Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
28.01.2015.

Кж1 По1 24/14

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
ПОСЕБНО ОДЕЉЕЊЕ
Кж1 По1 24/14
Дана 28.01.2015. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија: Зорана Савића, председника већа, Вучка Мирчића, Милене Рашић, Мирјане Поповић и Душка Миленковића, председника суда, чланова већа, уз учешће судијског сарадника Вукашина Сарајлића, записничара, у кривичном предмету окривљеног АА и др, због кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 у вези става 2 Кривичног законика и др, одлучујући о жалбама Тужиоца за организовани криминал, окривљених АА, АА1, АА2, АА3 и њихових бранилаца и бранилаца окривљених АА4, АА5, АА6, покојног АА7, АА8, АА9, АА0, АА10, АА11, АА12, АА13 и АА14, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К-По1 - 21/12 од 31.03.2014. године, у јавној седници већа одржаној у смислу одредбе члана 448 ЗКП, дана 26-28.01.2015. године у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Горана Марјановића, окривљених АА0, АА1, АА13 и АА4, као и бранилаца окривљених адвоката АБ1, АБ, АБ2, АБ3, АБ4, АБ5, АБ6 и АБ7, једногласно је дана 28.01.2015. године, донео


П Р Е С У Д У

I
ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе Тужилаштва за организовани криминал, окривљеног АА и његових бранилаца адвоката АБ1 и АБ, као и адвоката АБ3, окривљеног АА1 и његовог браниоца адвоката АБ4, окривљеног АА2 и његовог браниоца адвоката АБ2, окривљеног АА3 и његовог браниоца адвоката АБ3, браниоца окривљених АА4, АА5 и АА6, адвоката АБ2, браниоца окривљеног АА8, адвоката АБ3, браниоца окривљеног АА9, адвоката АБ8, браниоца окривљеног АА10, адвоката АБ6, браниоца окривљених АА11 и АА12, адвоката АБ7, браниоца окривљеног АА13, адвоката АБ9 и браниоца окривљеног АА14, адвоката АБ0, па се пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К-По1 – 21/2012 од 31.03.2014. године ПОТВРЂУЈЕ у делу који се односи на ставове I, II и IV изреке првостепене пресуде (осуђујући део првостепене пресуде) и став VI изреке првостепене пресуде (ослобађајући део првостепене пресуде), као и у делу става V изреке првостепене пресуде у односу на окривљене АА13 и АА10.

II
УСВАЈА СЕ жалба браниоца окривљене АА0, адвоката АБ5, па се пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К-По1 – 21/12 од 31.03.2014. године, УКИДА у делу који се односи на окривљену АА0 и предмет се у том делу ВРАЋА првостепеном суду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

Првостепена пресуда, изјављене жалбе и изјашњење Тужилаштва за организовани криминал

Побијаном пресудом окривљени АА, АА8, АА14, АА2, АА11, АА4, АА5, АА6, АА12, АА16, АА1, АА7, АА3, АА9, АА10, АА13 и АА0 оглашени су кривим и то окривљени АА, АА8, АА14, АА2, АА11, АА4, АА5, АА12, АА1, АА7, АА4 и АА9 да су извршили кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 4 у вези става 1 КЗ, да је окривљени АА6 извршио кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога помагањем из члана 246 став 1 КЗ у вези члана 35 КЗ, да је окривљени АА16 извршио кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 КЗ, да је окривљени АА3 извршио кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 4 у вези става 1 КЗ и да су окривљени АА10, АА13 и АА0 као саизвршиоци извршили кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ у вези члана 33 КЗ, па је окривљеном АА3 за кривично дело из члана 246 став 4 у вези става 1 КЗ утврђена казна затвора у трајању од 10 година, а за кривично дело из члана 348 став 4 у вези става 1 КЗ утврђена му је казна затвора у трајању од 2 године и 4 месеца, па су окривљенима АА, АА8, АА7, АА3 и АА9 узете као утврђене раније изречене казне затвора и то окривљеном АА јединствена казна затвора у трајању од 1 године и 10 месеци, која му је изречена правноснажном пресудом Првог основног суда у Београду Кт.бр. 8424/12 од 22.02.2013. године, окривљеном АА8 казна затвора у трајању од 1 године и 8 месеци која му је изречена правноснажном пресудом Вишег суда у Београду К.бр. 3051/10 од 02.06.2011. године (ослобођен од извршења дела казне за трајању од 5 месеци), окривљеном АА7 казна затвора у трајању од 1 године која му је изречена правноснажном пресудом Првог основног суда у Београду К.бр. 2152/10 од 30.11.2012. године, а окривљеном АА3 казна затвора у трајању од 1 године и 6 месеци која му је изречена правноснажном пресудом Првог основног суда у Београду Кт.бр.20911/10 од 27.10.2011. године, окривљеном АА9 казна затвора у трајању од 8 месеци која му је изречена правноснажном пресудом Првог основног суда у Београду К.бр. 2323/12 од 28.10.2013. године, па су осуђени, и то окривљени АА на јединствену казну затвора у трајању од 13 година и 6 месеци, у коју казну му је урачунато време проведено у притвору од 12.12.2012. године, па надаље, окривљени АА8 на јединствену казну затвора у трајању од 12 година у коју казну му је урачунато време проведено у притвору од 17.11.2009. године до 01.04.2010. године, од 12.12.2012. године до 05.09.2013. године, као и време проведено на издржавању казне по правноснажној пресуди, окривљени АА14 на казну затвора у трајању од 7 година, окривљени АА2 на казну затвора у трајању од 8 година у коју казну му је урачунато време проведено у притвору од 06.10.2011. године до 26.12.2013, године, као и време проведено на мери забране напуштања стана од 26.12.2013. године до 31.03.2014. године, окривљени АА11 на казну затвора у трајању од 7 година у коју казну му је урачунато време проведено у притвору од 06.10.2011. године до 11.10.2013. године и време проведено на мери забране напуштања стана од 11.10.2013. године до 29.01.2014. године, окривљени АА4 на казну затвора у трајању од 7 година у коју казну му је урачунато време проведено у притвору од 06.10.2011. године до 28.02.2013. године, као и време проведено на мери забране напуштања стана од 18.03.2013. године до 10.07.2013. године, окривљени АА5 на казну затвора у трајању од 10 година у коју казну му је урачунато време проведено у притвору од 10.10.2011. године до 26.12.2013. године, као и време проведено на мери забране напуштања стана од 26.12.2013. године, па надаље, окривљени АА6 на казну затвора у трајању од 3 године у коју казну му је урачунато време проведено у притвору од 06.10.2011. године, до 28.02.2013. године и време проведено на мери забране напуштања стана од 18.03.2013. године до 10.07.2013. године, окривљени АА12 на казну затвора у трајању од 8 година у коју казну му је урачунато време проведено у притвору од 06.03.2013. године до 31.03.2014. године и окривљени АА16 на казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци у коју казну му је урачунато време проведено у притвору од 06.10.2011. године до 03.04.2013. године и на новчану казну у износу од 20.000 динара за коју је одређено да ју је окривљени дужан платити у року од 3 месеца од правноснажности пресуде, те да уколико не плати новчану казну у наведеном року иста ће се заменити казном затвора тако што ће се за сваких започетих 1000 динара новчане казне одредити један дан затвора, окривљени АА1 на казну затвора у трајању од 8 година у коју казну му је урачунато време проведено у притвору од 06.10.2011. године до 09.04.2013. године, као и време проведено на мери забране напуштања стана од 09.04.2013. године до 10.07.2013. године, окривљени АА7 на јединствену казну затвора у трајању од 10 година и 6 месеци у коју казну му је урачунато време проведено у притвору од 06.10.2011. године до 05.09.2013. године, време проведено на задржавању од 08.12.2014. године до 09.12.2014. године, као и време проведено на издржавању казне по правноснажној пресуди, окривљени АА3 на јединствену казну затвора у трајању од 13 година у коју казну му је урачунато време проведено у притвору од 06.12.2011. године до 11.10.2013. године, време проведено на задржавању од 19.03.2009. године до 20.03.2009. године као и време проведено на издржавању казне затвора по правноснажној пресуди, окривљени АА9 на јединствену казну затвора у трајању од 10 година и 6 месеци, у коју казну му је урачунато време проведено у притвору од 06.10.2011. године до 11.10.2013. године, и време проведено на мери забране напуштања стана од 11.10.2013. године до 13.11.2013. године, као и време проведено на издржавању казне по правноснажној пресуди, окривљени АА10 на казну затвора у трајању од 3 године и 6 месеци у коју казну му је урачунато време проведено у притвору од 06.10.2011. године до 05.09.2013. године, као и време проведено на мери забране напуштања стана од 05.09.2013. године до 29.01.2014. године, окривљени АА13 на казну затвора у трајању од 4 године у коју казну му је урачунато време проведено у притвору од 06.10.2011. године до 05.09.2013. године, као и време проведено на мери забране напуштања стана од 05.09.2013. године па надаље, и окривљена АА0 на казну затвора у трајању од 3 године у коју казну јој је урачунато време проведено у притвору од 06.10.2011. године до 09.04.2013. године, као и време проведено на мери забране на пуштања стана од 09.04.2013. године до 10.07.2013. године.

На основу члана 246 став 7 КЗ одузета је опојна дрога хероин у количинама од: 2.995,95 грама, 4,96 грама, 131,48 грама, 27,99 грама, 23,85 грама, 49,16 грама, 100,63 грама, 99,11 грама, 100,41 грама и 400,45 грама, као и 594,53 грама парацетамола, 60.771,49 грама смеше парацетамола и кофеина и 49,15 грама смеше кофеина, парацетамола и сахарозе, док је на основу одредбе члана 348 став 5 КЗ одузет пиштољ марке “Sigsauer” модел “Р 210”, калибра 9 мм, фабричког броја Р 54189 са припадајућим оквиром и пиштољ сиве боје са дрвеном дршком марке “Црвена застава”, модел 88, калибра 9х19 мм, фабричког броја 27548, као и муниција и то: 7 метака калибра 9х19 мм, по потврди од 06.12.2012. године. Изречена је и мера безбедности одузимања предмета ближе описана у изреци првостепене пресуде, а одузета је и имовинска корист прибављена кривичним делом и то од окривљеног АА новац у износу од 20.850 евра, од окривљеног АА2 новац у износу од 60 евра и 22.000 динара, од окривљеног АА5 новац у износу од 300 евра, од окривљеног АА1 новац у износу од 15 евра и 9.500 динара и од окривљеног АА10 новац у износу од 44.750 динара и 70 евра, при чему је и од окривљеног АА7 одузето 0,32 грама опојне дроге марихуане. Окривљенима АА9, АА11 и АА10 изречена је и мера безбедности обавезног лечења наркомана за коју је одређено да ће се извршити у Заводу за извршење казне или одговарајућој здравственој или другој специјализованој установи и да ће трајати док постоји потреба за лечењем, али не дуже од 3 године, те да ће се време проведено у Установи за лечење урачунати у казну затвора. Окривљени су обавезани да плате трошкове кривичног поступка, при чему је одлучено да ће о висини тих трошкова накнадно бити донето посебно решење.

Ставом VI изреке првостепене пресуде, на основу одредбе члана 423 став 1 тачка 2 ЗКП, окривљени АА19 и АА15 ослобођени су од оптужбе да су извршили кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 у вези става 4 у вези са ставом 2 КЗ и кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 4 у вези става 1 КЗ, као и да трошкови кривичног поступка у односу на ове окривљене падају на терет буџетских средстава.

Против наведене пресуде жалбе су изјавили:

- браниоци окривљеног АА, адвокати АБ1 и АБ, из свих законских разлога, са предлогом да другостепени суд укине побијану пресуду и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или да исту преиначи тако што ће окривљеног АА ослободити од оптужбе да је извршио кривично дело које му је стављено на терет,

- бранилац окривљених АА2, АА4, АА5, АА6 и АА7, адвокат АБ2, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и битне повреде одредаба кривичног поступка, са предлогом да другостепени суд укине побијану пресуду и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање или исту преиначи у смислу навода ове жалбе, тако што ће окривљене АА6 и АА4 ослободити од одговорности за кривично дело које им је стављено на терет, окривљеног АА2 ће огласити кривим за кривично дело из члана 246 став 3 КЗ, окривљеног АА5 огласити кривим за кривично дело из члана 246 став 1 КЗ, а окривљеног АА7 због извршења кривичног дела из члана 243 став 3 у вези става 1 КЗ и изрећи им блаже казне у висини законског минимума,

- бранилац окривљених АА, АА8 и АА3, адвокат АБ3, из свих законских разлога, са предлогом да другостепени суд укине побијану пресуду под тачком I изреке и предмет у том делу врати првостепеном суду на поновно суђење, да окривљеном АА меру притвора замени мером забране напуштања стана и да побијану пресуду под тачком IV преиначи тако што ће окривљеном АА3 изрећи казну затвора у краћем трајању,

- бранилац окривљеног АА9, адвокат АБ8, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да другостепени суд побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење,

- окривљени АА из свих законских разлога, са предлогом да другостепени суд изјављену жалбу усвоји,

- окривљени АА1, без навођења законског основа, са предлогом да другостепени суд укине првостепену пресуду и предмет врати на поновно одлучивање,

- бранилац окривљеног АА1, адвокат АБ4, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да другостепени суд преиначи побијану пресуду у односу на окривљеног АА1 тако што ће га ослободити од оптужбе или да исту укине и предмет врати првостепеном суду на поновни поступак,

- окривљени АА3, из свих законских разлога, са предлогом да другостепени суд потпуно или делимично укине побијану пресуду или је преиначи и у односу на њега донесе ослобађајућу одлуку за кривично дело из члана 246 став 4 у вези става 1 КЗ, а у делу првостепене пресуде у коме је оглашен кривим због извршења кривичног дела из члана 348 став 4 у вези става 1 КЗ остави му неизмењену казну,

- бранилац окривљене АА0, адвокат АБ5, из свих законских разлога, са предлогом да другостепени суд изјављену жалбу усвоји,

- бранилац окривљеног АА10, адвокат АБ6, због одлуке о казни, са предлогом да другостепени суд преиначи побијану пресуду и окривљеном АА10 изрекне блажу казну,

- бранилац окривљених АА11 и АА12, адвокат АБ7, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и битне повреде одредаба кривичног поступка, са предлогом да другостепени суд укине побијану пресуду и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање или исту преиначи у смислу навода из ове жалбе, тако што ће окривљене АА11 и АА12 огласити кривим за кривично дело из члана 246 став 1 КЗ и изрећи им блаже казне или казне у висини законског минимума за то дело,

- бранилац окривљеног АА13, адвокат АБ9, због одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да другостепени суд преиначи побијану пресуду тако што ће окривљеног АА13 блаже казнити,

- Тужилаштво за организовани криминал због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања у погледу одлуке из тачке VI изреке првостепене пресуде, као и због одлуке о кривичним санкцијама у односу на окривљене АА, АА8, АА14, АА2, АА11, АА5, АА12, АА1, АА7, АА3 и АА9, са предлогом да другостепени суд преиначи побијану пресуду у делу одлуке о кривичним санкцијама у односу на наведене окривљене тако што ће им изрећи казне затвора у дужем временском трајању, као и да исту преиначи у ослобађајућем делу тако што ће окривљене АА19 и АА15 огласити кривим и осудити их за кривично дело из члана 246 став 4 у вези става 1 КЗ или да побијану пресуду у ослобађајућем делу укине и предмет у том делу врати првостепеном суду на поновно суђење,

- бранилац окривљеног АА14, адвокат АБ0, из свих законских разлога, са предлогом да другостепени суд ослободи АА14 од оптужбе или побијану пресуду укине и предмет врати на поновно одлучивање, и

- окривљени АА2 из свих законских разлога, са предлогом да другостепени суд укине побијану пресуду у односу на њега или га огласи кривим за кривично дело из члана 246 став 1 КЗ и блаже га казни.

Браниоци окривљених АА15, АА14, АА, АА8, АА3 и АА19, адвокати АБ10, АБ0, АБ3 и АБ1 изјавили су одговоре на жалбу Тужилаштва за организовани криминал са предлозима да другостепени суд предметну жалбу одбије као неосновану и побијану пресуду потврди у ослобађајућем делу.

