Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
24.01.2014.

Кж1 По1 25/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По1 25/13
Дана 24.01.2014. године
Б Е О Г Р А Д
Немањина бр. 9


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Зорана Савића, председника већа, Вучка Мирчића, Милене Рашић, Мирјане Поповић и Душка Миленковића, чланова већа, уз учешће самосталног саветника Мирјане Јанковић-Недић, записничара, у кривичном поступку против окривљених АА, АА2, АА3, АА4 и АА1, због кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 2 КЗ, удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 2 КЗ и продуженог кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 3 у вези става 2 и 1 КЗ у вези члана 33 и 61 КЗ, одлучујући о жалбама Тужиоца за организовани криминал, браниоца окривљених АА и АА1, адвоката мр АБ, браниоца окривљеног АА2, адвоката АБ1 и браниоца окривљеног АА3, адвоката АБ2, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду, Посебног одељења К-По1.бр.296/2010 од 12.04.2013. године, у седници већа одржаној у смислу одредбе члана 448 став 1 ЗКП-а у присуству Тужиоца за организовани криминал Димитрија Попића, окривљеног АА2 и његовог браниоца, адвоката АБ1, окривљеног АА3 и његовог браниоца, адвоката АБ2 и браниоца окривљених АА и АА1, адвоката мр АБ, дана 24.01.2014. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе Тужиоца за организовани криминал, браниоца окривљених АА и АА1, адвоката мр АБ, браниоца окривљеног АА2, адвоката АБ1 и браниоца окривљеног АА3, адвоката АБ2 и пресуда Вишег суда у Београду, Посебног одељења К-По1.бр.296/2010 од 12.04.2013. године, ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебног одељења К-По1.бр.296/2010 од 12.04.2013. године, ставом I изреке окривљени АА оглашен је кривим због извршења продуженог кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 3 у вези става 2 и 1 КЗ у вези члана 33 и 61 КЗ, за које је применом наведених законских прописа и одредби члана 4, 5, 42, 45, 54 и 63 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 3 (три) године и 6 (шест) месеци у коју му се има урачунати време проведено у притвору од 29.08.2010. године до 18.07.2011. године, а који притвор му је одређен решењем истражног судије Посебног одељења, Вишег суда у Београду Ки.бр.306/10 од 30.08.2010. године, окривљени АА2 и окривљени АА3 оглашени су кривим за по једно продужено кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја у помагању из члана 348 став 3 у вези става 2 и 1 КЗ у вези члана 35 и 61 КЗ, за које је окривљени АА2 осуђен на казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 10 (десет) месеци, а окривљени АА3 на казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 4 (четири) месеца, у коју му се применом одредбе члана 63 КЗ има урачунати време проведено у притвору од 29.08.2010. године до 21.12.2010. године, а који притвор му је одређен решењем истражног судије Посебног одељења, Вишег суда у Београду Ки.бр.306/10 од 30.08.2010. године, а окривљени АА1 оглашен је кривим због извршења кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 3 у вези става 2 и 1 КЗ у вези члана 33 и 61 КЗ за које је осуђен на казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 10 (десет) месеци у коју му се применом одредбе члана 63 КЗ има урачунати време проведено у притвору од 29.08.2010. године до 27.05.2011. године, а који притвор му је одређен решењем истражног судије Посебног одељења, Вишег суда у Београду Ки.бр.306/10 од 30.08.2010. године. На основу одредбе члана 87 КЗ и члана 348 став 5 КЗ окривљенима је изречена мера безбедности одузимања предмета и то:

-10.568,36 грама нето масе експлозива “пентрит”, једна ручна бојева бомба М52П3, број кашике 8746, број на телу бомбе 8810, зелене боје, једна ручна бојева бомба М52 П3, број кашике 3502 и броја на телу бомбе 8706, зелене боје, једна ручна бојева бомба М52П3, број кашике 9014, број на челу бомбе 9107, зелене боје, једна ручна бојева бомба М51 П1, без броја на кашики, број тела бомбе 6813, зелене боје, једна ручна бојева бомба М52П, без броја на кашики, број тела бомбе 7016, зелене боје, једна ручна бојева бомба М52П3, без видљивих бројних ознака на кашики и телу бомбе, 12 детонаторских електричних алуминијумских каписли, 8 детонаторских електричних бакарних каписли, 20 иницијалних каписли за активирање експлозива, 5 кључева запакованих у пластичну фолију, од окривљеног АА,

-4 ПВЦ кесе у којима се налази експлозив “пентрит”, две пластичне импровизоване направе са даљинским управљачем за активирање експлозива, 2 електричне детонаторске каписле са жицама жуте боје, од окривљеног АА1,

-предмети ближе означени у потврди о привремено одузетим предметима Ку.бр.50/10 од 28.08.2010. године таксативно набројани од тачке 1 закључно са тачком 9, као и један даљински управљач за отварање и затварање врата црно-сиве боје, један даљински управљач за отварање и затварање врата са једним кључем црне боје, један комад метала сиве боје са ознаком “Голд 750”, димензија 7,4х3,8 цм од окривљеног АА2,

-сви мобилни телефони, картице за мобилне телефоне, све картице разних телекомуникационих мрежа, а што је према потврдама о привремено одузетим предметима одузето од окривљених.

  На основу одредбе члана 91 и 92 став 1 КЗ и члана 538 став 1 и 2 и члана 541 ЗКП-а одлучено је да се одузме имовинска корист прибављена извршењем кривичног дела и то од окривљеног АА новац у износу од 8.510 еура. Окривљени АА2 и окривљени АА3 обавезани су да на име преосталог дела прибављене имовинске користи стечене извршењем кривичног дела солидарно плате износ од 500 еура, у динарској противвредности по званичном курсу Народне банке Републике Србије на дан исплате, у корист буџетских средстава Републике Србије у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде под претњом принудног извршења. На основу одредбе члана 261, 262 и 264 ЗКП-а окривљени АА, окривљени АА2, окривљени АА3 и окривљени АА1 обавезани су да у року од 15 дана по правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења плате трошкове кривичног поступка чија висина ће бити утврђена посебним решењем, а да у року од 15 дана по правноснажности пресуде плате на име паушала износ од по 100.000,00 динара под претњом принудног извршења.

Истом пресудом и то ставом II изреке, на основу одредбе члана 423 став 1 тачка 2 ЗКП-а окривљени АА, окривљени АА2, окривљени АА3, окривљени АА4 и окривљени АА1, са личним подацима као у изреци побијане пресуде, ослобођени су од оптужбе да су извршили и то окривљени АА кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 2 КЗ, а окривљени АА2, окривљени АА3, окривљени АА4 и окривљени АА1 кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 2 КЗ, док је окривљени АА4 ослобођен од оптужбе да је у саизвршилаштву и продуженом трајању извршио кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 3 у вези става 2 и 1 КЗ у вези члана 33 и 61 КЗ. Такође је одлучено да трошкови кривичног поступка у овом делу падну на терет буџетских средстава суда.

Против наведене пресуде жалбе су изјавили:

-Тужилац за организовани криминал, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичним санкцијама, са предлогом да Апелациони суд у Београду усвоји жалбу и првостепену пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновни поступак и одлучивање;

-бранилац окривљених АА и АА1, адвокат мр АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, одлуке о кривичној санкцији и одузимању имовинске користи, са предлогом да Апелациони суд у Београду укине првостепену пресуду у осуђујућем делу у односу на окривљене АА и АА1 и у том делу предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, истовремено захтевајући да буде обавештен о седници већа другостепеног суда;

-бранилац окривљеног АА2, адвокат АБ1, због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, погрешне примене материјалног права и одлуке о казни, са предлогом да Апелациони суд у Београду усвоји жалбу и првостепену пресуду преиначи у ставу I изреке у односу на окривљеног АА2, тако што ће истог ослободити од оптужбе да је извршио продужено кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја у помагању из члана 348 став 3 у вези става 2 и 1 КЗ у вези члана 35 и 61 КЗ или да у овом делу побијану пресуду укине и предмет у том делу врати првостепеном суду на поновно суђење.

Одговор на жалбу Тужиоца за организовани криминал поднео је бранилац окривљених АА и АА1, адвокат мр АБ, са предлогом да Апелациони суд у Београду одбије жалбу Тужиоца за организовани криминал у односу на ослобађајући део пресуде и у том делу првостепену пресуду потврди.

Тужилац за организовани криминал је у поднеску Ктж бр.25/13 од 19.09.2013.године предложио да се усвоји жалба Тужиоца за организовани криминал, а да се жалбе бранилаца окривљених одбију као неосноване.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење одржао је седницу већа у смислу одредбе члана 448 став 1 ЗКП-а у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал, Димитрија Попића, окривљеног АА3 и његовог браниоца, адвоката АБ2, окривљеног АА2 и његовог браниоца, адвоката АБ1 и браниоца окривљених АА и АА1, адвоката мр АБ, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаном пресудом коју је испитао у смислу одредбе члана 451 став 1 ЗКП-а у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалбама, па је по оцени жалбених навода и предлога, те навода из одговора на жалбу, а имајући у виду и предлог Тужиоца за организовани криминал, нашао:

-жалбе су неосноване.

