правилно оценио као неистините и усмерене на умањење кривичне одговорности наводе окривљеног АА3 који је тврдио да новац који му је уплаћен представља зекијат-помоћ сиромашнима, који је за њега и његову породицу издвојила сестра његове супруге која живи у Француској, да је ВВ8 који је овај новац уплатио његов пашеног, те да не постоји повезаност те уплате са његовим одласком у Сирију, ово посебно имајући у виду да окривљени АА3 наводи да му помоћ од наведеног лица раније није стизала.

Надаље, из извештаја о новчаним трансакцијама за окривљеног АА2 произилази да је преко система за пренос новца "Western Union", агент “Екитрансферс”, доо Београд, АА2М из Немачке уплатила износ од 200 еура, а потом дана 08.11.2013. године од пошиљаоца ВВ9 из Немачке примио уплату у износу од 400 еура, а потом је преко система за пренос новца  "Western Union", чији је агент “Темфоре”, доо Београд, СС9 из Србије дана 20.11.2013. године окривљеном АА2 је уплатила износ од 57.000,00 динара.

Такође су оцењени као неуверљиви и усмерени на олакшавање свог и процесног положаја окривљеног АА2 наводи окривљеног АА1, који је након увида у овај доказ навео да мајка окривљеног АА2 - АА2М сада живи у Немачкој, да се тамо преудала и да је могуће да је управо она АА2М, уколико је њен садашњи супруг Немац, јер му је познато да је она АА2 слала новчану помоћ, обзиром да није имао стални посао. Ово са разлога што су према наведеном извештају, осим АА2М окривљеном АА2 уплаћивала и друга лица новац, не само из Немачке, па је тако дана 29.06.2011. године, новац уплатила ВВ10 из Француске, а дана 20.11.2013. године СС9 из Србије, а осим АА2М из Немачке окривљеном АА2 је дана 08.11.2013. године износ од 400 еура из Немачке уплатио ВВ9.

Имајући у виду наведено, по оцени овог суда, првостепени суд је оценом изведених доказа, а на основу извештаја о новчаним трансакцијама окривљених АА1, АА2 и АА3, исказа сведока СС, навода окривљеног АА1 у односу на новац који му је достављен од верских истомишљеника из Беча и у односу на његова овлашћења и активности у месџиду Фуркан, у вези располагања новцем, правилно утврдио да су окривљени АА2 и АА3 за финансирање свог одласка и одласка других лица и чланова њихових породица, као и СС, СС1 и СС17, ради придруживања терористичкој организацији ИДИЛ-а прибавили износ од 1.900 евра у новембру месецу 2013. године, од истомишљеника из иностранства, па износ од 700 евра, који је по њиховом налогу послат на име трећих лица, да је окривљени АА3 у априлу месецу 2013. године на аутобуској станици у Новом Пазару дао износ од 100 евра СС3 да окривљеном АА4 преда у Истанбулу, да је окривљени АА4 у другој половини 2013. године у Истанбулу СС3 купио аутобуску карту од Истанбула до Килиса, коме је претходно организовао придруживање оружаном делу ИДИЛ-а у Сирији, а да је окривљени АА1 у другој половини 2013. године заједно са другим припадницима месџида прикупљао новац за финансирање пута СС17, СС1 и СС у Сирију ради придруживања оружаном делу ИДИЛ-а, а истовремено је прикупљао од верских истомишљеника из иностранства и новац за помоћ породицама лица која су приступала терористичким удружењима или су се због таквих аката налазила у затвору, те је након уплате од 1.000 евра из Беча, жени чији је супруг у Сирији погинуо као припадник ИДИЛ-а, дао износ од 1.000 евра, а више пута је супрузи ВВ5, који се због терористичких аката налази у затвору, предавао новац.

Првостепени суд је за утврђено чињенично стање у образложењу побијане пресуде дао јасне, аргументоване и непротивречне разлоге које у свему као правилне прихвата и овај суд, па је подводећи утврђено чињенично стање под правну норму правилно закључио да су се у радњама окривљених АА1, АА2, АА4 и АА3 стекла сва законска обележја кривичног дела финансирање тероризма из члана 393 КЗ, које врши онај ко непосредно или посредно, даје или прикупља средства са циљем да се она користе или знајући да ће се користити у потпуности или делимично у сврху извршења кривичних дела из члана 391-392 КЗ, или за финансирање лица, групе или организоване криминалне групе, која има за циљ вршење кривичних дела. Окривљени АА1, АА2, АА4 и АА3 су остварујући план удружења и то окривљени АА2 и АА3 прикупили новчана средства са циљем да се иста користе за финансирање лица којима је циљ вршење кривичног дела тероризам из члана 391 КЗ, окривљени АА3 је дао новац за финансирање лица која имају за циљ вршење кривичног дела тероризам из члана 391 КЗ, док је окривљени АА1 непосредно и посредно прикупљао новчана средства за финансирање групе која има за циљ вршење кривичног дела тероризам из члана 391 КЗ, свесни да ће средства која прибављају и дају бити коришћена за финансирање лица и групе које имају за циљ вршење тих дела, па су његово извршење хтели, чиме су својим поступањем остварили законска обележја кривичног дела финансирање тероризма из члана 393 КЗ, а за које дело их је првостепени суд правилном применом одредбе члана 22 КЗ огласио кривим и у побијаној пресуди дао разлоге које у свему као правилне прихвата и овај суд, као другостепени и који се жалбеним наводима не доводе у сумњу.

