Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
23.02.2016.

Кж1 По1 24/15

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
ПОСЕБНО ОДЕЉЕЊЕ
Кж1 По1 24/15
Дана 23.02.2016. године
Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Зорана Савића, председника већа, Вучка Мирчића, Милене Рашић, Мирјане Поповић и Јасмине Васовић, чланова већа, са саветником Драганом Лужњанин као записничарем, у кривичном предмету окривљених АА и др., због кривичног дела злоупотребе положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 Кривичног законика и др., одлучујући о жалбама заменика Тужиоца за организовани криминал и браниоца окривљеног АА, адв. АБ, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К-По1 бр. 27/13 од 09.02.2015. године, исправљене решењем дана 08.10.2015. године, након одржане седнице већа у смислу члана 447 Законика о кривичном поступку дана 22.02.2016. године донео је дана 23.02.2016. године


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба заменика Тужиоца за организовани криминал и пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1 бр. 27/13 од 09.02.2015. године у ослобађајућем делу у односу на окривљене АА1 и окривљеног АА2 ПОТВРЂУЈЕ.

УВАЖАВАЊЕМ жалби заменика Тужиоца за организовани криминал и браниоца окривљеног АА, адв. АБ УКИДА СЕ пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1 бр. 27/13 од 09.02.2015. године у осуђујућем делу у односу на окривљеног АА и у том делу предмет враћа првостепеном суду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебн одељење К-По1 бр. 27/13 од 09.02.2015. године, исправљене решењем под истим бројем дана 08.10.2015. године у тачки I изреке окривљени АА оглашен је кривим због кривичног дела злоупотребе положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 Кривичног законика за које дело му је утврђена казна затвора у трајању од 2 године, а након што му је узета као утврђена казна затвора у трајању од 2 године по правноснажној пресуди Вишег суда у Београду – Посебно одељење К-По1 бр. 88/10 од 29.03.2011. године применом члана 60 и 62 Кривичног законика осуђен је на јединствену казну затвора у трајању од 3 године и 6 месеци у коју казну му је урачунато време које је провео у притвору од 28.11.2006. па до 01.12.2006. године и од 13.01.2012. па до 24.12.2012. године као и време проведено на издржавању казне затвора по напред наведеној пресуди.

Окривљени АА обавезан је да на име имовинско правног захтева оштећеном “АА” ДОО плати износ од 13.015.441,00 динара док је за преостали део имовинско правног захтева од досуђеног до траженог износа оштећени упућен на парницу.

Окривљени АА обавезан је да на име трошкова кривичног поступка плати износ од 85.920,00 динара и 20.000,00 динара на име паушала суду све у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде под претњом принудне наплате.

Истом пресудом у тачки II изреке на основу члана 423 став 1 тачка 2 Законика о кривичном поступку окривљени АА1 и АА2 ослобођени су од оптужбе да су као саизвршиоци извршили кривично дело злоупотребе положаја одговорног лица подстрекавањем из члана 234 став 3 у вези става 1 и члана 34 Кривичног законика.

За трошкове кривичног поступка у овом делу одлучено је да падају на терет буџетских средстава суда.

Против те пресуде жалбе су изјавили:

-Заменик Тужиоца за организовани криминал, Лидија Игњатовић, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 Законика о кривичном поступку, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и неправилне одлуке о кривичној санкцији са предлогом да Апелациони суд уваживши разлоге жалбе првостепену пресуду укине у целости, као и решење о исправци наведене пресуде и предмет врати првостепеном суду на поновни поступак и одлуку или у седници већа јер на основу одржаног претреса изведе доказе који су предложени у оптужници, оцени их у смислу навода изјављене жалбе и окривљене огласи кривим за дела која су им на терет стављена и осуди на казне затвора или пак да побијану пресуду у делу изреке под I преиначи у погледу износа прибављене противправне имовинске користи од стране окривљеног АА која према наводима жалбе износи 237.324.004,00 динара окривљеном АА утврди строжу казну за кривично дело из члана 234 став 3 у вези става 1 Кривичног законика и изрекне му јединствену казну затвора у дужем трајању, а у односу на део изреке пресуде под II побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, и

