Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
6.02.2015.

Кж1 По1 26/14

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По1 26/14
Дана 06.02.2015. године
Б е о г р а д


У ИМЕ НАРОДА

  АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија: Верољуба Цветковића, председника већа, Милимира Лукића, Драгољуба Ђорђевића, Наде Зец и Бојане Пауновић, чланова већа, уз учешће вишег судијског сарадника Марине Барбир, као записничара, у кривичном предмету против окривљених АА и др.,, због кривичног дела разбојништво из члана 206 став 3 у вези става 2 и 1 КЗ и др., одлучујући о жалбама Тужиоца за организовани криминал, окривљеног АА и његових бранилаца, адвоката АБ, адвоката АБ1 и адвоката АБ2, браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ3, браниоца окривљеног АА2, адвоката АБ4 и браниоца окривљеног АА3, адвоката АБ5, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду К.По1 66/12 од 17.01.2014. године, након одржане седнице већа у дане 04. и 05.02.2015. године, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал, Војислава Исаиловића, бранилаца окривљеног АА, адвоката АБ, АБ1 и АБ2, окривљеног АА1 и његовог браниоца, адвоката АБ3, окривљеног АА2, окривљеног АА3 и његовог браниоца, адвоката АБ5, и у одсуству уредно обавештеног окривљеног АА, након одржаног већања и гласања, дана 06.02.2015. године, донео је, једногласно


П Р Е С У Д У

  УСВАЈАЊЕМ ЖАЛБИ Тужиоца за организовани криминал, окривљеног АА и његових бранилаца, адвоката АБ, АБ1 и АБ2, браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ3 и браниоца окривљеног АА3, адвоката АБ5, ПРЕИНАЧАВА СЕ пресуда Вишег суда у Београду К.По1 66/12 од 17.01.2014. године, тако што Апелациони суд у Београду, радње окривљених АА, АА1 и АА3, описане у ставовима другом и трећем изреке првостепене пресуде, за које су оглашени кривим, правно квалификује као једно кривично дело прикривање из члана 221 став 4 у вези става 1 у саизвршилаштву у вези члана 33 КЗ („Службени гласник РС“ бр. 85/05...72/09), те на основу одредби чланова 4, 42, 45 и 54 КЗ, најпре окривљеном АА за наведено кривично дело УТВРЂУЈЕ казну затвора у трајању од 5 (пет) година, а за кривично дело недозвољена производња, држање и стављање у промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 КЗ, за које је оглашен кривим првостепеном пресудом, уз примену чланова 50 и 51 КЗ УТВРЂУЈЕ казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 2 (два) месеца и новчану казну у износу од 300.000,00 динара (тристотине хиљада динара) те даљом применом одредби чланова 60 и 63 КЗ, окривљене ОСУЂУЈЕ и то:

-окривљеног АА на јединствену казну затвора у трајању од 6 (шест) година, у коју ће му се урачунати време проведено у притвору, почев од 12.04.2012. до 05.09.2013. године и време проведено у стану, сходно примени мере забрана напуштања стана, почев од 05.09.2013. до 17.01.2014. године и новчану казну у износу од 300.000,00 динара (тристотине хиљада динара) коју је дужан да плати у року 30 дана, од дана правоснажности пресуде, а уколико казну не плати у остављеном року, иста ће бити замењена казном затвора тако што ће се за сваких започетих 1.000,00 (хиљаду динара) новчане казне рачунати један дан затвора, али не дуже од шест месеци;

-окривљеног АА2, због кривичног дела из члана 206 став 2 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ, за које је оглашен кривим првостепеном пресудом у ставу првом, на казну затвора у трајању од 7 (седам) година, у коју ће му се урачунати време проведено у притвору од 11.04.2012. до 17.01.2014. године;

-окривљеног АА1 на казну затвора у трајању од 5 (пет) година, у коју ће му се урачунати време проведено у притвору од 12.04.2012. до 31.10.2013. године и време проведено у стану, сходно примени мере забрана напуштања стана, од 31.10.2013. до 17.01.2014. године;

-окривљеног АА3 на казну затвора у трајању од 4 (четири) године, у коју ће му се урачунати време проведено у притвору од 12.04.2012. до 22.03.2013. године,