Што се тиче жалбених навода браниоца окривљеног АА6 адвоката АБ4, којима се указује да је изрека побијане пресуде противуречна сама себи, те да у пресуди нису наведени разлози о одлучним чињеницама у погледу кривичног дела финансирање тероризма из члана 393 КЗ су такође оцењени као неосновани. Ово са разлога што је првостепени суд насупрот изнетим жалбеним у побијаној пресуди дао јасне и аргументоване разлоге, због којих је окривљене АА и АА6 на основу одредбе члана 423 став 2 ЗКП ослободио од оптужбе будући да током поступка није доказано да су извршили кривично дело финансирање тероризма из члана 393 став 1 КЗ.

Апелациони суд у Београду, као другостепени, Посебно одељење, је оценио као неосноване и жалбене наводе бранилаца окривљених АА, АА1, АА6, АА2, АА3 и АА5, којима се оспоравају кривичноправне радње описане у ставу III изреке побијане пресуде, везано за кривично дело врбовање и обучавање за вршење терористичких дела из члана 391б став 1 КЗ, полазећи пре свега од одлучних чињеница - да је окривљенима стављено на терет да су остварујући план удружења у континуитету предузимали радње на врбовању припадника исламске вероисповести у Републици Србији, а нарочито међу млађим лицима и да су врбовали више лица да се придруже оружаним јединицама терористичке организације Исламска Држава Ирака и Леванта (Шама) – (ИДИЛ) и других терористичких организација. У том правцу оцењени су као неосновани и жалбени наводи браниоца окривљеног АА5 коме је стављено на терет да је ради придруживања терористичком удружењу ИДИЛ врбовао ВВ, позивајући га да дође у Сирију, који се по доласку придружио оружаној јединици и који је приликом једног сукоба изгубио живот.

Окривљени АА5 је негирао наводе оптужбе да је врбовао ВВ, позивајући га да дође у Сирију и придружи се терористичком удружењу ИДИЛ у чијим редовима је ВВ изгубио живот у оружаном сукобу.

У погледу кривичног дела из члана 391б КЗ две врсте припремних радњи, врбовање и обучавање, инкриминисане су као посебно кривично дело. Врбовање је позивање и придобијање некога за наведене делатности и може се остварити различитим радњама које саме по себи представљају радње подстрекавања, наговарања, обећавања и давања новца. Довољно је да је предузета радња врбовања и није неопходно да се у томе и успело, јер није потребно да је неко и заврбован, а за постојање овог кривичног дела мора постојати намера извршења кривичног дела тероризам, а која произилази из саме радње извршења. У том правцу су жалбени наводи браниоца окривљеног АА5 – адвоката АБ3 којима се оспорава радња извршења кривичног дела врбовање и обучавање за вршење терористичких дела из члана 391б став 1 КЗ за које је првостепеном пресудом оглашен кривим окривљени АА5 и указује да побијана пресуда у погледу окривљеног АА5 нема разлога о одлучним чињеницама, будући да се окривљеном према изреци побијане пресуде ставља на терет да је врбовао ВВ, позивајући га да дође у Сирију, а потом се у разлозима пресуде наводи да је "АА5 контактиран и сагласио се..." и "учествовао у придобијању сада покојног ВВ да иде у Сирију....", тако да је то једина радња која се овом окривљеном ставља на терет.

Првостепени суд је, по оцени овог суда, насупрот изнетим жалбеним наводима извео правилан закључак да је окривљени АА5 извршио кривично дело. Овакав закључак првостепеног суда потврђује и сусрет ВВ и АА5 одмах по доласку СС12 и њеног брата у Азаз, након чега су СС12 и њено малолетно дете отпочели да живе са АА5 у његовом стану, иако је окривљени АА5 претходно тврдио да га више не занимају, док је њен брат ВВ непосредно након тога наставио да борави у згради где су живели борци исламске државе који су у Сирији били без супруге и деце и узео учешће у оружаним акцијама ИДИЛ-а где је недуго затим и погинуо. Стога је по налажењу првостепеног суда правилан закључак првостепеног суда да је окривљени АА5 учествовао у придобијању сада покојног ВВ да оде у Сирију и придружи се оружаном делу ИДИЛ-а, па овај суд прихвата и став првостепеног суда да је окривљени АА5 контактиран и да се сагласио да СС12 са својим братом дође у Сирију, а све како би се створили услови да ВВ оде да би се укључио у оружане јединице ИДИЛА, што не мења претходно утврђену чињеницу да је врбовао ВВ, позивајући га да дође у Сирију.