Тужилаштво за организовани криминал је у поднеску Ктж бр. 27/14 од 10.11.2014. године изнео мишљење да су наводи из жалби окривљених и њихових бранилаца неосновани, те да би њихове жалбе требало одбити, а да би жалбу Тужиоца за организовани криминал требало усвојити као основану.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је одржао седницу већа у смислу одредбе члана 448 ЗКП, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаном пресудом, изјављеним жалбама и одговорима на жалбу Тужилаштва за организовани криминал, те предлог Тужиоца за организовани криминал исказан у поднеску Ктж бр. 27/14 од 10.11.2014. године, и објашњења која су на седници већа дали заменик Тужиоца за организовани криминал, присутни окривљени и њихови браниоци поводом изјављених жалби и одговора на жалбу, након чега је испитао првостепену пресуду у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалбама, у смислу одредбе члана 451 ЗКП, па је, имајући у виду наведено, нашао:

Разлози за одбијање жалби којима се оспорава исказ окривљеног АА2 дат у полицији

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је најпре извршио анализу жалби окривљених АА, АА3, АА1, АА2 и њихових бранилаца и бранилаца окривљених АА14, АА8, АА12, АА5, АА4, АА11 и АА6 у делу којим се побија законитост исказа окривљеног АА2 датог у полицији.

Наиме, свим жалбеним наводима одбрана наведених окривљених првостепена пресуда се пре свега побија у делу који се односи на прихватање исказа окривљеног АА2 датог у полицији јер је наведени исказ, према мишљењу окривљених и њихових бранилаца, изнуђен силом, озбиљним претњама и изнуривањем окривљеног АА2 због чега се на таквом исказу не може заснивати судска одлука. Предметним жалбама се истиче да у прилог наведеном говори и чињеница да је истражни судија констатовао постојање повреда на окривљеном АА2 приликом његовог саслушања у истрази, као и медицинска документација из болнице Окружног затвора у Београду за окривљеног АА2.

Првостепени суд је, насупрот изнетим жалбеним наводима, изнео јасне и аргументоване разлоге због којих је прихватио исказ окривљеног АА2 дат на записнику у МУП-у дана 07.10.2011.године, при томе узимајући у обзир да је окривљени АА2 у истрази и на главном претресу у потпуности изменио свој претходно дат исказ у полицији, због чега је правилан став првостепеног суда да се кривица сваког од окривљених понаособ не може заснивати искључиво на исказу окривљеног АА2 датом у полицији, већ иста мора бити поткрепљена и другим изведеним доказима.

Анализирајући наводе из измењене одбране окривљеног АА2 у погледу начина на који је од њега наводно изнуђен исказ дат у полицији, а на шта се између осталог указује и изјављеним жалбама, овај суд је нашао да је првостепени суд правилно поступио када је у том контексту најпре ценио исказе сведока СС1 до СС4, као и медицинску документацију за окривљеног АА2 из Окружног затвора у Београду. У том смислу, тачни су наводи из изјављених жалби да је окривљени АА2 имао видне повреде на глави које су дана 08.10.2011. године констатоване од стране истражног судије приликом саслушања окривљеног АА2, а које су наредног дана, 09.10.2011. године, потврђене и од стране лекара Окружног затвора у Београду који их је описао као подлив доњег очног капка са десне стране, огуљотина фронтално десно, као и дискретан подлив леве ушне шкољке и огуљотина на левом колену. Међутим, правилна је оцена првостепеног суда да је окривљени АА2 описане повреде задобио приликом лишења слободе, а не приликом саслушања у полицијској станици као вид принуде према њему у циљу давања одговарајућег исказа, пре свега узимајући у обзир исказ сведока СС1 који је навео да је окривљени АА2, када је уочио полицијска возила, рекао како мора да бежи да га не би ухватили, након чега је изашао на другу страну радионице, а чиме су у суштини потврђени наводи и самог окривљеног АА2 са записника у полицији да се пешке удаљио из ауто-сервиса како би избегао полицију, те да је, када је видео полицију, одбацио од себе телефон и почео да трчи, из чега очигледно произлази да окривљени АА2 није имао намеру да се полицији добровољно преда и поступи по њиховим налозима. Из исказа сведока СС2 такође произлази да је исти на лицу места видео окривљеног АА2 који је по хапшењу седео везан у возилу са повредама на глави и огуљотинама по лицу које је задобио приликом лишења слободе јер је бежао, а што је потврђено исказима сведока СС4 који је такође видео повреде по глави окривљеног АА2 пре његовог саслушања у полицији, као и сведока СС3 која је чула да је окривљени АА2 пре хапшења покушао да побегне и код њега је приликом саслушања видела црвенило на лицу које се временом лагано повећавало у оток, а потом и масницу – подлив.

Неосновани су и наводи из напред означених жалби да окривљени АА2 из здравствених разлога није био способан за давање исказа у полицији и да се стога тај исказ не може сматрати валидним, у прилог чему је указано на лекарски извештај Ургентног центра КЦС за окривљеног АА2 од 06.10.2011. године о прегледу окривљеног на одељењу гастро-ентеролошке амбуланте где су констатоване одређене болести окривљеног АА2. Ово стога јер је окривљени дана 09.10.2011. године прегледан од стране лекара Окружног затвора у Београду када је констатовано да му је налаз на плућима уредан (што је потврђено и дана 17.10.2011. године приликом контролног прегледа) па су неосновани жалбени наводи да је исти приликом давања исказа у полицији боловао од упале плућа са високом температуром од око 40º, при чему је првостепени суд такође правилно нашао као потпуно нелогично да је окривљени АА2 у таквом здравственом стању ишао код аутомеханичара ради регистрације возила, како је сам навео у својој одбрани.

Првостепени суд је ценећи валидност исказа окривљеног АА2 датог у полицији правилно нашао и да су неосноване његове накнадне тврдње у погледу непоштовања процедуре приликом сачињавања записника о његовом исказу, обзиром да је из исказа сведока СС4, браниоца по службеној дужности окривљеног АА2 у полицији, несумњиво утврђено да је испитивање окривљеног обављено у свему у складу са правилима тада важећег ЗКП-а. Да је приликом испитивања окривљеног АА2 у полицији испоштована законска процедура произлази и из исказа сведока СС3 која је присуствовала испитивању окривљеног, наводећи да окривљеном није указана медицинска помоћ јер се исти није жалио на своје здравствено стање, док из исказа сведока СС4 произлази да окривљени није пристао на указивање лекарске помоћи нити да се његове повреде констатују у записнику. Додатна околност која потврђује аутентичност исказа окривљеног АА2 датог у полицији односи се на то да је он у свом исказу детаљно описао начин функционисања групе коју је организовао окривљени АА и улоге сваког од окривљених у тој групи, као и многе околности које су, нарочито у том тренутку, могле бити познате само припадницима ове групе, а односиле су се на то по којој цени је окривљени АА куповао хероин од осуђеног АА17, да „аа5“ продаје дрогу у кафићу „АА“ и седи тамо сваки дан чекајући муштерије, да се окривљени АА19 разболео и отишао на лечење, због чега је он ангажовао окривљеног АА4 за превоз хероина, детаље везане за транспорт хероина и прекурсора дана 06.10.2011. године, постојање посебних преграда у возилима и на који начин се отварају итд. При томе, и овај суд налази да је потпуно логично да би окривљеном АА2 критичном приликом била пружена медицинска помоћ као што је тога дана указана и окривљенима АА5 и АА19, само да је исти желео пружање такве помоћи, као и да је исти могао да се брани ћутањем у полицији, као што су то учинили и окривљени АА6, покојни АА7, АА3 и АА9, ценећи при томе и чињеницу да окривљени АА2 и његов бранилац по службеној дужности нису ставили никакве примедбе на записник о саслушању окривљеног у полицији.

С тим у вези потпуно су неосновани наводи из жалбе бранилаца окривљеног АА, адвоката АБ1 и АБ, којима се истиче да је сведок СС3 тврдила да окривљени АА2 није имао повреде у тренутку када је доведен у полицијску станицу, као и да је сведок СС2 рекао да окривљеном АА2 нису понудили лекарску помоћ иако је био повређен, обзиром да су такви жалбени наводи у супротности са исказима наведених сведока датих на главном претресу од 20.05.2013. године. Имајући у виду велику количину и доказну снагу чињеница које указују на валидност исказа окривљеног АА2 датог у полицији, овај суд налази да на супротан закључак не утиче ни околност да током поступка није прибављен евентуални извештај полиције о примени силе према окривљеном АА2 приликом његовог лишења слободе, узимајући при томе у обзир исказе саслушаних полицијских службеника који су истакли да Интервентна јединица полиције, која је лишила слободе окривљеног АА2, према устаљеној пракси не сачињава такве извештаје.

Анализа жалби окривљеног АА и његових бранилаца и браниоца окривљеног АА8 и разлози за њихово одбијање

Апелациони суд у Београду је најпре пошао од навода из жалбе бранилаца окривљеног АА, адвоката АБ и АБ1, којима је указано на нејасне разлоге првостепеног суда у погледу правне квалификације радњи које су окривљеном АА стављене на терет. Другим речима, наведеном жалбом се истиче како нису дати јасни разлози због којих првостепени суд сматра да се у конкретном случају ради о привидном идеалном стицају између кривичног дела из члана 346 став 5 у вези става 2 КЗ са кривичним делом из члана 246 став 4 у вези става 1 КЗ, односно није дао разлоге због којих налази да је претежније дело из члана 246 став 4 у вези става 1 КЗ.

Међутим, првостепени суд је у образложењу побијане пресуде дао јасне, уверљиве и за овај суд прихватљиве разлоге везане за постојање идеалног стицаја по основу консумпције у односу на кривична дела која су окривљеном АА оптужним актом јавног тужиоца стављена на терет. Наиме, првостепени суд је приликом одлучивања о наведеном најпре правилно пошао од тога привидни идеални стицај по основу консумпције подразумева ситуацију у којој је претходно кривично дело консумирано другим кривичним делом и тада се оно појављује само као фаза у извршењу другог кривичног дела, обзиром да је природа неких кривичних дела таква да она у себи садрже биће још неког кривичног дела. Овај суд, имајући на уму досадашњу судску праксу, налази да се у таквој ситуацији узима да постоји само друго кривично дело које искључује постојање претходног дела (lex consumes derogat legi consuptae). Управо о томе се ради и у конкретном случају, како је то нашао и првостепени суд, правилно закључујући да су обележја кривичног дела из члана 346 став 5 у вези става 2 КЗ садржана у елементима бића кривичног дела из члана 246 став 4 у вези става 1 КЗ, обзиром да „радње удруживања“ на начин како су описане у изреци првостепене пресуде, а сходно утврђеном чињеничном стању, представљају квалификаторну околност за тежи облик кривичног дела из члана 246 став 4 у вези става 1 КЗ, када је кривично дело из члана 246 став 1 КЗ извршено од стране организоване криминалне групе. Дакле, извршење кривичног дела из члана 246 став 1 КЗ од стране организоване криминалне групе представља квалификаторну околност за постојање тежег облика тог кривичног дела из члана 246 став 4 у вези става 1 КЗ, због чега се такве радње окривљеног АА не могу сматрати обележјем претходног, посебног кривичног дела из члана 346 КЗ.

Како се у датој ситуацији ради о привидном идеалном стицају по основу консумпције, односно како се ради о истоветним битним обележјима цитираних кривичних дела (биће кривичног дела из члана 246 став 4 у вези става 1 КЗ у потпуности обухвата биће кривичног дела из члана 346 став 5 у вези става 2 КЗ), то није било могуће окривљеног ослободити од оптужбе за кривично дело из члана 346 став 5 у вези става 2 КЗ, како се то неосновано сугерише предметном жалбом, нити је у том смислу пропуштено да се у потпуности реши предмет оптужбе.

Жалбама бранилаца окривљеног АА, адвоката АБ1 и АБ, првостепена пресуда се даље побија наводима да је изрека исте неразумљива и у супротности са разлозима датим у образложењу у погледу урачунљивости окривљених АА11, АА1, АА9, АА12 и АА10. Из тог разлога, према мишљењу бранилаца окривљених АА, није било могуће утврдити облик виности са којима су наведени окривљени поступали, односно да ли су исти били урачунљиви или не, па би првостепену пресуду требало у целини укинути.

Међутим, овај суд налази да је у чињеничном опису дела због чијег извршења су наведени окривљени оглашени кривим, довољно јасно било навести да су окривљени били способни да схвате значај свога дела и управљају својим поступцима, односно да су били свесни забрањености свога дела и хтели његово извршење, што несумњиво указује да су исти поступали са директним умишљајем као обликом кривице. При томе, током поступка је неспорно утврђено да су окривљени АА11, АА1, АА9, АА12 и АА10 били смањено урачунљиви, а што је у образложењу адекватно конкретизовано наводима да је њихова урачунљивост била смањена, али не битно смањена, из чега несумњиво произлази да су и они били урачунљиви приликом предузимања инкриминисаних радњи. Изнети став првостепеног суда у погледу урачунљивости за наведене окривљене, произлази из налаза и мишљења судских вештака др ВВ и др ВВ1 који су изнели своје мишљење у погледу окривљених АА11, АА9, АА1, АА10 и АА12, и то да је њихова способност схватања значаја дела и могућност управљања поступцима била смањена услед токсикоманске зависности од употребе опојних дрога, али не и битно смањена, из чега такође несумњиво произлази да су исти били урачунљиви у време предузимања инкримисаних радњи. У том смислу, неосновано се предметном жалбом сугерише да смањено урачунљива лица не могу да буду чланови организоване криминалне групе, нити да имају свест о постојању групе у таквом психичком стању, обзиром да се ради о лицима чија урачунљивост није била битно смањена, што би било релевантно у кривичноправном смислу, односно што би утицало на свест окривљених о сопственом поступању.

Неосновани су и наводи из предметне жалбе да је изрека првостепене пресуде неразумљива и у делу који се односи на цену опојне дроге коју је окривљени АА наводно набављао од осуђеног АА17, имајући у виду да је окривљени АА2 у свом исказу датом у полицији навео различиту цену хероина по килограму у односу на ону дату у чињеничном опису дела, док из СМС комуникације између окривљеног АА и осуђеног АА17 произлази потпуно различита цена хероина по килограму у односу на тврдње окривљеног АА2 и наводе из изреке побијане пресуде. Изнете разлике у ценама хероина по килограму, који је окривљени АА набављао од осуђеног АА17, а насупрот изнетим жалбеним наводима, нису утицале на разумљивост изреке побијане пресуде, обзиром да је у истој наведена цена хероина од најмање 12.000 евра по килограму, у шта се уклапају цене хероина наведене од стране окривљеног АА2 (16.000 евра) и цена из СМС комуникације између окривљеног АА и осуђеног АА17 (13.500 евра), узимајући при томе у обзир и могућност варирања цена хероина.

На неразумљивост изреке побијане пресуде се указује и жалбом браниоца окривљених АА и АА8, адвоката АБ3, и из разлога јер у истој није опредељено коме се изриче мера безбедности одузимања означених предмета, односно од кога су ти предмети одузети. Наведено ипак није утицало на разумљивост изреке побијане пресуде из више разлога, а у зависности о којим предметима се ради. Наиме, ако се говори о одузетој опојној дроги и ватреном оружју, овај суд налази да је њихово одузимање у конкретној ситуацији по самом закону било обавезно од било ког лица код кога су ти предмети затечени (члан 246 став 7 ЗКП и 348 став 6 ЗКП), па с тога није од одлучујућег значаја од кога су они заиста и одузети. Ако се мисли на означену електронску вагицу и одузета путничка моторна возила, пре свега је цењено да је током поступка несумњиво утврђено како су наведени предмети били намењени и употребљени за извршење кривичних дела, у смислу одредбе члана 87 став 1 ЗКП, због чега је њихово одузимање такође било оправдано. У том смислу, није било од одлучујућег значаја навести од којих лица се ти предмети и одузимају, нити је то одлучно утицало на разумљивост изреке побијане пресуде и самим тим на њену законитост и правилност, имајући у виду да из образложења јасно произлази о чијим предметима се ради, као и да примена ове мере безбедности не утиче на права трећих лица на накнаду штете због одузимања предмета према извршиоцу кривичног дела, сходно одредби члана 87 став 2 ЗКП.

