Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
15.11.2013.

Кж1 По1 23/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По1 23/13
Дана 15.11.2013. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судије Зорана Савића, председника већа, судија Вучка Мирчића, Милене Рашић, Мирјане Поповић и Душка Миленковића, председника Апелационог суда у Београду, чланова већа, са вишим судијским сарадником Иреном Јушковић, као записничарем, у кривичном поступку против окривљеног АА и др., због кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 став 1 КЗ и др., одлучујући о жалбама Тужиоца за организовани криминал, браниоца окривљеног АА, адв.АБ, окривљеног АА1 и његовог браниоца адв. АБ1, окривљеног АА2 и његовог браниоца адв. АБ2, окривљеног АА3 и његовог браниоца адв. АБ3, окривљеног АА4 и његовог браниоца адв. АБ4, браниоца окривљеног АА5, адв. АБ5, браниоца окривљеног АА6, адв. АБ& и браниоца окривљеног АА7, адв. АБ6, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 244/10 од 03.12.2012. године, након одржане јавне седнице већа, у смислу одредбе члана 447 Законика о кривичном поступку дана 14.новембра 2013. године, а у седници поводом већања и гласања одржаној дана 15.новембра 2013. године, донео је


П Р Е С У Д У


ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе Тужиоца за организовани криминал, браниоца окривљеног АА, адв.АБ, окривљеног АА1 и његовог браниоца адв. АБ1, окривљеног АА2 и његовог браниоца адв. АБ2, окривљеног АА3 и његовог браниоца адв. АБ3, окривљеног АА4 и његовог браниоца адв. АБ4, браниоца окривљеног АА5, адв. АБ5, браниоца окр. АА6, адв. АБ6 и браниоца окривљеног АА7, адв. АБ6, а пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К.По1 бр. 244/10 од 03.12.2012. године, ПОТВРЂУЈЕ.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебног одељења К.По1 бр. 244/10 од 03.12.2012. године окривљени АА, АА5, АА1, АА2, АА3, АА4, АА6 и АА7 оглашени су кривим због извршења по једног кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ, а окривљени АА1 због извршења кривичног дела недозвољено држање оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 КЗ, па је окривљеном АА1 за кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ претходно утврђена казна затвора у трајању од 4 (четири) године и 8 (осам) месеци, а за кривично дело недозвољено држање оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 КЗ казна затвора у трајању од 6 (шест) месеци, па су окривљени осуђени и то: окривљени АА на казну затвора у трајању од 6 (шест) година, окривљени АА5 на казну затвора у трајању од 6 (шест) година, окривљени АА1 на јединствену казну затвора у трајању од 5 (пет) година, окривљени АА6 на казну затвора у трајању од 3 (три) године и 8 (осам) месеци, окривљени АА2 на казну затвора у трајању од 4 (четири) године, окривљени АА3 на казну затвора у трајању од 5 (пет) година, окривљени АА4 на казну затвора у трајању од 4 (четири) године и 6 (шест) месеци и окривљени АА7 на казну затвора у трајању од 4 (четири) године и 6 (шест) месеци. Окривљенима је, сходно одредби члана 63 КЗ, у изречене казне затвора урачунато време проведено у притвору и то: окривљеном АА од 14.03.2009. године до 03.12.2012. године, који му је одређен решењем истражног судије Окружног суда у Новом Саду Кри.бр. 309/09 од 16.03.2009. године, окривљеном АА5 од 14.03.2009. године до 06.04.2012. године, који му је одређен решењем истражног судије Окружног суда у Новом Саду Кри.бр. 309/09 од 16.03.2009. године, окривљеном АА1 од 14.03.2009. године до 01.04.2011. године, који му је одређен решењем истражног судије Окружног суда у Новом Саду Кри.бр. 309/09 од 16.03.2009. године, окривљеном АА6 од 15.03.2009. године до 01.04.2011. године, који му је одређен решењем истражног судије Окружног суда у Сремској Митровици Ки.бр. 40/09 од 16.03.2009. године, окривљеном АА2 од 14.03.2009. године до 05.07.2010. године, који му је одређен решењем истражног судије Окружног суда у Нишу Ки.бр. 33/09 од 16.03.2009. године, окривљеном АА3 од 15.03.2009. године до 15.06.2011. године, који му је одређен решењем истражног судије Окружног суда у Нишу Ки.бр. 33/09 од 16.03.2009. године, окривљеном АА4 од 14.03.2009. године до 15.06.2011. године, који му је одређен решењем истражног судије Окружног суда у Нишу Ки.бр. 33/09 од 16.03.2009. године и окривљеном АА7 од 14.03.2009. године до 05.07.2010. године, који му је одређен решењем истражног судије Окружног суда у Нишу Ки.бр. 33/09 од 16.03.2009. године.

Суд је окривљенима, сходно одредби члана 87 КЗ и члана 246 став 7 КЗ изрекао меру безбедности одузимања предмета, па су од окривљених одузети: опојна дрога марихуана у количини од 31.130,4 грама, која је привремено одузета од окривљеног АА3, опојна дрога марихуана у количини од 14,51 грам, која је привремено одузета од окривљеног АА2, опојна дрога марихуана у нето количини од 27.059,87 грама, која је привремено одузета од окривљеног АА6, једна ролна провидне "стреч фолије" и четири котура лепљиве траке, који су привремено одузети од окривљеног АА3, један пиштољски метак калибра 7,65 мм, једна пушчани метак калибра 7,9 мм и 32 пиштољска метка калибра 7,62 мм, који су привремено одузети од окривљеног АА1, сви мобилни телефони, картице за мобилне телефоне, све картице разних телекомуникационих мрежа, а што је према потврдама о привремено одузетим предметима одузето од окривљених.

Окривљени су обавезани, сходно одредби члана 261, 262 и 264 ЗКП-а, да у року од 15 дана по правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења, плате трошкове кривичног поступка, чију висину ће суд утврдити посебним решењем, а да у року од 15 дана по правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења, плате на име паушала износ од по 100.000 динара.

Против наведене пресуде жалбе су изјавили:

-Тужилац за организовани криминал, због повреде кривичног закона из члана 437 тачка 2 ЗКП у вези члана 439 тачка 2 ЗКП и одлуке о кривичним санкцијама из члана 437 тачка 4 ЗКП, у вези члана 441 став 1 и 3 ЗКП, са предлогом да Апелациони суд у Београду жалбу ТОК-а уважи и побијану пресуду преиначи, тако што ће окривљене АА и АА5 огласити кривим због извршења кривичног дела из члана 346 став 1 КЗ, а у односу на окривљене АА1, АА6, АА2, АА3, АА4 и АА7, због наступања апсолутне застарелости, донети одбијајућу пресуду када се ради о кривичном делу из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ и окривљенима АА и АА5, за кривична дела из члана 346 став 1 КЗ и 246 став 2 у вези става 1 КЗ, а окривљеном АА1 за кривична дела из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ и 348 став 1 КЗ, најпре утврдити појединачне казне затвора, а потом их осудити на јединствене казне затвора у дужем трајању од казни из првостепене пресуде, а окривљене АА2, АА3, АА4, АА6 и АА7 за извршено кривично дело осудити на казне затвора у дужем временском трајању;

-окривљени АА1, због битних повреда одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о казни, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновни поступак и одлучивање, те да у односу на окривљеног по укидању наведене пресуде предмет уступи стварно надлежном Вишем суду у Новом Саду, те да обавести окривљеног о седници другостепеног већа;

-бранилац окривљеног АА1, адв. АБ1, због битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 7 и 11 ЗКП, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о казни, са предлогом да Апелациони суд у Београду, као другостепени укине побијану пресуду и предмет врати на поновно одлучивање, током којег ће бити отклоњене повреде на које је указано жалбом, те да окривљени и његов бранилац буду обавештени о седници другостепеног већа;

-окривљени АА2, побијајући пресуду као незакониту и неправилну, без навођења законског основа за побијање, а из образложења жалбе произилази да је иста изјављена због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да се његова жалба уважи;