Жалбом Тужиоца за организовани криминал побија се првостепена пресуда због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 1 ЗКП-а, тако што се истиче да је ожалбена пресуда заснована на доказу на коме се по одредбама овог Законика не може засновати, јер су окривљени ставом I изреке оглашени кривим за кривична дела која нису посебним законом – Законом о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела стављена у надлежност Тужилаштва за организовани криминал, због чега је тужилац мишљења да побијана пресуда није могла бити заснована на утврђеним чињеницама из посебне доказне радње прикривеног иследника, будући да је одредбом члана 183 ЗКП-а прописано да се прикривени иследник може одредити ако су испуњени услови из члана 161 став 1 и 2 овог Законика.

У жалби браниоца окривљених АА и АА1, адвоката мр АБ којом се побија првостепена пресуда због битне повреде одредаба кривичног поступка, такође се истиче да у конкретном случају нису били испуњени законски услови за ангажовање прикривеног иследника, јер по мишљењу браниоца нису објективно постојали ни основи сумње да су наведени окривљени извршили кривично дело организованог криминала, а што је потврђено првостепеном пресудом, јер су сви окривљени у овом предмету ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 2 КЗ и члана 346 став 4 у вези става 2 КЗ. Бранилац наведених окривљених надаље указује да, чак и да су постојали основи сумње на основу којих је наредбом истражног судије ангажован прикривени иследник, доношењем ослобађајуће пресуде за наведено кривично дело отпао је материјално-правни услов за одређивање поменуте посебне доказне радње, па се самим тим, по ставу браниоца, ни првостепена пресуда није могла засновати на доказима прикупљеним путем ангажовања прикривеног иследника.

Насупрот изнетим жалбеним наводима Тужиоца за организовани криминал и браниоца окривљених АА и АА1, по оцени Апелационог суда у Београду, Посебног одељења у конкретном случају били су испуњени законски услови за ангажовање прикривеног иследника, јер је оптужницом Тужилаштва за организовани криминал окривљеном АА стављено на терет извршење кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 2 КЗ, окривљенима АА2, АА3, АА4 и АА1, извршење кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези са ставом 2 КЗ, а свим окривљенима и извршење продуженог кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 3 у вези става 2 и 1 КЗ у вези са чланом 33 и 61 КЗ, које кривично дело је, између осталих таксативно набројаних дела, предвиђено у члану 162 став 2 ЗКП-а, као кривично дело на које се примењују посебне доказне радње. Осим тога, из списа предмета произлази да је прикривени иследник ангажован наредбом истражног судије Посебног одељења Вишег суда у Београду Пов-По1.бр.634/10 од 13.08.2010.године у складу са одредбама тада важећег ЗКП-а, тако да докази који су прикупљени ангажовањем прикривеног иследника, насупрот изнетим жалбеним наводима, по налажењу овог суда представљају законито прикупљене доказе, на којима је могла бити заснована побијана пресуда.

Неосновано се у жалби браниоца окривљених АА и АА1 указује на чињеницу да су побијаном пресудом окривљени ослобођени од оптужбе да су извршили напред наведена кривична дела удруживање ради вршења кривичних дела, те да у том смислу, у конкретном случају нису ни били испуњени услови за одређивање посебне доказне радње. Ово из разлога, јер за ангажовање прикривеног иследника није нужно доношење осуђујуће пресуде, због чега су изнети жалбени наводи браниоца окривљеног без утицаја на другачију одлуку суда.

Жалбом браниоца окривљеног АА2, адвоката АБ1 побија се првостепена пресуда због битних повреда одредаба кривичног поступка, тако што се истиче да је првостепени суд изреком пресуде којом су окривљени оглашени кривим прекорачио оптужбу јер се опис радње извршења кривичног дела за која су окривљени оглашени кривим не поклапа са описом радњи које су окривљенима измењеном оптужницом стављене на терет. У жалби овог браниоца се даље наводи да је првостепени суд погрешно поступио када је раздвојио чињенични опис радње извршења за окривљене АА, АА2 и АА3, јер је опис радњи извршења кривичног дела за окривљеног АА2 и окривљеног АА3 садржан у опису радњи извршења окривљеног АА, тако да се по мишљењу браниоца не зна шта се окривљенима АА2 и АА3 ставља на терет. Даље се у жалби овог браниоца наводи да је нејасно да ли је оно што је садржано у опису радње окривљеног АА радња извршења окривљеног АА2 или је окривљени АА2 оглашен кривим за помагање у извршењу продуженог кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 3 у вези става 2 и 1 КЗ у вези члана 35 и 61 КЗ.

Насупрот изнетим жалбеним наводима, по оцени Апелационог суда у Београду првостепеном пресудом којом су наведени окривљени оглашени кривим није повређен идентитет оптужбе и пресуде, а чињеница да је првостепени суд у неким деловима изменио чињенични опис који је дат у оптужници, тако што је исти уподобио утврђеним радњама сваког од окривљених према утврђеном чињеничном стању, не значи да је у конкретном случају оптужба прекорачена. Наиме, првостепени суд је у изреци побијане пресуде најпре описао радње извршења предузете од стране окривљеног АА, а потом и у чему се састоје радње помагања окривљеног АА2 и окривљеног АА3 окривљеном АА у извршењу продуженог кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 3 у вези става 2 и 1 КЗ у вези члана 35 и 61 КЗ, као и опис радњи предузетих од стране окривљеног АА и АА1, а које улазе у састав продуженог кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 3 у вези става 2 и 1 КЗ у вези члана 33 и 61 КЗ за која су ова двојица окривљених оглашена кривим. Према томе, из овакве изреке јасно се види у чему се састоји радња извршења сваког од окривљених, због чега су супротни напред изнети жалбени наводи браниоца окривљеног АА2 оцењени као неосновани.

Такође се неосновано жалбом браниоца окривљеног АА3 побија првостепена пресуда због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 11 и члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП-а при чему се овај жалбени основ побијања практично своди на интерпретацију наведених законских одредби и истицање да побијана пресуда не садржи разлоге о томе којим радњама је окривљени АА3 помогао окривљеном АА да изврши кривично дело за које је оглашен кривим. Ови жалбени наводи оцењени су као неосновани јер је изрека пресуде и у погледу радњи за које је окривљени АА3 оглашен кривим јасна и из исте се види на који начин је овај окривљени помогао окривљеном АА у извршењу продуженог кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја.

  Наиме, из изреке побијане пресуде утврђује се да су окривљени АА2 и окривљени АА3 помогли окривљеном АА у извршењу наведеног кривичног дела, на тај начин што су дана 12.08.2010.године, а након што је окривљени АА дана 11.08.2010.године ангажовао окр. АА2, а овај потом окр. АА3, у кући окр. АА2 у Горњем Милановцу, месту Велереч бб, користећи алат окр. АА2, израдили један електронски уређај-радиотелекоманду који се може користити за активирање експлозива, који је дана 13.08.2010.године преузео окр. АА, а дана 15.08.2010.године, након што је окривљени АА поново ангажовао окр. АА2 а овај окр. АА3, израдио у просторијама куће окр. АА2 користећи његов алат, још три електронска уређаја-радиотелекоманде које се могу користити за активирање експлозива, а који уређај је по изради дана 16.08.2010.године преузео окр.АА, знајући да исти уређаји представљају део експлозивних направа које је окр. АА неовлашћено продао, при чему је на име накнаде од окр. АА добио новчани износ од најмање 500 еура.

За оваква чињенична утврђења, првостепени суд је у образложењу побијане пресуде дао јасне, довољне и за овај суд прихватљиве разлоге, због чега су супротни жалбени наводи бранилаца окривљеног АА2 и АА3, оцењени као неосновани.

Побијајући првостепену пресуду због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања жалбом браниоца окривљеног АА и АА1, адвоката мр АБ оспорава се оцена суда о изведеним доказима, а пре свега оцена одбрана окривљених, при чему се у жалби интерпретирају поједини делови одбрана ових окривљених и врши сопствена анализа истих, а такође се оспоравају чињенични закључци првостепеног суда да је окривљени АА дана 03.04.2010.године неовлашћено набавио - купио од СС око 10 килограма експлозивне материје - експозива ,,пентрит“, који је потом скривао у кући окривљеног АА1, истичући да је овакав закључак погрешан, с обзиром да је овај окривљени тврдио да је наведени експлозив купио окривљени АА2, код кога се, и према сопственом казивању окривљеног АА2, експлозив налазио четири месеца, односно до почетка августа 2010. Даље се у жалби наводи да је првостепени суд погрешно утврдио да је окривљени АА поменуту експлозив у периоду од 09 до 16.августа 2010.године продавао, а затим 28.08.2010.године купио заједно са окривљеним АА1 експлозив, бомбе и електродетонаторске каписле, наводећи да из садржине изведених доказа произлази да је ове радње окривљени АА највећим делом извршио подстрекнут од стране НН лица “Сале” и од ангажованог прикривеног иследника.

Оспоравајући правилност утврђеног чињеничног стања у погледу радњи за које је окривљени АА1 оглашен кривим, бранилац у жалби наводи да је првостепени суд у погледу радњи које се односе на препакивање предметног експлозивa и распрскавајућег оружја које је окривљени АА, према погрешном утврђењу првостепеног суда, дана 28.08.2010.године купио у Фочи од СС, заједно са својим братом, окривљеним АА исти скривао у простор на мотоциклу који се налазио на приколици аутомобила марке ,,Голф”, власништво окривљеног АА. погрешно закључио да је његов брањеник поступао са умишљајем, свестан да је његово дело забрањено. У жалби се даље наводи да је првостепени суд погрешно и без иједног доказа заузео став да је окривљени АА1 предметни експлозив који је пронађен у његовој породичној кући у августу 2010.године са умишљајем држао у својој кући, указујући на чињеницу да је овај окривљени у периоду од 15-27 августа 2010.године био на мору, те да је окривљени АА у својој одбрани навео да је без знања окривљеног АА1 и у његовом одсуству однео један део експлозивних материја, који је почетком августа исте године, окривљени АА2 донео и предао окривљеном АА.