Осим наведених чињеница првостепени суд је правилно ценио и чињеницу да су СС12 и њен сада покојни брат ВВ на исти начин дошли у Сирију, као и окривљени АА5, тако што су најпре из Београда дошли у Нови Пазар, где су преспавали у месџиду Фуркан, затим су прихваћени у граду Килису у близини турско-сиријске границе, и потом одвежени управо у град Азаз у којем је боравио и окривљени АА5. Надаље, је првостепени суд на страни 233 насупрот изнетим жалбеним наводима, којима се указује да фактички постоји само једна радња коју је предузео окривљени АА5, која се односи на позивање окривљеног ВВ, ценећи при томе да се ВВ у Азазу одмах по доласку срео са окривљеним АА5, да је окривљени АА5 тада прихватио СС12 и њеног брата ВВ у Азазу, да их је одвео у стан који је и тражио због доласка супруге, извео правилан закључак, да чињеница да није било непосредних доказа о постојању комуникације окривљеног АА5 и ВВ, није од пресудног значаја за закључак суда да је окривљени АА5 врбовао ВВ позивајући га да дође са својом сестром, а његовом супругом у Сирију и придружи се оружаном делу ИДИЛ-а. Осим наведеног, да они нису дошли у Сирију по позиву окривљеног АА5, него у организацији других лица био би им организован и смештај и не би по доласку у Сирију СС12 наставила да живи у стану АА5, тако да су наводи окривљеног АА5 да у време њиховог доласка у Сирију није био надлежан за СС12, јер је пре тога “отпустио”, су управо оповргнути исказом сведока СС12 која је навела да је пристала да пође у Сирију због АА5 и због брата и сматрала је да треба да слуша АА5 као мужа.

У прилог наведеног закључка суда су и искази сведока СС13, као и оца покојног ВВ, сведока СС8. Исказ сведока СС13 првостепени суд је правилно прихватио као искрен и дат без намере да окривљеног АА5 оптужи за оно што није учинио. Овај сведок се искрено и детаљно изјаснио о свом разговору са окривљеним АА5, док су се он и СС12 налазили у Сирији, која је иначе рођена сестра његове супруге СС25, што је у датој одбрани потврдио и окривљени АА5, као и о чињеницама и околностима које је сазнао од свог таста, а оца сада покојног ВВ и СС12, сведока СС8. Наводи исказа сведока СС13 да је АА5 позивао ВВ и СС12 да дођу код њега у сагласности су и са исказом сведока СС8, таста СС13. Првостепени суд је такође правилно ценио исказ сведока СС8, који је оценио као истинит и уверљив и као такав прихватио налазећи да без обзира што сведок сматра да је окривљени АА5 крив за смрт његовог сина, сведок је исказ дао искрено и без намере да окривљеног АА5 неосновано оптужи, те су у том правцу оцењени као неосновани жалбени наводи браниоца окривљеног да током поступка нису доказане радње који се стављају на терет оптужним актом окривљеном АА5 да је врбовао ВВ, позивајући га да дође у Сирију и придружи се терористичком удружењу ИДИЛ, у чијим редовима је ВВ изгубио живот приликом једног оружаног сукоба.

По оцени Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, као другостепеног сем наведеног, стоји чињеница да је радње око позивања и контаката ВВ да дође у Сирију и прихвати њихове ставове и циљеве, јер је његова обавеза као исправног Муслимана да се у Сирији бори против регуларних снага те земље и председника Башара ел Асада као борац исламске државе вршио и окривљени АА6, за кога је, на основу телефонске комуникације на несумњив начин утврђено да је надређени окривљеном АА5, при чему је првостепени суд утврдио и да је окривљени АА6 осим што је учествовао у врбовању сада покојног ВВ и један од организатора његовог одласка у Сирију, а што произилази и из исказа сведока СС12, а овај однос АА5 и АА6 додатно указује да је окривљени АА5 конкретно предузео једну од радњи врбовања, па је тако, а што неспорно произилази из изведених доказа, позивао ВВ да дође у Сирију и придружи се терористичком удружењу-ИДИЛ, у чијим редовима је ВВ приликом једног оружаног сукоба изгубио живот, чиме су се у радњама окривљеног АА5 насупрот жалбеним наводима остварила сва законска обележја кривичног дела врбовање и обучавање за вршење терористичких дела из члана 391б став 1 КЗ и за које је окривљеног правилно огласио кривим у смислу одредбе члана 22 КЗ.