-бранилац окривљеног АА2, адв. АБ2, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Београду уважи жалбу, преиначи побијану пресуду у погледу правне квалификације и кривичне санкције и окривљеном АА2 изрекне блажу кривичну санкцију или да укине пресуду и предмет упути првостепеном суду на поновно суђење, те да окривљени и бранилац буду обавештени о седници другостепеног већа;

-окривљени АА3, побијајући пресуду као неправилну и незакониту, без навођења законског основа за побијање, а са предлогом да се уважи његова жалба и да се ублажи изречена казна;

-бранилац окривљеног АА3, адв. АБ3, због одлуке о казни, са предлогом да Апелациони суд усвоји жалбу и побијану пресуду преиначи тако што ће окривљеном изрећи казну затвора у краћем трајању;

-окривљени АА4, побијајући пресуду као неправилну и незакониту, без навођења законског основа за побијање, са предлогом да се његова жалба уважи, укине побијана пресуда и предмет врати на поновно суђење;

-бранилац окривљеног АА4, адв.АБ4, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 8, 10 и 11 ЗКП, повреде кривичног закона из члана 369 ЗКП, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања из члана 370 став 1 ЗКП и одлуке о казни из члана 371 став 1 ЗКП, са предлогом да другостепени суд ожалбену пресуду укине и предмет врати на поновни поступак и одлучивање или да се побијана пресуда преиначи и окривљени АА4 ослободи од оптужбе или да се осуди на казну затвора у трајању најдуже до покривања притвора у коме се налазио више од две године, те да бранилац окривљеног буде позван на седницу другостепеног већа;

-бранилац окривљеног АА5, адв. АБ5, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно или неопотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да се укине побијана пресуда и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење;

-бранилац окривљеног АА6, адв. АБ6, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања из члана 437 став 3 ЗКП и одлуке о казни и трошковима поступка из члана 437 став 4 ЗКП, са предлогом да Апелациони суд у Београду одржи јавну седницу на коју би позвао окривљеног и браниоца, да преиначи побијану пресуду и окривљеног АА6 ослободи од оптужбе да је извршио кривично дело из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ или да побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење;

-бранилац окривљеног АА, адв. АБ због битне повреде поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Београду усвоји жалбу, побијану пресуду преиначи, тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе и укинути притвор или да исту на основу одредбе члана 458 став 1 ЗКП укине и предмет врати на поновно решавање, те да бранилац буде обавештен о седници већа другостепеног суда;

-бранилац окривљеног АА7, адв. АБ6 због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 437 став 1 ЗКП, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања из члана 437 став 3 ЗКП и одлуке о казни и трошковима поступка из члана 437 став 4 ЗКП, са предлогом да Апелациони суд у Београду одржи јавну седницу на коју би позвао окривљеног и браниоца, те да преиначи побијану пресуду и окривљеног АА7 ослободи од оптужбе да је извршио кривично дело из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ или да побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.

На жалбу Тужиоца за организовани криминал одговор је поднео бранилац окривљеног АА4, адв. АБ4, са предлогом да Апелациони суд у Београду, уколико прихвати став ТОК-а да је суд повредио закон, усвоји жалбу у односу на окривљеног АА4, у односу на кривично дело из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ и донесе одбијајућу пресуду због наступања апсолутне застарелости за то кривично дело, а да се жалба ТОК-а одбије као неоснована у односу на окривљеног АА4 за кривично дело из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ.

Тужилац за организовани криминал је у поднеску Ктж.бр. 21/13 од 26.08.2013. године предложио да се жалба ТОК-а уважи и побијана пресуда преиначи, тако што ће окривљене АА и АА5 огласити кривим због извршења кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 став 1 КЗ, а у односу на окривљене АА1, АА6, АА2, АА3, АА4 и АА7 због наступања апсолутне застарелости донети одбијајућу пресуду, када се ради о кривичном делу злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ и окривљенима АА и АА5 за кривична дела из члана 346 став 1 КЗ и 246 став 2 у вези става 1 КЗ, а окривљеном АА1 за кривично дело из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ и 348 став 1 КЗ, најпре утврдити појединачне казне затвора у дужем временском трајању, а потом их осудити и на јединствене казне затвора у дужем трајању од казни из првостепене пресуде, а окривљене АА2, АА3, АА4, АА6 и АА7, за извршена кривична дела осудити на казне затвора у дужем временском трајању.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је одржао јавну седницу већа дана 14.11.2013. године у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал АА6, окривљених АА1, АА6 и АА2, браниоца окривљеног АА, адв. АБ, браниоца окривљеног АА1, адв. АБ1, браниоца окривљених АА7 и АА6, адв. АБ6, браниоца окривљеног АА2, адв. АБ2 и браниоца окривљеног АА4 адв. АБ4, а у одсуству окривљеног АА7, уредно обавештеног, за кога је бранилац изјавио да је окривљени уредно обавештен о седници већа и да је сагласан да се иста одржи у његовом одсуству, а на којој је суд размотрио списе предмета, заједно са побијаном пресудом и жалбама, те одговором на жалбу, па је по оцени жалбених навода и предлога, као и писменог изјашњења Тужиоца за организовани криминал, датог у напред наведеном поднеску, нашао:

Жалбе су неосноване.

По оцени Апелационог суда у Београду првостепена пресуда не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка, на које се указује у изјављеним жалбама браниоца окривљеног АА, браниоца окривљеног АА5, окривљеног АА1 и његовог браниоца, браниоца окривљеног АА7, браниоца окривљеног АА2 и браниоца окривљеног АА4.

Најпре, жалбене наводе окривљеног АА1 којима се истиче да је побијану пресуду донео стварно ненадлежни суд, овај суд је оценио као неосноване, имајући у виду да је одредбом члана 2 Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела у ставу 1 тачка 1 прописано да се овај закон примењује ради откривања, кривичног гоњења и суђења за кривична дела организованог криминала, одредбом члана 3 овог закона прописано је да организовани криминал представља вршење кривичних дела од стране организоване криминалне групе или њених припадника, а под организованом криминалном групом подразумева се група од три или више лица, која постоји одређено време и делује споразумно у циљу вршења једног или више кривичних дела, за која је прописана казна затвора од 4 године или тежа казна, ради стицања, посредно или непосредно, финансијске или друге користи, док је одредбом члана 12 овог закона прописано да је за поступање у предметима кривичних дела из става 2 закона надлежан Виши суд у Београду као првостепени за територију Републике Србије. Из изнетих разлога, неосновани су наводи жалбе којима се истиче да је у конкретном случају за суђење у овом кривичном поступку донета одлука од стране стварно ненадлежног суда.

Жалбени наводи браниоца окривљеног АА1, којима се истиче да је првостепени суд учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 8 ЗКП-а, обзиром да није пресудом потпуно решио предмет оптужбе, јер је окривљенима стављено на терет и извршење кривичног дела из члана 346 КЗ, па је суд био дужан да у односу на ово кривично дело донесе ослобађајућу пресуду, оцењени су као неосновани. Ово стога што, када се има у виду закон који је важио у време извршења кривичних дела, у односу на кривична дела која су окривљенима стављена на терет, кривично дело из члана 346 став 1 КЗ у односу на окривљеног АА и АА5, те кривично дело из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ у односу на окривљене АА1, АА6, АА2, АА3, АА4 и АА7, обзиром да им је стављено на терет и извршење кривичног дела из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ, дакле тежи облик кривичног дела, који постоји уколико је неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога извршено од стране више лица која су се удружила за вршење тих дела, те да стога конзумира кривично дело злочиначко удруживање, које као самостално подразумева управо вршење радњи, које се тичу организовања групе или припадништва групи, која врши одређена кривична дела, због чега се у радњама окривљених стичу обележја само једног кривичног дела из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ, пошто су се удружили искључиво за вршење ових кривичних дела, односно неовлашћени промет опојних дрога.