-бранилац окривљеног АА адв. АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичним санкцијама и другим одлукама са предлогом да Апелациони суд сходно члану 459 Законика о кривичном поступку побијану пресуду преиначи у осуђујућем делу и окривљеног АА на основу члана 423 тачка 2 Законика о кривичном поступку ослободи од оптужбе или пак да побијану пресуду у осуђујућем делу укине и у том делу предмет врати првостепеном суду на поновно суђење. У жалби је захтевано да окривљени АА и његов бранилац адв. АБ буду обавештени о седници већа другостепеног суда како би јој присуствовали.

Адв.Крсто Бобот као бранилац окривљеног АА дана 16.11.2015. године доставио је и допуну жалбе у којој је предложио да се побијана пресуда у осуђујућем делу због учињене битне повреде поступка из члана 438 став 1 тачка 11 ЗКП, а обзиром да је изрека пресуде неразумљива и у несагласности са својим изворником, укине.

Адв. Крсто Бобот као бранилац окривљеног АА доставио је и одговор на жалбу заменика Тужиоца за организовани криминал у коме је предложио да Апелациони суд у Београду ову жалбу као неосновану одбије, а уважавањем жалбе браниоца окриљеног АА побијану пресуду у осуђујућем делу укине.

Одговор на жалбу заменика Тужиоца за организовани криминал доставили су и браниоци окривљених АА1 и АА2, адв. АБ1 и адв. АБ2 у коме су предложили да се одбије као неоснована жалба заменика Тужиоца за организовани криминал и првостепена пресуда у ослобађајућем делу потврди, а на основу члана 447 став 2 Законика о кривичном поступку окривљени АА1 и АА2 са својим браниоцима буду обавештени о седници већа другостепеног суда.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење одржао је седницу већа у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Лидије Игњатовић, браниоца окривљеног АА, адв. АБ и браниоца окривљених АА1 и окр. АА2, адв.АБ2, а у одсуству уредно обавештених окривљеног АА, окривљеног АА1 и окривљеног АА2 као и браниоца окривљених АА1 и АА2, адв. АБ1, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаном пресудом коју је испитао у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутих у жалбама и по оцени жалбених навода и предлога, одговора на жалбу Тужилаштва за организовани криминал, бранилаца окривљених АА1 и окривљеног АА2, одлучио као у изреци ове пресуде под тачкама I и II.

Супротно наводима жалбе заменика Тужиоца за организовани криминал побијана пресуда у ослобађајућем делу у односу на окривљене АА1 и окривљеног АА2 садржи довољне и јасне разлоге о одлучним чињеницама из којих се поуздано закључује које чињенице и из којих разлога је првостепени суд узео као доказане или недоказане, а што је све у складу са садржином доказа на којима се заснивају утврђења првостепеног суда, па се неосновано овом жалбом указује да је првостепена пресуда у ослобађајућем делу захваћена битном повредом поступка из члана 438 став 2 тачка 2 Законика о кривичном поступку.

Заменик Тужиоца за организовани криминал у ствари незадовољан оценом изведених доказа пре свега пресретнутих телефонских разговора између окривљених тврди да првостепени суд није смео да поклони веру одбранама окривљених АА1 и АА2 и исказима испитаних сведока који су временом прилагођавали своје исказе у корист окривљених, већ је морао да цени садржину снимљене телефонске комуникације – посебно после 06.04.2011. године, када су окривљени АА1 и АА2 у интензивној телефонској комуникацији одбијали да окривљеном АА дозволе да на њиховој пумпи настави да сипа гориво, како би могао да настави да ради – док не плати дотадашњи дуг, али и чињеницу да су крајем априла 2011. године постигли договор да окривљени АА1 и АА2 преузму од окривљеног АА камионе које ће ангажовати на разним локацијама у Републици Србији и на тај начин од закупа намирити своје потраживање које имају према окривљеном АА.