Насупрот изнетим жалбеним наводима, по оцени Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, првостепени суд је чињенично стање у односу на окривљеног АА ближе описано у изреци побијане пресуде правилно и потпуно утврдио на основу изведених доказа побројаних у образложењу побијане пресуде, а пре свега извештаја о активностима прикривеног иследника МУП-а РС – Одељења за прикривене иследнике од 14.08.2010. године, службене белешке криминалистичко-техничког прегледа лица места сачињене од стране МУП-а РС, Дирекције полиције, ПУ за Град Београд, УКП – Одељење криминалистичке технике од 23.08.2010. године, извештаја о дактилоскопској идентификацији отисака папиларних линија МУП-а РС, Национално криминалистичко техничког центра од 24.08.2010. године, извештаја о прегледаним компонентама импровизоване експлозивне направе МУП-а РС ПУ за Град Београд, од 25.08.2010. године, записника о физичко-хемијском вештачењу МУП-а РС, Дирекције полиције, УКП НКТЦ од 24.08.2010. године, фотодокументације МУП-а ДП УКП СБПОК од 24.08.2010. године, фотодокументације “црна картонска кутија” - 13.08.2010. године и то фотографије под ознаком Ф3, извештаја прикривеног иследника “ЈТ23” од 15.08.2010. године, из којег је утврђено да се прикривени иследник дана 15.08.2010. године у кафе ресторану “Овчага” после 19.00 часова, по договору нашао са окривљеним АА, извештајем о извршеној контроли кретања МУП-а РС, Дирекције полиције, УКП Одељења за опсервацију и документовање од 16.08.2010. године и од 18.08.2010. године о извршеној контроли кретања у акцији “Колубара”, извештаја прикривеног иследника “ЈТ23” од 17.08.2010.године, везано за радње од 28.08.2010. године и активности окривљеног АА у периоду од 20.08.2010. године до 28.08.2010. године, као и извештаја о активностима прикривеног иследника МУП-а РС УКП Службе за криминалистичко обавештајне послове и прикривене иследнике од 19.08.2010. године, те исказа сведока СС1, као и извештајем Одсека за оперативни и технички надзор од 30.08.2010. године, видео записа и сета фотографија који се налазе у ЦД-у под називом “Скела”, и видео записа сачињеног дана 28.08.2010. године из којег је несумњиво утврђено како учешће окривљеног АА, тако и учешће окривљеног АА1 у догађају од 28.08.2010. године, те службене белешке МУП-а Дирекције полиције, Одсека за сузбијање кријумчарења оружја и опасних материја из које је утврђено да је дана 28.08.2010. године у 19.00 часова на основу наредбе истражног судије Вишег суда у Ужицу извршено претресање путничког возила марке “_”, регистарских ознака _ и мотоцикла марке “_” регистарске ознаке _, као и потврде о привремено одузетим предмета Одељења за сузбијање организованог општег криминала Ку.бр.50/10 од 28.08.2010. године из којег је утврђено који су све предмети том приликом одузети од окривљеног АА,

Да су окривљени АА и АА1 преузели наведене предмете, првостепени суд је утврдио из извештаја прикривеног иследника МУП-а РС УКП Службе за криминалистичко-обавештајне послове и прикривене иследнике Одељења за прикривене иследнике од 28.08.2010. године из којег произилази да је прикривеног иследника “ЈТ23” дана 28.08.2010. године око 17.10 часова назвао АА и рекао му да је све у реду и да “витка, плава, долази вечерас, дођи да је упознаш”, а што је према правилном закључку првостепеног суда требало да значи да је окривљени узео робу у Босни и да прикривеном иследнику заказује састанак.

Из записника о вештачењу МУП-а РС УКП НКТЦ Одељења за вештачење од 07.09.2010. године, те записника сачињеног од стране МУП-а Србије од 29.08.2010. године о извршеном претресању стана и других просторија окривљеног АА на адреси _, утврђено је да је од окривљеног АА одузето 20 иницијалних каписли за активирање експлозива, као и новац у износу од 8.520 еура, а што окривљени на главном претресу није спорио

Из записника МУП-а РС о претресању стана и других просторија окривљеног АА1 Кри-Пов.548/10 од 28.08.2010. године и потврде о привремено одузетим предметима од 29.08.2010. године утврђено да су од овог окривљеног између осталог, одузете и 4 ПВЦ кесе са жутом материјом за коју се претпоставља да је пластични експлозив, 2 пластичне импровизоване направе са даљинским управљачем за активирање експлозива, као и 2 ЕДК каписле са жицом жуте боје, о чему је сачињена и фотодокументација, а из записника о вештачењу МУП-а од 07.09.2013. године сачињеног од стране вештака ВВ утврђено је да дати узорак представља пластични експлозив пентрит.

Имајући у виду да је првостепени суд наведене доказе ценио како појединачно, тако и у међусобној вези и у склопу одбрана окривљених АА и АА1, те да је за своја чињенична утврђења у погледу радњи за које су ова двојица окривљених оглашени кривим у образложењу пресуде дао јасне, довољне и аргументоване разлоге, које у свему као правилне прихвата и овај суд, то су супротни жалбени наводи браниоца ових окривљених којима се побија првостепена пресуда због погрешно утврђеног чињеничног стања, оцењени као неосновани.

Напред изнети жалбени наводи браниоца окривљеног АА којима се оспорава оцена одбране овог окривљеног, по оцени Апелационог суда не могу се прихватити, с обзиром да је првостепени суд правилно поступио када је прихватио одбрану окривљеног АА дату на главном претресу у којој је објаснио да је експлозив који је од њега одузет уз поменуту потврду о одузетим предметима, купио у Фочи од СС, те да је тај експлозив сакрио у кући окривљеног АА1, док је каписле скривао у својој кући. Оваква одбрана окривљеног АА поткрепљена је изведеним доказима, из којих произилази да је управо овај окривљени упознао СС и све време са њим размењивао СМС поруке у вези набавке експлозива, бомби и детонаторских каписли, а не окривљени АА2, како је то окривљени АА покушао да представи у својој одбрани датој у претходном поступку, наводећи да је цела организација око одласка у Босну са окривљеним АА2, као и куповине експлозиве и детонаторских каписли дана 03.04.2010. године, покренута на иницијативу окривљеног АА2, који је фактички купац наведених предмета, да је окривљеном АА2 он само позајмио новац. Имајући у виду да је првостепени суд је на странама 67 и 68 образложења побијане пресуде дао јасне и логичне разлоге из којих није прихватио одбрану окривљеног АА дату у истражном поступку, то су наводи жалбе браниоца овог окривљеног којима се инсистира на одбрани окривљеног АА из претходног поступка, за овај суд неприхватљиви, и као такви оцењени као неосновани, будући да исти немају упориште у изведеним доказима, а осим тога, супротно изнетој тврдњи браниоца, окривљени АА2 никада није изјавио да је организовао одлазак у Босну ради куповине предметног експлозива, нити да је исти купио, те су и ови жалбени наводи оцењени као неосновани.

Првостепени суд је правилно поступио и када није прихватио одбрану окривљеног АА1 у делу у којем је тврдио да није знао да је окривљени АА у његовој кући скривао експлозив и радио-телекоманде, јер је дана 15.08.2010. године отишао на летовање где се налазио све до 27.08.2010. године, објаснивши да је за то сазнао тек у моменту када су исти пронађени од стране полиције, а такође је правилно поступио и када није прихватио одбрану окривљеног АА у делу у којем је потврдио овакву одбрану окривљеног АА1, наводећи да је дана 19.08.2010.године у кућу свог брата, пренео остатак експлозива, купљеног 03.04.2010.године у Фочи, који није продао прикривеном иследнику ,,ЈТ 23“, заједно са капислама, а дана 21.08.2010.године покојној мајци која је живела са братом на истој адреси предао кесу у којој су се налазиле радиотелекоманде, јер су, и по оцени Апелационог суда у Београду, насупрот наводима жалби браница окривљених АА и АА1, овакве одбране оповргнуте изведеним доказима, о чему су у образложењу побијане пресуде дати јасни, довољни и аргументовани разлози које у свему као правилне прихвата и овај суд.