Супротно изнетим жалбеним наводима првостепена пресуда не садржи битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 1 Законика о кривичном поступку, односно да се пресуда заснива на доказима на којима се по одредбама ЗКП-а не може заснивати.

У том смислу неосновани су наводи жалбе браниоца окривљеног АА, којима се истиче да пресуда Окружног суда у Новом Саду К.72/09 којом је АА8 оглашен кривим и правноснажно осуђен, не може никако бити доказ на коме се може заснивати пресуда у овом кривичном поступку, јер лица која су овде окривљена нису учествовала у том поступку, а свакако су били доступни поступајућем суду, па није јасно зашто су се водили одвојени поступци. Ово стога што наведена пресуда није једини доказ на коме се првостепена пресуда заснива, већ је чињенично стање утврђено и пресуда заснована и на осталим изведеним доказима, због чега су супротни жалбени наводи оцењени као неосновани.

Неосновани су жалбени наводи браниоца окривљеног АА и браниоца окривљеног АА1, којима се истиче да је требало из списа предмета издвојити транскрипте снимљених телефонских разговора који су вођени са територије Црне Горе са картицом црногорског мобилног оператера, имајући у виду да су радње снимања телефонских разговора вршене над лицем које је страни држављанин, на територији стране земље и за број телефона стране телекомуникационе компаније. Ово стога што из исказа стручног лица ВВ2, који је запослен у Управи криминалистичке полиције - Служби за специјалне истражне методе и то у Одељењу за електронски надзор, произилази да се мере надзора успостављају и спроводе искључиво на основу наредбе суда са могућношћу предузимања истих на целокупној територији Републике Србије и то за сваки разговор над лицем које у том случају постаје тзв. “мета”, а као резултат сваког појединачно снимљеног разговора добија се листинг, док су техничке могућности такве да се мера надзора спроводи само над лицима тзв. “метама” на територији Републике Србије и у том смислу лице над којим се мера спроводи физички мора да се налази на територији Републике Србије, а ако се такво лице и његов саговорник налазе ван територије Републике Србије тада не постоји било каква могућност да МУП РС пресретне такву телефонску комуникацију, те је стручно лице објаснило и да су техничке могућности такве да се мера надзора може спроводити и када се особа, која користи страни број, налази на територији Републике Србије, под условом да је укључен роминг за поменути број иностраног оператера телефоније. Такође, постоје могућности да се мера надзора предузима и спроводи уколико се лице, над којим се мера спроводи, налази на територији неке друге државе, а саговорник у комуникацији се налази на територији Републике Србије, тако да се надзор над лицима који су страни држављани и имају телефонски број страног оператера, може вршити само онда када се та лица налазе на територији Републике Србије, а исто тако мера надзора се може спроводити и у ситуацији када се одређена особа налази у пограничном појасу, јер тада та особа може бити у мрежи страног оператера, али може бити и у оквиру домаће базне станице, па је првостепени суд правилно прихватио исказ овог стручног лица, обзиром да је на јасан и прецизан начин објаснио поступак и техничке могућности за снимање телефонских разговора. С тим у вези правилно је првостепени суд одбио предлог да се прибави извештај у којим базним станицама мобилног оператера се налазио окривљени АА у време обављања телефонских разговора, обзиром на горе наведен исказ и објашњење стручног лица, из кога произилази да не постоје техничке могућности извршења мере надзора над лицем које је страни држављанин и које користи број иностраног оператера мобилне телефоније, уколико се то лице не налази на територији Републике Србије, а прибављање извештаја о базним станицама утицало би на дужину и трајање кривичног поступка.

По оцени Апелационог суда у Београду, правилно је првостепени суд одбио предлог бранилаца окривљених АА и АА1 да се из списа предмета изузму транскрпти телефонских разговора окривљеног АА, имајући у виду из списа предмета произилази да су наредбе за спровођење надзора и снимање телефонских и других разговора или комуникација другим техничким средствима и оптичка снимања у односу на окривљеног АА у свему донете у складу са одредбом члана 232 Законика о кривичном поступку, који је важио у време предузимања ове радње, обзиром да је овлашћени истражни судија на предлог овлашћеног јавног тужиоца донео наредбе да се изврши надзор и снимање телефонских и других разговора или комуникација другим техничким средствима и оптичка снимања за окривљеног АА, те је утврђено да су наредбе граматички исправне и састављене на начин који је прописан законом, као и да садрже све неопходне елементе у смислу података о лицу против којег се мера примењује, основима сумње, начину спровођења, обиму, као и трајању мере, због чега су супротни жалбени наводи браниоца окривљеног којима се истиче да се у том смислу пресуда заснива на доказима на којима се по закону не може заснивати оцењени као неосновани.

Даље, неосновани су жалбени наводи браниоца окривљеног АА4 којима се истиче да је првостепени суд учинио битну повреду одредаба кривичног поступка, обзиром да није издвојио из списа записник о саслушању осумњиченог АА4 у преткривичном поступку пред припадницима МУП-а РС дана 14.03.2009. године, јер му није предочено да све што буде изјавио може бити доказ против њега, већ је био поучен само о праву на браниоца, да није дужан да изнесе своју одбрану, нити да одговара на постављена питања, имајући у виду да из списа предмета, односно записника о саслушању осумњиченог АА4 дана 14.03.2009. године у службеним просторијама ПУ у Нишу произилази да је осумњичени АА4 саслушан у свему у складу са одредбама Законика о кривичном поступку, односно да је саслушан у присуству браниоца адвоката АБ7, да је поучен о својим правима, да је прочитао записник и на исти није имао примедби, те да су записник потписали осумњичени и бранилац, па су супротни жалбени наводи оцењени као неосновани.

По оцени овога суда правилно је првостепени суд одбио предлог браниоца окривљеног АА5 да се у својству сведока саслуша СС2, на околност да окривљени АА2 и АА3 нису деловали по налогу окривљеног АА5, као организатора криминалне групе, већ самостално, а на шта се у жалби овог браниоца указује, као и предлоге браниоца окривљеног АА да се саслушају као сведоци СС и СС1, као и друге предлоге за извођење појединих доказа, које је детаљно у образложењу пресуде навео првостепени суд на странама 102-107 образложења пресуде, а које доказе је одбио уз истовремену оцену да је чињенично стање на основу доказа који су изведени поуздано и потпуно утврђено, те овакву оцену првостепеног суда прихвата и овај суд, налазећи да би извођење ових доказа утицало на одуговлачење и даље пролонгирање поступка у овом кривичном предмету. При томе је првостепени суд у образложењу пресуде навео разлоге због којих је нашао да су одлучне чињенице које су од значаја за одлуку утврђене, а извођење оних доказа за које је нашао да нису од значаја је правилно одбио.

Наиме, предлози за извођење доказа подлежу оцени првостепеног суда у погледу њихове основаности, односно значаја за потпуно и правилно утврђење чињеница које су предмет доказивања, те у том циљу суд није обавезан да изведе све предложене доказе, због чега су супротни жалбени наводи бранилаца окривљених оцењени као неосновани.

Жалбени наводи браниоца окривљеног АА4 којима се истиче да није утврђено време извршења кривичног дела у побијаној пресуди оцењени су као неосновани, имајући у виду да је првостепени суд правилно прецизирао време извршења кривичног дела везано за предају опојне дроге окривљеном АА4, а које време је утврђено у току поступка, не прихватајући наводе оптужног акта да је период извршења радњи из јануара 2009. године, већ да су ове радње учињене током фебруара месеца 2009. године, с обзиром на доказе у списима предмета, па како се ради о ближем опредељењу везано за датум извршења кривичног дела, то тиме нису измењене битне чињенице везане за учиниоце кривичног дела.

По оцени овога суда неосновано се у жалбама истиче да је првостепени суд учинио битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП, указујући да је изрека пресуде неразумљива, противречна сама себи и датим разлозима, те да у пресуди нису дати разлози о одлучним чињеницама, а они који су дати су нејасни, те да о чињеницама које су предмет доказивања постоји знатна противречност између онога што се наводи у разлозима пресуде, о садржини исправа и записника о исказима датим у поступку и самих тих исправа и записника.