Сем наведеног, првостепени суд је насупрот изнетим жалбеним наводима, по оцени Апелационог суда у Београду, Посебно одељење на страни 277 побијане пресуде извео правилан закључак да су и окривљени АА1, АА2, АА4 и АА3 окупљали верске истомишљенике и кроз организоване редовне сусрете, предавања, трибине, семинаре и посете верским ауторитетима, најпре их радикализовали повећавајући њихову спремност за коришћење насиља и насилну борбу и код њих одржавали и стварали погрешну представу о положају њихових саверника у Сиријској Арапској Републици и другим земљама, укључујући и Републику Србију у намери да код њих створе и учврсте одлуку да се придруже терористичкој организацији ИДИЛ у Сирији, а затим их директно позивали да оду у Сирију и придруже се оружаним јединицама терористичке организације ИДИЛ у Сирију у намери вршења кривичног дела тероризам из члана 391 КЗ, чиме су се у радњама окривљених стекла сва законска обележја кривичног дела врбовање и обучавање за вршење кривичних дела из члана 391б КЗ.

По оцени Апелационог суда у Београду, Посебно одељење као другостепеног неосновани су и жалбени наводи окривљеног АА4 и његовог браниоца адвоката АБ2 којима се оспоравају радње окривљеног описане под IV изреке пресуде у погледу кривичног дела јавно подстицање на извршење терористичких дела из члана 391а КЗ, тако што се истиче да окривљени није извршио ово кривично дело, да се пре може говорити о сукобу мишљења између вере и ставова, да се ради о сукобу између разних верских скупина, при чему се не може са сигурношћу говорити да је окривљени АА4 уколико је уопште објавио наведене ставове, исте објавио у циљу да неког врбује, обучи или приволи за одређено поступање. Одбрана је током поступка предлагала и вештачење профила "Abdullah Abdullab Abdullah” који предлог је одбијен од стране првостепеног суда, а са разлога јер је окривљени АА4 на крају једног објављеног текста оставио свој број телефона, тако да без обзира на ту чињеницу где се заиста види број телефона окривљеног АА4 вештачењем профила би се могло утврдити на несумњив начин да ли је неко друго лице приступало профилу окривљеног, у ком временском периоду је приступано профилу, да ли су то радила трећа лица, обзиром на чињеницу која је остала током поступка неутврђена, да ли је уопште окривљени АА4 могао у инкриминисаном периоду да приступи овом профилу.

Наиме, правилан је закључак првостепеног суда да се одбрана окривљеног АА4 у којој је навео да нема “Facebook” профил, да није имао никаквих активности преко неког званичног сајта или блога, да није укључен у активности на друштвеним мрежама, да профил "Abdullah Abdullab Abdullah” није његов и да је тај профил “монтажа” дирекције полиције, не може прихватити, будући да је оспорена изведеним доказима. Да је окривљени АА4 отворио и користио “Facebook” профил под псеудонимом " Abdullah, Abdullab, Abdullah" указује најпре чињеница да је наведени профил отворен на адреси АА4 http://facebook.com/АА4?fref=ts., а да се ради о профилу окривљеног потврђују објављене фотографије окривљеног АА4 на датом “Facebook” профилу, преписка окривљеног са члановима своје породице који не користе псеудониме, објавама лица која се окривљеном обраћају по имену и функцији, наводећи места где је радио, бројне објаве које је потписао “АА4”, да је у једном од објављених текстова на крају објављеног текста оставио број телефона +381631708112, а за који број телефона је током поступка утврђено да је припадао управо окривљеном АА4 и да га је он користио што потврђује и разговор са окривљеним АА1 17.12.2012. године и окривљеним АА од 13.08.2012. године.

Сведок СС је такође у свом исказу потврдио да је сазнао да окривљени АА4 има два профила и потврдио да на профилу на који је он улазио експлицитно пише АА4, да му је по објавама са профила "Abdullah Abdullab Abdullah” познато да је то профил АА4, да је он означио да жели да прати тај профил и да је праћење овог профила било дозвољено. Да се ради о профилу окривљеног АА4 произилази из почетне странице профила "Abdullah Abdullab Abdullah” на којој се на енглеском језику наводи да корисник профила тренутно живи у Хомсу, Сирији, да је рођен у Тутину, а што је према личним подацима које је сам окривљени навео његово место рођења, а испод података о кориснику профила у делу "фотографије" постављена је фотографија окривљеног АА4.

С обзиром на наведено, правилно је предлог одбране окривљеног АА4 за вештачење профила "Abdullah Abdullab Abdullah” одбијен као неоснован.

Надаље објављивањем мапа са ближим објашњењима који су градови под контролом ИДИШ-а и положајем снага на ратишту, преко профила на друштвеној мрежи “Facebook” којој су могла у сваком тренутку приступити и лица из било ког места у свету уколико су имала приступи интернету и пратила објаве на профилу "Abdullah Abdullab Abdullah” окривљени АА4 је информисао лица која су долазила у Сирију о снагама и напредовању ИДИШ-а. На тај начин информисао се и пред пут у Сирију сведок СС који је пратио објаве на “Facebook” профилу окривљеног АА4, те је потврдио да је са СС17 гледао фотографију која тачно означава где се налазе курдске снаге и снаге Исламске државе и да су на тој фотографији означени фронтови.