Наиме, из писане документације произлази да су се експлозивна материја и остали предмети ближе наведени у изреци побијане пресуде раније налазили у кући окривљеног АА1, да је из извештаја о извршеној контроли МУП-а РС од 18.08.2010. године утврђено да се 16.08.2010. године возило марке “Голф” којим је управљао окривљени АА, зауставило испред куће окривљеног АА1 на адреси Ибарски пут бр. 13, након чега се по изласку из куће окривљени АА на Ибарској магистрали нашао са прикривеним иследником “ЈТ23”, коме је продао експлозив са радио-телекомандама, на основу чега првостепени суд правилно закључује да су се експлозив и радио-телекоманде већ дана 16.08.2010. године налазиле у кући окривљеног АА1, а не од 19. односно 21. августа 2010. године, како је то у својој одбрани тврдио окривљени АА. С обзиром да је првостепени суд поуздано утврдио да се радило о експлозиву који је овај окривљени купио дана 03.04.2010. године, те да је прва продаја једног дела експлозива извршена дана 13.08.2010. године, а имајући у виду наводе одбране окривљеног АА1 да су експлозив и радио-телекоманде приликом претреса његове куће пронађени на местима које је определио окривљени АА, те утврђену чињеницу да је окривљени АА1 касније и помогао окривљеном АА у набавци нове количине експлозива и ручних бомби, то се и по оцени овог суда, насупрот наводима жалбе браниоца окривљеног АА1, као једини и логичан закључак намеће да је овај окривљени знао да је окривљени АА у његову кућу донео спорни експлозив и радио-телекоманде пре одласка на летовање, које је до проналажења од стране полиције, држао у својој кући. За овакав свој закључак првостепени суд је у образложењу побијане пресуде дао јасне, логичне и за овај суд прихватљиве разлоге, због чега су жалбени наводи браниоца окривљеног АА1 којима се у овом делу побија првостепена пресуда оцењени као неосновани.

Чињенично стање у погледу радњи предузетих од стране окривљеног АА и окривљеног АА1 дана 28.08.2010. године, првостепени суд је правилно и потпуно утврдио на основу изведених доказа, а пре свега прегледаних СМС порука које је окривљени АА размењивао са СС у вези уговарања набавке нове количине експлозива и распрскавајућег оружја – ручних бомби, (о чему се и сам окривљени АА детаљно изјашњавао у својој одбрани, која је у овом делу прихваћена од стране првостепеног суда), те аудио снимка објекта окривљеног АА од 19.08.2010. године, које доказе окривљени није оспоравао, затим, извештаја прикривеног иследника ,,ЈП 23” од 19.08.2010.године и 23.08.2010. године и садржине порука које су у ранијем периоду окривљени АА и СС размењивали, те исказа сведока СС1, чији исказ је у потпуности прихваћен од стране првостепеног суда, као и извештаја Одсека за оперативни и технички надзор од 30.08.2010. године и фото записа од 28.08.2010. године са сетом фотографија под шифром “Скела”

Наиме, из исказа сведока СС1, првостепени суд је утврдио да је дана 28.08.2010. године око 08.45 часова у његову радионицу довежен путнички аутомобил марке “Голф” за који је била закачена приколица на којој се налазио мотоцикл, те да су из возила изашла двојица непознатих младића распитујући се да ли може да се размонтира гума од мотоцикла, што им је он потврдио, а након што је један од њих из гепека аутомобила извадио точак за мотоцикл на коме се налазила гума, сведок је исти размонтирао и скинуо са фелне. Објаснио је да су наведена лица од њега тражила да врати гуму, а да један руб гуме остави необучен у фелну, тј. размонтиран, те након што је на њихово тражење то и урадио, узели су точак, он њима платио услугу, а они су отишли из радње, с тим што нема сазнања о томе где су тај точак сместили. Овакав исказ сведока СС1 прихваћен је од стране првостепеног суда као уверљив, логичан и животан, јер је исти делимично потврђен и одбраном окривљеног АА, као и извештајем Одсека за оперативни и технички надзор од 30.08.2010. године, из кога је утврђено да се у 08.01 часова возило марке “Голф”, регистарских ознака _ зауставило у улици Јове Јовановића Змаја код броја 17 у чијој је непосредној близини вулканизерска радња у коју су потом ушли окривљени, а шта се даље дешавало детаљно је описано у наведеном извештају чија је садржина интерпретирана на страни 48 побијане пресуде. Да су се након тога, окривљени АА и окривљени АА1 по доласку у Фочу, одвезли код СС од кога је окривљени АА купио експлозив који је препаковао, као и каписле и бомбе, које предмете је заједно са братом – окривљеним АА1 спаковао, односно сакрио у мотоцикл који је власништво окривљеног АА, првостепени суд је утврдио увидом у видео-запис, као и сет фотографија који се налазио на ЦД-у под називом “Скела”. Наиме, из наведеног видео-записа сачињеног дана 28.08.2010. године првостепени суд је утврдио да се возило којим су се претходно довезли окривљени АА и АА1 са приколицом и мотором налазило испред куће СС, да је окривљени АА стајао поред мотора, као и да је у том тренутку било присутно још једно лице, за које је утврђено да се ради о окривљеном АА1.

Из криминалистичко техничке документације МУП-а ПУ у Ужицу, Одељења криминалистичке полиције од 30.08.2010. године сачињене приликом претресања возила “Волксваген Голф 2”, регистарских ознака _ “_”, регистарских ознака _ власништво окривљеног АА, утврђено је да су саставни део документације фотографије возила којим је дана 28.08.2010. године управљао овај окривљени, приколице за вучу мотоцикла и мотоцикла марке “Сузуки” са напред означеним регистарским ознакама, док из службене белешке МУП-а Дирекције полиције, Одсека за сузбијање кријумчарења оружја и опасних материја од 29.08.2010. године утврђено је да је дана 28.08.2010. године у 19.00 часова на основу наредбе истражног судије Вишег суда у Ужицу извршено претресање путничког возила марке “Голф 2”, поменутих регистарских ознака и мотицикла марке “_” у коме је пронађено 15 пакета пластичне масе светло жуте боје увијене у провидни целофан, укупне тежине око 10 кг, за коју се сумња да се ради о пластичном експлозиву која је била сакривена у унутрашњости задњег точка мотоцикла, 6 комада бојевих бомби које су биле сакривене у простору за смештај филтера у мотоциклу и 20 електро-детонаторских каписли од којих 12 алуминијумских и 8 бакарних које су биле сакривене у простору за смештај филтера у мотоциклу, а из потврде о привремено одузетим предметима истог органа Ку.бр.50/10 од 28.08.2010. године утврђено је да је од окривљеног АА, између осталог, одузето 15 пакета пластичне масе светло жуте боје увијене у провидни целофан, укупне тежине око 10 кг, за који се сумња да је пластични експлозив, као и остали предмети ближе наведени на страни 49 побијане пресуде, (12 детонаторских електричних алуминијумских и 8 детонаторских електричних каписли бакарних.

Имајући у виду наведено, по оцени овог суда, првостепени суд је правилно поступио када није прихватио одбрану окривљених АА и АА1 у делу у којем су тврдили да окривљени АА1 није био присутан у вулканизерској радњи док се мењала гума на мотоциклу у којој је касније пакован експлозив и бомбе, с обзиром да је оваква одбрана оповргнута изведеним доказима који су у потпуности прихваћени од стране првостепеног суда, а из којих је утврђено присуство обојице окривљених у вулканизерској радњи, те да није евидентиран тренутак у коме је било ко напуштао радњу, а посебно што су у поменутом извештају детаљно описане активности како окривљеног АА, тако и окривљеног АА1.

Тврдња окривљеног АА1 да није учествовао у препакивању експлозива и у његовом сакривању у унутрашњости пнеуматика задњег точка мотоцикла који се налазио на приколици, оповргнута је напред наведеним видео записом под шифром “Скела”, те прегледаним фотографијама из којих је несумњиво утврђено да је овај окривљени активно учествовао у препакивању и паковању предметног експлозива и ручне бомбе заједно са својим братом, окривљеним АА, те је првостепени суд, и по оцени овог суда, правилно поступио када у овом делу није прихватио одбрану окривљеног АА1, оцењујући је као неискрену и нелогичну и као такву срачунату на избегавање кривице. Такође је првостепени суд правилно поступио када није прихватио одбрану окривљеног АА1 ни у делу у којем је тврдио да није знао да се у конкретном случају ради о експлозиву, да му ништа није било сумњиво док је исти пакован, већ да је посумњао да се ради о недозвољеним активностима тек када је видео бомбе, будући да је оваква одбрана и по оцени овог суда неживотна и неуверљива и као таква срачуната на избегавање кривице.

Жалбом браниоца окривљеног АА2 побија се првостепена пресуда због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, тако што се оспоравају чињенични и правни закључци првостепеног суда да је овај окривљени извршио продужено кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја у помагању из члана 348 став 3 у вези става 2 и 1 КЗ у вези члана 35 и 61 КЗ, за које је оглашен кривим, при чему се у жалби износи сопствена оцена изведених доказа, а пре свега оцена исказа СС2 саслушаног у својству вештака на главном претресу дана 07.03.2013. године, те оцена налаза и мишљења овог вештака, наводећи да из истог произилази да радио-телекоманда није ни експлозивна материја, нити експлозивна направа, већ да има вишеструку намену у свакодневном животу, због чега бранилац сматра да окривљени АА2 не може бити одговоран за наведено кривично дело, с обзиром да се у конкретном случају ради о радио-телекомандама са широким спектром употребе који сами за себе немају никакво експлозивно својство.