  Наиме, насупрот изнетим жалбеним наводима, првостепени суд је на основу изведених и савесно цењених свих доказа, ближе означених у образложењу побијане пресуде, а у склопу изнетих одбрана окривљених, правилно извео закључак о постојању чињеница, како оних које чине обележја кривичног дела у питању, тако и чињеница и околности које се тичу субјективног односа окривљених према учињеним кривичним делима. Такође, изрека пресуде је јасна и разумљива и садржи све оно што у смислу одредби ЗКП-а треба да садржи, док се увидом у списе предмета утврђује да не постоји знатна противречност између онога што се наводи у разлозима пресуде о садржини исправа и записника о исказима датим у поступку и самих тих исправа и записника, а у погледу свих оних околности које су релевантне за одлучивање у предметној кривично-правној ствари.

Надаље, по оцени Апелационог суда у Београду неосновани су наводи жалбе бранилаца окривљених АА7, АА2, АА4 којима се истиче да окривљени нису били припадници организоване криминалне групе, односно да се из побијане пресуде не може видети да су исти имали свест о деловању у оквиру организоване криминалне групе и да то није утврђено првостепеном пресудом, имајући у виду да је првостепени суд на јасан и аргументован начин објаснио да су се окривљени заједно удружили са означеним НН лицима у оквиру организоване криминалне групе, да врше кривична дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога, а о чему је првостепени суд дао детаљно и јасно образложење на страни 86 образложења пресуде, поређењем садржаја телефонских разговора који указују на учесталу комуникацију свих окривљених у спорном периоду, у којој су предмет разговора и НН лица, _, _, као и различите дестинације и то Франкфурт, Италија, са одбранама које су дали окривљени, те изјашњења окривљеног АА2 у погледу терминологије која је коришћена у комуникацији, изразе „амбалажа“ и „гајба“, што је све детаљно анализирао првостепени суд и правилно закључио да све ове чињенице јасно указују да су окривљени у спорном периоду врло били усмерени једни на друге, ланчано повезани у комуникацији, у циљу реализације продаје опојне дроге марихуане, која је искључива тема комуникације окривљених, са јасно подељеним улогама, те да је поменута организована криминална група деловала у међунароним размерама на територији Републике Србије и Црне Горе ради стицања финансијске добити, противправне имовинске користи и да је делатност исте планирана у дужем периоду. У том смислу правилно је првостепени суд утврдио да су окривљени АА и АА5 били организатори криминалне групе, те да је окривљени АА као организатор неовлашћено набављао од НН _ из Албаније опојну дрогу марихуану, која је илегалним каналима допремана на територију Републике Црне Горе, где ју је он лично преузимао или на територију Републике Србије, где ју је преузимао окривљени АА5, те су је по међусобном договору обојица даље дистрибуирали ради даље продаје, како на територији Републике Србије, тако и у земљама Западне Европе, уз ангажовање осталих припадника организоване криминалне групе, у којој је сваки припадник имао унапред одређен задатак и улогу, а што је првостепени суд утврдио на основу телефонске комуникације окривљеног АА са окривљеним АА5 и АА2, те на основу интензивне телефонске комуникације окривљеног АА5 са окривљенима АА3, АА2 и АА6, те са окривљеним АА4 и АА7, како је то детаљно и јасно образложио, а што је као правилно прихватио и овај суд, због чега су супротни жалбени наводи којима се истиче да се из побијане пресуде не може видети да се ради о организованој криминалној групи оцењени као неосновани.

Да су окривљени поступали са диреткним умишљајем првостепени суд је правилно закључио ценећи одбране окривљених, те у склопу садржине прислушкиваних телефонских разговора у којима је приметно коришћење шифрираних термина и појмова, посебно анализирајући изјашњења окривљених у погледу изведених телефонских разговора, на основу чега се може закључити да је предмет комуникације између окривљених у разговорима опојна дрога марихуана. У том смислу жалбени наводи везани за негирање међусобних контаката и познанстава оцењени су као неосновани, обзиром да је, по правилној оцени првостепеног суда, на основу свих околности, начина извршења појединачних радњи, окривљенима морало бити јасно да се све активности везане за опојну дрогу марихуану у конкретном случају могу извршити само у оквиру деловања већег броја људи, у оквиру постојеће организоване криминалне групе и то ако свако од чланова те групе предузима у низу одређене и потребне радње које су неопходне у циљу постизања коначног циља, па је правилно закључио првостепени суд да су окривљени морали знати да је у целокупном ланцу деловања неко морао да набави опојну дрогу, а потом и обезбеди њен транзит од места набављања до територије Србије, смештај исте и њен даљи транспорт ради продаје, па сама чињеница да се баш сви окривљени међусобно нису познавали, што се истиче у жалбама бранилаца окривљених, није од посебног утицаја, како је то правилно закључио и првостепени суд, а посебно што и сам начин извшрења кривичног дела од стране окривљених указује да је поступање истих било последица добро осмишљеног плана, који су реализовали и контролисали окривљени АА и АА5, за које је утврђено да су деловали као организатори ове криминалне групе.

Наводи жалбе браниоца окривљеног АА6 и АА7 којима се истиче да исти немају надимак који се помиње у образложењу побијане пресуде су неосновани, имајући у виду да је суд на несумњив начин утврдио идентитет ових лица, а како је то јасно и детаљно образложено у побијаној пресуду, те је тачно определио о којим окривљенима се ради и улогу сваког окривљеног у оквиру групе, због чега су супротни жалбени наводи оцењени као неосновани.

Иначе, осим наведеног, жалбама се у суштини побија првостепена пресуда због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, указивањем на погрешну оцену доказа, посебно се указује на налаз и мишљење судског вештака др ВВ, па се истиче да се на основу снимљених телефонских разговора не може закључити да су окривљени извршили кривично дело за које су оглашени кривим, као и да је чињенично стање погрешно утврђено, обзиром да нема материјалних доказа на основу којих је могло да се утврди чињенично стање, већ се побијана пресуда заснива искључиво на исказима окривљених и прислушкиваним разговорима, те да није доказано да су окривљени извршили кривична дела за која су оглашени кривим првостепеном пресудом. Жалбом браниоца окривљеног АА1 и његовог браниоца истиче се и да је суд погрешно утврдио чињенично стање у односу на кривично дело за које је окривљени АА1 оглашен кривим у ставу 2 изреке побијане пресуде, обзиром на одбрану окривљеног и исказ сведока СС3, јер током доказног поступка није утврђено у којој од две собе на спрату је пронађена муниција, посебно јер је првостепени суд одбио предлог одбране за извођење доказа саслушањем радника полиције који су пронашли муницију.

Изнете жалбене наводе овај суд оцењује као неосноване, јер је првостепени суд на основу изведених и правилно оцењених свих доказа, које је ценио како појединачно, тако и у међусобној повезаности, а у склопу изнетих одбрана окривљених, правилно и у потпуности утврдио чињенично стање из изреке побијане пресуде.