Жалбом окривљеног АА и браниоца окривљених АА и АА8, адвоката АБ3, првостепена пресуда се даље побија и због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 1 ЗКП, наводима да иста није могла бити заснована на три накнадно прибављена ДВД-а, извештају о опсервацији од 06.10.2011. године и извештају „Телекома Србија“ - табеларни приказ – рачунска претрага по ИМЕИ бројевима са базном станицом за период од 30.09.2011. године до 19.10.2011. године, из разлога јер је јавни тужилац био преклудиран у погледу предлагања тих доказа обзиром да није благовремено предложио њихово извођење на припремном рочишту, у смислу одредбе члана 15 и 350 ЗКП.

Полазећи од изнетих жалбених навода, овај суд је најпре утврдио да су означени докази заиста прибављени током трајања главног претреса јер њихово извођење није било предложено на припремном рочишту, супротно цитираним законским одредбама, али то ипак није утицало на ваљаност тих доказа и могућност њиховог коришћења као подлоге за побијану пресуду. Ово с тога што су наведени докази (три спорна ДВД-а и наведени извештај о опсервацији) предложени као додатни докази везани за околности у односу на које је благовремено већ предложено извођење бројних других доказа, а не као докази на неке нове околности које окривљени већ нису имали у виду и у односу на које већ нису припремали своју одбрану. Истовремено, кривица окривљених се не заснива искључиво на означеним доказима прибављеним након припремног рочишта, што такође утиче на оправданост њиховог коришћења у побијаној пресуди.

Што се тиче изнетог става првостепеног суда у погледу накнадно прибављеног извештаја „Телекома Србија“, из списа произлази да је наведени доказ током трајања главног претреса прибављен на иницијативу суда по службеној дужности, сходно овлашћењима из члана 15 став 4 ЗКП, обзиром да се током поступка појавила потреба за додатним разјашњењем начина функционисања базних станица, локације покривања појединих базних станица, начина регистровања комуникације када више базних станица покрива једну локацију итд, а све везано за доказе који су до тада већ изведени на главном претресу. Обзиром на изнето, неосновано се предметном жалбом указује да је прибављењем наведеног извештаја повређено право на одбрану окривљених јер се исти односи на доказе чије извођење је благовремено предложено и служи искључиво за појашњење тих доказа, на који начин је првостепени суд оправдано искористио изузетну могућност која му је стајала на располагању. При томе, неосновани су и жалбени наводи да наведени извештај није могао бити коришћен као доказ јер је достављен суду након истека рока за уништење података из тог извештаја прописаног одредбом члана 128 став 6 Закона о електронским комуникацијама, обзиром да је одредбом члана 130 став 1 тачка 4 истог закона предвиђено да се такви подаци не уништавају у наведеном року уколико су исти сачувани на основу одлуке суда, у смислу одредбе члана 128 став 7 цитираног закона, која одлука је у овом случају неспорно постојала.

Жалбом браниоца окривљених АА и АА8, адвоката АБ3, даље се првостепена пресуда побија наводима да се извештаји и исказ прикривеног иследника Е-52 такође не могу користити као доказ у овом поступку јер је прикривени иследник током свог ангажмана подстрекавао окривљене на предузимање инкриминисаних радњи, што је законом изричито забрањено. Апелациони суд се на овом месту ипак неће ближе осврнути на изнете жалбене наводе обзиром да ће њихова неоснованост детаљно бити образложена у делу одлуке који се односи на окривљеног АА5.

Поред тога, наведеним извештајима прикривеног иследника и његовим исказом у вези са конкретним догађајима, према мишљењу одбране окривљеног АА, неоправдано је дат одлучујући значај приликом доношења побијане пресуде, иако се у суштини ради о личним доживљајима прикривеног иследника који нису поткрепљени аудио или видео записима. Овај суд је, ценећи изнете жалбене наводе, исте ипак оценио као ирелевантне и без утицаја на другачију одлуку, обзиром да је прикривени иследник дао уверљиве разлоге због којих није био у могућности да користи техничка средства за снимање слике и тона из разлога сопствене безбедности, док су његови извештаји и искази на главном претресу оправдано прихваћени као уверљиви јер се ради о његовим непосредним сазнањима која су у потпуности потврђена и другим изведеним доказима, пре свега пресретнутим телефонским разговорима и исказом окривљеног АА2 датим у полицији. С тим у вези, првостепени суд је правилно поступио када је у прилог свог закључивања, поред непосредних запажања прикривеног иследника, ценио и његове личне утиске о одређеним ситуацијама и понашањима окривљених, али искључиво као допунско доказно средство које олакшава логичку анализу осталих изведених доказа, а никако као искључиви или одлучујући доказ на коме се заснива кривица неког од окривљених, па се изјављеним жалбама неосновано истиче супротно.

Неосновано се истиче и да се извештаји прикривеног иследника суштински разликују у односу на његове исказе дате током поступка, обзиром да се ради о неважним детаљима чије заборављање се може приписати протеку времена (да ли се прикривени иследник срео са окривљеним АА 3-4 или 6-7 пута и да ли је са њим имао контакт или не), док су наведени извештаји и искази прикривеног иследника међусобно потпуно сагласни у погледу одлучујућих околности које се пре свега односе на поступања окривљених АА5 и АА6. У том контексту није од утицаја ни то да ли се прикривени иследник са окривљенима АА и АА8 на било који начин поздравља на снимку МУП везаном за дешавање испред кафића „АА“, обзиром да није спорно то да прикривени иследник не набавља хероин од окривљеног АА, већ од окривљеног АА5, а што додатно чини ирелевантним изнете жалбене наводе окривљеног АА и његових бранилаца.

Првостепени суд током трајања поступка није био у обавези да саслуша у својству сведока осуђене АА17 и АА18, у односу на која лица је закључен споразум о признању кривичних дела, на шта се указује жалбама окривљеног АА и његових бранилаца и жалбом браниоца окривљеног АА8, обзиром на неспојивост двоструке процесне улоге истог лица у поступку (саоптужени и сведок), како то произлази из одредбе члана 406 ЗКП, већ је могао да се упозна са садржином евентуалних ранијих исказа тих лица без њиховог поновног саслушања, а што је и учињено са исказом осуђеног АА18 у смислу одредбе члана 406 став 1 тачка 5 у вези члана 405 ЗКП. При томе, овај суд је имао у виду наводе из цитираних жалби да постоје одређене разлике у чињеничним описима дела за коју су АА17 и АА18 правноснажно осуђени у односу на чињеничне описе дела која су окривљенима у овом поступку стављена на терет, иако се у једном делу неспорно ради о истом догађају. Изнето ипак није утицало на немогућност коришћења означених правноснажних пресуда и у овом поступку, обзиром да се ради о разликама у детаљима који нису од одлучујућег значаја и којима се не доводе у питање кључни моменти критичног догађаја, на шта је у претходним излагањима делимично већ указано.

У том смислу, а насупрот жалбеним наводима адвоката АБ3, не ради се о неразумљивости првостепене пресуде и у делу у коме се истиче да је окривљени АА8 преузео опојну дрогу и смешу прекурсора у наведеним количинама од осуђеног АА17, док се у правноснажним пресудама осуђених АА17 и АА18 истиче да је окривљени АА8 наведене супстанце преузео од осуђеног АА16. Ово стога што је током поступка несумњиво утврђено да су приликом примопредаје опојне дроге и прекурсора окривљеном АА8, ту били присутни и осуђени АА18 и осуђени АА17, па није од значаја од кога је окривљени АА8 физички преузео те супстанце, односно није од значаја да ли је осуђени АА17 физички предао те супстанце окривљеном АА8 или се, као особа на вишем хијерархијском нивоу у организацији у односу на осуђеног АА18, сагласио са тим да осуђени АА18 физички преда те супстанце окривљеном АА8.

Неосновано се даље предметном жалбом приговара резоновању првостепеног суда приликом утврђивања ко је био корисник СИМ картице бр. _, обзиром да је наведено правилно утврђено на основу извештаја „Телекома Србија“ од 06.12.2013. године, транскрипата обављених комуникација са те картице од дана 06.10.2011. године, неспорне комуникације између окривљеног АА и АА14 од истог дана и напред наведеног спорног листинга „Телекома Србија“. Наиме, првостепени суд је правилно закључио како наведени докази очигледно указују да се спорна СИМ картица налазила код истог лица код кога се налазилa и СИМ картица са бројем _ (неспорна СИМ картица окривљеног АА), или код два лица која су била у близини, на истој базној станици, која чињеница је, цењена у вези са садржином наведених разговора, била сасвим довољна за закључак да је спорну СИМ картицу користио управо окривљени АА. Другим речима, првостепени суд је на страни 223-224 образложења побијане пресуде дао јасну и уверљиву логичку анализу која оправдава закључак да је спорну СИМ картицу користио управо окривљени АА. Тако се најпре руководио тим да је дана 06.10.2011. године у 17:31:13 часова преко базне станице број _ са броја телефона _ (који је користио осуђени АА17) на спорни број телефона _ упућена СМС порука: “Где си, хајд код Мека дођи”, а истог дана у 17:33:09 часова (дакле непуна два минута касније) окривљени АА је преко исте базне станице која покрива адресу његовог пребивалишта са свог неспорног телефонског броја _ на телефонски број _ окривљеног АА14 послао СМС поруку: “Кући сам”, да би одмах потом, у 17:33:47 часова (само пар секунди касније) преко исте базне станице са спорног телефонског броја - осуђеном АА17 била послата СМС порука скоро исте садржине “кући сам, не могу сада, дођи ако можеш”, што све заједно, и према оцени овога суда указује да је окривљени АА поред телефонског броја _, користио и СИМ картицу са телефонским бројем _. Из наведене комуникације окривљених АА и АА14, као и чињенице да је окривљени АА14 у 17:33:51 часова истог дана послао окривљеном АА8 СМС поруку: “Другар те чека кући”, а око 17:35 часова окривљени АА8 се возилом марке “_” регистарске ознаке _ довезао до куће окривљеног АА где су се састали, о чему се изјашњавао сведок СС5 у извештају Одељења за опсервацију и документовање од 06.10.2011. године и на главном претресу, додатно указује да је комуникација између окривљених АА и АА8 ишла преко окривљеног АА14 који им је преносио међусобне поруке.

Апелациони суд у Београду је даље ценио наводе из жалбе браниоца окривљеног АА, адвоката АБ3, у погледу тога да је првостепени суд погрешно тумачио и ценио транскрипте телефонске комуникације окривљеног АА обављене преко мобилног телефона _, коју је окривљени АА учинио неспорном, обзиром да се та комуникација, према мишљењу браниоца окривљеног АА, не односи на предмет кривичног дела, нити из исте произлази да је окривљени АА организатор означене криминалне групе и да је уговарао куповину хероина од осуђеног АА17. Овакви жалбени наводи браниоца окривљеног АА су и од стране овога суда оцењени као ирелевантни и без утицаја на другачију одлуку, обзиром да првостепени суд у напред изнетом контексту није ни анализирао разговоре окривљеног АА обављене са телефонског броја _, већ његову комуникацију са осуђеним АА17 обављену преко броја телефона _, телефонског апарата ИМЕИ броја _ и броја телефона _, из које комуникације (цитиране на странама 210 – 221 образложења побијане пресуде) несумњиво произлази да је окривљени АА организовао куповину опојне дроге и прекурсора од осуђеног АА17.

С тим у вези је правилно оцењена као неуверљива одбрана окривљеног АА2 дата на главном претресу да се ради о његовој СИМ картици коју је он користио ради комуникације у вези са набавком опојне дроге, а коју картицу је заједно са телефоном разбио пре хапшења, обзиром да је од њега одузет телефон са другом СИМ картицом које је он користио у критичном периоду, а које је само одбацио приликом лишења слободе. Детаљна анализа и оцена измењене одбране окривљеног АА2 дате на главном претресу у којој је исти указао да је он организовао продају хероина и прекурсора на начин описан у првостепеној пресуди, а не окривљени АА, биће извршена у делу који се односи на окривљеног АА2, због чега наводи из одбране окривљеног АА који се крећу у том правцу неће бити разматрани на овом месту.

Жалбом браниоца окривљеног АА8 оспорава се и ДНК анализа биолошких трагова из бриса „А“ - _ („Голф“ _, ручица за отварање врата возила са унутрашње стране) из записника МУП РС од 13.03.2013. године и анализа биолошких трагова достављених на брису „З.Д. врата споља“ - 555-21/11 („Mercedes _”) који је описан у записнику о вештачењу МУП РС од 03.11.2011. године. Разлози због којих се оспоравају наведене анализе биолошких трагова у односу на окривљеног АА8, пре свега се односе на индекс веродостојности за биостатичку обраду спорних трагова који су неспорно оставиле најмање две и најмање три особе, а који није у складу са правилима генетичке струке обзиром да се овај критеријум (индекс веродостојности), према мишљењу браниоца окривљеног АА8, може користити само када је утврђено да је донор на биолошком трагу више од једног, а мање од три лица, што овде није случај. Међутим, из исказа судског вештака ВВ2, који и овај суд у потпуности прихвата као стручан, јасан, уверљив и сагласан са обављеним ДНК вештачењима, недвосмислено произлази да се индекс веродостојности употребљава код биостатичке обраде мешаних ДНК профила од најмање две или три особе, као у конкретном случају, али не и код мешаних ДНК профила од најмање четири особе јер такав профил углавном није погодан за анализу и поређење. Из изнетог даље произлази да су потпуно неосновани наводи којима се доводи у питање вештачење биолошких трагова у конкретном случају јер се неспорно ради о мешаном профилу од најмање две и три особе, што је погодно за даљу анализу и поређење, односно неосноване су и неутемељене тврдње браниоца окривљеног АА8 да се индекс веродостојности може употребљавати само код обраде мешаних ДНК профила мање од три лица.

Првостепени суд је доносећи побијану пресуду такође правилно поступио када је као сувишан одбио предлог одбране окривљеног АА8 за саслушањем сведока СС6 и СС7 (сведока претресања стана окривљеног АА8) јер је записник о претресању стана окривљеног АА8 у свему сачињен у складу са одредбама члана 79 и 81 тада важећег ЗКП, при чему су наведени сведоци претреса упозорени да пазе на ток претресања и да имају право да пре потписивања записника ставе своје евентуалне приговоре ако сматрају да садржина записника није тачна, а које записнике су наведени сведоци потписали без икаквих примедби.

Анализа жалбе браниоца окривљеног АА5 и разлози за њено одбијање

Жалбом браниоца окривљеног АА5 најпре се указује да је исти признао предузимање инкриминисаних радњи које се односе на продају опојне дроге прикривеном иследнику ЕТ-52, али се предметном жалбом ипак оспорава то што је окривљени АА5 оглашен кривим за предузимање тих радњи, јер је прикривени иследник, према мишљењу одбране окривљеног АА5, директно провоцирао кривично дело. Другим речима, бранилац окривљеног АА5 сматра да је прикривени иследник подстрекавао окривљеног АА5 на продају хероина, супротно изричитим одредбама ЗКП, због чега је тај доказ, према мишљењу одбране окривљеног АА5, морао бити изузет из списа без обзира на признање окривљеног АА5.

Насупрот изнетом, првостепени суд је доносећи побијану пресуду правилно нашао да прикривени иследник ЕТ-52 ни на који начин није подстрекавао окривљеног АА5 на извршење кривичног дела јер је ступио у контакт са њим преко другог лица које је знало да окривљени АА5 иначе нуди на продају опојну дрогу, односно знао је да је окривљени АА5 и раније продавао хероин. Из наведеног, као и из осталих изведених доказа, несумњиво произлази да је окривљени АА5 и раније продавао хероин, дакле и пре него што се упознао са прикривеним иследником, што искључује могућност да је прикривљени иследник могао подстрекавати окривљеног АА5 на нешто што је он претходно већ чинио, посебно ценећи то што је окривљени АА5 прикривеном иследнику опојну дрогу продао истог дана када су се и упознали. Према томе, и овај суд налази да током поступка није изведен ни један доказ који би указивао да је прикривени иследник са умишљајем навео окривљеног АА5 на извршење кривичног дела, нити да је утицао на њега да донесе одлуку или учврсти одлуку о извршењу дела, јер је код окривљеног АА5 претходно већ очигледно постојала чврста одлука да изврши кривично дело (omnimodo facturus).