По оцени Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, насупрот изнетим жалбеним наводима правилан је закључак првостепеног суда који је извео на страни 267, 268 и 269 побијане пресуде да је окривљени АА4 током 2013. и 2014. године објављивао текстове и делио објаве и статусе других лица којима се позива на самоубилачке акције у Рашкој области, Београду и Риму, најављујући да шеријат стиже и у Београд, а што је утврђено из његових објава на друштвеној мрежи “Facebook” преко профила " Abdullah, Abdullab, Abdullah”, при чему се напред наведеним садржајима несумњиво и директно величају предузете и пропагирају будуће активности терористичке организације ИДИЛ (ИДИШ), величају се вође те терористичке организације, позива се на терористичке активности у више различитих земаља и на пружање материјалне и сваке друге врсте помоћи лицима која воде оружане акције у Сирији. Овим објавама окривљени АА4 јасно поручује да се џихад може водити преко интернета, позива друге пратиоце на друштвеној мрежи да се укључе и да допринесу овом виду борбе. О постављању наведених садржаја окривљени АА4 је износио своје идеје којима је пропагирао терористичке активности, а дељењем садржаја других корисника “Facebook” профила и упућивањем на линкове јавно је преносио идеје других лица којима се подстиче на извршење терористичких дела, с обзиром да је постављање напред наведених садржаја који чине текстове, мапе, фотографије и снимке вршено преко интернета коришћењем друштвене мреже “Facebook” у делу који је доступан за све кориснике, а све је то вршено у циљу приказивања акција као потребних и оправданих, али и у циљу подстицања на будуће вршење терористичких напада како би се код пратилаца профила " Abdullah, Abdullah, Abdullah” створило уверење о исправности деловања терористичке организације ИДИЛ-а, па је стога правилан закључак првостепеног суда да су се имајући у виду све наведено у радњама окривљеног АА4, ближе описаним у ставу IV изреке пресуде стекла сва законска обележја кривичног дела јавно подстицање на извршење терористичких дела из члана 391а КЗ, које дело је извршио са директним умишљајем свестан да тиме јавно износи или проноси идеје којима се подстиче вршење кривичног дела тероризам из члана 391 КЗ, те је хтео његово извршење.

Такође су оцењени као неосновани жалбени наводи бранилаца којима се оспорава веродостојност исказа сведока СС, тако што се истиче да је његов исказ не само неживотан, нелогичан и контрадикторан, већ је исти очигледно измишљен у циљу одбране тезе да је овај сведок очигледно учествовао у свим договорима, тако да би требао да има исти статус као и сви саокривљени у овој кривичноправној ствари, при чему треба имати у виду да је овај сведок проводио време у месџиду Фуркан, да је учествовао у свим разговорима са окривљенима АА2 и АА3.

По оцени овог суда, а насупрот изнетим жалбеним наводима, првостепени суд изводи правилан закључак (страна 222 побијане пресуде) да је сведок СС током поступка више пута саслушаван, при чему се у односу на поједине околности више пута изјашњавао, да је био доследан у свим исказима у односу на одлучне чињенице, да се изјашњавао у односу на предузете радње и својства великог броја лица, и у односу на бројне догађаје, тако да незнатно одступање у односу на чињенице које нису од пресудног значаја не доводе у питање веродостојност његовог исказа. Исказ сведока СС је такође цењен и у вези са датим одбранама окривљених и у вези са другим доказима, који се искрено изјаснио о свему што му је познато, без намере да укаже на постојање кривичноправних радњи окривљених које они нису извршили.

Такође су оцењени као неосновани жалбени наводи браниоца окривљеног АА1 и АА3, адвоката АБ1 којима се указује да је неправилно од стране првостепеног суда одбијен предлог одбране да се изврши вештачење од стране вештаке информатичке струке мобилних телефона и лап-топ рачунара који су привремено одузети од окривљеног АА1 приликом претреса његовог стана, будући да је првостепени суд у погледу ове одлучне чињенице на страни 285 побијане пресуде дао разлоге због чега је одбио као сувишан овај предлог браниоца окривљених, с обзиром да у списима предмета постоје записници о прегледу наведених предмета, извештај о преснимавању података са наведених предмета на основу којих је утврђена садржина предмета који су одузети од окривљеног, а наведене радње су предузете у свему у складу са одредбама Законика о кривичном поступку, с тим да током поступка ни одбрана није оспорила њихову законитост, па ни постојање записника о прегледу наведених предмета и извештаја о преснимавању података са наведених предмета. Наиме, одбрана је указивала на чињеницу да у складу са одредбама ЗКП, коверту у којој су обезбеђени привремено одузети предмети, као докази, ПУ је била дужна да уз кривичну пријаву преда надлежном тужилаштву, које је било дужно да тако обезбеђене доказе чува до отварања коверте и тек тада у фази истраге, у присуству окривљеног и браниоца изврши преснимавање ради даљег вештачења садржаја означених предмета, а тако није поступљено, па уколико би се потврдиле тврдње одбране да је са рачунаром који је привремено одузет неко радио након његовог одузимања и да је садржај у истом мењан, овај доказ не би могао имати никакву доказну снагу, односно не би се могао извести као доказ на главном претресу јер је прибављен на незаконит начин.