Наиме, наводи жалбе којима се истиче да није правилно утврђено чињенично стање на основу прислушкиваних телефонских разговора, оцењени су као неосновани, имајући у виду да је првостепени суд правилно утврдио да су се телефонски разговори водили у периоду од 06.10.2008. године до 14.03.2009. године, те су утврђене комуникације појединих окривљених. На основу признања окривљених АА, АА5, АА1, АА6, АА2, АА3 и АА4, те преслушавањем снимљених телефонских разговора, који су у спорном периоду водили окривљени, а који су снимљени по наредбама истражног судије Окружног суда у Новом Саду, као и из транскрипата тих разговора, листинга долазно – одлазног саобраћаја, као и на основу налаза и мишљења судског вештака из области информационих технологија, форензичког експерта др ВВ, утврђено је да је окривљени АА остваривао телефонску комуникацију са окривљенима АА5, АА1 и АА2, као и са лицем АА8, те да је окривљени АА5 остваривао телефонску комуникацију са окривљенима АА, АА6, АА2, АА3, АА4 и АА7, а да је окривљени АА1 имао телефонску комуникацију са окривљеним АА, да је окривљени АА6 имао телефонску комуникацију са окривљеним АА5, а окривљени АА3 телефонску комуникацију са окривљенима АА, АА5, АА3, те да је окривљени АА3 имао телефонску комуникацију са окривљенима АА5, АА2 и АА7, а да је окривљени АА4 имао остварену телефонску комуникацију са окривљеним АА5, те да је окривљени АА7 телефонску комуникацију остваривао са окривљенима АА5 и АА3. Такође, правилно је првостепени суд утврдио да су окривљени АА и АА5 у периоду од новембра месеца 2008. године, до прве половине фебруара 2009. године имали интензивну телефонску комуникацију, као и да је окривљени АА у току децембра месеца 2008. године у више наврата остваривао телефонску комуникацију са окривљеним АА1, да је окривљени АА5 у више наврата остваривао телефонску комуникацију у време извршења кривичног дела са окривљенима АА3, АА2, АА6, АА4 и АА7, а да је окривљени АА6 имао интензивну телефонску комуникацију са окривљеним АА5 у периоду 10.03. до 14.03.2009. године, да је окривљени АА2 у више наврата имао комуникацију са окривљеним АА5, у временском периоду који је означен као период извршења кривичног дела, што важи и за окривљеног АА3, који је поред тога и више пута телефонским путем комуницирао са окривљеним АА7, а у више наврата забележена и телефонска комуникација окривљеног АА4 са окривљеним АА5, као и окривљеног АА7 са окривљенима АА5 и АА3.

По оцени овог суда, неосновани су наводи жалбе којима се оспорава налаз и мишљење вештака у вези са анализом гласа АА, имајући у виду да је из налаза и мишљења вештака проф.др ВВ о вештачењу гласова окривљених АА7, АА5, АА, АА2 и АА3 произилази да је вештачење било засновано на поређењу неспорног гласа окривљене особе са гласовима на спорним снимцима, при чему је анализа обухватала акустичну анализу, рачунарску анализу, фонетско-лингвистичку анализу, акустичко-фонетску анализу за сваког окривљеног понаособ, а при томе је свака анализа гласа била предмет веродостојне оцене вештака, који је користио проширену скалу вербалних оцена дефинисану од стране међународне асоцијације-ИАИ, па је вештак утврдио да постоје сличности у упоредним гласовима у пет нивоа, након чега је дато мишљење за сваког од окривљених понаособ. Тако је утврђено да у сличности неспорног гласа окривљених АА5 и АА7, са свим спорним гласовима, постоји висок степен вероватноће, да постоји висок и врло висок степен вероватноће неспорног гласа АА2 са спорним гласовима, да постоји висок и значајан степен вероватноће неспорног гласа АА3 са свим спорним гласовима, као и да постоји сличност и да се не може искључити неспоран глас окривљеног АА са спорним гласом, с тим што је у односу на АА приликом акустичне анализе утврђено да постоји висок степен вероватноће сличности између ова два гласа, односно да спорни глас припада АА. Наиме, у односу на телефонски разговор који је према транскрипту вођен између окривљеног АА5 и окривљеног АА2 дана 17.02.2009. године у 16:20:01 часова, правилно је првостепени суд закључио да на основу акустичне анализе произилази да постоји висок степен вероватноће сличности и да спорни глас припада гласу окривљеног АА, а да је на основу акустичко-фонетске анализе спорног гласа окривљеног АА из дела поменутог разговора, са неспорним гласом окривљеног АА показан висок степен вероватноће да је иста особа изговорила како неспорни, тако и спорни узорак говора, из чега је правилно првостепени суд закључио да се окривљени АА појављује као један од саговорника, а окривљени АА2 као други. Како из налаза и мишљења вештака произилази да је вештачење обухватало све наведене анализе, те је првостепени суд детаљно ценио и образлагао исте, то су наводи жалбе којима се оспорава налаз и мишљење вештака оцењени као неосновани, посебно што ово није једини доказ на основу којег је утврђено чињенично стање.

Правилно је првостепени суд утврдио чињенично стање у односу на радње окривљених везане за децембар месец 2008. године, везано за окривљене АА и АА1, укључујући и то да је окривљени АА1 по налогу окривљеног АА ангажовао АА8, а што браниоци окривљених оспоравају у својим жалбама, на основу садржине телефонских разговора које је детаљно образложио суд на странама 53-57 образложења пресуде, те увида у правноснажну пресуду Окружног суда у Новом Саду К.бр. 72/09 од 25.08.2009. године, а не прихвативши исказ сведока АА8, обзиром да је у супротности са изведеним доказима, неуверљив и контрадикторан. Повезивањем телефонских разговора, посебно из разговора од 26.12.2008. године да је “АА1 друг" тамо "доле”, разговор од 27.12.2008. године да је “онај остао без горива негде на излазу из Подгорице”, “да је онај пет тона натоварио на камион и да није више могао да напуни”, разговора од 28.12.2008. године да је “онај заливадио код Новог Сада”, разговора од 29.12.2008. године да је “код тога било пет јелки”, “шта је тај магарац тамо направио” и “то онај из Челарева”, “да морају мало стати на лопту”, па имајући у виду чињеницу да је АА8 28.12.2008. године у Новом Саду заустављен са близу 5 килограма опојне дроге марихуане, те да из садржине разговора између окривљеног АА и сведока АА8 од 21.12.2008. године у 13:10:45 часова, произилази да АА8 добро зна са ким разговора, обраћајући се саговорнику речима “где си друже”, као и чињеницу да су изјашњења АА8 и окривљеног АА дијаметрално различити у погледу садржине тог разговора, обзиром да сведок АА8 објашњава да је тема разговора договор око превоза креча, а окривљени АА да је тема разговора возило које му је било у квару, о чему сведок даје појашњење да о томе ништа не зна, то је на основу свега наведеног правилно закључио првостепени суд да је децембра месеца 2008. године окривљени АА1 по налогу окривљеног АА ангажовао АА8 да својим путничким возилом са територије Црне Горе на територију Републике Србије превезе већ означену количину опојне дроге марихуане ради даље продаје. У том смислу правилно првостепени суд није прихватио одбрану окривљеног АА1 и окривљеног АА, обзиром да су ове одбране неуверљиве и супротне осталим изведеним доказима.

По оцени овога суда, чињенично стање у односу на догађај из децембра месеца 2008. године, да је окривљени АА5 у договору са окривљеним АА представљајући се као АА5А ангажовао окривљеног АА2 и окривљеног АА3, који су од њега преузели опојну дрогу марихуану, пренели је до села _, где су је скривали и препакивали у мање пакете, те по налогу окривљеног АА5, исту предавали припадницима организоване криминалне групе ради даље продаје, правилно је суд утврдио на основу одбрана окривљених АА3 и АА2, потврда о одузетим предметима, криминалистичко-техничке документације, налаза и мишљења вештака, на основу садржине снимљених телефонских разговора, те изјашњења окривљених АА3 и АА2 у вези тих истих телефонских разговора, а што је детаљно и јасно образложио суд на странама 60-65 образложења побијане пресуде. При томе је на детаљан и јасан начин образложио одбране окривљених АА2 и АА3, које је прихватио, осим у делу у коме су навели да опојну дрогу нису препакивали у мање пакете, као и да исту нису предавали другим припадницима криминалне групе ради даље продаје, обзиром да су овакве одбране супротне осталим изведеним доказима у виду преслушаних телефонских разговора, из чије садржине је утврђено да су поменути окривљени предузимали радње препакивања опојне дроге марихуане у мање пакете, као и радње предаје опојне дроге другим припадницима организоване криминалне групе у циљу даље продаје, како је то детаљно и јасно образложио првостепени суд. Првостепени суд је у том смислу правилно на основу садржине телефонских разговора утврдио да је “газда" окривљени АА, повезујући то са чињеницом да окривљени АА2 и АА3 по сопственој изјави имају место пребивалишта у Сврљигу, па с обзиром на изјашњење окривљеног АА2 да се у разговору од 17.02.2009. године у 16:20:01 часова прича о "трави" и да појмови који се користе у истом разговору “фасцикла" и "гајба” уствари означавају паковања “траве”, те одбрану окривљеног АА2 у делу у коме је навео да је марихуана довежена до његове куће из Београда, по претходном договору са АА8, уз објашњење да под особом са именом АА8 мисли заправо на окривљеног АА5, а коју одбрану је суд прихватио, обзиром да је у сагласности са другим изведеним доказима, а окривљени је дао прихватљиве разлоге о различитости својих исказа у преткривичном поступку и на главном претресу, која одбрана је потврђена и одбраном окривљеног АА3, коју је суд прихватио обзиром да је дата прецизно и да је у сагласности са наводима одбране изнетих код припадника полиције, то је правилно првостепени суд закључио да је окривљени АА5 у договору са окривљеним АА, представљајући се као АА5А ангажовао окривљене АА2 и АА3, који су од окривљеног АА5 преузели опојну дрогу марихуану. У том смислу правилно првостепени суд није прихватио одбрану окривљеног АА5 у којој је негирао учешће у описаним радњама, обзиром да је иста супротна изведеним доказима, посебно одбранама окривљених АА2 и АА3 и прислушкиваним телефонским разговорима.