У жалби браниоца окривљеног АА3 такође се оспорава оцена налаза и мишљења вештака СС2 указујући да је вештак објаснио да радио-телекоманда сама за себе не представља експлозивну направу, већ да се у конкретном случају ради о класичној телекоманди која има широку сврху примене, а такође се оспорава закључак првостепеног суда да су окривљени АА2 и окривљени АА3 заједно помагали својим радњама окривљеном АА да изврши предметно кривично дело, наводећи да помоћ, о којој говори првостепени суд, ни у ком случају ова двојица окривљених нису могла да пруже окривљеном АА, већ је то могао евентуално да учини неки стручњак из области електронике или безбедности, са посебним образовањем. Даље се у жалби браниоца окривљеног АА3 оспорава оцена исказа окривљеног АА4, а с тим у вези закључак првостепеног суда изнет на странама 59 и 72 образложења побијане пресуде да је окривљени АА3 израђивао уређај за активирање експлозива, наводећи да у конкретном случају не постоји ниједан доказ који би упућивао на закључак да је окривљени АА3 знао и био свестан да оно што израђује треба да послужи активирању експлозива.

Насупрот изнетим жалбеним наводима бранилаца окривљених АА2 и АА3, по оцени Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, првостепени суд је правилно поступио када је прихватио налаз и мишљење вештака СС2, као и његов исказ дат на главном претресу, дајући о томе у образложењу пресуде јасне и довољне разлоге, које у свему као правилне прихвата и овај суд. Наиме, из налаза и мишљења поменутог вештака првостепени суд је утврдио да електронски уређај – радиотелекоманде, који су окривљени АА2 и АА3 правили, сами по себи не представљају експлозивне направе, како се окривљенима оптужницом ставља на терет, већ да исте представљају елемент који, у склопу осталих елемената који се користе, конкретно детонаторских и електродетонаторских каписли и експлозива “пентрит”, могу да активирају експлозивну направу, а што произилази из налаза вештака који је истакао да је на бази испитивања и мерења на полигону уз примену свих мера безбедности и опреме, утврђено да се за пет описаних уређаја (радио-телекоманди) може активирати експлозив уз коришћење електро-детонаторске каписле, правилно утврдивши да су окривљени АА2 и окривљени АА3 својим радњама помагали окривљеном АА да изврши предметно кривично дело за које је оглашен кривим.

У погледу дванаест детонаторских електричних каписли алуминијумских и осам детонаторских електричних каписли бакарних, као и двадесет иницијалних каписли, које су одузете од окривљених, првостепени суд је на основу налаза вештака утврдио да исте могу активирати предметни експлозив “пентрит”, и то уколико за ЕДК постоји електрични извор напајања, конкретно батерија од 1,2 волти која може да иницира ту капислу, и која преноси талас према експлозивном пуњењу када долази до детонације. Првостепени суд је из налаза и мишљења вештака, те његовог исказа са главних претреса одржаних дана 06.02.2013. и 01.03.2013. године, у погледу радио-телекоманди које су продате прикривеном иследнику “ЈТ23”, од стране окривљеног АА несумњиво утврдио да су испитане радио-телекоманде састављене од два одвојена дела од којих је један предајник у облику даљинске команде (са три начина командовања) и пријемника у облику пријемне централе, а што се тиче начина активирања пет испитаних радио-телекоманди вештак је објаснио да се исте састоје од даљинске команде у облику привеска за кључеве и пријемног дела на коме је адаптиран у радионичким условима жичани извод за давање критеријума преко кога може бити обављена светлосна сигнализација, али и поуздано иницирање ЕДК, при чему је вештак посебно истакао да је на бази испитивања и мерења на полигону уз примену свих мера безбедности и опреме утврђено да се са пет описаних уређаја може активирати експлозив уз коришћење електро-детонаторске каписле.

Наиме, окривљени АА, окривљени АА2 и окривљени АА3 нису спорили да се израда електронских уређаја – радио-телекоманди и то преправка централних брава вршила управо у кући окривљеног АА2 у _, месту _, а што је утврђено и на основу прислушкиваних разговора и СМС порука наведених у образложењу побијане пресуде, те извештаја о резултатима примене мере опсервације и документовања МУП-а РС ПУ Краљево, Одељења криминалистичке полиције од 13.08.2010. године, из којег је утврђено да је успостављена контрола кретања спортског мотоцикла из правца Рудника према Горњем Милановцу, те да су окривљени АА4 и АА3 дана 13.08.2010. године били у кући окривљеног АА2. Из записника МУП-а Одељења за сузбијање организованог општег криминала од 28.08.2010. године, о претресању стана окривљеног АА2, те потврде о привремено одузетим предметима од овог лица утврђено је да је на кућној адреси окривљеног АА2 пронађена опрема за израду електронских уређаја, те да је од овог окривљеног одузета једна кутија у којој су се, између осталог, налазила два даљинска управљача, пет пластичних поклопаца, више комада каблова са осигурачима, један поклопац кућишта и др. (страна 52 образложења побијане пресуде), као и један папир А4 формата са упутством за употребу даљинског управљача за возило на чијој полеђини има ручно нацртана шема струјног кола.

Из одбране окривљених АА, АА2, АА3 и АА4, те података који су утврђени преслушавањем снимљених телефонских разговора несумњиво је утврђено да су окривљени комуницирали у периоду од 11.08.2010. године до 28.08.2010. године, те да је окривљени АА дана 11.08.2010. године ангажовао окривљеног АА2, који је потом ангажовао и окривљеног АА3, да му израде електронски уређај – радио-телекоманду, а што су они и израдили код окривљеног АА2 у кући, који уређај је окривљени АА преузео од окривљеног АА2 и исти дана 13.08.2010. године заједно са експлозивном материјом и детонаторском капислом продао прикривеном иследнику “ЈТ23”. Првостепени суд је из телефонских разговора обављених између окривљеног АА и окривљеног АА2, као и окривљеног АА2 и окривљеног АА3 од 11.08.2010. године, 12.08. и 13.08.2010. године у време ближе означено у побијаној пресуди утврдио да је окривљени АА остварио контакт са окривљеним АА2 распитујући се око набавке уређаја за активирање експлозива, односно њихове израде, о њиховом квалитету и начину на који исти уређују функционишу, као и да окривљени АА поручује окривљеном АА2 да му се направе поменути уређаји, тражећи да му се потврди поруџбина, док са друге стране окривљени АА2 тражи од окривљеног АА4 да пренесе окривљеном АА3 захтев за израду уређаја, а која садржина наведених разговора је детаљно наведена на странама 57 и 58 образложења побијане пресуде. Изјашњавајући се о садржини разговора обављеном са окривљеним АА2 дана 11.08.2010. године у 20.15.33 часова, окривљени АА је објаснио да се распитивао код окривљеног АА2 да ли даљински може да ради без жице, а из садржине разговора се види да му је окривљени АА2 потврдно одговорио наводећи да може да ради на око 150 до 200 метара, те да може да ангажује особу која ће направити колико треба већ до сутрадан, док је у разговору од 11.08.2010. године у 20.23.48 часова окривљени АА тражио од окривљеног АА2 да му се направе два даљинска до сутра увече, након чега окривљени АА2 преко окривљеног АА4 тражи да окривљени АА3 исте и направи наводећи да “човеку треба 20 комада”.

Дакле, из поменутих разговора, првостепени суд је несумњиво утврдио да се окривљени АА почев од 11.08.2010. године распитивао код окривљеног АА2 да ли неко може да му направи уређај који би служио за активирање експлозива, који је касније продао прикривеном иследнику “ЈТ23”, да се распитивао о начину функционисања уређаја, да му је окривљени АА2 на то одговорио да има човека, након чега је истога дана окривљени АА и поручио два уређаја. Чињеница да је окривљени АА2 тим поводом ангажовао окривљеног АА3 утврђена је из комуникације ових лица и то разговора од 12.08.2010. године у 12.17.18 часова, када се окривљени АА2 интересује када ће окривљени АА3 код њега доћи јер треба да направе оно што су правили, конкретно наводећи и број тражених уређаја, као и рок до када би требало да их испоруче, као и разговора од истог дана у 19.05.12 часова када окривљени АА2 обавештава окривљеног АА да су направили “оно”, за шта је на главном претресу појаснио да је конкретно правио окривљени АА3, а што је све детаљно образложено у побијаној пресуди.

Насупрот наводима жалбе браниоца окривљеног АА3 и окривљеног АА2 првостепени суд је из разговора вођеног између окривљеног АА2 и окривљеног АА3 дана 14.08.2010. године у 19.04.39 часова, те поменутог разговора од 12.08.2010. године у 12.17.18 часова вођеног између окривљеног АА2 и окривљеног АА3, утврдио да је окривљени АА2 имао активно учешће у изради електронских уређаја – радиотелекоманди, те да су окривљени имали сазнање да праве уређај који се може користити за активирање експлозива, с обзиром да окривљени АА4 коментарише да окривљени АА окривљеног АА2 “мора да притегне, да му не груне једна испред куће”. Изјашњавајући се о поменутом разговору окривљени АА4 је на главном претресу потврдио да се констатација “да му не груне” односила на обарање мотора, међутим, како се окривљени АА, који се такође бави моторима, изјаснио да он овај израз не користи, то првостепени суд правилно закључује да се у конкретном случају радило о експлозиву, што је окривљени АА4 покушао да прикрије.

Према томе, имајући у виду наведени разговор, те остале изведене доказе који су прихваћени од стране првостепеног суда, а који недвосмислено указују на закључак да су окривљени у потпуности били упознати са чињеницом да се код окривљеног АА2 није израђивао уређај за даљинско паљење мотора, већ за активирање експлозива, то су жалбени наводи браниоца окривљеног АА3 којима се оспорава овакав закључак првостепеног суда, а с тим у вези и одбрана окривљеног АА4 у наведеном делу, оцењени као неосновани.