По оцени овог суда изнетим жалбеним наводима се не доводи у питање законитост доказа који су прибављени прегледом наведених предмета. Првостепени суд је у побијаној пресуди (страна 128) дао детаљне разлоге о томе да је, по наредби судије за претходни поступак, извршено отварање уређаја који су одузети од окривљеног АА1, да су приликом отварања уређаја били присутни окривљени и два пунолетна грађанина у својству сведока. Наведени предмети су фотографисани, а по извршеном преснимавању су запечаћени. На записнику је констатовано да је УСБ конектор за приступ меморији телефона марке “Нокиа Лумиа 800” плаве боје трајно оштећен и да је било немогуће приступити преснимавању телефона, а имајући у виду да је окривљени изјавио да је сагласан да се наведени телефон отвори на било који начин и без његовог присуства и изврши преснимавање и увид у садржај тог телефона, коверат у коме је упакован наведени телефон је предат радницима БИА-е ради преснимавања садржаја телефона. Приликом отварања запечаћених коверти била су присутна два сведока, при чему је окривљени АА1 записник потписао без примедби и истом приликом указао да су то ствари које су преснимљене и одузете од њега, али да је приликом отварања приметио да се наведени предмети не налазе у ковертама у којима су запечаћени приликом одузимања, већ у другим ковертама, односно да су предмети, након што су одузети од њега, стављени у коверте залепљене селотејпом преко кога је он ставио потпис, а што није случај са ковертама у којима је затекао предмете приликом отварања. На главном претресу 02.12.2015. године окривљени АА1 је указао да је коверта у којој су се налазили предмети од њега одузети била жуте боје, а да су приликом отварања код тужиоца те коверте биле беле боје, с тим да није имао примедби на садржај коверти, при чему се на тим предметима не налазе нови садржаји.

Осим наведеног, такође су оцењени као неосновани жалбени наводи адвоката АБ1 којима се указује да су и остали предлози које је одбрана предложила, од стране првостепеног суда одбијени као неосновани, иако је било неопходно извођење истих, а ради правилног и потпуног утврђивања чињеничног стања, ово са разлога, што је првостепени суд у побијаној пресуди дао јасне и аргументоване разлоге на страни 285 и 286 побијане пресуде, због којих остале предлоге адвоката АБ1, као и предлоге браниоца АА5, АА4 и АА6 одбио као неосноване, а који разлози се жалбеним наводима адвоката АБ1 не доводе у сумњу из већ напред изнетих јасних и аргументованих разлога о којима је првостепени суд дао исцрпне разлоге.

Жалбеним наводима браниоца окривљеног АА – адвоката АБ, побија се првостепена пресуда због одлуке о јединственој казни, тако што се предлаже да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење побијану пресуду преиначи у погледу јединствене казне затвора и окривљеног осуди на казну затвора у трајању не дужем од осам година, уколико пак Апелациони суд у Београду побијану пресуду не преиначи и окривљеног не ослободи од оптужбе.

Жалбом браниоца окривљених АА1 и АА3 – адвоката АБ1, побија се првостепена пресуда због одлуке о казни затвора, тако што се указује да су односу на ове окривљене појединачне казне затвора превисоко одмерене, а потом и јединствена казна затвора, будући да првостепени суд није правилно ценио све изведене доказе, при томе није водио рачуна о радњама сваког окривљеног као појединца у овој кривичноправној ствари, количини радњи које представљају обележја кривичног дела за које су сви окривљени оглашени кривим за свако кривично дело, тако да су управо због изнетих пропуста првостепеног суда јединствене казне затвора, у трајању од једанаест година у односу на окривљеног АА1, а у односу на окривљеног АА3 у трајању од девет година и шест месеци, су престроге, због чега се и предлаже у жалби, блаже кажњавање.

Жалбеним наводима браниоца окривљеног АА4 – адвоката АБ2, побија се првостепена пресуда због одлуке о казни, тако што се истиче да првостепени суд на страни окривљеног није правилно ценио олакшавајуће и отежавајуће околности, тако да је јединствена казна затвора у трајању од једанаест година у односу на овог окривљеног превисоко одмерена, будући да су радње за које је он оглашен кривим остале на нивоу основане сумње, због чега је и предложено као у жалби.

Жалбеним наводима браниоца окривљеног АА6 – адвоката АБ4, побија се такође првостепена пресуда због одлуке о изреченој јединственој казни затвора, тако што се истиче да је иста превисоко одмерена према окривљеном, због чега је и предложено да се иста ублажи, будући да није доказано да је окривљени извршио кривична дела која му се стављају на терет, па се стога у жалби и предлаже блаже кажњавање окривљеног.