док се у преосталом делу жалба Тужиоца за организовани криминал и жалбе окривљеног АА и његових бранилаца, адвоката АБ, адвоката АБ1 и адвоката АБ2, браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ3, браниоца окривљеног АА2, адвоката АБ4 и браниоца окривљеног АА3, адвоката АБ5, ОДБИЈАЈУ као неосноване и првостепена пресуда у непреиначеном делу ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

  Пресудом Вишег суда у Београду К.По1 66/12 од 17.01.2014. године, ставом првим, окривљени АА2 оглашен је кривим због извршења кривичног дела разбојништво из члана 206 став 2 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од шест година, у коју ће му се урачунати време проведено у притвору, почев од 11.04.2012. године до 17.01.2014. године. Ставом другим, окривљени АА, АА1 и АА3 оглашени су кривим и то окривљени АА због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 2 КЗ, а окривљени АА1 и АА3 због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 2 КЗ, за које кривично дело је окривљеном АА утврђена казна затвора у трајању од две године, окривљеном АА1 казна затвора у трајању од једне године и шест месеци и окривљеном АА3 казна затвора у трајању од једне године. Ставом трећим изреке побијане пресуде, окривљени АА, АА1 и АА3 оглашени су кривим због извршења кривичног дела прикривање из члана 221 став 4 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ, за које је окривљеном АА утврђена казна затвора у трајању од четири године, окривљеном АА1 казна затвора у трајању од три године и шест месеци, а окривљеном АА3 казна затвора у трајању од две године и пет месеци. Окривљени АА је у ставу четвртом изреке оглашен кривим због извршења кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 КЗ, за које му је утврђена казна затвора у трајању од једне године и новчана казна у износу од 300.000,оо динара. Окривљени АА осуђен је на јединствену казну затвора у трајању од шест година и три месеца, у коју ће му се урачунати време проведено у притвору, почев од 12.04.2012. до 05.09.2013. године и време проведено у стану, сходно примени мере забране напуштања стана, од 05.09.2013. до 17.01.2014. године и на новчану казну у износу од 300.000,оо динара, коју је дужан платити у року од 30 дана од дана правоснажности пресуде, с тим што је одређено да уколико казну не плати у остављеном року, суд ће за сваких започетих 1.000,оо динара новчане казне одредити један дан казне затвора. Окривљени АА1 осуђен је на јединствену казну затвора у трајању од четири године и шест месеци, у коју ће му се урачунати време проведено у притвору од 12.04.2012. до 31.10.2013. године и време проведено у стану, сходно примени мере забране напуштања стана, од 31.10.2013. до 17.01.2014. године. Окривљени АА3 осуђен је на јединствену казну затвора у трајању од три године, у коју ће му се урачунати време проведено у притвору од 12.04.2012. до 22.03.2013. године. Према окривљеном АА изречена је мера безбедности одузимања предмета и то једног револвера марке „Colt agent 38 special” и 44 метака калибра 38 мм special, као предмета извршења кривичног дела. Од окривљених је одузета имовинска корист прибављена извршењем кривичног дела и то од окривљеног АА2 износ од 40.000 евра, од окривљеног АА износ од 490.000 евра и 64.260 CHF и од окривљеног АА1 износ од 1.000.000 евра. Окривљени АА, АА1 и АА3 су обавезани да на име преосталог дела прибављене имовинске користи стечене извршењем кривичног дела солидарно плате износ од 1.217.286,70 евра у динарској противвредности, по званичном курсу НБС на дан исплате, у корист буџетских средстава Републике Србије, у року од 60 дана од дана правоснажности пресуде, под претњом принудног извршења. Овлашћено лице Музеја задужбине збирке Е.G.Buhrle, Stiftung Sammlung E.G.Buhrle из Цириха, упућен је на парнични поступак, ради остваривања имовинско-правног захтева. Окривљени АА, АА1, АА2 и АА3 су обавезани да у року од 15 дана по правоснажности пресуде, под претњом принудног извршења плате трошкове поступка и то окривљени АА у износу од 8.640,оо динара, окривљени АА1 износ од 6.240,оо динара, окривљени АА3 износ од 15.500,оо динара и окривљени АА2 износ од 22.979,24 динара, као и да у истом року на име паушала исплате износе од по 20.000,оо динара. Ставом петим изреке побијане пресуде, према окривљеном АА2 на основу одредбе члана 422 тачка 1 ЗКП, одбијена је оптужба да је извршио кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 4 у вези става 2 КЗ, те је одређено да трошкови поступка у овом делу падају на терет буџетских средстава суда.