Према овој жалби посебно је неприхватљив закључак суда по коме нема доказа да су окривљени АА1 и АА2 управо користили камионе “АА” који су предмет овог поступка за обављање грађевинских радова и део тих камиона нудили на продају. Окривљени АА мењао је своју одбрану у погледу чињенице које камионе је дао окривљеном АА1 и тек на главном претресу је тврдио да је почетком априла, односно маја 2011. године дао 34 камиона у власништву “АА1” окривљеном АА1, а не “АА”.

Изнете жалбене наводе, међутим, имајући у виду садржину изведених доказа и њихову оцену дату на страни 107 до 117 образложења побијане пресуде, овај суд оцењује неоснованим.

Наиме, окривљенима АА1 и АА2 се оптужницом на терет ставља да су почев од 12.11.2010. године као датума једностраног раскида свих уговора о финансијском лизингу, даваоцу лизинга “АА” ДОО из Београда, па надаље, по претходном договору наговарали сваки понаособ и у непосредној и телефонској комуникацији окривљеног АА да не врати 32 возила даваоцу лизинга, већ да им та возила преда ради враћања дуга који је имао према њима и њиховим предузећима, чиме су утицали на окривљеног АА да донесе такву одлуку, односно подстрекли га да злоупотреби свој положај – искористи овлашћења која је имао као директор предузећа “АА2”, а касније су ова возила нудили другима на продају, чиме су оштетили “АА”, а себи прибавили противправну имовинску корист.

За радње подстрекавања, како то првостепени суд наводи на страни 107 образложења побијане пресуде, последњи став, потребно је да извршилац наводи друго лице да изврши кривично дело, односно да код њега створи такву одлуку и да је на основу те одлуке кривично дело извршено, јер подстрекавање је умишљајно изазивање или учвршћивање одлуке код подстрекнутог да предузме противправну радњу којом се остварује обележје кривичног дела.

Окривљени АА у својој одбрани тврди да је након једностраног раскида уговора о финансијском лизингу од стране “АА” од 12.11.2010. године покушао да ради са делом камиона у близини Косова, док је 14 камиона пребацио на територију Косова, да их је изнајмио по дану за превоз пирита у кругу рудника “Трепче” са којима је од раније имао добру пословну сарадњу, тврдећи да је на описани начин – без враћања предмета лизинга – желео да превазиђе финансијске проблеме у које је запао и да проблеме исплате спорних камиона по уговорима о лизингу са “АА” реши као што је то учинио и са “АА1”, који је такође након покретања стечајног поступка раскинуо уговоре, али је у договору са њима дуг по лизингу преузела фирма “АА3” ДОО из Новог Сада, а он је и даље наставио да функционише и ради са тим камионима и тако покушавао да измири део дуга за гориво.

Телефонске комуникације између окривљених АА, АА1 и АА2 који се укључио у разговор 15.04.2011. године у 11:26:07 минута нема почев од 12.11.2010. године. Тужилаштво је као доказ пружило једино аудио записе пресретнуте телефонске комуникације коју су окривљени водили након скоро пет месеци од једностраног раскида уговора о финансијском лизингу и то у периоду од 06.04.2011. године па до 13.10.2011. године, тако да ниједним изведеним доказом није утврђена чињеница да су окривљени АА1 и АА2, сваки понаособ, и у непосредној и у телефонској комуникацији подстрекавали окривљеног АА да предметне камионе не врати након раскида уговора о финансијском лизингу, већ да са истима располаже као да је и даље законити држалац.