Жалбеним наводима браниоца окривљеног АА5 адвоката АБ3 побија се првостепена пресуда због одлуке о казни, тако што се истиче је јединствена казна превисоко одмерена, ово поготово када се има у виду да је осуђен за само једну радњу врбовања код кривичног дела из члана 391б КЗ и једна паушална радња код кривичног дела из члана 393 КЗ, при чему му се као отежавајућа околност цени упорност приликом извршења кривичног дела и предузимање радње у континуитету и у дужем временском периоду.

Апелациони суд у Београду је побијану пресуду испитао у погледу одлуке о кривичној санкцији, по жалбама окривљеног АА4, браниоца окривљеног АА2 – адвоката АБ5, сходно одредби члана 451 став 2 ЗКП-а, будући да се наведеним жалбама првостепена пресуда побија због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и због повреде кривичног закона.

По оцени Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, насупрот изнетим жалбеним наводима, првостепени суд је приликом одлучивања о избору врсте и висине кривичне санкције коју ће изрећи окривљенима ценио све околности из члана 54 КЗ-а, које су од утицаја да кривична санкција буде правилно одабрана и њена висина правилно одмерена. Првостепени суд је од олакшавајућих околности на страни окривљених АА, АА1, АА4 и АА3 ценио чињеницу да раније нису осуђивани, а што произилази из извештаја криминалистичке евиденције Полицијске управе у Новом Пазару од 03.09.2014. године за сваког од наведених окривљених. Првостепени суд је надаље на страни окривљених АА1, АА3, АА6 и АА2 ценио чињеницу да су породични људи, да је окривљени АА1 отац троје малолетне деце, окривљени АА3 отац двоје малолетне деце, окривљени АА5 отац једног малолетног детета, окривљени АА2 отац двоје малолетне деце, а да је окривљени АА6 породичан човек. Наведене околности које се односе на породичне прилике окривљених првостепени суд је ценио као олакшавајуће околности, док породично стање окривљеног АА4 првостепени суд није ценио као олакшавајућу околност, с обзиром да је окривљени на рочишту одржаном приликом лишења слободе изјавио да нема деце, да има четири супруге, да са њима није у грађанским браковима, већ да су у заједници живота по шеријатском праву. Од отежавајућих околности на страни окривљених АА5, АА6 и АА2 првостепени суд је ценио њихову ранију осуђиваност, па је тако на страни окривљеног АА5 ценио чињеницу да је осуђиван пресудом Окружног суда у Београду К.бр.863/07 од 08.06.2007. године, на казну затвора у трајању од три месеца условно на једну годину, због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 3 КЗ-а, да је окривљени АА6 осуђиван пресудом Основног суда у Сремској Митровици К.бр.1193/11 од 30.07.2012. године, на казну затвора у трајању од шест месеци условно на две године и на новчану казну у износу од 100.000,00 динара због кривичног дела кријумчарење из члана 230 КЗ, да је окривљени АА2 осуђиван пресудом Основног суда у Новом Пазару 4К.1952/10 од 28.06.2011. године, за кривично дело пореска утаја из члана 229 став 1 КЗ-а, на казну затвора у трајању од три месеца условно на једну годину и на новчану казну у износу од 100.000,00 динара. Иако се не ради о осудама за истоврсна кривична дела, чињеница њихове раније осуђиваности указује на њихов ранији живот и склоност ка вршењу кривичних дела. Као отежавајућа околност на страни свих окривљених цењена је њихова упорност приликом извршења кривичних дела, с обзиром да су кривичноправне радње предузимали у континуитету у дужем временском периоду, почев од 2013. године, посебно је цењен степен кривице окривљених, јачина угрожавања и повреде заштићених добара, околности под којима су ова дела извршена и количина криминалне активности сваког од окривљених, с обзиром да су сви окривљени, осим окривљеног АА5 оглашени кривим да су извршили већи број кривично-правних радњи. С тим у вези, супротно ставу браниоца окривљеног АА5, првостепени суд је имао у виду број радњи извршења кривичних дела и окривљеном АА5 изрекао адекватну казну.

Првостепени суд је правилно полазећи од врсте и висине кривичне санкције прописане за извршена кривична дела, ценећи све утврђене олакшавајуће и отежавајуће околности на страни окривљених, нарочито степен кривице окривљених, ранији живот, њихове личне и породичне прилике, окривљенима претходно применом одредбе члана 60 КЗ-а утврди појединачне казне, па је тако окривљеном АА за кривично дело терористичко удруживање из члана 393-а став 1 КЗ-а у вези кривичног дела тероризам из члана 391 став 1 КЗ-а утврдио казну затвора у трајању од седам година, за кривично дело врбовање и обучавање за вршење терористичких дела из члана 391-б став 1 КЗ-а казну затвора у трајању од пет година, па га је осудио на јединствену казну затвора у трајању од једанаест година.