  Против наведене пресуде жалбе су изјавили:

  -Тужилац за организовани криминал, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о кривичним санкцијама, с предлогом да се побијана пресуда укине и списи предмета врате на поновно суђење;

  -окривљени АА, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, одлуке о кривичној санкцији и мери безбедности одузимања предмета и обавезе солидарног плаћања одређеног износа и повреде закона на штету окривљеног, са предлогом да се побијана пресуда укине и списи предмета врате на поновно суђење другом већу, те је тражио да заједно са браниоцима буде обавештен о седници већа другостепеног суда;

  браниоци окривљеног АА:

 адвокат АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, одлуке о кривичној санкцији и мери безбедности одузимања предмета и обавезе солидарног плаћања одређеног износа, повреде закона на штету окривљеног, уз предлог да се побијана пресуда укине и списи предмета врате на поновно одлучивање, али другом већу, те је тражио да заједно са окривљеним буде обавештен о седници већа другостепеног суда;
 адвокат АБ1, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, одлуке о кривичној санкцији и одузимању користи, са предлогом да се побијана пресуда укине и списи предмета врате на поновно одлучивање, другом председнику већа или већу или да се пресуда преиначи тако што ће окривљени АА бити ослобођен од оптужбе за кривично дело из члана 346 КЗ и 221 КЗ, односно блаже казнити за кривично дело из члана 348 став 1 КЗ. Бранилац је захтевао да заједно са окривљеним буде обавештен о седници већа другостепеног суда;
 адвокат АБ2, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о казни, уз предлог да се побијана пресуда укине, списи врате првостепеном суду на поновно суђење пред потпуно измењеним саставом већа, те је захтевао да заједно са брањеником буде обавештен о седници већа другостепеног суда;

  -бранилац окривљеног АА1, адвокат АБ3, због повреде кривичног закона и одлуке о казни, предлажући да се жалба уважи, побијана пресуда укине и списи предмета врате на поновно суђење или да се иста преиначи и окривљени блаже казни, те је тражио да заједно са окривљеним буде обавештен о седници већа другостепеног суда;

  -бранилац окривљеног АА2, адвокат АБ4, због одлуке о казни, уз предлог да суд о јавној седници обавести окривљеног АА2;

  -бранилац окривљеног АА3, адвокат АБ5, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, изречених кривичних санкција – казне затвора и солидарног плаћања новчаног износа, те повреде кривичног закона, уз предлог да се побијана пресуда преиначи тако што ће у односу на окривљеног АА3 бити донета ослобађајућа пресуда или да се побијана пресуда укине и списи предмета врате на поновни поступак и одлуку, те је предложио да се на седницу већа другостепеног суда позову он и његов брањеник.

  У одговорима на жалбу јавног тужиоца бранилац окривљеног АА, адвокат АБ и окривљени АА3 предложили су да се жалба тужиоца одбије, али побијана пресуда укине, како је то тражено у жалбама одбрана.

  Тужилац за организовани криминал је у свом поднеску Ктж.бр. 28/14 од 25.11.2014. године предложио да се жалба Тужиоца за организовани криминал уважи, побијана пресуда укине и списи предмета врате на поновно суђење.

  Разматрајући списе предмета и побијану пресуду, поводом изјављених жалби, у смислу одредбе члана 451 став 1 ЗКП, имајући у виду наводе одговора на жалбу јавног тужиоца, те мишљење надлежног тужиоца, Апелациони суд у Београду је након одржане седнице већа у дане 04. и 05. фебруара 2015. године, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал, Војислава Исаиловића, бранилаца окривљеног АА, адвоката АБ, АБ1 и АБ2, окривљеног АА1 и његовог браниоца, адвоката АБ3, окривљеног АА2, окривљеног АА3 и његовог браниоца, адвоката АБ5, и у одсуству уредно обавештеног окривљеног АА, након одржаног већања и гласања, дана 06.02.2015. године, нашао:

  жалбе одбрана су делимично основане, у делу који се тиче одлуке о правној квалификацији радњи окривљених, док је жалба Тужиоца за организовани криминал основана у делу који се тиче одлуке о кривичним санкцијама.