Надаље, првостепени суд је из разговора вођеног дана 15.08.2010. године утврдио да је, након договора са прикривеним иследником “ЈТ23” окривљени АА од окривљеног АА2 поручио да се изради више комада уређаја, што је детаљно образложено на страни 60 побијане пресуде, а чињеница да су у кући окривљеног АА2, овај окривљени и окривљени АА3 израђивали електрични уређај – радио-телекоманде по поруџбини окривљеног АА, те да су током израде уређаја имали одређених потешкоћа, утврђена је из интензивне комуникације која је дана 16.08.2010. године остварена између окривљеног АА3 и АА4, и то из разговора од 16.08.2010. године у 12.46.17 часова, у 16.34.228 часова, као и разговора вођеног истог дана између окривљеног АА2 и окривљеног АА у 17.40.48 часова, у коме се окривљени АА2 жали окривљеном АА да имају проблем “зато што се они други разликују, па неће да прораде”.

Оцењујући одбрану окривљеног АА2 у делу у којем је тврдио да се његово учешће сводило само на обезбеђивање алата и простора у коме су се преправљале централне браве, негирајући своје учешће у њиховој преради и изради електронских уређаја – радиотелекоманди, првостепени суд је, и по оцени овог суда, правилно поступио када у овом делу није прихватио одбрану овог окривљеног, налазећи да је иста неуверљива из разлога што ни сам окривљени износећи одбрану на главном претресу дана 20.10.2011. године није спорио да је управо он купио електрична кола и све делове, да их је унео у помоћну кухињу, те да је осмишљавао начин на који би се могао израдити и принцип ако не би функционисало активирање експлозива путем електронског уређаја – радиотелекоманде. Осим тога, одбрана окривљеног АА2 у наведеном делу оповргнута је и садржином разговора обављеног дана 12.08.2010. године у 12.40.58 часова са окривљеним АА4, те разговора од 14.08. у 19.04.39 часова, чија садржина је интерпретирана у образложењу побијане пресуде, а из којих разовора се види да је окривљени АА2 активно учествовао у изради предметних уређаја, што произилази и из порука од 16.08.2010.године послатих у 09.31.15 часова и 09.31.09 часова, које су размењене између окривљеног АА2 и окривљеног АА3 у вези њиховог одласка на Бувљу пијацу, (чију садржину иначе окривљени нису спорили), где су набављали делове за израду радио-телекоманди, што, према правилном закључку првостепеног суда, говори у прилог чињеници да су ова двојица окривљених заједно учествовали у изради уређаја почев од набавке делова па све до финалне израде.

Одбрана окривљеног АА2 у којој је тврдио да није учествовао у изради радиотелекоманди оповргнута је и одбраном окривљеног АА3 који је на главном претресу дана 20.10.2011. године, изјашњавајући се о фотодокументацији МУП-а РС од 23.08.2010. године, у којој се, између осталог, налазе и фотографије на којима су електронски уређаји, навео да је кутије које је добио лично раставио, да се у њима налазио прекидач који је требало да се уреже и део за батерију, да је остало да то уради окривљени АА2 јер је он повезивао оно што је везано за електронику, док је окривљени АА2 требало физички да склопи остало.

Такође је првостепени суд правилно поступио када није прихватио одбрану окривљеног АА3, окривљеног АА4 и окривљеног АА2 у делу у којем су тврдили да нису знали праву намену уређаја који је окривљени АА3 правио заједно са окривљеним АА2, будући да су овакве тврдње оповргнуте садржином обављених телефонских разговора између окривљених, и то од 12.08.2010. године у 12.17.18 часова из ког се јасно види да окривљени између себе не употребљавају назив уређаја који праве, већ говоре у шифрама, што и по оцени овог суда упућује на закључак да би окривљени у супротном, да се заиста радило о изради даљинских уређаја за паљење мотоцикла или за капију, у комуникацији користили праве називе уређаја. Осим тога, да су окривљени АА2 и АА3 имали сазнање да праве уређај који се може користити за активирање експлозива упућује и телефонски разговор од 14.08.2010. године у 19.04.29 часова вођен између окривљеног АА2 и окривљеног АА4 у којем окривљени АА4 коментарише окривљеном АА2 да АА “мора да притегне, да му не груне једна испред куће”.

О свему овоме у образложењу побијане пресуде дати су јасни, довољни и логични разлози које као правилне прихвата и овај суд, због чега су наводи жалбе бранилаца окривљених АА2 и АА3 којима се у овом делу оспоравају одбране оцењених, а с тим у вези и изнети закључак првостепеног суда да су наведени окривљени знали да праве уређај који се може користити за активирање експлозива, као неосновани.

Имајући у виду налаз и мишљење судских вештака у којима је вештак објаснио да “пентрит” спада у групу јаких, бризантних експлозива, да бомбе које су одузете од окривљеног АА представљају распрскавајуће дефанзивне бомбе, а да електро-детонаторске каписле као и детонаторске каписле које су одузете од овог окривљеног и окривљеног АА1 служе за иницирање експлозивних материја, првостепени суд је несумњиво утврдио да сходно одредби члана 3 Закона о експлозивним материјама, запаљивим течностима и гасовима, експлозив “пентрит” и електро-детонаторске каписле, као и детонаторске каписле представљају експлозивне материје, док сходно одредби члана 2 Закона о оружју и муницији бомбе представљају оружје. Из изведених доказа који су детаљно интерпретирани и оцењени од стране првостепеног суда, насупрот наводима жалби бранилаца окривљених, првостепени суд је утврдио да је окривљени АА дана 03.04.2010. године неовлашћено набавио око 10 кг експлозива “пентрит”, као и најмање 20 детонаторских каписли у намери даље продаје, које предмете је једним делом и продао прикривеном иследнику “ЈТ23”, док је дана 28.08.2010. године заједно са окривљеним АА1 набавио ради даље продаје око 10 кг експлозива “пентрит”, 6 ручних бомби као и 20 електро-детонаторских каписли, као и да је окривљени АА1 током августа месеца све до 28.08.2010. године у својој кући неовлашћено држао и 4 ПВЦ кесе у којима се налазио пластични експлозив “пентрит” и 2 електро-детонаторске каписле, што све, и по оцени овог суда, представља већу количину средстава и експлозивних материја и оружја, с тим да пластични експлозив “пентрит” представља јак експлозив, а тиме и експлозивну материју велике разорне моћи, а бомбе распрскавајуће оружје, тако да се у конкретном случају ради о експлозивним материјама, средствима и распрскавајућем оружју чија продаја, набавка, размена, ношење и држање, сходно законским прописима, је изричито забрањена физичким лицима.

С обзиром на све наведено, првостепени суд је правилно утврдио да су окривљени АА и окривљени АА1 предузели више радњи која свака за себе представља по једно свршено кривично дело, односно, да је окривљени АА најпре дана 03.04.2010. године купио од СС из Фоче 10 кг експлозива “пентрит”, као и најмање 20 детонаторских каписли, који експлозив је у укупној количини од око 6000 грама продао прикривеном иследнику “ЈТ23” у дане 13.08.2010. године и 16.08.2010. године, док је преостали део окривљени АА1 држао у својој кући до 28.08.2010. године, као и да су дана 28.08.2010. године обојица окривљених од СС, и то окривљени АА купио ради даље продаје, а окривљени АА1 учествовао у паковању и даљем преношењу експлозива, средстава и ручних бомбе ради њихове даље продаје, те како су наведене радње предузете у временској повезаности од стране истих учинилаца, те да се ради о истоврсним предметима дела и да је постојао јединствени умишљај обојице окривљених, који су знали да набавка, продаја и држање означених предмета је забрањена физичким лицима, то је првостепени суд правилно закључио да су окривљени АА и окривљени АА1 извршили кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 3 у вези става 2 и 1 КЗ, као саизвршиоци у продуженом трајању у вези са чланом 33 и 61 КЗ.

Такође је првостепени суд на правилно и потпуно утврђено чињенично стање у односу на окривљеног АА2 и АА3 правилно применио кривични закон када је нашао да се у њиховим радњама стичу сва битна обележја по једног кривичног дела недозвољена производња, држање и промет оружја и експлозивних материја у помагању и продуженом трајању из члана 348 став 3 у вези са ставом 2 и 1 КЗ у вези са чланом 35 и 61 КЗ, правилно закључивши да су ова двојица окривљених својим радњама, о чему је напред детаљније било речи, помагали окривљеном АА да изврши кривично дело за које је оглашен кривим, те како су своје радње предузимали у временској повезаности које представљају једну целину, с обзиром да се ради о истоврсности предмета, јединству места и простора предузимања радњи, те постојању јединственог умишљаја, како у погледу лица којима помажу тако и у погледу чињеница да су знали за коју сврху израђују предметне радио-команде, при чему је првостепени суд правилно утврдио да су сви окривљени поступали са директним умишљајем, о чему су у образложењу побијане пресуде дати детаљни разлози.

Стога су супротни жалбени наводи бранилаца окривљених којима се у овом делу побија првостепена пресуда, оцењени као неосновани.