Из садржине пресретнуте телефонске комуникације дана 25.05.2011. године, 29.05.2011. године, 30.05.2011. године и 27.06.2011. године произилази само да је окривљени АА1 знао да возила нису регистрована, при чему нема доказа да је окривљени АА1, а самим тим ни окривљени АА2 знао да је дошло до раскида уговора о финансијском лизингу, нити са којом банком.

Првостепени суд из пресретнуте телефонске комуникације од 07.04.2011. године, 08.04.2011. године, 11.04.2011. године, 12.04.2011. године, 13.04.2011. године и 22.05.2011. године утврђује да је окривљени АА1 заиста нудио на продају одређене камионе – 2 камиона марке “Volvo” четвороосовинца, који су аа, односно “АА2”, као и два кипера возило марке “Man” и “Volvo”.

Међутим, имајући у виду исказе сведока СС1 до СС5, а који су сагласно навели да је окривљени АА1 имао и сопствене камионе, као и одбрану окривљеног АА1 и окривљеног АА приликом изјашњавања о пресретнутим телефонским разговорима – тврдили да камиони који су нуђени на продају нису предмет овог поступка, већ шлеперима, тегљачима “АА1”, а како то произилази из садржине снимљених телефонских разговора од 07.04.2011. године, 13.04.2011. године, 16.04.2011. године, 22.06.2011. године, 26.08.2011. године, 03.09.2011. године, а из кога произилази да окривљени АА1 чека да му окривљени АА пошаље овлашћења за регистрацију “АА1”, па из снимљеног разговора 26.09.2011. године из кога произилази да је окривљени АА1 имао на располагању 35 до 40 разних камиона, регистрованих и нерегистрованих, са страним таблицама, 10 до 11 шлепера који нису имали КВ табле, као возила “АА2”, да је имао својих 10 шлепера у Пироту, а 10 четвороосовинаца у Пироту и на Косову, као и исказ сведока СС2 који је навео да је за потребе посла ангажовао АА1 камионе, који су имали крушевачке и новопазарске таблице (страна 110 образложења, други став), као и изјашњење окривљеног АА са главног претреса – да је имао две врсте камиона, која је узео на лизинг од “АА1” и то 50 камиона марке “Volvo” и тегљача, 5 камиона марке “Mercedes Actos”, правилно утврђује првостепени суд да нема несумњивих доказа који би потврдили тврдњу тужилаштва да је окривљени АА у априлу 2011. године предао окривљенима АА1 и АА2 спорна возила “АА”, а која су предмет овог кривичног поступка, за обављање грађевинских радова.

Првостепени суд је посебно ценио чињеницу да је окривљени АА у договору са окривљеним АА1 дао у закуп 4 камиона четвороосовинца “АА” фирми “Мак 037” СС6 и то возила марке “Volvo” регистарски број _, уговор о финансијском лизингу БГ 11372, возило марке “Man” регистарски број _, уговор о финансијском лизингу БГ 11376, возило марке “Volvo” регистарски број _, уговор о финансијском лизингу БГ 11448 и возило марке “Man” регистарски број _, уговор о финансијском лизингу БГ 11602, а која возила су 27.06.2011. године и 23.07.2011. године избачена из саобраћаја од стране СУП-а јер нису била регистрована. Међутим, имајући у виду одбране окривљених, исказ сведока СС6, који објашњава како је дошло до закључења уговора о јемству са фирмом “АА2”, колика је висина закупнине по камиону, као и због чега су возила враћена “АА2” након неких 25 дана, као и да је окривљени АА имао обавезу да их региструје, затим исказ сведока СС7 и садржину телефонских комуникација пресретнутих разговора од 25.05.2011. године, 29.05.2011. године, 30.05.2011. године и 27.06.2011. године, правилно налази првостепени суд да нема доказа да је окривљени АА1 подстрекао окривљеног АА да преда фирми “Мак 037” предметна четири камиона на коришћење – имајући у виду и време када се све то дешавало – 01.06.2011. године, а што је шест месеци касније од тренутка када се окривљеном АА на терет ставља да након раскида уговора 12.11.2010. године – даваоцу лизинга није вратио камионе, који су се налазили у његовој државини и које је даље без сагласности даваоца лизинга предао разним лицима да их користе, због чега, како то правилно налази и првостепени суд ни за ова четири камиона окривљени АА није могао бити подстрекнут од стране окривљеног АА1, а посебно не од окривљеног АА2.