Неосновани су и наводи из жалбе браниоца окривљеног АА5 да током поступка није изведен ни један доказ који би указивао да је окривљени АА5 продавао опојну дрогу било коме, осим прикривеном иследнику, имајући у виду део исказа окривљеног АА2 датог у полицији и записнике о ДНК вештачењу од 03.11.2011. године и 22.12.2011. године. Наиме, из наведеног дела исказа окривљеног АА2 између осталог произлази да је окривљени АА5 (аа5) за окривљеног АА на велико продавао хероин купцима који су долазили од Панчевачког моста до Идвора, које је чекао у кафићу “АА” и то отприлике од 300 до 500 грама дневно по цени од 12 евра по граму, најмања количина која се продавала је 25 грама, а што је потврђено наведеним записницима о ДНК вештачењу из којих произлази да је на паковањима опојне дроге, која се налазила у стану окривљеног АА1, пронађен ДНК траг окривљеног АА5, као и из телефонских разговора између окривљених АА5, АА12 и АА1 из којих произлази да је окривљени АА5 окривљенима АА1 и АА12 продао ту опојну дрогу, што ће детаљније бити образложено у делу ове одлуке који се односи на окривљене АА1 и АА12.

Анализа жалбе окривљеног АА3 и његовог браниоца и браниоца окривљеног АА9 и разлози за њихово одбијање

Апелациони суд у Београду налази да се наведеним жалбама пре свега указује да из свих доказа изведених током поступка несумњиво произлази да су окривљени АА3, АА9 и покојни АА7 у означеном периоду продавали лек „Суботекс“, а не опојну дрогу хероин како им је то стављено на терет и за које радње су оглашени кривим, а због чега одбране окривљених АА3 и АА9 налазе да је првостепени суд у том делу погрешно утврдио чињенично стање. С тим у вези, наведеним жалбама се указује да код окривљених АА3 и АА9 приликом лишења слободе није ни пронађена опојна дрога хероин, на који начин би били потврђени наводи из оптужног акта да су се се исти бавили продајом хероина, а да управо транскрипти телефонске комуникације окривљених АА3 и АА9 указују да су се исти бавили продајом “Суботекса”, насупрот погрешном тумачењу тих разговора од стране првостепеног суда који налази да исти указују на продају опојне дроге хероина. Предметним жалбама се такође оспорава и исказ окривљеног АА2 дат у полицији у делу који се односи на окривљене АА3, АА9 и покојног АА7, али на овом месту није вршена посебна анализа изнетих жалбених навода обзиром да су у претходном делу детаљно образложени разлози због којих је првостепени суд правилно поступио када је у потпуности прихватио одбрану АА2 дату у полицији.

Ценећи напред изнете жалбене наводе овај суд је пре свега нашао да је првостепени суд правилно поступио када није прихватио одбране окривљених АА3 и АА9 да су исти у означеном периоду бавили продајом “Суботексa”, а не опојне дроге хероина за рачун окривљеног АА као организотора криминалне групе. Насупрот изнетим жалбеним наводима, првостепени суд је овакав став засновао имајући у виду све доказе изведене током поступка, а нарочито део исказа окривљеног АА2 дат у полицији у коме је исти децидно навео да је аа7 из Борче (покојни АА7) “радио уличну продају хероина”, а да је окривљени АА3 “шефовао по улици”, односно да су обојица били припадници групе чији је вођа био окривљени АА, из чега несумњиво произлази да су се исти бавили продајом хероина за организовану криминалну групу окривљеног АА. Првостепени суд је наведени део исказа окривљеног АА2 дат у полицији прихватио јер је исти потвђен аудио записима пресретнутих телефонских разговора између окривљеног АА са окривљенима покојним АА7 и АА3, која комуникација је у означеном периоду била интензивна, константна и указивала је на њихову тесну повезаност и сарадњу у складу са улогама и задацима које су имали у организованој криминалној групи. У том смислу, и овај суд налази да је првостепени суд анализирајући пресретнуту телефонску комуникацију између наведених лица исту правилно тумачио налазећи да та комуникација несумњиво указује на активности окривљених АА3 и АА9 у циљу продаје опојне дроге хероина за окривљеног АА. Тако се и из СМС комуникације окривљених АА и АА3 од 14.09.2011. године правилно закључује да се окривљени АА3 без поговора саглашава са наредбом окривљеног АА, што указује на доминантну организаторску улогу окривљеног АА јер исти окривљеном АА3 шаље поруку наредбодавне садржине: “Буди слободан од 10 до 11, требаш ми” на шта окривљени АА3 одговара: “Ок”. Првостепени суд је такође правилно тумачио пресретнути телефонски разговор између покојног АА7 и ПП од 20.09.2011. године у 11:18:10 секунди у коме покојни АА7 у једном тренутку ПП каже: “Ајде види брате, ПП1, неко, било ко, брате ако се јави, брате, кога год видиш кога брате, кажи му сад је, најjача у крају без...значи набаци вамо тамо, па нек се позове на тебе...”. Из наведеног разговора несумњиво произлази да се исти односи на продају опојне дроге хероина која је у том тренутку и у тој понуди очигледно била доброг квалитета (најjача), односно потпуно је нелогично и неживотно да се израз “најjача у крају” употребљава за лек “Суботекс” јер грамажа једне таблете може бити 2 или 8 милиграма, дакле не може бити јача од тога нити се сама таблета може “појачати“, на који начин су оповргнуте одбране окривљених АА3 и АА9 да су исти заједно са покојним АА7 продавали лек „Суботекс“. У прилог наведеном иде и садржина СМС комуникације од 06.09.2011. године између покојног АА7 и НН „ИИ2“ која пише: „Квалитетом су стварно сви задовољни, али количина је баш мала, има ли шансе да се то мало појача када дођем по следећу туру“. Првостепени суд је даље правилно закључио да окривљени АА2 није са окривљенима АА3 и покојним АА7 обављао тако интензивну телефонску комуникацију искључиво ради дружења, што између осталог произлази из чињенице да су окривљени покојни АА7 и АА3 заједнички користили телефонски број 064/_, при чему из извештаја Службе за специјалне и истражне методе од 07.02.2012. године произлази да је у именику мобилног телефона који је одузет од окривљеног покојног АА7 под редним бројем 39 меморисан управо тај телефонски број под називом „рад“, што јасно указује да су овај број окривљени покојни АА7 и АА3 користили за заједнички посао који се огледао у продаји хероина. При томе, из извештаја о прикупљеним подацима из мобилних телефона и СИМ картица МУП РС – Одељење за електронски надзор од 07.02.2012. године утврђено је и то да је под бројем 4 у именику СИМ картице која се налазила у телефону који је окривљени АА2 одбацио од себе, када је бежао од полиције дана 06.10.2011. године, под иницијалом „Р“ меморисан број телефона који су користили окривљени АА3 и покојни АА7. Имајући у виду наведено, у вези са тим да су бројеви телефона меморисани под иницијалима и у мобилном телефону који је такође одузет од окривљеног АА2 где је под редним бројем 26 меморисан као „Т“ број који је користио окривљени АА3, те да су неки од тих бројева били меморисани и у телефону који је окривљени АА2 одбацио да га полицијски службеници не би пронашли, првостепени суд је правилно закључио да се њихова комуникација није односила само на дружење, већ на њихову повезаност и упућеност једних на друге као припадника организоване криминалне групе у вези са продајом хероина и стицања финансијске користи.

На неоснованост одбрана окривљених АА3 и АА9 како су у описаном периоду продавали лек „Суботекс“, а не хероин, указује и извештај Специјалне болнице за болести зависности у Драјзеровој улици од 07.02.2013. године. Из наведеног извештаја између осталог произлази да је до 03.01.2013. године тај лек био легално доступан у већим центрима за лечење зависности где се није плаћао, па је потпуно нелогично и апсурдно да лица која хоће да престану да се дрогирају, како то истичу ови окривљени, код њих купују лек „Суботекс“ по ценама које одговарају уобичајеним ценама за продају опојне дроге хероин у том периоду (0,5 грама хероина кошта 1.100,00 динара, односно пола таблете кошта 1.100,00 динара) када је тај лек могао да се добије регуларним путем самим одласком у наведену болницу где тим лицима може да се пружи одговарајућа лекарска помоћи и препише одговарајућа терапија, а не да га узимају по сопственом нахођењу и процени. С тим у вези, нису од утицаја ни наводи из предметних жалби да је лицима, која су хтела да престану да се дрогирају, било лакше да лек „Суботекс“ купе на улици јер је одлазак у Специјалну болницу за болести зависности подразумевао регистрацију тих лица као наркомана, обзиром да сама процедура њихове регистрације не подразумева било какве непријатности за та лица, а нарочито ценећи да би тај лек у наведеној болници за њих био бесплатан. С обзиром да је лек „Суботекс“ доступан и легалан лек, то и овај суд налази да за исти није био потребан штек, у вези са тим да је из разговора окривљених АА3 и АА9 утврђено да је окривљени АА3 имао „штек“ у који ће да стави „то“ да се не би „возикао с тим“, што очигледно указује да се ради о хероину, узимајући у обзир да је „штек“ уобичајен жаргонски израз који се користи за места на којима се чувају опојне дроге.

Из разговора окривљених АА3, АА9 и покојног АА7 такође врло често произлази да су исти употребљавали термине „лоптице“, „зелене и црне војне лоптице“, „ручак“, „месо“, „ћуфте“, „учкови за меље“ и слично, те да у тим разговорима не користе пуна имена и презимена, односно настоје да разговори остану неразумљиви за друга лица. Наведено такође указује да окривљени на тај начин не уговарају продају лека „Суботекс“ јер нема ниједног објективног разлога да легалном леку ове врсте дају такве шифроване називе, већ се очигледно ради о продаји хероина, па се изјављеним жалбама неосновано указује да првостепени суд погрешно тумачи наведене разговоре окривљених дајући истима такав значај.

Да се ради о неовлашћеној продаји хероина указује и садржина разговора од 21.09.2011. године, између окривљених покојног АА7 и АА9 у коме окривљени АА9 у једном тренутку каже „један брат успео је да поједе четири ћуфте...с обзиром како је било оно, да није хтео да једе ништа...оно на крају поједе четири, на брзину брате“ обзиром да је потпуно нелогично да неко може да конзумира четири таблете „Суботекса“, а што је и у супротности са наведеним извештајем Специјалне болнице за болести зависности од 07.02.2013. године у делу који се односи на препоручене дневне дозе лека „Суботекс“. Садржина разговора од 25.09.2011. године и 26.09.2011. године и изрази које окривљени користе и то „ови клинци би још брате да једу, гладни су брате“ и констатација да је слабија продаја недељом, према правилној оцени првостепеног суда такође наводи на закључак да се ради о купцима хероина, јер би у супротном испало да има више оних који желе да се излече од зависности од наркотика, него самих конзумената истих, те да већина жели да се излечи радним даном, па се изјављеним жалбама неосновано истиче супротно.

Предметним жалбама се даље неосновано указује да из анализиране садржине телефонских разговора између окривљених АА3, АА9 и покојног АА7 не произлази да су исти дана 26.09.2011. године око 11:40 часова у Борчи продали неутврђену количину опојне дроге хероина НН Николи као и да су окривљени АА3 и АА9 неовлашћено продали неутврђену количину опојне дроге НН ИИ3 како им је то у овом поступку стављено на терет. Ово стога што је првостепени суд, насупрот изнетим жалбеним наводима, правилно тумачио наведену комуникацију из које између осталог произлази да је НН ИИ4 означеног дана позвао окривљеног АА3 и рекао му: „Ја сам код Таре, брате, можемо ми нешто...“, на шта му окривљени АА3 одговара: „Можемо у паркићу код ИИ5 буди“, након чега се прецизира место налажења код говорнице, да би одмах потом окривљени АА3 звао окривљеног АА9 и рекао му: „Имаш код ИИ5, код говорнице лика, ИИ4, баш код говорнице ће да буде“, на шта му АА9 одговара: „Добро, важи“, а окривљени АА3 му даје даље инструкције. Истоветно је првостепени суд утврдио да су окривљени АА3 и АА9 продали неутврђену количину опојне дроге НН ИИ3, а који хероин су претходно преузели од окривљеног покојног АА7, што произлази из њихове међусобне комуникације обављене дана 26.09.2011. године. Наиме, у 15:12:53, окривљени покојни АА7 и АА9 воде разговор у коме окривљени АА9 обавештава окривљеног покојног АА7 како је „нестало месо“, речима: „Ови клинци би још брате да једу, гладни су брате“, па даље наставља „ајде за 15 минута...20 буди испред, буди тамо између мене и тебе“; а у 17:03:54 окривљени АА3 зове окривљеног АА9 и каже му: „Зовем те да те питам је ли овај наш другар обезбедио оно?“, а окривљени АА9 му одговара: „Па брате ништа...оно то ми је дао, то је то брате“. Окривљени АА3 му потом каже: „И ти провери јел има још“, а окривљени АА9 одговара да ће сада да зове да види. У 17:06:06 дакле одмах након тог њиховог разговора, окривљени АА9 зове окривљеног покојног АА7 и каже: „Е брате, па пита овај другар брате хоће бити нешто за ручак?“, а окривљени покојни АА7 га пита: „Па хоћеш ти да једеш или он?“, на шта му окривљени АА9 одговара: „Па брате...шта знам оно...дошао бих ја вероватно, мада није хића, али ово пита, хоће бити, брате“. Окривљени покојни АА7 му каже да дође, да би га окривљени АА9 питао: „Је ли готово? Је ли би могао да дођем да једем“. Окривљени покојни АА7 га пита: „Оно као прошли пут...као малопре?“, а окривљени АА9 пита: „Као малопре тамо, а?“, окривљени покојни АА7 каже: „Па да“, на то му окривљени АА9 одговара: „Ај, ту смо за три минута брате“. У 17:08:44 окривљени АА9 зове окривљеног АА3 коме каже: „Ево идем ја до њега да покупим ручак па ти доносим брате“, а у 19:49:25 окривљени АА9 зове окривљеног АА3 и пита га: „Јел да зовем овог нашег другара да организује још?“, на шта окривљени АА3 одговара: „Да, да, да...“. У 19:49:50 окривљени АА9 зове окривљеног покојног АА7 и обавештава га: „Нема више меса, јел знаш, па би требало брате да се иде у набавку“; покојни АА7 га пита: „Ајде брате...за колико можеш да будеш испред овамо?“, па се потом договарају да се нађу код беле капије за три минута.

Насупрот изнетим жалбеним наводима, првостепени суд правилно налази да је из садржине цитиране телефонске комуникације између окривљених АА3, АА9 и покојног АА7, коју су исти остварили наведеног дана, јасно утврђено да је опојна дрога претходно преузимана од окривљеног покојног АА7, будући да окривљени АА3 налаже окривљеном покојном АА7, а преко окривљеног АА0, да окривљени покојни АА7 „иде у набавку“, „обезбеђује оно“ и „организује још“, те да окривљени синхронизују своја кретања, задатке и набавку опојне дроге хероина, а све ради њене даље продаје НН лицима.

Жалбом браниоца окривљеног АА9 се оспорава и део првостепене пресуде у коме је закључено да је окривљени АА9 био припадник организоване криминалне групе на челу са окривљеним АА, обзиром да, према мишљењу одбране окривљеног АА9, не постоји доказ о контакту између ова два лица нити окривљени АА2 у свом исказу датом у полицији помиње окривљеног АА9. Међутим, иако тачни, наведени жалбени разлози којима је указано да током поступка није доказано постојање контакта између окривљених АА и АА9, нису били од утицаја на другачије сагледавање чињеничног стања, јер код постојања овакве организације није нужно да се сви чланови групе познају, обзиром да постоји одређена хијерархија и подела задатака између њених чланова, па је у том смислу чак и нелогично да организатор криминалне групе познаје лично све њене чланове све до лица која непосредно продају опојну дрогу уживаоцима на улици. У том смислу, довољно је само да постоји свест код сваког окривљеног о постојању те организације и његовој припадности истој, при чему постојање такве свести код окривљеног АА9 произлази из пресретнутог телефонског разговора од 05.10.2011. године у ком разговору он тражи од покојног АА7 новац на позајмицу, након чега му покојни АА7 јасно даје до знања да он има новац, али да се не ради о његовим парама, већ из контекста разговора произлази да се радило о новцу од продаје наркотика, а што је окривљени АА9 очигледно знао јер је у свему прихватио такво објашњење покојног АА7.