I

-кривично дело разбојништво из члана 206 став 2 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ-

  Да је окривљени АА2 извршио кривично дело разбојништво из члана 206 став 2 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ, на начин ближе описан у изреци првостепене пресуде, суд је утврдио најпре на основу одбране окривљеног АА2, исказа сведока СС9, СС10, СС11 и СС2, те писаних доказа – извештаја Института за судску медицину од 08.05.2012. године, записника о вештачењу од 05.07.2012. године, те је о свим чињеницама важним за одлучивање дао јасне и убедљиве разлоге на странама 31-36 образложења побијане пресуде, које чињенично стање бранилац окривљеног није спорио јер је пресуду изјавио само на одлуку о кривичној санкцији.


II

-кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 КЗ-

  С обзиром на правце изјављених жалби одбрана окривљеног АА, АА1 и АА3 и чињеницу да је Апелациони суд нашао да су радње окривљених АА, АА1 и АА3, описане у ставу другом изреке, конзумиране квалификованим обликом кривичног дела прикривање из члана 221 став 4 у вези става 1 у вези члана 33 КЗ, то ће жалбени наводи у односу на овај део пресуде бити образложени приликом анализe става трећег изреке побијане пресуде.


III

-кривично дело прикривање из члана 221 став 4 у вези става 1 у вези одредбе 33 КЗ-

  алинеја 1

  Чињенице релевантне за одлучивање у овом делу првостепени суд је утврдио на основу исказа сведока СС1 до СС4, увидом у фотографије са уређаја одузетих од сведока СС1, на основу извештаја прикривеног иследника VE 2 од 18.-21.01.2012. године и прикривеног иследника VE 280 од 17.-18. маја 2011. године, записника о дактилоскопском вештачењу НТКЦ бр. 03/4-7-2 бр. 234-3-9811/12 од 05.06.2012. године, те делимично на основу одбране окривљеног АА2, које чињенично стање је утврђено на странама 36 закључно са 44 образложења побијане пресуде.

  Наиме, чињеницу да је окривљени АА2 предао окривљеном АА1 слику „Дечак у црвеном прслуку“ првостепени суд је утврдио на основу одбране окривљеног АА2, док се у односу на ову околност окривљени АА1 није посебно изјашњавао, a коју чињеницу није оспорио ни његов бранилац у изајвљеној жалби.

  Да су окривљени АА1, АА и АА3 преко НН лица дошли у посед уметничке слике „Гроф Лепик и његове ћерке“ произлази како из исказа сведока СС1, тако и из саме одбране окривљеног АА1, који није спорио да је био у поседу слике, образлажући да је помагао да се слика врати за награду.

  Да је окривљени АА1 по договору са окривљеним АА ступио у контакт са сведоком СС1, с којим се, у присуству окривљеног АА3 и више НН лица, неколико пута састајао ради договора око продаје наведених слика, суд је утврдио најпре на основу исказа сведока СС1, који је посредно потврђен исказом сведока СС3 од 20.09.2012. године, те делом исказа сведока СС4, као и делом исказа окривљеног АА1, а надаље и на основу материјалних доказа – предмета одузетих од сведока СС1 и то мобилног телефона, меморијске картице и USB-а.

  Окривљени АА и његов бранилац, адвокат АБ, најпре оспоравају време упознавања окривљеног АА1 са сведоком СС1, које време је сведок СС1 определио као јун 2008. године, а као лице које их је упознало сведока СС6, а према самој одбрани окривљеног АА1 произлази да окривљени АА1 дозвољава могућност да је то било у време како је то сведок СС1 определио, па суд у ову чињеницу није имао разлога да не поверује, без обзира што је, како то наводи окривљени АА, у интегралном тексту записника окривљени АА1 рекао да је то било 2007. или 2008. године. Окривљени АА и његови браниоци и у овом делу оспоравају исказ сведока СС1 из више разлога, који ће у овом делу бити образложени, те навод суда да је окривљени АА на било који начин учествовао у овим радњама, који наводи ће бити образложени у наредном делу образложења пресуде. Што се тиче сазнања сведока СС1 о учествовању окривљених АА и АА3, сведок је посведочио да су се у августу-септембру 2008. године, када се поново видео са окривљеним АА1, нашли код „MC Donaldsa“, код неког кружног тока, где се налази једна аутобуска станица, a окривљени АА је том приликом имао капуљачу на глави и дугачку „вијетнамку“, док je у непосредној близини билo још 5-6 лица, а након тога, пошто му је особа која га је и контактирала око повраћаја слика дала укупно 528.000 евра, почетком новембра стигао у Београд и нашао се са окривљеним АА1 и АА3 у просторијама фудбалског клуба „Земун“, које му је уступио његов пријатељ СС7. Сам окривљени АА и његови браниоци, као и бранилац окривљеног АА3, у овом делу оспоравају уопште учешће окривљених АА и АА3 у поменутим сусретима окривљеног АА1 и сведока СС1, посебно истичући незаконитост препознавања које је извршио сведок СС1 указујући да се ради о незаконитом доказу, будући да је изведен супротно одредбама члана 90 и 100 ЗКП.