Окривљени АА своју одбрану током поступка је мењао и то како у погледу чињенице које камионе је дао окривљеном АА, тако и у делу да је ова четири камиона окривљени АА1 тражио да му “одраде” дуг и за разлику од казивања у истрази, на главном претресу је тврдио да је окривљеном АА1 почетком априла или маја 2011. године дао 34 камиона у власништву “АА1”, а не “АА”, што у својој одбрани потврђује и окривљени АА1 који тврди да је окривљени АА довезао 30 камиона – шлепера зелене боје (не четвороосовинаца) да би преузео део посла, а што се тиче давања у закуп четири камиона фирми “Мак 037” да је управо на тражење сведока СС6, како то произилази из пресретнутих разговора дана 25.05.2011. године, 29.05.2011. године и 30.05.2011. године, закључен уговор о закупу ових возила.

Код оваквог стања ствари, правилно налази првостепени суд да доказима изведеним у поступку нису потврђени наводи оптужбе да су окривљени АА1 и окривљени АА2 на описани начин извршили кривично дело које им се на терет ставља. За супротан закључак првостепени суд није имао поуздане и ваљане доказе, те је стога правилно на основу члана 423 став 1 тачка 2 Законика о кривичном поступку окривљеног АА1 и окривљеног АА2 ослободио од оптужбе за кривично дело злоупотребе положаја одговорног лица подстрекавањем из члана 234 став 3 у вези става 1 и члана 34 Кривичног законика.

Када је у питању осуђујући део првостепене пресуде основано се жалбама заменика ТОК-а и браниоца окривљеног АА указује да је побијана пресуда у овом делу захваћена битном повредом поступка из члана 438 став 2 тачка 2 Законика о кривичном поступку, због чега се за сада чињенично стање у осуђујућем делу побијане пресуде не може прихватити као правилно и потпуно утврђено, нити испитати правилност примене кривичног закона.

Наиме, изреком побијане пресуде у тачки I окривљени АА оглашен је кривим што је током априла и јуна месеца 2011. године у својству одговорног лица – директора привредног друштва “АА1” ДОО из Рашке искористио овлашћења директора наведеног предузећа, прибавио себи противправну имовинску корист преко 1.500.000,00 динара, на тај начин што је 31 теретно моторно возило и једно теретно возило – приколицу, која су била у државини његовог предузећа према уговорима о финансијском лизингу, све према наведеним уговорима о финансијском лизингу, након једностраног раскида свих ових уговора који су му упућени дана 12.11.2010. године – предмете лизинга није вратио даваоцу лизинга, већ је ова теретна возила предао другим лицима, без сагласности даваоца лизинга и тако их ставио на располагање на различитим локацијама у Републици Србији и то најпре 28 возила у априлу 2011. године, а преостала 4 возила у јуну 2011. године, иако је био дужан да сва возила врати даваоцу лизинга по раскиду уговора дана 12.11.2010. године – која су коришћена за обављање грађевинских послова на територији Републике Србије и тако стицао добит, на који начин је оштетио “АА” ДОО из Београда, а прибавио себи противправну имовинску корист у износу од најмање 108.936.098,00 динара.

Изјављеним жалбама са различитих разлога, основано се указује да је остало нејасно и без образложења зашто првостепени суд у погледу висине прибављене противправне имовинске користи налази да се ради о износу од 108.936.098,00 динара – који је окривљени АА прибавио себи.