Првостепени суд је окривљеном АА1 претходно за кривично дело терористичко удруживање из члана 393-а став 1 КЗ-а у вези кривичног дела тероризам из члана 391 став 1 КЗ-а утврдио казну затвора у трајању од шест година, за кривично дело финансирање тероризма из члана 393 став 1 КЗ-а казну затвора у трајању од три године и за кривично дело врбовање и обучавање за вршење терористичких дела из члана 391-б став 1 КЗ-а казну затвора у трајању од три године, па га је потом осудио на јединствену казну затвора у трајању од једанаест година, у коју казну му је урачунао време које проводи у притвору од 08.03.2014. године, па надаље.

Првостепени суд је окривљеном АА4 претходно за кривично дело терористичко удруживање из члана 393-а став 1 КЗ-а у вези кривичног дела тероризам из члана 391 став 1 КЗ-а утврдио казну затвора у трајању од седам година, за кривично дело финансирање тероризма из члана 393 став 1 КЗ-а казну затвора у трајању од једне године и за кривично дело јавно подстицање на извршење терористичких дела из члана 391-а КЗ-а казну затвора у трајању од четири године, па је потом окривљеног АА4 осудио на јединствену казну затвора у трајању од једанаест година, у коју казну му је урачунао време које проводи у притвору од 28.04.2016. године, па надаље.

Првостепени суд је окривљеном АА6, ценећи све олакшавајуће и отежавајуће околности које су претходно побројане, за кривично дело терористичко удруживање из члана 393-а став 1 КЗ-а у вези кривичног дела тероризам из члана 391 став 1 КЗ-а утврдио казну затвора у трајању од седам година и за кривично дело врбовање и обучавање за вршење терористичких дела из члана 391-б став 1 КЗ-а казну затвора у трајању од четири године, па га је потом осудио на јединствену казну затвора у трајању од десет година.

Првостепени суд је окривљеном АА2, полазећи од врсте и висине кривичне санкције прописане за кривична дела, а ценећи све утврђене олакшавајуће и отежавајуће околности на страни овог окривљеног, претходно за кривично дело терористичко удруживање из члана 393-а став 1 КЗ-а у вези кривичног дела тероризам из члана 391 став 1 КЗ-а утврдио казну затвора у трајању од шест година, за кривично дело финансирање тероризма из члана 393 став 1 КЗ-а казну затвора у трајању од две године и за кривично дело врбовање и обучавање за вршење терористичких дела из члана 391-б став 1 КЗ-а казну затвора у трајању од две године и шест месеци, па га је потом осудио на јединствену казну затвора у трајању од девет година и шест месеци.

Првостепени суд је полазећи од врсте и висине кривичне санкције прописане за извршена кривична дела, ценећи све утврђене олакшавајуће и отежавајуће околности на страни окривљеног АА3а претходно окривљеном за кривично дело терористичко удруживање из члана 393-а став 1 КЗ-а у вези кривичног дела тероризам из члана 391 став 1 КЗ-а утврдио појединачну казну затвора у трајању од шест година, за кривично дело финансирање тероризма из члана 393 став 1 КЗ-а казну затвора у трајању од две године и за кривично дело врбовање и обучавање за вршење терористичких дела из члана 391-б став 1 КЗ-а казну затвора у трајању од две године и шест месеци, па је потом окривљеног осудио на јединствену казну затвора у трајању од девет година и шест месеци, у коју казну му је урачунао време које проводи у притвору од 07.03.2014. године, па надаље.

Првостепени суд је, полазећи од врсте и висине кривичне санкције прописане за извршена кривична дела, ценећи све утврђене олакшавајуће и отежавајуће околности на страни окривљеног АА5, окривљеном претходно за кривично дело терористичко удруживање из члана 393-а став 1 КЗ-а у вези кривичног дела тероризам из члана 391 став 1 КЗ-а утврдио казну затвора у трајању од пет година и шест месеци и за кривично дело врбовање и обучавање за вршење терористичких дела из члана 391-б став 1 КЗ-а казну затвора у трајању од три године, па је потом окривљеног осудио на јединствену казну затвора у трајању од седам година и шест месеци, у коју казну је окривљеном урачунао време које проводи у притвору од 08.03.2014. године, па надаље.

По оцени Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, првостепени суд је правилно закључио да ће се овако одмереним казнама затвора на које су окривљени осуђени у потпуности остварити сврха кажњавања и сврха изрицања кривичних санкција прописана одредбом члана 42 и члана 4 став 2 КЗ-а, да ће се истим постићи циљеви како специјалне, тако и генералне превенције, да ће се окривљени убудуће одвратити од вршења кривичних дела, као и да ће утицати на друге да више не врше кривична дела, налазећи да ће се на овакав начин изразити адекватна друштвена осуда за учињена кривична дела, о чему су у побијаној пресуди дати јасни и аргументовани разлози, које у свему као правилне прихвата и Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, који се жалбеним наводима не доводе у сумњу.

Са свега напред изложеног, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је донео одлуку као у изреци пресуде, на основу одредбе члана 457 ЗКП-а.

Записничар-саветник                                                           Председник већа-судија
Тања Славковић, с.р.                                                            Зоран Савић, с.р.

За тачност отправка
Уравитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)