Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
14.10.2016.

Кж1 По1 24/16

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
ПОСЕБНО ОДЕЉЕЊЕ
Кж1 По1 24/16
Дана: 14.10.2016. године
Б Е О Г Р А Д
ул. Немањина бр.9


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Верољуба Цветковића, председника већа, Драгољуба Ђорђевића, Надежде Мијатовић, Наде Зец и Бојане Пауновић, чланова већа, уз учешће вишег саветника Слађана Лазића, записничара, у кривичном поступку против окривљеног АА, због кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица у помагању из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ, у вези члана 35 КЗ, одлучујући о жалби Тужиоца за организовани криминал, изјављеној против пресуде Посебног одељења Вишег суда у Београду К-По1.бр.82/15 од 14.04.2016. године, у седници већа одржаној дана 14.10.2016. године, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Тамаре Ристић, окривљеног АА и његовог браниоца адвоката АБ, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба Тужиоца за организовани криминал, а пресуда Посебног одељења Вишег суда у Београду К-По1.бр.82/15 од 14.04.2016. године, се ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Посебног одељења Вишег суда у Београду К-По1.бр.82/15 од 14.04.2016. године, на основу одредбе члана 423 став 1 тачка 2 Законика о кривичном поступку, окривљени АА ослобођен је од оптужбе да је извршио кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица у помагању из члана 234 став 3 у вези става 1 Кривичног Законика, у вези члана 35 Кривичног законика. Истом пресудом одлучено је да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда.

Против наведене пресуде жалбу је изјавио Тужилац за организовани криминал, због битних повреда одредаба кривичног поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду, пресуду Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.82/15 од 14.04.2016. године, преиначи, тако што ће окривљеног АА огласити кривим за извршење кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица у помагању из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 35 КЗ и изрећи му казну затвора како је то током првостепеног поступка и предложено.

Одговоре на жалбу Тужиоца за организовани криминал Кт.бр.20/10 од 09.06.2016. године, поднели су:

-Бранилац окривљеног АА, адвокат АБ, са предлогом да суд жалбу Тужиоца за организовани криминал одбије као неосновану и предлогом да он и окривљени сходно одредби члана 447 став 2 ЗКП-а, буду обавештени о седници већа,

-окривљени АА, са предлогом да суд жалбу Тужиоца за организовани криминал одбије као неосновану и молбом да буде обавештен о седници већа, сходно одредби члана 447 став 2 ЗКП-а.

Тужилац за организовани криминал је у поднеску Ктж.бр.27/16 од 04.07.2016. године, предложио да се усвоји жалба Тужилаштва за организовани криминал Кт.бр.20/10 од 09.06.2016. године и пресуда Вишег суда у Београду, Посебног одељења К-По1.бр.82/15 од 14.04.2016. године, преиначи, тако што ће се окривљени АА огласити кривим за извршење кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица у помагању из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 35 КЗ.

Разматрајући списе предмета и побијану пресуду, поводом изјављене жалбе, у смислу одредбе члана 451 став 1 ЗКП-а, имајући у виду одговоре на жалбу и мишљење надлежног тужиоца, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је у седници већа одржаној дана 14.10.2016. године, у смислу члана 447 став 2 ЗКП-а, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Тамаре Ристић, окривљеног АА и његовог браниоца адвоката АБ, нашао:

Жалба Тужиоца за организовани криминал је неоснована.

Правилно је првостепени суд окривљеног АА ослободио од оптужбе да је извршио кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица у помагању из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 35 КЗ, јер током поступка није доказано да је извршио кривично дело онако како му је оптужницом стављено на терет.

Оспоравајући овакав закључак првостепеног суда Тужилац за организовани криминал у изјављеној жалби понавља наводе изнете током првостепеног поступка, указујући да првостепени суд прихвата одбрану окривљеног АА, иако је исту током поступка мењао и прилагођавао датим исказима осталих окривљених и сведока и прикупљених и изведених писаних доказа. По ставу тужиоца суд се само бавио АА помагањем АА1, кроз стављање на располагање рачуна “АА2” за пренос наведених средстава, а не и помагањем кроз стављање на располагање АА1 привредног друштва “АА2” кроз формирање и учешће у конзорцијуму за куповину “АА1” с обзиром да овој АА радњи суд није поклонио пажњу, нити је дао било какву анализу у образложењу пресуде, као и да је по ставу тужиоца умишљај окривљеног био усмерен на стварање услова АА1 да изврши кривично дело односно да му олакша извршење истог кривичног дела стављањем му на располагање свог привредног друштва и његов пословни рачун, при чему он као помагач не мора да зна све детаље извршења кривичног дела које предузима окривљени АА1.

Међутим, као што је правилно закључио и првостепени суд, током поступка нису изведени докази који би на несумњив начин указали на намеру окривљеног АА да изврши кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица у помагању из члана 234 став 3 у вези става 1 у вези члана 35 КЗ, до ког закључка је дошао првостепени суд детаљном и исцрпном оценом изведених доказа како појединачно тако и у њиховој међусобној повезаности, те доводећи исте у везу са одбраном окривљеног која је поткрепљена свим изведеним доказима и коју је првостепени суд прихватио као правилну и доследну током целог трајања кривичног поступка. Ово посебно када се има у виду да у изјављеној жалби тужилац и не указује у чему се састоји мењање одбране и прилагођавање осталим изведеним доказима, јер је првостепени суд побијану пресуду засновао на доказима које је детаљно и исцрпно ценио и анализирао и у чију извесност је уверен.