Испитујући првостепену пресуду у делу одлуке о кривичној санкцији, а по жалбама Тужиоца за организовани криминал, браниоца окривљених АА и АА1, браниоца окривљеног АА2 и браниоца окривљеног АА3, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је нашао да су жалбе неосноване. Наиме, првостепени суд је одлучујући о врсти и висини кривичне санкције коју ће изрећи окривљенима правилно ценио све околности из члана 54 КЗ које су од утицаја на висину казне, па је тако на страни окривљеног АА од олакшавајућих околности ценио чињеницу да је исти неосуђиван, отац _ малолетне деце, да је делимично признао извршење кривичног дела, те изразио кајање, док је од отежавајућих околности ценио његову значајну улогу и бројност радњи у оквиру учињених дела у односу на остале окривљене, затим, на страни окривљеног АА1 од олакшавајућих околности ценио је чињеницу да се ради о породичном човеку, оцу једног малолетног детета, као и да до сада није осуђиван, док је нашао да отежавајућих околности на страни овог окривљеног није било, а у односу на окривљеног АА2 од олакшавајућих околности ценио је његове здравствене прилике, односно да се ради о инвалидном лицу I категорије, да је отац једног малолетног детета, као и да до сада није осуђиван, док је нашао да отежавајућих околности није било, а у односу на окривљеног АА3 као олакшавајућу околност ценио је чињеницу да раније није осуђиван, док отежавајућих околности није било, па је правилно поступио када је окривљеног АА осудио на казну затвора у трајању од 3 године и 6 месеци, окривљеног АА2 и окривљеног АА1 на казну затвора у трајању од по 1 године и 10 месеци, а окривљеног АА3 на казну затвора у трајању од 1 године и 4 месеца, у које ће им се урачунати време проведено у притвору ближе наведено у изреци побијане пресуде.

По оцени Апелационог суда у Београду, Посебног одељења казне затвора у наведеном трајању на које су наведени окривљени осуђени сразмерне су тежини извршених кривичних дела и степену кривице окривљених и исте су нужне, али и довољне за постизање сврхе кажњавања из члана 42 КЗ, а у оквиру опште сврхе изрицања кривичних санкција из члана 4 став 2 КЗ, а како је то правилно закључио и првостепени суд.

Имајући у виду наведено, супротни жалбени наводи Тужиоца за организовани криминал којима се оспорава правилност одлуке о кривичној санкцији, тако што се истиче да казне затвора на које су окривљени осуђени нису адекватне тежини извршених кривичних дела, оцењени су као неосновани.

Жалбама бранилаца окривљених побија се првостепена пресуда због одлуке о кривичној санкцији, при чему се у жалбама овај жалбени основ побијања уопште и не образлаже, односно у жалби бранилаца окривљених АА и АА1 овај жалбени основ побијања практично се своди на оспоравање правилности утврђеног чињеничног стања у погледу појединих радњи за које је окривљени АА оглашен кривим, тачније куповину експлозива дана 03.04.2010.године, коју радњу према наводима жалбе овај окривљени није извршио, већ окривљени АА2, због чега бранилац сматра да окривљеном АА није правилно одмерена казна, док је мишљења да је у односу на окривљеног АА1 требало бити донета ослобађајућа пресуда.

Ови жалбени наводи су без утицаја на другачију одлуку суда у погледу одлуке о кривичној санкцији јер је првостепени суд чињенично стање у односу на окривљене АА и АА1 правилно и потпуно утврдио, о чему је напред детаљно било речи, због чега је и жалбени предлог браниоца да се окривљени АА осуди на блажу казну, а да се у односу на окривљеног АА1 донесе ослобађајућа пресуда, оцењени као неосновани.

Жалбама браниоца окривљеног АА и браниоца окривљеног АА3 побија се првостепена пресуда због одлуке о одузимању имовинске користи, при чему се у жалби браниоца окривљеног АА3 овај жалбени основ побијања не образлаже, док се у жалби браниоца окривљеног АА истиче да је првостепени суд погрешно поступио када је донео одлуку да се од окривљеног одузме 8510 евра, јер, по мишљењу браниоца, овај износ не произилази ни из једног доказа, а с тим у вези и да је првостепени суд погрешно поступио када је одбио предлог одбране да се у доказном поступку у својству сведока испита СС3 на околност да је од окривљеног купио мотор, те да одатле потичу новчанице које су одузете од окривљеног.

Ово из разлога, јер је првостепени суд правилном применом одредбе члана 91 и 92 став 1 КЗ одлучио да се од окривљеног АА одузме новац у износу од 8.510 еура, који је код њега пронађен, будући да је утврђено да исти представља део имовинске користи стечене извршењем кривичног дела, као и када је окривљеног АА3 обавезао да на име преосталог дела прибављене имовинске користи стечене извршењем кривичног дела солидарно са окривљеним АА2 плати износ од 500 еура, у динарској противвредности по званичном курсу Народне банке Републике Србије, о чему су у образложењу побијане пресуде дати јасни, довољни и аргументовани разлози које у свему као правилне прихвата и овај суд.

  Наиме, првостепени суд је из одбране окривљеног АА која је потврђена и осталим изведеним доказима, а пре свега извештајима прикривеног иследника “ЈТ23”, утврдио да је окривљени приликом продаје експлозива, електронске направе – радио-телекоманде и детонаторске каписле, дана 13.08.2010.године од прикривеног иследника добио износ од 3250 евра, док је за продате експлозивне материје дана 16.08.2010. године добио износ од 3000 евра, а које новчанице су од стране надлежног органа фотографисане, што произилази из фодокументације у списима предмета а новчанице које су искоришћене, у износу од 2250 евра и 3000 евра, појединачно су пописане, о чему су сачињене службене белешке, а из потврде о одузетим предметима МУП-а РС УКП СБПОК од 29.08.2010. године утврђено је да је од окривљеног АА, са адресе _, одузет девизни новац у укупном износу од 8510 евра, чији су серијски бројеви пописани, а увидом у ове доказе несумњиво је утврђено да се међу новчаницама пронађеним код окривљеног АА у поменутом износу, управо и новчанице које потичу од извршења предметног кривичног дела.

Из наведених разлога првостепени суд је, насупрот наводима жалбе браниоца окривљеног АА, правилно поступио када је одбио предлог да се у својству сведока испита напред наведено лице, налазећи да је овај предлог сувишан.

Неосновано се жалбом браниоца окривљеног АА3 побија првостепена пресуда због одлуке о трошковима кривичног поступка с обзиром да је првостепени суд правилном применом одредби члана 261, 262 и 264 ЗКП-а обавезао овог окривљеног да плати трошкове кривичног поступка чија ће висина бити утврђена посебним решењем, као и да на име паушала плати износ од 100.000,00 динара, чија висина је одређена с обзиром на дужину трајања кривичног поступка и материјалне прилике окривљеног.

Жалбом Тужиоца за организовани криминал побија се првостепена пресуда у ослобађајућем делу због битне повреде одредаба кривичног поступка, из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП-а при чему се овај жалбени основ побијања практично своди на интерпретирање наведене законске одредбе, тако што се истиче да су разлози пресуде противречни изреци, да пресуда не садржи довољно уверљиве разлоге о одлучним чињеницама које су предмет доказивања, те да су дати разлози у знатној мери противречни са утврђеним чињеницама у току доказног поступка. У жалби се даље наводи да првостепени суд у пресуди не даје јасне разлоге зашто прихвата или не прихвата утврђене чињенице из правноснажне пресуде суда Босне и Херцеговине од 25.02.2011.године, којом пресудом је СС оглашен кривим и осуђен због кривичног дела организовани криминал из члана 250 став 1 КЗ БиХ у вези са кривичним делом неовлашћени промет оружјем и војном опремом, те производима војне употребе из члана 193 став 1 КЗ БиХ и осуђен на казну затвора у трајању од 1 (једне) године, а којом је утврђено да је СС припадник организоване групе АА.

Насупрот изнетим жалбеним наводима, по налажењу Апелационог суда, у образложењу побијане пресуде у ослобађајућем делу дати су јасни разлози о чињеницама које су предмет доказивања, а који не садрже никакве нејасноће, нелогичности, нити противречности, те их у свему као правилне прихвата и овај суд. Првостепени суд је на страни 81 побијане пресуде правилно ценио чињеницу да је наведена пресуда БиХ донета на основу споразума о признању кривице СС, а у ком поступку нису учествовали окривљени из овог кривичног поступка, због чега првостепени суд, и по оцени овог суда насупрот изнетим жалбеним наводима, правилно закључује да радње које је СС предузео дана 28.08.2010.године у Фочи заједно са овде окривљенима АА и АА1, нису од утицаја на другачију одлуку суда. Осим тога, тврдња Тужиоца за организовани криминал да је поменутом правноснажном пресудом суда БиХ утврђено да је СС припадник организоване групе АА у изреци ове пресуде уопште није наведена, због чега су напред изнети жалбени наводи Тужиоца за организовани криминал оцењени као неосновани.

Неосновано се жалбом Тужиоца за организовани криминал побија првостепена пресуда у ослобађајућем делу због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања тако што се оспоравају чињенични и правни закључци првостепеног суда да није доказано да је окривљени АА у време, месту и на начин како му је то стављено на терет извршио кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 2 КЗ, а окривљени АА2, АА3, АА4 и АА1 кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 2 КЗ. У жалби Тужиоца за организовани криминал износи се сопствена оцена изведених доказа, другачија од оне коју је дао првостепени суд у образложењу своје пресуде, наводећи да из изведених доказа произлази да је окривљени АА организатор криминалне групе, а да су остали окривљени постали припадници групе који су извршавали одређене и поверене послове и задатке, указујући при том да није од значаја чињеница што окривљени АА није директно ангажовао окривљене АА3 и АА4 за прављење електронских уређаја, већ је то учинио преко окривљеног АА2, нити је за постојање организоване криминалне групе од значаја то што они нису били у непосредном контакту, већ да је од значаја да су они спроводили и извршавали задатке које је окривљени АА издавао, а њима окривљени АА2 преносио, због чега тужилац сматра да се у радњама окривљених стичу сва битна обележја напред наведених кривичних дела која су им стављена на терет.