Да су окривљени АА2 и АА3 предали окривљеном АА4 четири пакета неутврђене количине марихуане, од укупне количине коју су поседовали и чували, а која им је претходно достављена од стране окривљеног АА5, фебруара месеца 2009. године, правилно је првостепени суд утврдио на основу одбрана окривљених АА3 и АА4, те на основу садржине телефонских разговора који су снимљени под шифром “Сима 1” и то дана 02.02.2009. године у 13:49:06 часова, између окривљених АА5 и АА3, у 19:47:33 часова између окривљеног АА5 и АА4, затим у 21:19:37 часова између окривљеног АА5 и АА4, као и дана 17.02.2009. године у 16:20:21 часова, у ком разговору у једном делу окривљени АА5 разговара са окривљеним АА2. Имајући у виду јасне и уверљиве разлоге првостепеног суда, то су неосновани наводи жалбе браниоца окривљеног АА4 којима се истиче да исти није признао извршење овог кривичног дела, обзиром да из његове одбране произилази да му је АА3 у сервис донео једну гуму, која је била одвојена од фелне, а коју гуму је у фелну сам убацио и све то заједно однео АА9 из Зајечара, рекавши му да ту гуму са фелном стави код неког његовог пријатеља АА10 у Франкфурт, при чему се претпоставља да се ради о марихуани, јер се у тој гуми налазила безбојна кеса од најлона и у више слојева је било увијено нешто што је њему личило на "траву".

Чињенично стање у односу на радњу из фебруара месеца 2009. године да су окривљени АА3 и АА2 у најмање два наврата окривљеном АА7 предали марихуану, коју су поседовали и чували, а претходно је набавили од стране окривљеног АА5, коју је он преузео ради даље продаје, првостепени суд је правилно утврдио на основу садржине телефонских разговора, те на основу криминалистичко-техничке документације, налаза и мишљења судског вештака др ВВ, како је правилно образложио на страни 67-72 образложења побијане пресуде.

Наводе жалбе браниоца окривљеног АА7, којима се истиче да окривљени АА7 никога није познавао, изузев ААА3, те да исти није извршио кривично дело за које је осуђен, обзиром да за исто нема доказа, овај суд је оценио као неосноване, имајући у виду да из налаза и мишљења судског вештака проф.др ВВ, који се налази у списима предмета, суд је правилно утврдио да су у разговору од 04.02.2009. године у 13:02:01 часова, саговорници окривљени АА5 и АА7, да су у разговору од 04.02.2009. године у 13:42:40 часова, саговорници окривљени АА5 и АА2, те да су у разговору од 04.02.2009. године у 14:03:10 часова, саговорници окривљени АА5 и АА3, те су у разговору од 05.02.2009. године у 17:15:01 часова и у разговору од 07.02.2009. године у 17:24:29 часова саговорници окривљени АА5 и АА7, а у разговорима од 04.03.2009. године у 15:30:18 часова, 06.03.2009. године у 19:59:36 часова и 12.03.2009. године у 15:20:28 часова окривљени АА3 и АА7. Стога су неосновани наводи жалбе браниоца окривљеног АА7 да се не ради о његовом гласу у телефонским разговорима. Из наведених телефонских разговора и навода одбране окривљеног АА3, правилно је првостепени суд утврдио да је особа која се помиње као "Дуле" у разговорима, АА7, а суд је повезивањем разговора такође утврдио да се у комуникацији између окривљених надимак "Дебели", такође односи на окривљеног АА7, па је суд узео у обзир да је окривљени АА7 приликом давања личних података на главном претресу дана 01.07.2010. године навео да му је надимак "аа7", а и окривљени АА2 је у истражном поступку навео да је надимак АА7 "аа7", као и да окривљени АА3 познаје окривљеног АА7 са надимком "аа7", па је правилно првостепени суд из телефонских разговора које је навео на страни 70 образложења побијане пресуде закључио да се разговори односе на предају опојне дроге окривљеном АА7 од стране окривљених АА2 и АА3 у два наврата од по један килограм.

Што се тиче радњи које су везане за дан 11.03.2009. године и 13.03.2009. године, првостепени суд је правилно утврдио чињенично стање на основу садржине телефонских разговора, одбране окривљеног АА5, окривљеног АА6, потврде о привремено одузетим предметима од окривљеног АА6, налаза и мишљења вештака-дипломираног биолога ВВ1 и допуне вештачења, као и на основу одбрана изнетих у погледу ових догађаја од стране окривљених АА3 и АА2. Наводе одбране окривљеног АА5 и окривљеног АА6, суд је посебно ценио и анализирао на страни 75 образложења побијане пресуде, као и одбране окривљених АА2 и АА3, па је повезао телефонске разговоре у којима се у комуникацији између окривљеног користе термини попут "ролне", "пет капута", "пет котура", "јабуке", па имајући у виду изјашњење окривљеног АА2 да термини потпут "јабуке" и "пет ролни" означавају опојну дрогу марихуану, суд је правилно утврдио да је у разговорима предмет комуникације између окривљених опојна дрога марихуана, па посебно имајући у виду потврде о привремено одузетим предметима, да је од окривљеног АА6 одузето 53 пакета облепљена селотејп траком у којима се налазила НН биљка укупне бруто масе 28.920 грама, при чему су се пакети налазили у три картонске кутије, које су биле смештене у предњем товарном делу приколице камиона, којим је окривљени АА6 управљао, а на основу вештачења је утврђено да сасушена биљна материја зелене боје, која би била упакована у 53 пакета различите величине, представља делове биљке конопље, cannabis sativa, а квалитативном анализом у достављеној материји зелене боје доказано је присуство психоактивног тетрахидроканабинола (ТХЦ).