На овом месту, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је ценио и наводе из жалбе браниоца окривљеног АА9 да је потпуно нелогично становиште првостепеног суда у погледу тога да окривљеног АА15 ослобађа да је окривљенима АА9, АА3 и покојном АА7 предао опојну дрогу хероин коју су они накнадно продали НН ИИ4 и НН ИИ3, а да при томе окривљеног АА9 и остале окривљене оглашава кривим за ту радњу. Међутим, изнетим жалбени наводи су потпуно ирелевантни обзиром да током поступка нису изведени, нити је предложено извођење доказа који би на довољно уверљив говорили у прилог томе да је окривљени АА предао окривљенима АА9, АА3 и покојном АА7 неутврђену количину опојне дроге хероин коју су они накнадно продали наведеним НН лицима, док из напред цитиране телефонске комуникације несумњиво произлази да је окривљени АА9 између осталог учествовао у продаји опојне дроге тим лицима, па је првостепена пресуда у том смислу потпуно јасна, логична и усаглашена са изведеним доказима.

Првостепени суд је приликом оцене жалбених навода окривљеног АА3 и његовог браниоца имао у виду и наводе из истих у којима се указује да код окривљеног АА3 није пронађена опојна дрога, те да стога не може бити речи о томе да ју је исти у описаном периоду продавао, а нарочито не за рачун окривљеног АА. Иако су тачни наводи из предметних жалби да код окривљеног АА3 није пронађена опојна дрога, то није утицало на другачију одлуку овога суда, узимајући у обзир остале изведене доказе који су претходно детаљно образлагани (део исказа окривљеног АА2 дат у полицији и анализа пресретнуте телефонске комуникације између окривљених АА3, АА9, покојног АА7 и АА2), из којих несумњиво произилази да се окривљени АА3 бавио препродајом опојне дроге хероина за рачун окривљеног АА, при чему није од утицаја то што није утврђено о којој количини опојне дроге се ради.

Из пресретнутог телефонског разговора од 30.09.2011. године који су водили покојни АА7 и АА3 првостепени суд је такође правилно утврдио да исти нису продавали дрогу за сопствени рачун, јер је окривљени АА3 између осталог том приликом питао покојног АА7: „Хоћеш да ми кажеш колико тачно морамо да дамо нашем благо поремећеном пријатељу. Оно старо, тачно, тачно цифру, тачно цифру. Само ми тачна цифра треба“ након чега се наставља њихова обимна комуникација и размена података у погледу тога колико новца, очигледно од продаје хероина, би требало да дају неком другом лицу. Да је то лице коме су окривљени АА4 и покојни АА7 предавали новац од продаје хероина био окривљени АА пре свега произлази из исказа окривљеног АА2 датог у полицији који је у том делу потврђеном цитираном СМС комуникацијом између окривљених АА и АА3, као и из телефонске комуникације између окривљених АА и покојног АА7 у којој је покојни АА7 више пута тражио да се види са њим јер му је нешто требало, те из комуникације између покојног АА7 и окривљеног АА2 који је по сопственим наводима продавао хероин за окривљеног АА.

Анализа жалби окривљеног АА2 и његовог браниоца и браниоца окривљеног АА11 и разлози за њихово одбијање

Жалбама окривљеног АА2 и његовог браниоца, као и већином осталих изјављених жалби (осим жалбе јавног тужиоца и жалби које су изјављене само због одлуке о кривичној санкцији), првостепена пресуда се пре свега побија наводима да се иста заснива на недозвољеном доказу који се састоји у прихватању изнуђеног исказа окривљеног АА2 датог у полицији дана 07.10.2011. године. С обзиром да су у претходном делу изнети детаљни разлози због којих је овај суд прихватио становиште првостепеног суда везано за прихватање исказа окривљеног АА2 датог у полицији, у ком исказу је исти разоткрио начин функционисања групе коју је организовао окривљени АА, њене чланове и њихове задатке, то на овом месту изнети наводи неће бити понављани.

Поред поменутог исказа окривљеног АА2 датог у полицији, током првостепеног поступка изведени су и други докази који су истоветно указали да је окривљени АА2 предузео инкриминисане радње за које је оптужен, на који начин је оповргнута његова промењена одбрана у истрази и на главном претресу, па је жалбама окривљеног АА2 и његовог браниоца неосновано указано на супротно. У том смислу, првостепени суд је правилно нашао да је нарочито индикативна телефонска комуникација остварена између окривљених АА11 и АА2 и окривљеног АА11 са означеним НН лицима која је детаљно анализирана на странама 190-197 образложења побијане пресуде. Тако је првостепени суд из контекста описаних телефонских разговора између осталог правилно закључио да се термини употребљавани у тим разговорима који се односе на „колаж папир“, „филмове“, „оно као јуче, само пола тога...знаш оно П“, очигледно односе на хероин и новац добијен продајом хериона, нарочито узимајући у обзир да су окривљени у својим одбранама износили нелогична и потпуно бесмислена објашњења оваквих међусобних разговора, а који закључак првостепеног суда изјављеним жалбама суштински није ни доведен у питање.

У прилог наведеном неприхватању одбране окривљеног АА2 са главног претреса управо говори и цитирана телефонска комуникација коју су дана 06.10.2011. године обављали окривљени АА и осуђени АА17, окривљени АА и АА14 и окривљени АА14 и АА8. Наиме, из наведене телефонске комуникације несумњиво произлази да је окривљени АА8 требало прво да се види са окривљеним АА код његове куће, након реализације посла и његовог повратка из Новог Пазара у Београд, да би окривљеног АА обавестио о свим детаљима преузимања хероина и смесе прекурсора, што му је пренео окривљени АА14, те да су се управо окривљени АА и осуђени АА17 договорили да се виде исто то вече, очигледно да би окривљени АА предао осуђеном АА17 остатак новца за куповину наведених супстанци, док се окривљени АА2 тога дана нигде не појављује у комуникацији са осталим окривљенима и осуђеним АА17 нити у физичком контакту са њима. Имајући у виду наведено, и овај суд налази да исто јасно указује на неистинитост одбране окривљеног АА2 изнете на главном претресу у погледу тога да је он организовао куповину предметних супстанци од осуђеног АА17, већ се очигледно ради о жељи окривљеног АА2 да заштити окривљеног АА као правог организатора криминалне групе.

Оно што се жалбом браниоца окривљеног АА11 доводи у сумњу је образложење првостепеног суда везано за свест окривљеног АА11 о припадности било каквој групи која се бави препродајом хероина, а нарочито организованој криминалној групи окривљеног АА. Међутим, изнети жалбени наводи су потпуно неосновани имајући у виду неколико карактеристичних телефонских разговора на које се указује у побијаној пресуди и које првостепени суд тумачи на једини могућ, логичан и прихватљив начин. У том смислу, оправдано се најпре указује на телефонску комуникацију између окривљених АА11 и АА2 и окривљеног АА11 са НН лицем остварену дана 27.08.2011. године из чије садржине произлази да НН лице тражи од окривљеног АА11 „нешто на брзину...исто, оно брате исто као јуче, прекјуче“, да окривљени АА11 не може да дође у уговорено време јер чега аа5а (окривљени АА5) који, како каже: „Мрси муда пола сата са аа (окривљени АА), прича нешто, не знам ни ја шта...нисам ја крив“. Из даљег следа догађаја који произлази из наведене телефонске комуникације очигледно произлази да је НН лице и даље чекало због чега се окривљени АА11 обратио окривљеном АА2 који му одговара да ће одмах доћи, што даље указује да је окривљени АА2 преузео од окривљеног АА5 оно што је НН лицу било потребно (очигледно хероин) и потом га сам однео и продао НН лицу. Додатна телефонска комуникација која доводи у директну везу окривљеног АА11 са продајом хероина и истовремено са окривљеним АА који очигледно представља важно лице које се не узнемирава док разговара са окривљеним АА5 иако муштерија чека, односи се на разговор окривљеног АА11 са НН лицем дана 27.09.2011. године у коме се отворено помиње да је „оно од јуче, лоше, много лоше“ и да су се „ови много разочарали“, да „су тројица прсла и оће да узму за три главе евра али неће да узму оно што је јуче узо јер му је лоше“, те да НН лице „зове девојка за другу туру, а он не зна шта да јој каже“, што све у међусобној вези указује да се ради о лошем квалитету хероина који је тада пласиран на тржиште. Управо тај хероин лошег квалитета је веза између окривљених АА11 и АА јер из телефонске комуникације између окривљеног АА и осуђеног АА17 од 03.10.2011. и 04.10.2011. године, дакле само седам дана након означеног разговора окривљеног АА11 и НН лица, произлази да је у том периоду продаван хероин лошег квалитета за који окривљени АА говори да су му купци исти враћали и да нема коме таквог да га прода. Имајући у виду наведено, и овај суд налази да постоји несумњива повезаност на релацији окривљени АА11 – окривљени АА2, све до окривљеног АА који се налазио на врху те пирамиде, што даље указује, а насупрот изнетим жалбеним наводима, на свест окривљеног АА11 о припадности криминалној групи на челу са окривљеним АА, чији припаднице се бави продајом хероина ради стицања финансијске користи.

Анализа жалби окривљеног АА1 и његовог браниоца и браниоца окривљеног АА12 и разлози за њихово одбијање

Жалбама окривљеног АА1 и његовог браниоца и браниоца окривљеног АА12, првостепена пресуда се најпре побија наводима да током поступка нинакоји начин није доказано да су окривљени АА1 и АА12 били припадници било какве организоване криминиалне групе која се бавила препродајом опојних дрога, нити да су исти имали свест о постојању такве групе на челу са окривљеним АА. Жалбама окривљеног АА1 и његовог браниоца се истиче да у прилог наведеном иде чињеница како нико од осталих окривљених у овом предмету, осим окривљеног АА12 са којим се окривљени АА1 неспорно дружио, не познаје окривљеног АА1 нити се њихово познанство и повезаност може извести из осталих прикупљених доказа. С тим у вези, браниоци окривљених АА1 и АА12 истичу да чак ни окривљени АА2 у свом спорном исказу датом у полицији не помиње окривљене АА1 и АА12, иако првостепени суд погрешно налази да тај исказ окривљеног АА2 поткрепљује одлуку о кривице окривљених АА1 и АА12.

Иако су тачни наводи из изјављених жалби да окривљени АА2 својим исказом датим у полицији не терети окривљене АА1 и АА12, као и да нема доказа да је окривљени АА1 био у директном контакту са осталим окривљенима у овом предмету, осим са окривљеним АА12, првостепени суд је правилно нашао да су исти у означеном периоду били припадници предметне организоване криминалне групе, те да су, сходно томе, били свесни њеног постојања и активно су учествовали у препродаји хероина за ту групу. Овакав закључак првостепеног суда пре свега произлази из чињенице да је у стану окривљеног АА1, у коме се у том тренутку налазио и окривљени АА12, пронађена велика количина опојне дроге хероина (131,48 грама) који је био упакован у 4 ПВЦ кесе и смеса парацетамола, кофеина и сахарозе (49,15 грама) упакована у 2 ПВЦ кесе, као и чињенице да је на означеној ПВЦ кеси са опојном дрогом пронађен ДНК траг окривљеног АА5. Када се наведено доведе у везу са исказом окривљеног АА2 датом у полицији који је између осталог указао да је окривљени АА5 звани „аа5“ за окривљеног АА на велико продавао хероин у количинама од 300 до 500 грама дневно и то у пакетима од најмање 25 грама, то недвосмислено указује на повезаност окривљених АА1 и АА12 на једној страни са окривљеним АА5, иако окривљени АА2 у свом исказу из полиције нигде изричито не помиње окривљене АА1 и АА12.

Чињеница која додатно потврђује изнети став првостепеног суда односи се на телефонску комуникацију између окривљеног АА12 са окривљенима АА5 и АА8, што указује на директну везу између окривљеног АА12 са осталим, хијерархијски вишим члановима групе, па у том смислу такође није од значаја то што окривљени АА1 нема директну комуникацију са осталим припадницима групе, већ само са окривљеним АА12. Наиме, првостепени суд је у побијаној пресуди (страна 177-185) детаљно анализирао интезивне телефонске разговоре између наведених лица и логички повезао садржину тих разговора, након чега је правилно закључио да исти несумњиво указују на хијерархијски организовану групу на чијем врху се налази окривљени АА, а чији су припадници, између осталих, и окривљени АА1 и АА12 који преузимају хероин од окривљеног АА5 (који има задатак да дистрибуира хероин осталим припадницима групе на велико) и даље га продају, а све у циљу стицања финансијске користи. Овакав закључак првостепеног суда, проистекао из анализе наведених телефонских разговора, предметним жалбама у суштини није ни доведен у питање у делу који се односи на окривљене АА1 и АА12, због чега је на овом месту изостала поновна анализа тих разговора, већ је изнети закључак првостепеног суда прихваћен као очигледно исправан. С тим у вези, овај суд је имао у виду да се жалбом браниоца окривљеног АА1 сугерише да означена телефонска комуникација указује да се ради о уживаоцима опојних дрога, а не о продавцима, што је оповргнуто разговорима између окривљених АА1 и АА12 од 09.09.2011. године, 10.09.2011. године, 12.09.2011. године, 13.09.2011. године, итд.

Наиме, стоји чињеница да су окривљени АА12 и АА1 у време извршења кривичног дела конзумирали наркотике, при чему није спорна њихова дневна доза хероина коју су у то време користили (окривљени АА12 1 грам хероина, а окривљени Борислав АА1 0,5 – 1 грам хероина), што је у сагласности са налазом и мишљењем судског вештака, али то ни у ком случају не искључује њихову намеру да већи део хероина, који је пронађен у кући окривљеног АА1 у облику базе, припреме и размере за даљу продају. На то указују и пресретнутни телефонски разговори од 09.09.2011. године у 14.31.10 часова у коме НН ИИ6 обавештава окривљеног АА12 да га “јурца 3, 4, пар људи”, те да је “малопре дао ИИ8 целу”, разговори од 12.09.2011. године у 14.46.14 часова из кога произлази да окривљени АА12 и АА1 НН ИИ7 размеравају хероин у мање, тачно одређене наручене количине и то два пута по 2,5 грама и 5 грама “јер му долазе неки”, као и разговор од 13.09.2011. године у 17.39.22 часова, у коме окривљени АА1 каже АА12 “од оних 90 што сам синоћ направио дао сам ИИ7 25..., све сам записао”. На исти закључак указује и садржина разговора од 12.09.2011. године обављена у 16.22.48 часова у коме окривљени АА12 каже да он и окривљени АА1 “ваљају испод моста”, као и аудио запис разговора од 10.09.2011. године у 15.14.29 часова из кога је са сигурношћу утврђено да су окривљени АА12 и АА1 тога дана око 15.30 часова продали 5 грама хероина за износ од 6.000 динара, будући да из садржине тог разговора произлази да окривљени АА12 обавештава окривљеног АА1 да га НН ИИ9 чека и да му донесе “петицу” за коју НН ИИ9 има 6.000, с тим да ће касније дати ресто, а окривљени АА1 одговора да га НН ИИ9 сачека, да стиже, само да “ово” направи на брзака. У прилог наведеном иде и садржина телефонских разговора између окривљених АА12 и АА1 од 12.09.2011. године вођених мало пре 15 часова у којима окривљени АА12 каже окривљеном АА1 да одмах донесе ИИ6 “5 и два пута по 2,5” односно “петице и два пута по 2,5”, будући да НН ИИ6 неко долази, а што ће окривљени АА1 однети за 7 – 8 минута. Након тог разговора, окривљени АА12 после два минута позива НН ИИ6 и обавештава га да ће му послати по аа1 (окривљени АА1) “5 и два пута по 2,5”, с чим се овај сложио. Истог дана су окривљени АА12 и АА1 око 15.15 часова НН ИИ9 продали 3,5 грама хероина за износ од 5.000 динара, што је утврђено из садржине њихове телефонске комуникације од тог дана када НН ИИ9 зове окривљеног АА12 да се виде да би “узео за 5.000”, с тим да остане јучерашњи дуг, а окривљени АА12 му каже да сачека код Богословије код пумпе, након чега окривљени АА12 и АА1, који се спрема да носи хероин НН ИИ6, поново комуницирају и окривљени АА12 му каже да га НН ИИ9 чека из пумпе, да плаћа и да му одвоји за 5.000, а на питање окривљеног АА1 колико треба, окривљени АА12 одговара “три и по, три грама”.

