Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
28.10.2016.

Кж1 По1 25/2016

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По1 25/2016
Дана, 28.10.2016. године
Б е о г р а д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Верољуба Цветковића, председника већа, Драгољуба Ђорђевића, Надежде Мијатовић, Наде Зец и Бојане Пауновић, чланова већа, са саветником Драганом Лужњанин, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела разбојништво у покушају из члана 206 став 3 у вези става 1 и члана 30 Кривичног законика, одлучујући о жалби браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К-По1.бр. 93/14 од 11.05.2016. године, у седници већа одржаној у смислу члана 447 став 2 Законика о кривичном поступку дана 28.10.2016. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

УВАЖАВАЊЕМ жалбе браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, УКИДА СЕ пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К-По1.бр. 93/14 од 11.05.2016. године и предмет враћа првостепеном суду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К-По1.бр. 93/14 од 11.05.2016. године окривљени АА, са личним подацима као у изреци побијане пресуде оглашен је кривим због кривичног дела разбојништво у покушају из члана 206 став 3 у вези става 1 и у вези члана 30 Кривичног законика, за које дело је осуђен на казну затвора у трајању од 3 (три) године.

Окривљени АА обавезан је да суду плати трошкове кривичног поступка о чијој висини ће бити одлучено накнадно посебним решењем, а на име паушала износ од 10.000,00 динара, у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.

Против те пресуде жалбу је изјавио бранилац окривљеног адв. АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање или одржи претрес у односу на поједине делове првостепене пресуде и то због потребе да се понове докази који су одбијени од стране првостепеног суда и након тога донесе одлуку о кривици окривљеног за дело које му се на терет ставља.

Тужилац за организовани криминал у писменом изјашњењу Ктж.бр. 28/16 од 25.07.2016. године предложио је да Апелациони суд у Београду одбије као неосновану жалбу браниоца окривљеног АА и првостепену пресуду као правилну потврди.

У седници већа одржаној у смислу члана 447 Законика о кривичном поступку у присуству браниоца окривљеног АА, адв. АБ, а у одсуству уредно обавештених окривљеног АА и заменика Тужиоца за организовани криминал, Апелациoни суд у Београду, Посебно одељење размотрио је све списе овог предмета са побијаном пресудом коју је испитао у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутих у жалби и по оцени жалбених навода и предлога браниоца окривљеног АА, нашао:

Основано се жалбом браниоца окривљеног АА указује да је побијана пресуда донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 Законика о кривичном поступку јер у образложењу побијане пресуде нису дати јасни разлози о одлучним чињеницама. Због тога се ни чињенично стање за сада не може узети као правилно и потпуно утврђено а тиме ни испитати правилност примене кривичног закона.

Наиме, изреком побијане пресуде окривљени АА оглашен је кривим да је заједно са сада осуђенима АА1, и АА2, као и АА3 и АА4 против којих је вођен и окончан кривични поступак у Немачкој, дана 18.02.2013. године у Немачкој, у месту Menhengladbah са умишљајем започели али нису довршили да у оквиру организоване криминалне групе употребом силе према запосленој радници, а у намери да себи прибаве противправну имовинску корист у износу од преко 1.500.000,00 динара одузму на штету власника продавнице сатова и накита “Freisfeld” све вредне ствари које пронађу, на тај начин што су по налогу и инструкцијама сада осуђеног АА1 окривљени АА и сада осуђени АА2 заједно са АА4 и АА3 против којих је вођен и окончан кривични поступак у Немачкој у Немачку дошли возилом “Fiat Croma”, регистарског броја _, након чега је НН Дејан, познаник окривљених купио за њих путничко возило марке “Opel Astra”, непознатог регистарског броја, којим возилом су се потом окривљени АА, АА4 и АА3 довезли до наведене продавнице, а окривљени АА2 остао у возилу “Fiat Croma” и чекао њихов повратак, а окривљени АА, АА3 и АА4 изашли из возила “Opel Astra” дошли до улазних врата продавнице на која је позвонио АА3, те када је запослена радница отворила улазна врата иста су заглавили кишобраном који су претходно добили од окривљеног АА2 при чему је након уласка у продавницу АА4 остао код улазних врата пазећи да неко не наиђе, АА3 употребом физичке силе радницу држао на поду, а окривљени АА пришао стакленим витринама у којима су се налазили ручни сатови и секиром ударао по витринама које услед оштећења нису могли да отворе, након чега су напустили лице места односно продавницу одвезавши се возилом “Opel Astra”, које су потом оставили на за сада неутврђеној локацији а потом се састали са окривљеним АА2 који их је даље одвезао возилом “Fiat Croma” наведеног регистарског броја и непознатом правцу.