Наводи жалбе браниоца окривљеног АА6 којима се истиче да није јасно на основу чега је првостепени суд закључио да је окривљени АА6 знао да превози опојну дрогу, овај суд оценио као неосноване, обзиром на прислушкиване телефонских разговора окривљеног АА5 и АА6 од 03.02.2009. године у 20:44:18 часова, затим од 11.03.2009. године у 18:47:44 часова, разговора од 11.03.2009 године у 19:21:55 часова, разговора од 12.03. 2009. године у 09:46:48 часова које је суд навео на страни 78 пресуде. На основу оваквих разговора, из којих се види да окривљени АА6 у разговору од 03.02.2009. године одговара на питање окривљеног АА5 “Оћемо оно, оно раније, што је било за твоју релацију" потврдно, без даљих питања окривљеном Гојкову шта је то што треба да се ради, знајући о чему се конкретно ради, затим да окривљени АА6 у разговору од 11.03.2009. године у 18:47:44 часова пристаје да од "другара преузме робу", али да то не жели да учини испред своје куће, већ негде другде и то доле, испред Сврљига, затим да у разговору од 11.03.2009. године у 19:21:55 часова окривљени АА5 обавештава окривљеног АА3 да је звао “аа” и да је “аа” кући, али да му је у разговору рекао да не би желео да га виде и да га неки одатле знају, те да се боји, као и да у разговору од 12.03.2009. године у 09:46:48 часова окривљени АА5 даје инструкцију окривљеном АА6 у погледу “пет капута", да их "стави" и "спакује" у једну крупнију амбалажу, то је правилан закључак првостепеног суда да је окривљени АА6 знао да је предмет његовог превоза била опојна дрога марихуана, која је била спакована у три кутије и смештена у камион ради превоза у Италију, због чега су жалбени наводи оцењени као неосновани.

Чињенично стање везано за радњу од 14.03.2009. године правилно је првостепени суд утврдио на основу одбране окривљених АА2 и АА3, те потврда о привремено одузетим предметима, налаза и мишљења вештака дипломираног хемичара ВВ3 од 24.03.2009. године и на основу више снимљених телефонских разговора у којима су обављали комуникацију окривљени АА5, са једне стране и окривљени АА3 и АА2, са друге стране, а што је детаљно и јасно образложио првостепени суд на странама 79 до 81 образложења побијане пресуде.

Наводи жалбе браниоца окривљеног АА1, којима се оспорава чињенично стање везано за кривично дело за које је окривљени АА1 оглашен кривим у ставу 2 изреке побијане пресуде, овај суд је оценио као неосноване. Ово стога што је окривљени признао да је његово место боравишта у _, улица _, на којој адреси живи, те је признао да је потписао потврду о одузетим предметима, која се односи на метке који су одузети, а што је утврђено и читањем две од укупно пет потврда о привремено одузетим предметима од окривљеног АА1, које су сачињене дана 14.03.2009. године, из којих произилази да је од окривљеног АА1 одузет један пиштољски метак калибра 7,65 мм, један пушчани метак калибра 7,9 мм, као и 32 пиштољска метка калибра 7,62 мм, уз назнаку у потврди да су наведена три предмета пронађена у спаваћој соби на спрату куће, коју користи окривљени АА1, па с обзиром на вештачење од стране Управе криминалистичке полиције, Национални криминалистичко технички центар, Одсек у Новом Саду, те налаза и мишљења сталног судског вештака балистичара ВВ4 од 25.03.2009. године, те исказа сведока СС3. Наиме, суд је прихватио део исказа овог сведока, док део исказа да је критичном приликом од њега одузета муниција која је пронађена у спаваћој соби у оквиру његове куће и то спаваћој соби која се налази у његовом делу, а не у делу куће коју користи окривљени АА1, односно да је поменута муниција пронађена искључиво у његовој спаваћој соби и нигде више, суд није прихватио, налазећи да је овај део исказа супротан осталим изведеним доказима и очигледно пристрасан, те је дат у циљу избегавања кривичне одговорности окривљеног АА1, јер из потврде о привремено одузетим предметима произилази да су меци одузети од окривљеног АА1 у спаваћој соби на спрату куће коју користи окривљени АА1, а посебно јер је сведок СС3 потврдио да окривљени АА1 ради живота користи спаваћу собу на спрату куће, због чега није прихваћена ни одбрана окривљеног АА1, па су жалбени наводи оцењени као неосновани.

Дакле, имајући у виду напред наведено, по оцени овога суда, првостепени суд је правилно и у потпуности утврдио чињенично стање, па су супротни жалбени наводи окривљених и бранилаца окривљених оцењени као неосновани и у жалбама се у суштини само даје другачија оцена изведених доказа од оне коју је дао првостепени суд, а који су и по оцени овога суда правилно цењени, како је то напред наведено.

Овај суд је ценио и остале жалбене наводе, али је нашао да се истима не доводи у сумњу правилност и потпуност утврђеног чињеничног стања.

На правилно и у потпуности утврђено чињенично стање првостепени суд је правилно применио кривични закон када је нашао да се у радњама окривљених АА, АА5, АА1, АА6, АА2, АА3, АА4 и АА7 које су описане у ставу 1 изреке пресуде, стичу сва законска обележја кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ, а у радњама окривљеног АА1 које су описане у ставу 2 изреке пресуде сва законска обележја кривичног дела недозвољеног држања оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 КЗ, за које их је и огласио кривим, па се изјављеним жалбама неосновано побија првостепена пресуда и због повреде кривичног закона.

Наиме, неосновани су наводи жалбе Тужиоца за организовани криминал, да је првостепени суд повредио кривични закон у корист окривљених, те да их није огласио кривим и то окривљеног АА и АА5 за кривично дело злочиначког удруживања из члана 346 став 1 КЗ, а окривљене АА1, АА2, АА3, АА4, АА6 и АА7 за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ. Ово стога што је првостепени суд изнео јасне, уверљиве и логичне разлоге да кривично дело из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ конзумира, као теже, кривично дело из члана 346 став 1 КЗ, односно кривично дело из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ, Наиме, и по оцени овога суда, ради се о привидном стицају по односу специјалитета, где је кривично дело из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ специјално у односу на кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 КЗ, посебно имајући у виду све изведене доказе на основу којих је несумњиво утврђено да су се окривљени заправо и удружили, заједно са још више НН лица, искључиво за вршење ових кривичних дела, тј. неовлашћени промет опојних дрога, при чему им оптужним актом и није стављено на терет да су се удружили за вршење и неких других кривичних дела, а како је то већ наведено у делу који се односи на битне повреде одредаба кривичног поступка. Стога су жалбени наводи Тужиоца за организовани криминал оцењени као неосновани. При томе је правилно првостепени суд утврдио да је од времена извршења кривичног дела дошло до промене Кривичног законика, али је на окривљене применио одредбе Кривичног законика, који је важио у време извршења кривичног дела, обзиром да је он блажи за окривљене у односу на одредбе важећег Кривичног законика, сходно одредби члана 5 КЗ.

Испитујући првостепену пресуду у делу одлуке о казни, а поводом изјављених жалби Тужиоца за организовани криминал, окривљених и њихових бранилаца, овај суд налази да су жалбе неосноване.