Наведена комуникација такође додатно обесмишљава наводе из жалбе браниоца окривљеног АА12 да се ради о смањено урачунљивом лицу због употребе опојне дроге коме је једини циљ био да дође до хероина за сопствену употребу, при чему исти није имао, нити је могао имати свест о постојању организоване криминалне групе, а још мање да је и он припадник те групе.

Првостепени суд је такође правилно поступио када није прихватио одбрану окривљеног АА1 да је хероин који је пронађен у његовом стану припадао окривљеном АА12, те да он није имао никакве везе са том опојном дрогом. Ово с тога што је окривљени АА1 током поступка више пута мењао своју одбрану у том делу најпре наводећи у полицији да је продавао хероин за НН „ИИ0“ и да је хероин пронађен у његовој кући спремао за даљу продају, да би такву одбрану променио након више од годину дана наводећи да никада није продавао опојну дрогу већ да ју је само конзумирао, а да је пронађену опојну дрогу и вагицу донео окривљени АА12 како би му „наместио“ јер полиција није могла другачије да их повеже. Имајући у виду наведено, и овај суд налази да су изнете одбране окривљеног АА1 неуверљиве и очигледно усмерене на избегавање или умањење сопствене кривице, при чему исти није изнео уверљиве разлоге за њихове измене па је на тај начин исказао додатну несигурност, нарочито ценећи да ни једна од изнетих одбрана окривљеног АА1 није поткрепљена доказима изведеним током поступка, нити је одбрана окривљеног АА1 предложила извођење било каквих доказа у том циљу. Како из претходно описане телефонске комуникације очигледно произлази да се и окривљени АА1 бавио продајом хероина за организацију окривљеног АА, то је додатно логичан закључак првостепеног суда да је хероин који је пронађен у његовом стану држао управо са намером да га даље препрода, пре свега ценећи велику количну те опојне дроге, смесе парацетамола кофеина и сахарозе и вагицу за прецизно мерење, што само по себи несумњиво указује да је пронађена опојна дрога била спремљена за „мешање“, размеравање и потом даљу продају, па се изјављеним жалбама окривљеног АА1 и његовог браниоца неосновано истиче супротно.

Чињеница да на паковањима опојне дроге, смесе за њено мешање и вагици за прецизно мерење није пронађен ДНК окривљеног АА1, не представља доказ да се не ради о његовом хероину и да он није користио наведену вагицу, односно да му је све то подметнуто, како то погрешно сугерише бранилац окривљеног АА1 у својој жалби. Ово с тога што изостанак ДНК трагова не може представљати поуздан доказ о негативном (доказ да неко лице није било у контакту са одређеним предметом) јер има више могућих разлога због којих нису пронађени биолошки трагови неког лица на одређеном предмету иако је он био у контакту са истим (коришћење заштитних рукавица, недовољна количина биолошки трагова тог лица или се ради о мешаним траговима неподобним за анализу), због чега се у таквим ситуацијима приступа анализи осталих изведених доказа на основу којих се закључује да ли је неко лице било у контакту са одређеним предметом. У случају окривљеног АА1 је несумњиво закључено да се ради о хероину који је припадао њему и окривљеном АА12, обзиром да је исти пронађен у његовој кући, као и на основу описаних телефонских разговора и исказа окривљеног АА2 датог у полицији из чега произлази да се окривљени АА1 иначе бавио препродајом хероина за групу окривљеног АА, како је то напред подробно образложено.

Жалбом браниоца окривљеног АА1 се истиче и то да окривљени АА1 у току целог периода обухваћеног оптужницом није био објекат праћења, већ је само помињан као НН „аа1“, истовентно као и НН „ИИ9“ и НН „ИИ6“ који су и даље анонимни, која чињеница, према мишљењу браниоца окривљеног, указује да окривљени АА1 није био интресантан и познат органима гоњења, нити је био припадник спорне групе, већ се радило о лицу које је само конзумирало хероин али се није бавио и продајом истог, поготово не за рачун означене групе. Овакви жалбени наводи нису били од утицаја на другачију одлуку обзиром јер то што окривљени АА1 није био „објекат праћења“, како то истиче његов бранилац, не указује само за себе да исти није био припадник спорне организоване криминалне групе, нарочито узимајући у обзир бројне изведене доказе који говоре супротно, како је то у претходном делу ове одлуке већ наведено.

Разлози због којих првостепени суд у овом поступку није саслушао осуђене АА17 и АА18 на околности конкретног догађаја, дати су у делу одлуке који се односи на окривљене АА и АА8, због чега жалбе бранилаца окривљених АА1 и АА12 нису разматране у том делу, нити су цењени наводи из ових жалби и жалбе окривљеног АА2 којима се указује да су АА17 и АА18 осуђени за блажа кривична дела, у односу на дела која се осталим окривљенима у овом поступку стављају на терет, обзиром да то није од било каквог утицаја на доношење одлуке у овој кривичноправној ствари.

Анализа жалбе браниоца окривљених АА4 и АА6 и разлози за њено одбијање

Испитујући основаност наведене жалбе у делу који се односи на окривљене АА4 и АА6, Апелациони суд у Београду је нашао да се истом пре свега указује да окривљени АА4 у свом исказу датом у полицији није признао да је знао да је возилом “Mercedes _” дана 06.10.2011. године превозио опојну дрогу, како то погрешно налази првостепени суд, нити је признао да је део криминалне групе. Појашњавајући своје наводе бранилац окривљеног АА4 указује да је окривљени АА4 у полицији рекао како је он сумњао да се окривљени АА2 “бави дрогом” због чега је пажљиво прегледао возило како “му не би нешто било подметнуто”, који исказ окривљеног АА4 се, према мишљењу његовог браниоца, не може сматрати признањем извршења кривичног дела које му је стављено на терет.

Иако су тачни напред изнети жалбени наводи у погледу тога да се исказ окривљеног АА4 дат у полицији не може сматрати директним признањем извршења кривичног дела јер окривљени АА4 спори да је поседовао свест о томе да превози хероин, првостепени суд је ипак правилно поступио када је кривицу окривљеног АА4 пре свега засновао управо на наведеном исказу датом у полицији јер се из садржине тог исказа јасно намеће закључак о томе да је исти имао или морао имати свест о нелегалности своје радње. Наиме, окривљени АА4 у свом исказу датом у полицији не спори да је између осталог дана 06.10.2011. године возилом “Mercedes _” управљао на релацији Београд – Нови Пазар (Сопоћани) и назад, за коју вожњу га је ангажовао окривљени АА2 уз обећање да ће га за то частити, при чему је окривљени АА4 изјавио како је могао да претпостави да се ради о превозу опојне дроге јер се окривљени АА2 бавио њеном продајом, а због чега је окривљени АА4 убрзо по кретању зауставио возило и прегледао га, али није ништа пронашао. Из наведеног исказа окривљеног АА4 датог у полицији, такође произлази како му је окривљени АА2 рекао да “сипа гориво када казаљка дође до пола”, те да возило одвезе до кафеа “Сопоћани” који се налази преко пута истоименог манастира и ту га остави са кључевима испод возачевог седишта и сачека у том кафеу, за које време ће неко доћи по возило и одвести га, а потом га вратити, после чега ће окривљени АА4 возило довести до Падинске Скеле. Ценећи изнету одбрану окривљеног АА4 дату у полицији, првостепени суд је правилно закључио да се из исте са несумњивом сигруношћу може утврдити да је окривљени АА4 био свестан да је ангажован за превоз хероина на означеној релацији, па се изјављеном жалбом неосновано истиче супротно. Овакав закључак првостепеног суда додатно је потврђен и одбраном окривљеног АА2 датој у полицији у којој је исти навео да је изричито саопштио окривљеном АА4 да га ангажује за превоз хероина, односно да је окривљени АА4 знао шта вози и да је на то пристао, па је у том смислу првостепени суд правилно поступио када није прихватио измењене одбране окривљених АА4 и АА2 дате у истрази и на главном претресу, што жалбом браниоца окривљеног АА2 није ни доведено у питање.

Што се тиче дела побијане пресуде који се односи на окривљеног АА6, његов бранилац исти побија наводима да је првостепени суд дао нејасне разлоге због којих налази да је окривљени извршио кривично дело које му је стављено на терет, обзиром да из пресретнуте телефонске комуникације, на коју се позива првостепени суд, не произлази да је окривљени АА6 био свестан да се окривљени АА5 бави продајом хероина и да га је у том смислу обавештавао о доласку муштерија за куповину хероина у кафић “АА”.

Међутим, првостепени суд је доносећи побијану пресуду правилно нашао да је изнета одбрана окривљеног АА6 оповргнута осталим изведеним доказима и то пре свега исказом прикривеног иследника ЕТ-52 који је описао своја непосредна сазнања и опажања у вези са куповином хероина у кафићу “АА” у коме је окривљени АА6 радио као конобар сваки дан од 10 до 17 часова. Наиме, из исказа прикривеног иследника произлази да би окривљени АА6 уобичајено пришао потенцијалној муштерији када у кафићу није било људи који су продавали опојну дрогу и питао “шта ће да попије и ко му од чланова екипе треба”, а када би му прикривени иследник рекао да му треба аа5 (окривљени АА5) он би га позвао телефоном и Гаги би се после неког времена појавио, што и према оцени овога суда указује да је окривљени АА6 био упућен у то да је прикривени иследник муштерија и позивањем окривљеног АА5 је поступао по њиховом претходном договору. Овакав исказ прикривљеног иследника потврђен је и делом исказа окривљеног АА2 датог у полицији из кога произлази да је окривљени АА5 свакодневно био у кафићу “АА” где је чекао мушетрије којима је продавао хероин за рачун окривљеног АА, а што, и према оцени овога суда, није могло остати непознато окривљеном АА6, с обзиром да је сваки дан радио као конобар у том кафићу који је површине 40 – 50 м2 и састоји се из једне просторије. Да је окривљени АА6 био упознат са тим да се у кафићу продаје опојна дрога, додатно произлази и из тога што је дана 06.09.2011. године окривљени АА5 предао прикривљеном иследнику у самом кафеу, иза шанка, четири ПВЦ пакета са хероином, што значи да се купопродаја хероина одвијала практично пред очима окривљеног АА6. На околност да је окривљени АА6 управо због продаје хероина позивао окривљеног АА5 указује и пресретнута телефонска комуникација између њих двојице у којој је окривљени АА6 обавештавао окривљеног АА5 користећи израз: “Тражи те неки другар”, а за који израз је претходно већ утврђено да су га остали окривљени уобичајено употребљавали као шифру за купца хероина.

Првостепени суд је такође правилно нашао да упорност у звању окривљеног АА5 такође указује да је окривљени АА6 знао да окривљеног АА5 тражи купац хероина, а не обичан пријатељ, што потврђује и прикривени иследник у делу свог исказа у коме тврди да се окривљени АА6 обратио окривљеном АА да интервенише када се окривљени АА5 дуже време није јављао на телефон, а чекао га је купац дроге, након чега је окривљени АА5 убрзо дошао.

Поред тога, неосновани су и наводи из предметне жалбе како у конкретном случају нису испуњени услови да се описане радње окривљеног АА6 квалификују као радње помагања у извршењу предметног кривичног дела, обзиром да у конкретном случају није испуњен услов који се односи на то да без радњи окривљеног АА6 кривично дело не би могло бити извршено.

Ово стога што Апелациони суд у Београду полазећи од дефиниције помагања којом је исто одређено као облик саучесништва у ужем смислу код кога се са умишљајем доприноси извршењу кривичног дела, налази како није нужно да је реч о таквом доприносу без којег кривично дело ни у ком случају не би могло бити извршено. Другим речима, радња помагања не мора (иако у неким случајевима јесте) бити “condicio sine qua non” за извршење кривичног дела, већ је за постојање узрочности код помагања довољно да је допринос утицао на остварење кривичног дела у свом конкретном облику, односно помагање постоји и онда када би остварење кривичног дела било могуће и без радње помагања, али на другачији начин и у другом облику. У конкретном случају, продаја опојне дроге од стране окривљеног АА5 прикривеном иследнику, и осталим муштеријама, била би могућа и без описане радње окривљеног АА6, али на знатно тежи и транспарентнији начин који би довео до веће изложености таквог поступања окривљеног АА5, због чега се ради о битном доприносу окривљеног АА6 извршењу предметног кривичног дела.

Анализа жалбе браниоца окривљеног АА14 и разлози за њено одбијање

Апелациони суд у Београду је наставио са даљом анализом изјављених жалби узимајући у обзир жалбене наводе браниоца окривљеног АА14 којима је на првом месту такође оспорено коришћење исказа окривљеног АА2 из полиције. На овом месту ипак неће бити навођени разлози због којих је првостепени суд правилно поступио када је одлуку о кривици окривљеног АА14 између осталог засновао и на спорном исказу окривљеног АА2, обзиром да су ти разлози у претходном делу већ подробно анализирани, већ ће акценат пре свега бити на разматрању да ли је тај исказ окривљеног АА2 потврђен и другим изведеним доказима у односу на окривљеног АА14. Управо у том правцу се и креће суштина жабених навода браниоца окривљеног АА14 наводима да у пресретнутим телефонским разговорима, који су првостепеном суду били подлога за одлуку у односу на окривљеног АА14, не постоји ништа што овог окривљеног инкриминише нити се из истих може извести закључак о томе да су окривљени АА и окривљени АА8 комуницирали преко окривљеног АА14 везано за набављање, транспорт или продају хероина.

Међутим, првостепени суд је правилно повезујући телефонску комуникацију између окривљених АА и АА14 и окривљених АА14 и АА8 у периоду од 17.08.2011. године до 06.10.2011. године, а чији транскрипти се налазе у списима, исту исправно тумачио налазећи да се ради о интензивним али прилично затвореним разговорима некарактеристичним за лица која уобичајено разговарају о свакодневним необавезним стварима и појавама. Тачније, и овај суд налази да наведени учесници тих разговора веома често комуницирају али са што мање речи, без сувшних детаља и спомињања имена или надимака, већ само „другар“ или „онај“, а очигледно је да се и поред тога добро разумеју и да су њихова поступања добро кординирана.

У том смислу, карактеристични су разговори окривљеног АА које је исти дана 22.08.2011. године обављао са покојним ПП2, а потом и са окривљеним АА14 и преко њега са окривљеним АА8. Наиме, из те комуникације произлази да се покојни ПП2 жали окривљеном АА како „овај није код куће“, након чега окривљени АА позива окривљеног АА14 и каже му да „каже овом како га чека онај другар, где је отишао?“ У позадини се чује да се окривљени АА14 обраћа окривљеном АА8 и потом посредује у разговору између окривљених АА и АА8 који се очигледно односи на продају хероина покојном ПП2 и место и време где би са њим требало да се тим поводом нађу. На крају окривљени АА14 даје телефон окривљеном АА8 да би му окривљени АА непосредно пренео инструкције где и када треба да се нађе са „оним“ (покојним ПП2), да би окривљени АА одмах потом одговорио покојном ПП2: „Сад ће да дође, срео сам га“. Окривљени АА након тога наставља СМС комуникацију са окривљеним АА14 наводима да „дођу до аа“ (кафић "АА"), на шта му окривљени АА14 одговара: “Ето га он брале горе, ја идем да се окупам, јел ти требам нешто?“, а окривљени АА одмах одговара: „Не брате, може он и сам“.