Да је окривљени АА био члан организоване криминалне групе, те да је радње за које првостепени суд утврђује да их је учинио - предузео као њен члан и дати разлози о томе, жалбеним наводима браниоца окривљеног АА основано се међутим доводе у сумњу.

Према датим разлозима постојање организоване криминалне групе са одређеном хијерархијом у којој АА1 има високо место, позицију “шефа” и неког ко има “екипу” и ко ангажује људе према ономе што првостепени суд наводи на страни 22 образложења побијане пресуде потврђује и садржина пресретнуте телефонске комуникације и то разговора вођених 24.07., 04.08. и 05.08.2013. године између АА1, АА5 и АА2.

Међутим жалбом браниоца окривљеног АА основано се указује да су ови разговори вођени 5 месеци након извршења кривичног дела које се окривљеном АА на терет ставља, да се окривљени АА у њима уопште не спомиње, те да је потпуно нејасан закључак првостепеног суда да се овим доказима потврђује не само постојање организоване криминалне групе већ и улога окривљеног АА у овој групи.

Осим наведене садржине пресретнуте телефонске комуникације првостепени суд наводи да је постојање организоване криминалне групе утврдио и на основу исказа АА4, АА2 и сведока СС и СС1 (страна 21 образложења побијане пресуде). Међутим, имајући у виду садржину ових доказа у којима се сведоци СС и СС1 изјашњавају о својим одласцима у Немачку и о догађајима у јануару и августу 2013. године и о томе да им је АА1 давао упуства, плаћао хотеле, исплаћивао новац за извршење одређених послова док АА4 говори о степену и начину организације, финансирању и објашњава да је најпре њему и АА3 АА1 предложио да изврше крађе, да треба да узму известан број сатова и побегну, да им је дао по 500 евра за пут, а да је договор око начина уласка у радњу био направљен још у Србији, те да су током боравка у Немачкој са АА1 константно били у телефонској комуникацији, а након извршеног кривичног дела имали организовани превоз од стране АА2 и исказ АА2, који описује три догађаја из 2013. године у Немачкој, у разним градовима и то у јануару, фебруару и августу те године, а као актере тих разних појединачних догађаја наводи више лица (па и окривљеног АА), описујући њихове појединачне улоге, као и своју улогу у овим догађајима – жалбом браниоца окривљеног АА се основано наводи да ови докази можда поткрепљују закључак суда о постојању организоване криминалне групе, али никако и закључак суда о томе да је њен члан био окривљени АА, његову улогу у овој групи, а како то наводи првостепени суд на страни 23 образложења побијане пресуде, став два.

Припадништво групи, односно предузимање радњи у оквиру групе, одлучна је чињеница од које зависи правилна правна оцена радњи окривљеног, а у конкретном случају првостепени суд је без јасних разлога нашао да је окривљени АА са осталим лицима био повезан договором о трајном или повременом вршењу кривичних дела.

Жалбом браниоца окривљеног АА основано се указује и да је остало потпуно нејасно из којих доказа је првостепени суд утврдио постојање договора између наведених лица да изврше кривично дело дана 18.02.2013. године, у месту Menhengladbah у Немачкој, а које се окривљеном АА на терет ставља, и његову улогу у извршењу овог кривичног дела.

Побијана пресуда не садржи разлоге ни о субјективном односу окривљеног АА према радњама за које првостепени суд налази да их је предузео. На страни 25 образложења, други став, првостепени суд само наводи да је окривљени АА био свестан свог дела, хтео његово извршење, да је био свестан забрањености дела, могао да схвати значај дела и управља својим поступцима, а што је недовољно за квалификацију радњи окривљеног АА, по члану 206 став 3 у вези става 1 и члана 30 Кривичног законика, за које је оглашен кривим.

Жалбом браниоца окривљеног АА основано се указује да су поједине одлучне чињенице од значаја за правилно и законито пресуђење остале неутврђене и недовољно разјашњене, између осталог и зато што су без јасних разлога одбијени предлози одбране да се изврши увид у електронски запис мобилног телефона и СИМ картица, привремено одузетих од окривљеног АА, по потврди о одузетим стварима од 17.04.2014. године, као и да се у својству сведока саслушају АА4 и АА3.