Првостепени суд је посебно анализирао наводе Тужилаштва за организовани криминал да је окривљени АА помогао сада осуђеном АА1 стављајући му на располагање своје привредно друштво "АА2" и пословни рачун, те је створио услове осуђеном АА1 да новцем "АА"добијеним продајом објекта у Београду, улица _ и то новцем у износу од 736.000.000,00 динара плати Агенцији за приватизацију део купопродајне цене за "АА1" и тиме конзорцијуму прибави противправну имовинску корист у означеном износу, тј.посебно чињеницу да ли је окривљени АА у конкретном случају знао или могао знати да је осуђени АА1, део купопродајне цене за "АА1" платио Агеницији за приватизацију новцем који је добијен од продаје "АА" у улици _.

Међутим, као што правилно закључује првостепени суд окривљени АА1 је доследан у својој одбрани у којој је негирао извршење кривичног дела које му се ставља на терет истакавши да није знао да новчана средства уплаћена на рачун "АА2" потичу од продаје зграде "АА" те да је био убеђен да су то средства "АА3". Ово посебно када се има у виду део одбране према коме је у цео поступак ушао на молбу дугогодишњем пословног партнера и пријатеља ПП који га је замолио да помогне његовом пријатељу да купи “АА1”, јер окривљени испуњава услове да учествује на тендеру због шифре делатности његовог предузећа “АА2”, да је имао велико поверење у ПП и адвоката АБ1, да ПП познаје још пре факултетских дана, па је потписао припремљену документацију и исту оверио печатом своје фирме, при чему није активно учесвовао у поступку припреме и сачињава понуде за куповину “АА1”. Такође, окривљени је објаснио да је цео поступак био такав да му је потписани примерак уговора о позајмици послат преко факса, да иницијални договор није обухватио трансфер новца преко рачуна његове фирме и да је био против тога, али да му је ПП објаснио да предузеће “АА3” не може директно да изврши уплату, јер Агенција не прихвата да прими уплату цесијом. Након тога је било више уплата од различитих предузећа на рачун “АА2” у периоду од 16.02.2007. до 07.03.2007. године, које уплате су истог тренутка пребачене на рачун Агенције за приватизацију Републике Србије, како то произилази из дела основног налаза и мишљења судског вештака ВВ од 16.02.2011. године и њеног допунског налаза од 22.10.2013. године, о стању и променама средстава “АА2” у периоду од 16.02.2007. до 07.03.2007. године, односно на који начин су и у ком износу су обезбеђена средства за куповину “АА1” те да су иста уплаћена од стране “АА2” на рачун Агенције за приватизацију Републике Србије. Што се тиче подизања кредита код “АА4 банке” у износу од 103.000.000,00 динара, ПП га је обавестио да средства уплаћена на име купопродајне цене за предузеће “АА1” нису довољна, да је потребно још новчаних средстава и да је у том смислу потребно подићи кредит код наведене банке, а да кредит треба да подигне предузеће “АА2” јер “АА3” је исцрпео кредитну способност, али да ће свакако предузеће “АА3” поводом тог кредита пружити средства обезбеђења. Овакави наводи окривљеног АА потврђени су у битном и исказима сведока СС и СС1, а како је то првостепени суд детаљно навео и анализирао на странама 23, 24, 25 образложења побијане пресуде.

Имајући у виду напред наведено, односно чињеницу да су анализирани сви изведени докази, на основу којих су проверени наводи оптужнице против окривљеног АА, правилан је закључак првостепеног суда да у току поступка није могло бити утврђено да је окривљени АА присуствовао било којој од седница Управног одбора или Скупштине акционара предузећа “АА” односно било каквом састанку или договору током којег се говорило о продаји непокретности “АА” и самим тим о пореклу новца који ће се уплатити његовом предузећу “АА2” као утрошку тако добијеног новца. Окривљени није имао било какве контакте са актерима продаје имовине предузећа “АА”, осим са сведоком ПП, уз чињеницу да је окривљеног АА1 упознао тек средином 2007. године, то није доказано да је окривљени АА са умишљајем помогао правноснажно осуђеном АА1 у извршењу кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ, стављајући му на располагање привредно друштво “АА2” и пословни рачун тог предузећа, нити је створио услове правноснажно осуђеном АА1 да новцем “АА” добијеним продајом од објекта у Београду у улици _ плати Агенцији за приватизацију део купопродајне цене ДПП “АА1” и тиме конзорцијуму прибави противправну имовинску корист у износу од 736.000.000,00 динара, с обзиром да се нити једним изведеним доказом није могло утврдити да је окривљени АА знао или могао знати да је део новчаних средстава неопходан за куповину “АА1” потичу од продаје дела имовине предузећа “АА”, то је правилно првостепени суд окривљеног АА ослободио од оптужбе, због недостатка доказа.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 457 ЗКП, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је донео одлуку као у изреци пресуде.

Записничар,       Председник већа-судија,
Слађан Лазић, с.р.       Верољуб Цветковић, с.р.

За тачност отпавка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)