Из наведених разговора, а насупрот жалбеним наводима браниоца окривљеног АА14, јасно се уочава разрађена матрица остваривања контакта између окривљених АА и АА8, а преко окривљеног АА14, обзиром да окривљени АА позива окривљеног АА14 иако му је потребан окривљени АА8. При томе, из цитираног разговора, као и осталих анализираних разговора између тих лица, да се закључити како се исти добро разумеју иако се ради о шифрованој комуникацији, што указује на висок степен њихове организованости, као и да никоме није чудно што инструкције окривљеном АА8 иду преко окривљеног АА14, што указује на претходно договорен шаблон поступања.

Исказ окривљеног АА2 дат у полицији, у коме је исти јасно описао да је окривљени АА14 лице које је по налогу окривљеног АА одлазило заједно са окривљеним АА8 у Нови Пазар по хероин и прекурсоре и контролисало њихову испоруку до Падинске Скеле, а потом помагао окривљеном АА8 да из возила изнесе те супстанце, поред наведене телефонске комуникације, потврђен је у том делу и извештајем полицијских инспектора ИИ и ИИ1 о праћењу окривљеног АА14 дана 06.10.2011. године, како је то првостепени суд правилно нашао. Наиме, првостепени суд је, насупрот изнетим жалбеним наводима, био у могућности да у склопу осталих изведених доказа цени и означени извештај, као и да саслуша полицијске инспекторе у својству сведока на околности које су исти непосредно опазили, истоветно као и у случају прикривеног иследника, без обзира што том приликом нису начињени видео или тонски записи целокупног догађаја или неког његовог дела, како је то већ наведено у делу ове одлуке који се односи на окривљене АА и АА8. Кључно у вези тог извештаја, као и у односу на исказ окривљеног АА2 дат у полицији, је то што је њихова веродостојност у погледу одлучујућих околности потврђена и осталим изведеним доказима, пре свега помињаном телефонском комуникацијом, односно то што сви наведени докази, у својој међусобној повезаности, указују на складан непрекинути низ чињеница који логичким закључивањем доводи до довољног степена уверења да је окривљени АА14 предузео инкриминисане радње које су му стављене на терет.

При томе, Апелациони суд у Београду је имао у виду и наводе из предметне жалбе којима се сугерише да је првостепени суд, ценећи наводе из спорног извештаја полиције и исказ инспектора који су саставили тај извештај, извршио неприхватљиво изједначавање описа лица означеног у том извештају као „контакт 1“ са личним описом окривљеног АА14. У прилог наведеном бранилац окривљеног АА14 истиче да је разлика између описа тог лица и окривљеног АА14 неприхватљивих 9 cm разлике, пет година старости и да окривљени АА14 има смеђу, а не црну косу, како то погрешно тврди сведок СС5. Међутим, првостепени суд је правилно нашао да се ради о дозвољеним разликама приликом описивања изгледа неког лица и његовог стварног изгледа, које разлике у овом случају нису у довољној мери изазвале сумњу у погледу тога да ли је то лице, означено у извештају као „контакт 1“, заиста окривљени АА14.

Чињеница да полиција током опсервације окривљеног АА и његове групе, које је обављана у дужем временском периоду, није идентификовала окривљеног АА14, због чега је исти у спорном извештају полиције и означен као „контакт 1“, није од утицаја на другачију одлуку, нити указује да окривљени АА14 нема никакве везе са радњама које му се стављају на терет, како се то сугерише жалбом његовог браниоца, а имајући на уму све напред наведене доказе из којих произлази супротно.

Апелациони суд је имао у виду и наводе из предметне жалбе којима је указано на неоправданост привременог одузимања возила окривљеном АА14 од стране полиције, али на овом месту није било могуће ближе размотрити основаност таквих жалбених навода обзиром да побијаном пресудом окривљеном АА14 није ни одузето било какво возило.

* * *

Према томе, насупрот наводима из изјављених жалби, првостепени суд је на овако правилно и потпуно утврђено чињенично стање правилно применио кривични закон када је нашао да су у описаним радњама окривљених АА, АА8, АА14, АА2, АА11, АА4, АА5, АА12, АА1, АА3 и АА9 садржана сва битна обележја кривичног дела из члана 246 став 4 у вези става 1 КЗ, у радњама окривљеног АА6 сва битна обележја кривичног дела из члана 246 став 1 КЗ у вези члана 35 КЗ и у радњама окривљених АА10 и АА13 битна обележја кривичног дела из члана 246 став 1 КЗ у вези члана 33 КЗ, па се предметним жалбама првостепена пресуда неосновано побија и због повреде кривичног закона.

Одлучивање о изјављеним жалбама у делу који се односи на кривичне санкције

Апелациони суд у Београду је испитао основаност изјављених жалби и у делу који се односи на одлуку првостепеног суда у погледу врсте и висине кривичних санкција које су изречене окривљенима АА, АА8, АА14, АА2, АА11, АА4, АА5, АА6, АА12, АА1, АА3, АА9, АА10 и АА13, због извршења предметних кривичних дела. У том смислу се најпре пошло од околности из члана 54 КЗ које је првостепени суд утврдио на страни сваког окривљеног понаособ.

Везано за окривљеног АА, првостепени суд је од олакшавајућих околности узео у обзир да је исти породичан човек, ожењен, отац троје малолетне деце и његову релативну младост у време извршења дела, док је од отежавајућих околности ценио његову вишеструку осуђиваност, с тим да је имао у виду да се не ради о истоврсним кривичним делима, али да је на тај начин показао склоност ка вршењу разнородних кривичних дела и то у дужем временском периоду, као и чињеницу да се ради о организатору криминалне групе која је показала завидан ниво организованости како би се дрога у већим количинама изнела на тржиште и продала већем броју лица. Од олакшавајућих околности на страни окривљеног АА8 цењена је његова релативна младост у време извршења дела, а од отежавајућих околности његова ранија осуђиваност, док је код окривљеног АА14 од олакшавајућих околности такође узета у обзир његова младост у време извршења дела, као и да је његова улога била објективно мања у односу на улогу осталих окривљених у извршењу дела за које су оглашени кривим, што је цењено као нарочито олакшавајућа околност која оправдава изрицање казне окривљеном испод законом прописаног минимума за дело за које је оглашен кривим, ценећи при томе и његову ранију осуђиваност као отежавајућу околност, с тим што је узето у обзир да се не ради о истоврсном кривичном делу, као и протек времена од те осуде. Што се тиче олакшавајућих околности на страни окривљеног АА2 цењено је да је исти породичан човек, ожењен, његова релативна младост у време извршења дела, његово здравствено стање и признање чињеничног стања на записнику у МУП-у на који начин је допринео бољем, бржем и лакшем разјашњењу ове кривичноправне ствари, па је тим околностима такође дат значај нарочито олакшавајућих околности које оправдавају ублажавање казне окривљеном у смислу одредбе члана 56 и 57 КЗ, док је од отежавајућих околности узета у обзир његова ранија осуђиваност, при чему је цењено да се не ради о истоврсном кривичном делу, као и протек времена од те осуде. На страни окривљеног АА11 од олакшавајућих околности узета је у обзир његова релативна младост у време извршења дела, да је у то време био у стању смањене урачунљивости, али не битно, што је такође цењено као нарочито олакшавајућа околност која омогућава изрицање казне окривљеном испод законом прописаног минимума, при чему је од отежавајућих околности цењена његова ранија осуђиваност, али и то да се не ради о истоврсном кривичном делу као и протек времена од те осуде. Првостепени суд је од олакшавајућих околности на страни окривљеног АА4 узео у обзир његово делимично признање извршења дела дато на записнику у МУП-у, да је исти ожењен, отац двоје малолетне деце, породичан човек, његово здравствено стање у смислу да исти показује симптоме депресивног поремећаја умереног степена, као и чињеницу да је исти неосуђиван, које околности су цењене као нарочито олакшавајуће околности које омогућавају ублажавање казне у смислу одредбе члана 56 и 57 КЗ, док отежавајућих околности није било. У односу на окривљеног АА5 од олакшавајућих околности је узето у обзир да је исти породичан човек, живи у ванбрачној заједници и отац је једног малолетног детета које је болесно, као и његову релативну младост у време извршења дела, а од отежавајућих околности цењена је његова вишеструка осуђиваност због кривичних дела која нису истоврсна, на који начин је показао склоност ка вршењу разнородних кривичних дела и то у дужем временском периоду. Везано за окривљеног АА6 првостепени суд је ценио да је исти такође породичан човек, ожењен, отац двоје деце, његов ранији живот у смислу да исти није осуђиван, док отежавајућих околности није било, а од олакшавајућих околности на страни окривљеног АА12 цењене су његове породичне прилике, односно да је исти отац једног малолетног детета, да је у време извршења дела био у стању смањене урачунљивости, али не и битно, као и његов ранији живот који се огледа у његовој неосуђиваности, па је наведеним околностима дат значај нарочито олакшавајућих околности које оправдавају ублажавање казне окривљеном испод границе прописане законом, док ни на његовој страни није било отежавајућих околности. Првостепени суд је од олакшавајућих околности на страни окривљеног АА1 узео у обзир његове породичне прилике, односно да има ванбрачну супругу, да је у време извршења дела био у стању смањене урачунљивости, али не и битно, као и његов ранији живот, тј. његову неосуђиваност, којим околностима је такође дат значај нарочито олакшавајућих околности које омогућавају ублажавање казне окривљеном. Што се тиче окривљеног АА3, првостепени суд је ценио његову релативну младост у време извршења дела, искрено признање кривичног дела из члана 348 став 4 КЗ и коректно држање пред судом, све као олакшавајуће околности, при чему је од отежавајућих околности узео у обзир његову ранију вишеструку осуђиваност, између осталог и два пута због извршења истоврсних кривичних дела (из члана 246 став 3 КЗ и члана 348 став 1 КЗ), а такође и више пута због кривичних дела која нису истоврсна, показујући тиме склоност ка вршењу разнородних кривичних дела и то у дужем временском периоду. Окривљеном АА9 од олакшавајућих околности је узета обзир његова релативна младост у време извршења дела, породичне прилике и то да је исти ожењен и отац једног малолетног детета, као и да је кривично дело извршио у стању смањене урачунљивости, али не и битно, док је од отежавајућих околности цењен његов ранији живот, односно осуђиваност између осталог и због кривичног дела које је истоврсно у односу на кривично дело за које је у овом поступку оглашен кривим. Од олакшавајућих околности на страни окривљеног АА10 првостепени суд је узео у обзир његове породичне прилике, тј. да исти живи у ванбрачној заједници, да је кривично дело извршио у стању смањене урачунљивости, али не и битно, да је кривично дело признао, као и његово коректно држање пред судом, при чему је од отежавајућих околности узео у обзир његов ранији живот, односно осуђиваност, с тим што је имао у виду да се не ради о истоврсним кривичним делима, те протек времена од последње осуде. Првостепени суд је од олакшавајућих околности на страни окривљеног АА13 имао у виду његово признање извршења кривичног дела, коректно држање пред судом и његову релативну младост у време извршења дела, а од отежавајућих околности је узео у обзир његов ранији живот, односно чињеницу да је исти осуђиван због извршења истоврсног кривичног дела из члана 246 став 1 КЗ.

Поред тога, првостепени суд је као заједничку отежавајућу околност у односу на окривљене АА, АА8, АА14, АА2, АА11, АА4, АА5, АА12, АА1, АА9, па и окривљених АА10 и АА13, имао у виду и степен кривице, друштвену опасност и штетност последица употребе опојних дрога за крајње кориснике којима је та дрога била намењена, што се нарочито односи на здравље конзумената јер се по правилу ради о млађим особама које се одлучују на тај корак лакомислено и непромишљено, при чему се на тај начин ствара зависност са неизвесним исходом лечења, чега су окривљени, с обзиром на њихово животно искуство свакако били свесни, а нарочито јер су појединци и сами конзументи наркотика. При томе, првостепени суд је ценио и чињеницу да је промет опојном дрогом за окривљене постао “посао” који обезбеђује велика новчана средства и лагодан живот али на штету конзумената тих опојних дрога којима се уништава или оштећује здравље.

Полазећи од жалбених навода из жалби јавног тужиоца, окривљених АА, АА1, АА3, АА2 и њихових бранилаца и бранилаца окривљених АА4, АА5, АА6, АА8, АА9, АА11, АА12 и АА14, који се односе на одлуку о кривичној санкцији, као и жалби бранилаца окривљених АА10 и АА13 које су изјављене само због одлуке о казни, и доводећи их у везу са правилно утврђеним околностима из члана 54 КЗ на страни ових окривљених, Апелациони суд у Београду налази да је побијаном пресудом наведеним окривљенима изречена адекватна врста и висина кривичне санкције.

Следствено томе, неоснован је предлог из жалбе јавног тужиоца за изрицањем строже кривичне санкције окривљенима АА, АА8, АА14, АА2, АА11, АА5, АА12, АА1, АА3 и АА9, као и предлог из напред наведених жалби за изрицањем блаже кривичне санкције окривљенима АА, АА8, АА14, АА2, АА11, АА4, АА5, АА6, АА12, АА1, АА3, АА9, АА10 и АА13, јер је првостепени суд правилно утврдио све околности из члана 54 КЗ на страни ових окривљених и истима дао адекватан значај, како је то наведено, док се у предметим жалбама не истиче ниједна околност коју првостепени суд није имао у виду приликом одмеравања казни наведеним окривљенима, а која би била од значаја за исте.

По налажењу овога суда, може се очекивати да ће се са овако изреченим кривичним санкцијама у потпуности остварити сврха изрицања кривичних санкција прописана одредбом члана 4 Кривичног законика и сврха кажњавања прописана одредбом члана 42 Кривичног законика, као и да су исте у свему у складу са тежином учињених кривичних дела и степеном кривице окривљених као учинилаца.

Одлучивање о изјављеним жалбама у делу који се односи на одузимање имовинске користи

Жалбама окривљеног АА и његових бранилаца, такође се указује на погрешан закључак првостепеног суда у погледу тога да је новац који је пронађен код његовог оца, АА15А, припадао окривљеном АА и да проистиче из трговине наркотицима. У том смислу, наведеним жалбама се указује да се ради о законито стеченом новцу АА15А, код кога је он и пронађен приликом интервенције полиције, при чему није од утицаја место где је тај новац пронађен код АА15А док му је пружана хитна помоћ као тешко повређеном лицу без свести, нити се на тој околности може заснивати закључак првостепеног суда о пореклу тог новца.

Првостепени суд, међутим, није свој став о пореклу новца искључиво засновао на чињеници да је новац пронађен сакривен код АА15А у ПВЦ кеси између његовог доњег веша и панталона, што у најмању руку представља неуобичајено место за ношење велике количине законито стеченог новца у намери куповине монтажне куће. Околност којом се првостепени суд пре свега руководио приликом утврђивања порекла предметног новца односи се на начин на који је новац спакован и сваки свежањ новчаница причвршћен гумицом и обележен одговарајућим папирићем на коме се налази тачно исписана сума у еврима, а што је цењено у контексту СМС комуникације између окривљеног АА и осуђеног АА17 од 13.09.2011. године. Наиме, том приликом осуђени АА17 саопштава окривљеном АА да недостаје 540 евра, па га окривљени АА пита: “Јел имаш оне папириће, било је 2780, 1130, 2300 и 790”, из чега очигледно произлази да је новац пронађен код АА15А био запакован и означен идентично као што је то окривљени АА уобичајено радио са новцем који је био спремљен за предају осуђеном АА17, а који је управо тога дана, када је новац одузет од АА15А, кренуо за Београд на састанак са окривљеним АА поводом успешно завршеног посла и преузимања остатка новца за хероин и прекурсоре.

На неоснованост исказа АА15А везаном за порекло предметног новца, указује и његово нелогично и неживотно поступање дана 06.10.2011. године, како је он то навео у свом исказу, и то да је цео тај дан од 5:30 часова ујутру па до тренутка интервенције полиције и његовог прегледа од стране лекара хитне помоћи, што се десило у касним поподневним, односно вечерњим часовима, носио са собом велики износ новца од 20.850 евра и са истим се кретао по граду од куће до посла, а потом обављао и физичке радове утовара и истовара, те када се након тога вратио кући одмах је кренуо по унука не остављајући тај новац код куће, већ га све време носећи у пределу доњег веша.

