Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
1.02.2013.

Кж1 По1 23/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По1 23/12
Дана 01.02.2013. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија: Слободана Рашића, председника већа, Верољуба Цветковића, Надежде Мијатовић, Драгољуба Ђорђевића и Наде Зец, чланова већа, са вишим судијским сарадником-записничарем Тањом Славковић, у кривичном предмету против окривљеног АА, због кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 1 Кривичног законика и др., решавајући по жалби окривљеног АА, изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 83/12 – Спк.По1 бр. 46/12 од 06.11.2012. године, у седници већа одржаној дана 01. фебруара 2013. године у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Често Драгана, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба окривљеног АА, а пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 83/12 – Спк.По1 бр. 46/12 од 06.11.2012. године, ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 83/12 – Спк.По1 бр. 46/12 од 06.11.2012. године, на основу члана 317 став 1 ЗКП-а, прихваћен је Споразум о признању кривичног дела СК.бр.29/12 од 01.11.2012. године закључен између Тужилаштва за организовани криминал и окривљеног АА.

У ставу два изреке побијане пресуде, окривљени АА је оглашен кривим да је извршио кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 2 КЗ и продужено кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 3 у вези става 2 у вези става 1 у вези члана 61 КЗ у саизвршилаштву у вези члана 33 КЗ. Првостепени суд је окривљеном за кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 2 КЗ утврдио казну затвора у трајању од две године, а за продужено кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 3 у вези става 2 и става 1 у вези члана 61 КЗ у саизвршилаштву у вези члана 33 КЗ казну затвора у трајању од четири године, па је потом окривљеног АА на основу одредбе члана 60 КЗ осудио на јединствену казну затвора у трајању од пет година и шест месеци, у коју казну је окривљеном на основу члана 63 КЗ урачунао време проведено у притвору од 10.09.2010. године па до даље одлуке суда.

Првостепеном пресудом на основу члана 87 КЗ према окривљеном АА је изречена мера безбедности одузимања предмета и то: једног мобилног телефона марке „Нокиа“ модел 2330Ц-2 имеи број _, црно-сиве боје са картицом број _ и једног мобилног телефона марке „Нокиа“ модел 5030Ц-2, имеи број _ са корисничком картицом _, црвено-црне боје.

Окривљени АА је обавезан да надокнади трошкове кривичног поступка о чијој висини ће првостепени суд одлучити накнадно посебним решењем.

Против наведене пресуде жалбу је изјавио окривљени АА због битне повреде одредаба кривичног поступка, са предлогом да Апелациони суд у Београду уважи жалбу, побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.

Тужилац за организовани криминал Драган Често је у писменом поднеску Ктж.бр.62/12 од 11.12.2012. године предложио да се жалба окривљеног АА одбије као неоснована.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је одржао седницу већа у складу са одредбом члана 448 ЗКП-а, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Драгана Често, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаном пресудом, па је након разматрања навода предлога из жалбе, као и мишљења Тужиоца за организовани криминал, те његовог изјашњења на седници већа, а након што је првостепену пресуду испитао у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалби на основу одредби члана 338 став 1 ЗКП и 314 ЗКП, а сходно одредби члана 319 став 3 ЗКП, нашао:

Жалба је неоснована.

Жалбом окривљеног АА побија се првостепена пресуда, тако што се истиче да је на рочишту за одлучивање о споразуму о признању кривичног дела 06.11.2012. године, изјавио да је свесно и добровољно признао извршење кривичних дела за која је и оглашен кривим, те да се закључењем тог споразума одриче права на суђење, прихватајући да му је право на изјављивање жалбе против одлуке донете на основу Споразума, ограничено сходно одредби члана 319 став 3 ЗКП-а. Како приликом доношења и изрицања првостепене пресуде пред Вишим судом у Београду, Посебно одељење поступајући судија није испоштовао „бенефит“ Споразума СК.бр.29/12 од 01.11.2012. године, са којим се поступајући Тужилац за организовани криминал Драган Често сагласио, као и са предлогом окривљеног и његовог браниоца АБ да се након изрицања првостепене пресуде притвор према окривљеном АА одмах укине. Уместо тога поштујући „бенефит“ Споразума о признању кривичног дела, поступајући судија је уместо да донесе одлуку о укидању притвора, списе предмета проследио ванрасправном већу Вишег суда у Београду, Посебно одељење, а које је решењем Кв.По1 бр. 717/12 од 07.11.2012. године донело одлуку којом се према окривљеном продужава притвор и који по том решењу може трајати до његовог упућивања у установу за издржавање казне затвора, а најдуже док не истекне време трајања казне изречене у првостепеној пресуди, без навођења законског основа у изреци решења. Сходно свему напред наведеном се и предлаже да, Апелациони суд у Београду, Посебно одељање побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.

Наиме, из списа предмета произилази да је пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 83/12 – Спк.По1 бр. 46/12 од 06.11.2012. године, на основу члана 317 став 1 ЗКП-а, прихваћен Споразум о признању кривичног дела СК.бр.219/12 од 01.11.2012. године, закључен између Тужилаштва за организовани криминал и окривљеног АА, па је окривљени сходно наведеном споразуму оглашен кривим и осуђен на казну затвора као у изреци првостепене пресуде, при чему му је изречена мера безбедности одузимања предмета, а такође је обавезан на плаћање трошкова кривичног поступка о чијој ће висини првостепени суд одлучити накнадно посебним решењем.