Правно квалификујући радње окривљеног АА (страна 103 образложења побијане пресуде) првостепени суд наводи да окривљени није поступао у своје име, већ у име свог привредног друштва, као одговорно лице у истом и као такво предмете лизинга који су по уговору о финансијском лизингу поверени његовом предузећу – не враћа даваоцу лизинга након једностраног раскида уговора већ свесно искоришћава свој положај одговорног лица у предузећу, доноси одлуку да не врати возило оштећеном, већ их даје другима на коришћење, а чиме, како је већ наведено, себи прибавља противправну имовинску корист у износу од преко 1.500.000,00 динара, а оштећеном предузећу наноси штету.

Код овако датих разлога остало је потпуно нејасно зашто првостепени суд налази да је противправна имовинска корист прибављена лично окривљеном АА, а на ово се основано у изјављеној жалби браниоца окривљеног указује.

Што се самог износа прибављене противправне имовинске користи тиче, жалбом заменика Тужиоца за организовани криминал се основано указује да је изостало образложење због чега се суд везао за тржишну вредност возила изнету у допунском налазу и мишљењу вештака саобраћајне струке ВВ од 26.11.2012. године.

Наиме, прецизираном оптужницом окривљеном АА је стављено на терет да је описаним радњама прибавио противправну имовинску корист у висини вредности невраћених возила након раскида уговора о лизингу у износу од 237.324.000,00 динара, како је то и наведено у основном налазу вештака саобраћајно-техничке струке од 21.05.2012. године.

Првостепени суд на страни 89 образложења побијане пресуде наводи да је вештак на главном претресу навео да је основни налаз урадио без прегледа возила, да је њихову вредност утврдио на дан раскида уговора – 12.11.2010. године на основу временске амортизације те да је у налазу и мишљењу датом 21.05.2012. године укупна тржишна вредност возила са урачунатим ПДВ износила 237.324.004,00 динара, а без урачунатог ПДВ 201.122.038,00 динара, а да је однос између динара и евра израчунат по средњем курсу Народне банке Србије на дан 12.11.2010. године.

Према допунском налазу истог вештака ВВ од 26.11.2012. године укупна вредност 25 враћених возила, ако се за вредност возила користи цена возила без урачунатог ПДВ износи 852.000 евра, а укупна орјентациона вредност седам возила која нису враћена, ако се за вредност возила користи цена возила без урачунатог ПДВ износи 164.183 евра, а укупна вредност 32 возила – ако се за вредност возила користи цена возила без урачунатог ПДВ износи 1.017.083 евра што по средњем курсу Народне банке Србије на дан 12.11.2010. године (датум раскида уговора о лизингу) износи 108.936.098,00 динара – став 3 образложења на страни 89.

Међутим, у ставу 8 на страни 89 образложења првостепени суд наводи да је вредност 25 враћених возила 852.900 евра, укупна вредност седам возила која нису враћена 164.183 евра, што укупно износи 1.017.083 евра, а што по средњем курсу Народне банке Србије на дан сачињавања налаза износи 108.936.098,00 динара. Првостепени суд у истом ставу наводи да је вештак појаснио да је вредност возила утврђивана на дан када је вршена процена и по средњем курсу евра на тај дан, без ПДВ, те да се најтачнија вредност возила добија непосредним увидом у возила.

Дакле из цитираних ставова 3 и 8 стране 89 образложења произилази да је првостепени суд наведени динарски износ од 108.936.098,00 динара (а у ком износу је окривљени АА себи прибавио противправну имовинску корист према ономе што се наводи у изреци) утврдио и по средњем курсу Народне банке Србије на дан 12.11.2010. године, као дан раскида уговора о лизингу, али и по средњем курсу Народне банке Србије на дан сачињавања налаза када је вршена процена 2012. године.

Разлози побијане пресуде у овом делу потпуно су нејасни и међусобно противуречни, а ради се о одлучној чињеници од које зависи и правилна правна оцена радњи окривљеног АА.