Наиме, првостепени суд је приликом одлучивања о избору врсте и висине кривичних санкција, које ће изрећи окривљенима, имао у виду све околности из члана 54 КЗ, које су од утицаја да кривична санкција буде правилно одабрана и њена висина правилно одмерена. Од олакшавајућих околности на страни окривљеног АА, првостепени суд је ценио чињеницу да је окривљени породичан човек и отац троје деце, од којих је једно пунолетно, а као отежавајућу околност узео је у обзир чињеницу да је окривљени АА имао значајнију улогу у организовању извршења кривичног дела за које је оглашен кривим, посматрано у односу на остале окривљене, као и да је према извештају из Казнене евиденције исти раније осуђиван и за истоврсно кривично дело. У односу на окривљеног АА5, првостепени суд је као олакшавајућу околност узео у обзир чињеницу да је исти породичан човек, отац двоје малолетне деце, а као отежавајућу околност ценио је чињеницу да је окривљени у време извршења кривичног дела био запослен на месту полицијског службеника у оквиру МУП-а РС, чија улога је да предузимају радње управо у циљу спречавања извршења кривичних дела и откривања њихових починилаца, а као отежавајућу околност ценио је и то да је окривљени такође имао значајнију улогу у организовању извршења кривичног дела за које је оглашен кривим у односу на друге окривљене. Као олакшавајуће околности на страни окривљеног АА1 првостепени суд је ценио чињеницу да је окривљени породичан човек, отац двоје малолетне деце, да је исти имао мање значајну улогу и мали број радњи у извршењу кривичног дела за које је оглашен кривим, којим околностима је дао значај особито олакшавајућих околности, те је применио одредбе члана 56 и 57 КЗ о ублажавању казне, док је као отежавајућу околност ценио чињеницу да је окривљени раније осуђиван, али не за истоврсно кривично дело. Првостепени суд је у односу на окривљеног АА6 као олакшавајућу околност узео у обзир чињеницу да је исти неосуђиван, да је породичан човек, отац четворо пунолетне деце, а отежавајућих околности на страни окривљеног није нашао, па је, с обзиром на околност лоших породичних прилика за овог окривљеног, које се огледају у здравственом стању окривљеног и чињеници да је отац четворо деце, од којих се двоје деце налазе у тешком здравственом стању, наведеним олакшавајућим околностима дао значај нарочито олакшавајућих околности, те применио одредбе члана 56 и 57 КЗ о ублажавању казне и на овог окривљеног. У односу на окривљеног АА2 као олакшавајућу околност првостепени суд је ценио чињеницу да исти раније није осуђиван, да је породичан човек, да је делимично признао извршење кривичног дела, те је овим околностима дао значај особито олакшавајућих околности, које оправдавају ублажавање казне у смислу одредбе члана 56 и 57 КЗ, а отежавајуће околности на страни окривљеног није нашао, док је окривљеном АА3 као олакшавајућу околност ценио чињеницу да је исти породичан човек, отац двоје малолетне деце, а као отежавајућу околност чињеницу да је раније осуђиван. У односу на окривљеног АА4 првостепени суд је као олакшавајућу околност ценио чињеницу да је исти породичан човек, отац двоје малолетне деце, да је делимично признао извршење кривичног дела, а притом је ценио и то да је улога овог окривљеног била објективно мања у односу на улогу осталих окривљених у извршењу кривичног дела за које су оглашени кривим, којој околности је дао значај нарочито олакшавајућих околности и применио одредбе члана 56 и 57 КЗ о ублажавању казне, а као отежавајућу околност за овог окривљеног ценио је чињеницу да је окривљени раније осуђиван, али не за истоврсна кривична дела. Као олакшавајућу околност у односу на окривљеног АА7, првостепени суд је ценио чињеницу да је исти отац једног малолетног детета, које је у обавези да издржава, у износу чија је висина утврђена на основу судске одлуке, а којој околности је дао значај нарочито олакшавајуће околности и применио одредбу о ублажавању казне из члана 56 и 57 КЗ, док је као отежавајућу околност узео у обзир чињеницу да је окривљени раније осуђиван.

Стога је првостепени суд, с обзиром на околности под којима су кривична дела извршена, јачину угрожавања заштићеног добра, мотиве и побуде којима су се окривљени руководили, правилно у односу на окривљене АА1, АА6, АА2, АА4 и АА7 применио одредбе члана 56 и 57 КЗ о ублажавању казне, како је горе наведено, те окривљеном АА1 утврдио појединачне казне за свако кривично дело и то за кривично дело из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ казну затвора у трајању од четири године и осам месеци, а за кривично дело из члана 348 став 1 КЗ казну затвора у трајању од шест месеци, па је окривљеног осудио на јединствену казну затвора у трајању од пет година. Окривљеног АА првостепени суд је правилно осудио на казну затвора у трајању од шест година, окривљеног АА5 на казну затвора у трајању од шест година, окривљеног АА6 на казну затвора у трајању од три године и осам месеци, окривљеног АА2 на казну затвора у трајању од четири године, окривљеног АА3 на казну затвора у трајању од пет година, окривљеног АА4 на казну затвора у трајању од четири године и шест месеци, а окривљеног АА7 на казну затвора у трајању од четири године и шест месеци, у које казне се окривљенима урачунава време које су провели у притвору, како је то ближе наведено у изреци првостепене пресуде.

По налажењу овог суда, овако одмереним казнама затвора, на које су окривљени осуђени, у потпуности ће се остварити сврха кажњавања прописана одредбом члана 42 КЗ и исте су у свему у складу са тежином учињених кривичних дела и степеном кривице окривљених као учинилаца, те насталим последицама.

Како је првостепени суд у образложењу пресуде за овакву своју одлуку дао јасне и уверљиве разлоге, које у свему као правилне прихвата и овај суд, то су жалбени наводи Тужиоца за организовани криминал, окривљеног АА1 и његовог браниоца, браниоца окривљеног АА, браниоца окривљеног АА6, окривљеног АА3 и његовог браниоца, окривљеног АА2 и његовог браниоца, браниоца окривљеног АА7, браниоца окривљеног АА5, окривљеног АА4 и његовог браниоца, одбијени као неосновани.

Жалбене наводе браниоца окривљеног АА, којима се истиче да се окривљени АА може сматрати неосуђиваним, с обзиром на то када и које су санкције изречене по ранијим осудама, те се истиче да је, поводом понављања кривичног поступка који се водио у одсуству окривљеног, пред Вишим судом у Подгорици под бројем К.бр.107/09 у ком је изречена осуђујућа пресуда АА, у поновљеном поступку АА изречена ослобађајућа пресуда, овај суд је оценио као неосноване. Ово стога што из извештаја из Казнене евиденције за окривљеног АА произилази да је исти осуђиван, а коју чињеницу је јасно и правилно првостепени суд узео као отежавајућу околност, и која указује на склоност окривљеног ка вршењу кривичних дела, при чему је без утицаја чињеница да ли је пресуда донета у поступку пред Вишим судом у Подгорици под бројем К.бр.107/09 стављена ван снаге, јер за сада нема доказа да је таква одлука правноснажно донета. Наводима жалбе браниоца окривљеног АА1 истиче се да је првостепени суд приликом утврђивања појединачних казни овом окривљеном применио одредбе о ублажавању казне из члана 56 и 57 КЗ, а након тога утврдио појединачне казне, тако што је казну због кривичног дела из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ ублажио испод законом предвиђеног минимума, а за кривично дело из члана 348 став 1 КЗ утврдио је казну затвора у трајању од шест месеци, која очито није ублажена. По оцени Апелационог суда у Београду, овакви жалбени наводи су неосновани, имајући у виду да је првостепени суд правилно на страни окривљеног АА1 узео у обзир олакшавајуће околности које су напред наведене и којима је дао значај нарочито олакшавајућих околности, те је применио одредбе о ублажавању казне, а при томе није од утицаја на другачију одлуку суда чињеница да је окривљеном ублажио казну испод законом прописаног минимума само за једно кривично дело за које је утврђена појединачна казна, обзиром да је изречена јединствена казна овом окривљеном сразмерна тежини извршених кривичних дела и степену кривице окривљеног као извршиоца, како је то горе наведено, па су у том смислу неосновани наводи жалбе браниоца окривљеног АА1.

Стога је, по закључку овог суда, правилна одлука првостепеног суда о кривичним санкцијама у односу на окривљене АА, АА5, АА1, АА6, АА2, АА3, АА4 и АА7, те жалбеним наводима иста није доведена у сумњу.

По оцени Апелационог суда у Београду, правилно је првостепени суд обавезао окривљене да у року од 15 дана по правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења плате трошкове кривичног поступка, а чију висину ће суд утврдити посебним решењем, обзиром да у тренутку пресуђења нису постојали прецизни подаци о свим трошковима, те да у року од 15 дана по правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења плате на име паушала износ од по 100.000,00 динара, имајући у виду дужину трајања и сложеност кривичног поступка, као и имовинске прилике окривљених, а све сходно одредби члана 261, 262 и 264 ЗКП-а, па су жалбе браниоца окривљених АА6 и АА7, адвоката АБ6 и у овом делу одбијене као неосноване, мада се у овим жалбама овај основ побијања првостепене пресуде не образлаже, већ је у истима само наведено да се првостепена пресуда побија и због одлуке о трошковима кривичног поступка.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 457 Законика о кривичном поступку, донета је одлука као у изреци ове пресуде.

Записничар       Председник већа-судија
Ирена Јушковић,      с.р. Зоран Савић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)