Окривљени АА је на рочишту за одлучивање о Споразуму о признању кривичног дела 06.11.2012. године изјавио да је свесно и добровољно признао извршење кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 2 КЗ и продуженог кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 3 у вези става 2 у вези става 1 КЗ у вези члана 61 КЗ у саизвршилаштву у вези члана 33 ЗКП-а, да на њега није вршен никакав притисак, нити је био под дејством присиле и принуде, да у време закључења споразума па до данас није користио алкохол нити било какве опијате или лекове који би могли утицати на његову вољу и свест, те да је у потпуности свестан последица закљученог Споразума, пре свега да се закључењем Споразума одриче права на суђење, као и да прихвата да му је право на изјављивање жалбе против одлуке донете на основу споразума ограничено сходно одредби члана 319 став 3 ЗКП-а, након чега је првостепени суд и донео одлуку о прихватању Споразума о признању кривичног дела Ск.бр.29/12 од 01.11.2012. године.

Из списа предмета такође произилази да је Виши суд у Београду, Посебно одељење Спк.По1 бр. 46/12 – Кв.По1 бр. 717/12 од 07.11.2012. године, донео решење да се према окривљеном АА који се налази у притвору по решењу истражног судије Вишег суда у Београду, Посебно одељење Ки.По1 бр. 308/10 од 11.09.2010. године, а који му се рачуна од 10.09.2010. године када је лишен слободе, продужи притвор који му по наведеном решењу може трајати до упућивања у установу за издржавање казне затвора, а најдуже док не истекне време трајања казне изречене у првостепеној пресуди.

Против наведеног решења жалбу је изјавио Тужилац за организовани криминал, као и бранилац окривљеног АА адвокат АБ.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је решењем Кж2 По1 бр. 462/12 од 20.11.2012. године донео решење којим је уважио жалбе Тужиоца за организовани криминал и браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, па је укинуо решење Вишег суда у Београду, Посебно одељење Кв.По1 бр. 717/12 (Спк.ПО1 бр. 46/12) од 07.11.2012. године и списе предмета вратио првостепеном суду на поновно одлучивање.

Након тога Виши суд у Београду, Посебно одељење је донео решење Спк.По1 бр. 46/12 – Кв.По1 бр. 784/12 од 26.11.2012. године, па је према окривљеном АА који се налази у притвору по решењу истражног судије Вишег суда у Београду, Посебно одељење Ки.По1 бр. 308/10 од 11.09.2010. године, а који му се рачуна од 10.09.2010. године када је лишен слободе, укинуо притвор и наложио да се окривљени пусти на слободу одмах.

Одредбом члана 319 став 3 ЗКП прописано је да је против пресуде којом је прихваћен Споразум о признању кривичног дела (члан 317 ЗКП), лица из става 1 овог члана могу у року од 8 дана од дана достављања пресуде изјавити жалбу због постојања разлога из члана 338 став 1 ЗКП, или ако се пресуда не односи на предмет Споразума (члан 314 ЗКП).

Првостепени суд је након што је донео пресуду којом је прихватио споразум о признању кривице, такође у правној поуци поучио окривљеног да може изјавити жалбу Апелационом суду у Београду, Посебно одељење и то само из разлога прописаних одредбом члана 338 став 1 ЗКП и члана 314 ЗКП, а што је окривљени и прихватио на рочишту а током поступка у вези Споразума о признању кривице.

Стога је овај суд на седници већа након разматрања списа предмета, те навода из жалбе окривљеног којима се у суштини првостепена пресуда побија због одлуке првостепеног суда да му се након што је донета пресуда и прихваћен Споразум о признању кривице продужи притвор који је, а како то произилази из списа предмета у међувремену и укинут решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење, побијану пресуду испитао у погледу разлога из члана 338 став 1 и 314 ЗКП.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење налази да се пресуда којом је прихваћен Споразум о признању кривице која се побија жалбом окривљеног АА у смислу члана 338 став 1 ЗКП, односи на кривична дела која су била предмет оптужбе и то удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 2 КЗ и продужено кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 3 у вези става 2 у вези става 1 у вези члана 61 КЗ у саизвршилаштву у вези члана 33 КЗ и у погледу којих је прихваћен Споразум о признању кривице, а који је закључен између Тужилаштва за организовани криминал и окривљеног АА.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је такође првостепену пресуду испитао и у смислу члана 314 ЗКП-а, а којим чланом је прописано шта треба да садржи Споразум о признању кривичног дела, па је овај суд утврдио да пресуда коју је Виши суд у Београду, Посебно одељење К.По1 83/12 – Спк.По1 бр. 46/12 од 06.11.2012. године донео, односи се на предмет Споразума о признању кривице закљученог између Тужилаштва за организовани криминал и окривљеног АА.

Имајући у виду да се наводи жалбе окривљеног односе на одлуку којом је притвор према истом продужен а након што је донета пресуда којом је прихваћен Споразум о признању кривице Спк.По1 бр. 46/12 од 06.11.2012. године, те како је у међувремену притвор према окривљеном АА и укинут решењем Вишег суда у Београду својим Спк.По1 бр. 46/12 – Кв.По1 бр. 784/12 од 26.11.2012. године, то су доношењем наведене одлуке жалбени наводи окривљеног исцрпљени. Имајући у виду наведено, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, налази да је жалба окривљеног неоснована и ограничена на испитивање разлога из члана 338 став 1 и 314 ЗКП, а у погледу којих је иста и испитана од стране овог суда.

Са свега напред изложеног, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је донео одлуку као у изреци пресуде сходно одредби члана 457 ЗКП.

Записничар        Председник већа-судија
Тања Славковић, с.р.      Слободан Рашић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)