Побијана пресуда у осуђујућем делу нејасна је и у погледу времена извршења кривичног дела.

Према ономе што у изреци у осуђујућем делу првостепени суд наводи окривљени АА је током априла и јуна месеца 2011. године у својству одговорног лица искористивши овлашћења директора наведеног предузећа прибавио себи противправну имовинску корист тако што је наведена возила након једностраног раскида уговора о лизингу дана 12.11.2010. године предао другим лицима уместо да их врати даваоцу лизинга и тако другим лицима ставио на располагање на различитим локацијама у Републици Србији најпре 28 возила у априлу 2011. године, а преостала 4 возила у јуну 2011. године, иако је био дужан да сва возила врати даваоцу лизинга по раскиду уговора о лизингу, а што је окривљени знао.

Из оваквог описа радњи окривљеног АА остаје нејасно да ли је кривично дело за које је оглашен кривим извршио у тренутку када наведена возила након једностраног раскида свих уговора о лизингу није вратио даваоцу лизинга 12.11.2010. године, или када их је предао другима на коришћење – април и јун месец 2011. године.

Обзиром на све напред изнето, односно учињене битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 Законика о кривичном поступку која првостепену пресуду у осуђујућем делу чини апсолутно неодрживом, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је уважавајући разлоге жалби браниоца окривљеног АА и заменика Тужиоца за организовани криминал првостепену пресуду у осуђујућем делу укинуо и предмет у том делу вратио првостепеном суду на поновно суђење.

У поновљеном поступку првостепени суд ће најпре отклонити учињену битну повреду одредаба кривичног поступка, на коју му је указано, поново извести и свестрано оценити све расположиве доказе, по потреби извести и друге и на основу утврђеног чињеничног стања оценити да ли се у радњама окривљеног АА стичу елементи и битна обележја кривичног дела које му је на терет стављено, водећи при томе рачуна и о наводима и предлозима из жалби, како браниоца окривљеног АА, тако и заменика Тужиоца за организовани криминал у делу у коме првостепену пресуду побија у осуђујућем делу, након чега ће моћи да донесе правилну и на закону засновану, јасно образложену одлуку.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, иако је првостепена пресуда у осуђујућем делу укинута, посебно је ценио наводе жалби браниоца окривљеног АА и заменика Тужиоца за организовани криминал о томе да првостепени суд није могао решењем К-По1.бр.27/2013 од 08.10.2015. године да врши исправку пресуде јер то није предвиђено чланом 431 Законика о кривичном поступку, али и да овом исправком није обухваћен ослобађајући део пресуде у коме је наведено да је прибављена противправна имовинска корист у много већем износу него што је то означено у осуђујућем делу пресуде.

Изнете жалбене наводе, међутим, Апелациони суд оцењује неоснованим. Што се ослобађајућег дела пресуде тиче окривљени АА1 и АА2 су ослобођени од оптужбе за кривично дело злоупотребе положаја одговорног лица подстрекавањем из члана 234 став 3 у вези става 1 и члана 34 Кривичног законика, све ближе описано у тачки II изреке побијане пресуде на основу члана 423 став 1 тачка 2 Законика о кривичном поступку, па и да су заједно са окривљеним АА прибавили противправну имовинску корист у износу од најмање 237.324.004,00 динара – управо онако како им је оптужницом на терет и стављено.

С друге стране, обзиром да је првостепена пресуда укинута у осуђујућем делу, а на који се заправо односи решење о исправци пресуде, то су изнети жалбени наводи у том делу безпредметни.

Са свега напред изнетог, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је на основу одредбе члана 457 и члана 458 Законика о кривичном поступку одлучио као у изреци ове пресуде у тачкама I и II.

Записничар       Председник већа-судија
Драгана Лужњанин,  с.р.     Зоран Савић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)