Према разлозима првостепеног суда, имајући у виду садржину свих изведених доказа, па и пресуде Посебног одељења Вишег суда у Београду Спк-По1 9/15 од 20.02.2015. године, којом је прихваћен споразум о признању кривичног дела између ТОК-а и АА1, затим пресуде Посебног одељења Вишег суда у Београду Спк-По1 19/15 од 31.03.2015. године, а којом је прихваћен споразум о признању кривичног дела између ТОК-а и АА2, а посебно оверени записник о испитивању сведока АА4 пред Државним тужилаштвом у Висбадену од 19.03.2014. године и садржина преписа аудио снимка са саслушања АА2 у Тужилаштву за организовани криминал Кти.бр.10/16 од 13.05.2014. године – ови предлози одбране су као ирелевантни одбијени јер нису таквог значаја да би могли бити од утицаја на евентуално другачију одлуку за утврђивање кривице окривљеног АА.

Међутим, имајући у виду целокупно стање у списима предмета, Апелациони суд налази да се жалбом браниоца окривљеног АА основано указује да је првостепени суд одлуку о кривици овог окривљеног искључиво засновао на пресудама Посебног одељења Вишег суда у Београду, којима су прихваћени споразуми о признању кривице између ТОК-а и АА1, односно АА2, а да је пропустио да одбрану окривљеног АА, који током целог поступка изричито негира да је у извршењу кривичног дела учествовао, провери свим расположивим доказима.

Споразум о признању кривичног дела саокривљеног, који су прихваћени наведеним пресудама Посебног одељења Вишег суда у Београду, не могу бити једини искључиви доказ кривице окривљеног, који у том споразуму није учествовао, а имајући у виду и разлике у исказима АА4 и АА2, у погледу чињенице ко је у Немачкој набавио аутомобил “Opel astra”, а које исказе првостепени суд прихвата, жалбом браниоца окривљеног АА доводе се у сумњу разлози првостепеног суда са којих је одбио предлоге одбране да се на главном претресу у својству сведока саслушају АА4 и АА3, тако да се за сада не може утврдити да ли су ови предлози са правом одбијени, односно да ли је чињенично стање правилно и потпуно утврђено.

Првостепени суд прихватајући исказе АА4 и АА2, истина, наводи да није прихватио део исказа АА4 у коме се изјашњава о идентитету лица које је набавило аутомобил “Оpel astra”, већ исказ осуђеног АА2, којима је он по упутствима и новцем који му је АА1 преко “Western uniona” послао, набавио аутомобил од НН _ и то возило предао окривљеном АА3.

Међутим, имајући у виду садржину исказа АА4, који тврди да је окривљени АА ишао да довезе тај ауто - “Opel astru”, да је дошао са свим стварима које су им биле потребне (кишобраном, торбама и једном великом секиром), да је окривљени АА знао адресу радње, да им је он објаснио и пут за бекство, те да је окривљени аа након неуспелог покушаја да у ову радњу уђу, телефоном контактирао са сада осуђеним АА1, потпуно су нејасни разлози првостепеног суда по којима је овај исказ искрен, јасан и детаљан и у свему сагласан исказу сада осуђеног АА2, а у односу на одлучне чињенице под којима је покушано кривично дело за које је окривљени АА оглашен кривим, као и у односу на учешће окривљеног АА у овом кривичном делу.

Због свега наведеног, овај суд уважио је жалбу браниоца окривљеног АА и првостепену пресуду укинуо, а предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење. У поновљеном поступку првостепени суд ће, пошто отклони наведене недостатке, поново оценити предлоге одбране браниоца окривљеног АА, да се изврши увид у електронски запис мобилних телефона и СИМ картица привремено одузетих од окривљеног АА, као и предлог да се на главном претресу у својству сведока саслушају АА4 и АА3 и након оцене свих изведених доказа и одбране окривљеног АА, а имајући у виду и остале жалбене наводе браниоца окривљеног, на које у овом решењу није посебно указивано, моћи ће да изведе правилан закључак о постојању или непостојању кривичног дела које се овом окривљеном на терет ставља и његове кривице, а затим ће донети правилну, на закону засновану одлуку, у чијем ће образложењу навести довољно јасне и аргументоване разлоге.

Сходно наведеном, на основу одредбе члана 458 став 1 Законика о кривичном поступку, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, одлучио је као у изреци овог решења.

Записничар        Председник већа-судија
Драгана Лужњанин,с.р.      Верољуб Цветковић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)