Имајући у виду све наведено, и овај суд налази да је новац пронађен код АА15А очигледно припадао његовом сину, окривљеном АА који је, према исказу окривљеног АА2 датог у полицији и из садржине пресретнутих телефонских разговора анализираних у првостепеној пресуди, продавао велике количине опојне дроге хероина и на тај начин остваривао велику имовинску корист, па се изјављеним жалбама неосновано истиче супротно.

Жалбом окривљеног АА2 се првостепена пресуда такође побија и у делу који се односи на имовинску корист која му је одузета (60 евра и 22.000,00 динара) наводима да се не ради о новцу који је стечен продајом опојне дроге, већ о плати његове супруге. Ценећи напред изнето, овај суд је нашао да се ради о неоснованим жалбеним наводима јер је сам окривљени АА2 у свом исказу датом у полицији навео да је опојну дрогу хероин продавао за окривљеног АА и то дневно 20 – 60 грама, да је по “петици” добијао 1.000 динара, као и да је за превоз робе – опојне дроге хероина, дана 06.10.2011. године, за себе задржао 100 евра, па је у том смислу правилан закључак првостепеног суда у погледу тога да је новац, који је одузет од окривљеног АА2, стечен управо продајом опојне дроге хероина, односно извршењем кривичног дела које му је стављено на терет.

Анализе жалбе Тужилаштва за организовани криминал и разлози за њено одбијање у делу који се односи на став VI изреке првостепене пресуде

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је најпре извршио анализу жалбе јавног тужиоца у делу који се односи на окривљене АА19 и АА15, у којој се наводи да је погрешан закључак првостепеног суда у погледу тога да у односу на наведене окривљене нема довољно доказа да су извршили кривична дела која су им стављена на терет.

У том смислу, жалбом јавног тужиоца се најпре указује да се из исказа окривљеног АА2 датог у полицији може извести закључак да је окривљени АА19 престао да превози опојну дрогу хероин почетком августа месеца 2011. године те да је, према томе, и током јула месеца те године превозио опојну дрогу возилом “Mercedes _” за потребе организоване криминалне групе, а који месец је обухваћен периодом оптужења. Према мишљењу јавног тужиоца, чињеница да је окривљени АА19 у периоду од 30.06.2011. године до 06.10.2011. године лечен у Специјалној болници за психијатријске болести “Др Лаза Лазаревић”, није нужно спречавала окривљеног да врши кривично дело које му је стављено на терет, јер се из отпусне листе наведене установе не може видети да ли је окривљени у том периоду био на терапији баш свакога дана у периоду од 07 до 08 часова и од 13 до 15 часова, како је то окривљени изјавио на главном претресу. У прилог свом ставу, јавни тужилац указује и на снимљене разговоре и транскрипте тих разговора које је окривљени АА19 водио са другим лицима дана 24.09.2011. године из којих несумњиво произлази да је исти тога дана боравио у Ивањици, што указује да тога дана није био на терапији у поменутој болници. Јавни тужилац у изјављеној жалби истиче и да исказ окривљеног АА4, који није оспорен ни једним изведеним доказом, такође указује да је окривљени АА19 превозио опојну дрогу у означеном периоду. Ово с тога јер је окривљени АА4 навео да је ангажован за превоз опојне дроге хероина три дана пре лишења слободе, дакле 03.10.2011. године, па када би се прихватио закључак првостепеног суда да окривљени АА19 није превозио хероин у периоду обухваћеном оптужницом, то би значило да у периоду од почетка јула месеца, па све до 03.10.2011. године, хероин није ни набављан у Новом Пазару и превожен до Београда за потребе организоване криминалне групе, а што је потпуно нелогично и у супротности са осталим изведеним доказима.

Међутим, Апелациони суд у Београду је увидом у списе утврдио да је првостепени суд доношењем побијане пресуде између осталог правилно нашао како није доказано да је окривљени АА19 извршио кривично дело за које је оптужен. Чињенице које оправдавају овакав став првостепеног суда пре свега произлази из одбране окривљеног АА19 која је потврђена отпусном листом наведене болнице и извештајем те установе из којих произлази да је окривљени АА19 хоспитално лечен у тој клиници од 30.06.2011. године до 06.10.2011. године, дакле управо у време у којем му се ставља на терет предузимање инкриминисаних радњи. Насупрот изнетим жалбеним наводима, првостепени суд је правилно нашао да у прилог наведеном иде управо исказ окривљеног АА2 дат у полицији у коме је исти недвосмилено навео да је окривљени АА19 за окривљеног АА превозио хероин на релацији Београд – Нови Пазар – Београд возилом марке “Mercedes _”, све док се није разболео и отишао на лечење. При томе, овај суд је имао у виду део цитираног исказа окривљеног АА2 у коме се наводи да је окривљени АА19 отприлике два месеца пре његовог лишења слободе превозио хероин за групу окривљеног АА, али се из наведеног дела његовог исказа не може са довољном сигурношћу извести закључак да је окривљени АА19 превозио хероин док се налазио на лечењу, тј. у јулу месецу 2011. године, на начин како се то чини у предметној жалби. Ово стога јер се од окривљеног АА2 не може очекивати да наведе тачан датум када је окривљени АА19 престао да превози хероин, већ само приближан период, а што је окривљени АА2 управо и учинио говорећи да је то било отприлике два месеца пре његовог лишења слободе (период који одговара почетку августа месеца 2011. године), што се у довољној мери поклапа са периодом када је окривљени АА19 хоспитализован (30.06.2011. године). У прилог наведеном иде остатак исказа окривљеног АА2 дат у полицији у коме је исти био изричит да је окривљени АА19 превозио хероин све док се није разболео, а што је према прибављеној документацији наведене болнице несумњиво било 30.06.2011. године, како је то напред већ наведено.

Такође се не може прихватити став јавног тужиоца да је превоз опојне дроге хероин, за групу окривљеног АА у периоду јул – октобар 2011. године, обављао окривљени АА19 јер нема доказа да је у том периоду то чинио окривљени АА4, а у вези са тим да је и у том периду довожена опојна дрога хероин за наведену организовану криминалну групу. Ово из разлога јер се очигледно ради о претпоставкама јавног тужиоца које нису поткрепљене ни једним изведеним доказом. Чињеница да је окривљени АА19 у означеном периоду док је био на лечењу обављао телефонску комуникацију из Ивањице, што значи да је и поред лечења био у могућности да напусти место свог боравка и територију града Београда на одређено време, сама за себе и у вези са осталим доказима такође не указује са довољном сигурношћу да је окривљени АА19 и у том периоду превозио хероин на наведеној релацији, па се предметном жалбом неосновано истиче супротно.

Поред тога, чак и уколико се прихвате наводи из изјављене жалбе да исказ окривљеног АА2 дат у полицији упућује на закључак да је окривљени АА19 превозио опојну дрогу у јулу месецу 2011. године, наведено не би било од утицаја на другачију одлуку обзиром да такве тврдње окривљеног АА2 нису поткрепљене ни једним другим изведеним доказом, при чему је окривљени АА2 у каснијој фази поступка повукао свој исказ дат у полицији.

Жалбом јавног тужиоца се побија ослобађајући део првостепене пресуде и у односу на окривљеног АА15, наводима да је окривљени АА2 у свом исказу датом у полицији јасно означио окривљеног АА15 као лице које за рачун окривљеног АА организује неовлашћену продају опојне дроге хероин у насељу Борча и то преко њега и окривљених АА3 и “аа7” из Борче. Иако тачни, изнети наводи јавног тужиоца нису довели до другачије одлуке овога суда, јер је првостепени суд правилно нашао да цитирани део исказа окривљеног АА2 није потврђен ни једним другим доказом изведеним током поступка, а у вези са тим је и то да је окривљени АА2 у истрази и на претресу негирао своје наводе изнете у полицији, како је то напред наведено, па се осуђујућа пресуда не може заснивати искључиво на његовом исказу датом у полицији.

При томе, неосновани су наводи из жалбе јавног тужиоца да је исказ АА2 дат у полицији потврђен исказом сведока ИИ10 и садржином снимљених телефонских разговора између окривљеног АА15 и НН ИИ12 и НН ИИ11. Ово стога што сведок СС8 у свом исказу између осталог наводи да је опојну дрогу хероин куповала од НН ИИ12, али ни на који начин не доводи у везу то лице и окривљеног АА15, док се из телефонске комуникације окривљеног АА15 са наведеним НН лицима у којој се помињу “заменици” окривљеног АА15 и “ови његови”, као и да НН ИИ12 има “10 кила и више”, не може са сигурношћу или довољним степеном вероватноће закључити да се њихови разговори односе на организовање препродаје хероина. У прилог наведеном делимично говоре чак и наводи из жалбе јавног тужиоца у којој се сугерише да цитирани разговори окривљеног АА15 са НН лицима указују да је окривљени АА15 у означеном периоду организовао обављање неке делатности коју по његовим руководством непосредно обављају друга лица, па ни чак ни јавни тужилац не закључује о којој делатности се заправо ради. Према томе, правилна је оцена првостепеног суда да исказ окривљеног АА2 дат у полицији, у вези са исказом сведока ИИ10 и разговорима окривљеног АА15 са наведеним НН лицима, а у одсуству других релевантних околности, не указује са довољном сигурношћу да је окривљени АА15 за рачун окривљеног АА организовао неовлашћену продају херина у насељу Борча, како му је то у овом поступку стављено на терет.

Имајући у виду наведено, првостепени суд је на овако правилно и потпуно утврђено чињенично стање правилно примено кривични закон када је окривљене АА19 и АА15, применом одредбе члана 423 тачка 2 ЗКП, ослободио од оптужбе да су извршили кривична дела која су им у овом поступку стављена на терет.

  Битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је увидом у списе даље утврдио да је побијана пресуда, у делу који се односи на окривљену АА0, обухваћен битном повредом одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП, која се састоји у томе што у том делу нису дати разлози о чињеницама који су предмет доказивања, а они који су дати су нејасни, при чему су и разлози пресуде противречни изреци, на шта је основано указано жалбом браниоца наведене окривљене и због чега је укидање првостепене пресуде у том делу било нужно.

а) Разлози за укидање првостепене пресуде у делу који се односи на окривљену АА0

Дајући у образложењу побијане пресуде разлоге за свој закључак везано за радње које су окривљеној АА0 стављене на терет, првостепени суд између осталог наводи да из исказа прикривљеног иследника “ЕТ-53” између осталог произлази да му је окривљена АА0 критичном приликом кроз прозор возила додала пакет у коме се налазила опојна дрога хероин, из које околности, и чињенице да су на наведеном пакету нађени ДНК трагови окривљене, првостепени суд извлачи закључак да је окривљена активно учестовала у продаји дроге, односно да је у том циљу поступала по претходном договору са окривљенима АА10 и АА13.

Имајући у виду анализу изведених доказа дату од стране првостепеног суда у односу на окривљену АА0, Апелациони суд у Београду налази да се жалбом браниоца окривљене основано указује на нејасне разлоге којима се руководио првостепени суд при изношењу свог напред изнетог закључка. Наиме, најпре се жалбом браниоца окривљене АА0 основано указује на противречност изреке првостепене пресуде, у делу који се односи на наведену окривљену, јер је у чињеничном опису дела између осталог наведено да је иста, кроз отворени прозор возила, предала прикривеном иследнику „ЕТ-53“ предметни пакет са опојном дрогом, док је у последњем пасусу на страни 242 образложења наведено да је окривљени АА10 кроз отворен прозор са стране сувозача пружао пакет са опојном дрогом прикривеном иследнику „ЕТ-53“ који је на тај начин преузео пакет. Дакле, потпуно су контрадикторни наводи дати у чињеничном опису дела наведеног у тачки V изреке са цитираним делом образложења побијане пресуде, а у погледу тога ко је предао прикривеном иследнику пакет са опојном дрогом, због чега је укидање првостепене пресуде у том делу било неопходно.

Даље се наведеном жалбом основано указује да је првостепени суд доносећи побијану пресуду пропустио са несумњивом сигурношћу да утврди међусобни положај возила у којима су се налазили учесници описаног догађаја од 19.09.2011. године приликом примопредаје 400,45 грама хероина, обзиром да се прикривени иследник „ЕТ-53“ различито изјашњава о тој чињеници у свом извештају и у свом исказу датом током поступка, а од које чињенице зависи да ли је окривљена АА0 уопште била у могућности да кроз прозор возила преда прикривеном иследнику предметну опојну дрогу. При томе се не сме изгубити из вида чињеница да се окривљена АА0 неспорно налазила на месту сувозача у возилу којим је управљао окривљени АА10, док се прикривени иследник налазио на месту возача у свом возилу. У том смислу, првостепени суд је пропустио да чињеницу везану за међусобни положај наведених возила несумњиво утврди прегледом видео снимка целокупног догађаја који се налази у списима, без обзира што из тог видео снимка није могло бити утврђено ко је заиста предао опојну дрогу прикривеном иследнику.

Поред тога, и овај суд је имао у виду да је биолошки траг окривљене АА0 пронађен на ПВЦ кеси у којој је била упакована предметна опојна дрога, али је изјављеном жалбом основано указано да се ради о унутрашњој, белој ПВЦ кеси, а не спољашној, црној ПВЦ кеси која је била облепљена селотејпом, па је у том смислу нејасан закључак првостепеног суда да наведени доказ потврђује исказ прикривеног иследника како му је окривљена предала пакет са опојном дрогом. Другим речима, овај суд налази да ДНК трагови окривљене на унутрашњој кеси у којој се налазила опојна дрога евентуално указују на то да је иста учествовала у паковању те дроге, што јој у овом поступку није стављено на терет, или евентуално потврђују наводе из њене одбране који се односе на објашњење како је њен ДНК траг доспео на ту кесу, али у сваком случају не потврђују да је окривљена АА0 предала прикривеном иследнику пакет са опојном дрогом, како то налази првостепени суд у побијаној пресуди.

Апелациони суд у Београду такође налази да уколико првостепени суд из видео снимка наведеног догађаја утврди да је окривљена АА0 била у могућности да прикривеном иследнику преда пакет са опојном дрогом, те уколико прихвати извештај прикривеног иследника и његов исказ да му је иста заиста и предала тај пакет, неопходно је утврдити и да ли је окривљена имала свест о томе да прикривеном иследнику додаје пакет са опојном дрогом, односно да ли је иста критичном приликом поступала по претходном договору са окривљенима АА10 и АА13. С тим у вези, првостепени суд ће ценити исказе окривљених АА10 и АА0 у погледу тога да су се исти забављали релативно кратак временски период пре критичног догађаја, у трајању око два месеца, а у вези са наводима окривљеног АА10 да је окривљену АА0 у конкретној ситуацији искористио као параван јер се бојао полиције, те да иста није имала никаква сазнања о продаји опојне дроге.

У поновном поступку првостепени суд ће отклонити битне повреде одредаба кривичног поступка на коју му је указано овом пресудом тако што ће изреку побијане пресуде, у делу који се односи на АА0, усагласити са разлозима датим у образложењу и на тај начин што ће размотрити да ли је окривљена АА0 била у могућности да, с обзиром на међусобни положај означених возила, преда прикривеном иследнику пакет са опојном дрогом. Поред тога, првостепени суд ће брижљивије анализирати остале релевантне доказе како би са довољном сигурношћу покушао да утврди да ли је окривљена АА0 заиста и предала прикривеном иследнику спорни пакет и уколико јесте предала, да ли је иста имала свест о томе шта предаје, односно да ли је у том смислу поступала по претходном договору са окривљенима АА10 и АА13. Након тога, првостепени суд ће, узимајући у обзир и остале наводе изнете у жалби јавног тужиоца, бити у могућности да донесе правилну и закониту одлуку за коју ће дати јасне и уверљиве разлоге.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 457 и 458 ЗКП-а, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је донео одлуку као у изреци пресуде.

Записничар        Председник већа-судија
Вукашин Сарајлић, с.р.      Зоран Савић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарница
Јасмина Ђокић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)