Насупрот изнетим жалбеним наводима, по оцени Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, првостепени суд је правилно поступио када је, применом одредбе члана 423 став 1 тачка 2 ЗКП-а окривљеног АА ослободио од оптужбе, услед недостатка доказа, да је извршио кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 2 КЗ, а окривљене АА2, АА3, АА4 и АА1 да су извршили кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 2 КЗ. За овакав свој закључак првостепени суд је у образложењу побијане пресуде дао јасне, довољне и аргументоване разлоге, које у свему као правилне прихвата и овај суд, због чега су супротни напред изнети жалбени наводи Тужиоца за организовани криминал оцењени као неосновани.

Супротно ставу Тужиоца за организовани криминал, првостепени суд правилно закључује да нема доказа да је окривљени АА са окривљенима АА2, АА3, АА1, АА4, те СС, деловао као организована криминална група одређено време у циљу вршења кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 КЗ, с обзиром да из изведених доказа не произлази да је окривљени АА као организатор организоване криминалне групе, према способностима и одређеним знањем припадника групе, одређивао улоге и задатке осталих припадника групе. Ово стога јер се у конкретном случају однос надређености окривљеног АА не може утврдити ни према коме од осталих окривљених, па ни у односу на СС, а пре свега према окривљеном АА2 који је у својој одбрани објаснио да му се окривљени АА практично обратио за помоћ, распитујући се да ли има некога ко би могао да му преради централне браве, а посебно у односу на остале окривљене, о чему су у образложењу побијане пресуде дати детаљни разлози које као правилне прихвата и овај суд.

Наиме, првостепени суд је анализирајући садржину прислушкиваних телефонских разговора ближе означеним на странама 79 и 80, извео правилан закључак да се окривљени АА договарао и са другим лицима, а не само са СС око куповине експлозива, о којим договорима само делимично има сазнање окривљени АА2, а што и по оцени овог суда, насупрот наводима жалбе Тужиоца за организовани криминал указује на то да окривљени АА не делује као организатор било какве организоване криминалне групе. У прилог оваквом закључку иде и извештај о активностима прикривеног иследника, а посебно извештај од 19.08.2010.године из којег је несумњиво утврђено да овај окривљени и у погледу договора и продаје експлозива прикривеном иследнику остварује контакте са другим лицима, осим са СС. С обзиром да је првостепени суд на основу наведених доказа који су детаљни анализирани у побијаној пресуди несумњиво утврдио да се активности окривљеног АА не везују искључиво за деловање окривљеног АА2, окривљеног АА3 и окривљеног АА4, те посебно окривљеног АА1, а имајући у виду и чињеницу да се није могло доказати да је постојао и однос надређености окривљеног АА, те да је током поступка несумњиво утврђено да су окривљени АА2 и окривљени АА3 искључиво предузимали радње помагања, то је и по оцени овог суда правилан закључак првостепеног суда да у конкретном случају нема доказа да је окривљени АА организовао организовану криминалну групу, чији су чланови били напред наведени окривљени као и СС.

Дакле, с обзиром да је првостепени суд за свој закључак да није доказано да су окривљени извршили кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела у образложењу побијане пресуде на странама 78 до 81 дао јасне, довољне и аргументоване разлоге,то су супротни жалбени наводи Тужиоца за организовани криминал којима се оспорава изнети закључак првостепеног суда, оцењени као неосновани.

Такође се неосновано жалбом Тужиоца за организовани криминал побија првостепена пресуда у ослобађајућем делу у односу на окривљеног АА4 због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, тако што се оспорава оцена суда о изведеним доказима, а с тим у вези и чињенични и правни закључци првостепеног суда да није доказано да је овај окривљени извршио кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 3 у вези става 2 и 1 КЗ у вези члана 33 и 61 КЗ. У жалби се надаље износи сопствена оцена изведених доказа другачија од оне коју је дао првостепени суд у образложењу своје пресуде, наводећи да првостепени суд погрешно закључује да нема довољно доказа да је окривљени АА4 учествовао у изради радио-телекоманди, јер по мишљењу тужиоца из садржаја пресретнутих разговора јасно произилази да окривљени АА2 позива обојицу браће АА34 – АА4 и АА3 да дођу код њега ради израде радио-телекоманди, што они и чине, затим преносе захтеве и упутства окривљеном АА4 за израду истих, које је добијао од окривљеног АА, те како из изведених доказа произилази да је окривљени АА4 био присутан у неколико наврата у кући АА2 у време када су предметне радио-телекоманде израђиване, те и да је и сам учествовао у изради истих, то је првостепени суд по мишљењу тужиоца погрешно поступио када је овог окривљеног ослободио од оптужбе да је извршио напред наведено кривично дело.

Међутим, по оцени Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, изнети жалбени наводи Тужиоца за организовани криминал не могу се прихватити, јер је првостепени суд на основу изведених доказа ближе наведених у образложењу побијане пресуде, а пре свега садржине преслушаних телефонских разговора, ближе наведених у образложењу побијане пресуде, те прочитаних СМС порука, те одбрана окривљеног АА4, окривљеног АА3 и окривљеног АА2, правилно закључио да није доказано да је окривљени АА4 на начин како му је то стављено на терет извршио напред наведено кривично дело. Наиме, окривљеном АА4 стављено је на терет да је дана 12.08.2010.године у кући окривљеног АА2, заједно са окривљеним АА3 и окривљеним АА2 израдио један електронски уређај – радиотелекоманду за активирање експлозива, као и да је дана 15.08.2010.године у просторијама куће окривљеног АА2 заједно са наведеном двојицом окривљених израдио три електронска уређаја – радиотелекоманде за активирање експлозива.

Није спорно да је окривљени АА4 имао сазнања да се радио-телекоманде праве у кући окривљеног АА2 ради продаје окривљеном АА за даљу продају уз експлозивну материју, као и да је знао ко је све учествовао у њиховој изради и да је то чинио за новчану накнаду. Међутим, без обзира на наведено, те чињеницу да је окривљени АА4 био присутан у дворишту окривљеног АА2 у одређеним тренуцима заједно са окривљеним АА3, и да из телефонских разговора произлази да окривљени АА2 позива оба брата АА34 да дођу код њега кући, и по оцени овог суда, насупрот наводима жалбе Тужиоца за организовани криминал, није довољно да би се поткрепили наводи оптужбе да је окривљени АА4 у време, месту и на начин описан у оптужном акту, учествовао у изради радио-телекоманди, а како је то правилно закључио и првостепени суд. До оваквог закључка првостепени суд је дошао на основу садржине телефонског разговора вођеног дана 11.08.2010.године у 22:02:30 између окривљеног АА2 и окривљеног АА4, чија садржина је детаљно наведена у образложењу побијане пресуде, из којег разговора јасно произлази да је окривљени АА2 искључиво са окривљеним АА3 израђивао предметне радио-телекоманде, а што у осталом произлази из одбране окривљеног АА2. у којој је објаснио да је само са окривљеним АА3 учествовао у изради радио-телекоманди, дакле не и са окривљеним АА4.

Осим тога, првостепени суд правилно закључује да се ни из одбране окривљеног АА не може утврдити учешће окривљеног АА4 у изради радио-телекоманди, а и сам окривљени АА4 је у својој одбрани током читавог поступка негирао извршење кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 3 у вези става 2 и 1 КЗ у вези члана 33 и 61 КЗ, категорично тврдећи да није учествовао у изради радио-телекоманди, а које одбране су детаљно оцењене, како појединачно, тако и у међусобној вези и у вези са изведеним доказима – пресретнутих телефонских разговора и прочитаних СМС порука. О свему овоме у образложењу побијане пресуде дати су јасни, довољни и аргументовани разлози, које као правилне прихвата и овај суд. Наиме, у прилог оваквом закључку иде и чињеница да из разговора који су вођени 16.08.2010.године, између окривљеног АА3 и окривљеног АА4, јасно произлази да окривљени АА4, у критичном периоду, није био физички присутан приликом израде радио-телекоманди у кући окривљеног АА2, због чега су жалбени наводи тужиоца за организовани криминал, којима се истиче да првостепени суд беспотребно интерпретира садржину разговора од 16.08.2010.године између ових окривљених, оцењени као неосновани.

Стога је и по оцени Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, првостепени суд правилно поступио када је применом одредбе члана 423 став 1 тачка 2 ЗКП-а окривљеног АА4 за напред наведено кривично дело ослободио од оптужбе услед недостатка доказа.

Стога су супротни жалбени наводи Тужиоца за организовани криминал којима се оспорава изнети закључак првостепеног суда уз изношење става да из изведених доказа несумњиво произилази да се у радњама окривљеног АА4 стичу сва битна обележја кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 3 у вези става 2 и 1 КЗ у вези члана 33 и 61 КЗ, оцењени као неосновани.

Из изнетих разлога, а на основу одредбе члана 457 ЗКП-а, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, одлучио је као у изреци пресуде.


Записничар,       Председник већа - судија
Мирјана Јанковић Недић      Зоран Савић

СБ
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)