  Међутим, сведок СС1 је јасно објаснио, а о чему је суд на страни 39 дао образложење да није знао како се окривљени презивају, да је за пуна имена окривљених АА и АА3 чуо од СС7, да је окривљене АА и АА3 препознао по слици која је изашла у новинама након њиховог хапшења, а који наводи су и по налажењу овог суда потпуно јасни, логични и уверљиви. Супротно наводима изјављених жалби, окривљени СС1 није вршио радњу препознавања окривљених, нити је овај доказ изведен (страна 28-31), већ се у образложењу пресуде интерпретира изјава овог сведока приликом давања исказа путем видео-конференцијске везе, а која околност и није од битног утицаја, због чега се овај суд није посебно упуштао и образлагао детаљне жалбене наводе одбрана о околностима под којима је сведок ову изјаву дао.

  Одбране окривљених АА3 и АА у овом делу анализирају самог сведока СС1, указујући на његове контакте и везе са лицима из криминогене средине, дајући алтернативна образложења и наводне мотиве сведока СС1 за давање оваквог исказа, који наводи немају утемељење у изведеним доказима, нити доводе у питање правилност логичког закључивања првостепеног суда и извесност чињеница које су на основу исказа овог сведока утврђене, при чему се Апелациони суд неће упуштати у образлагање навода жалби којима се инсинуира незаконито поступање, како правосудних органа Републике Србије и Немачке тако и швајцаске полиције и надлежних оштећеног музеја у циљу наводног конструисања оптужбе против окривљеног АА, „са циљем подметања кривичног дела окривљеном АА, све зарад остваривања имовинске користи“, како то наводи бранилац АБ1. Надаље, супротно ставу изјављених жалби, без икаквог утицаја је на законитост извођења доказа саслушањем сведока СС1 и без утицаја на став суда о истинитости његовог исказа околност да је позван да сведочи четрнаест месеци након хапшења окривљених.

  Није од утицаја на истинитост исказа сведока СС1 околност на коју се позивају одбране окривљених да је приликом давања изјаве 18.06.2012. године Кантоналној полицији из Цириха, за окривљене АА и АА3 навео да су у питању НН лица, иако је већ тада знао њихова имена, будући да је вест о њиховом хапшењу била објављена у новинама, јер ова изјава није изведена као доказ у конкретном кривичном поступку.

  Околност да је сведок СС1 навео да је АА носио капуљачу, капу и „вијетнамку“, а да је било лето 2008. године, супротно ставовима окривљеног АА и његових бранилаца, није доказ у прилог неистинитости исказа сведока СС1, јер најпре и у току летњег периода постоји могућност да време буде хладно, а затим, имајући у виду опрезност коју су окривљени исказали приликом предузимања противправних радњи, логично је да окривљени АА прикрива свој изглед.

  У делу у ком суд није прихватио наводну алтернативну позадину критичног догађаја (СС7, СС8), правилно је суд као сувишне одбио предлоге одбрана да се као сведоци саслушају СС7 и евентуално СС8, с обзиром да, као што је претходно наведено, ова теза одбрана нема утемељење ни у једном другом доказу.

  Супротно наводима изјављених жалби, исказ сведока СС1 није контрадикторан, противречан сам себи, нити је супротан исказу сведока СС3. Наиме, окривљени АА указује да суд контрадикторно у образложењу наводи да је СС1 слику „Гроф Лепик и његове ћерке“ предао лицу које живи у Цириху, руског држављанства, док је сам сведок навео да је слику предао у Немачкој, у Франкфурту, извесном Русу, која контрадикторност не постоји јер у образложењу није наведено да је слика предата у Цириху, а у сваком случају је у питању лице руског држављанства, а ова изјава не може бити контрадикторна извештају полицајца СС3, будући да овај доказ није ни изведен током поступка, па се суд анализом и упоређивањем овог доказа неће ни бавити.

  У овом делу не постоји ни противречност исказа сведока СС1 у односу на исказе сведока СС2 и СС3, будући да је сведок СС2 јасно навео да је слика враћена музеју 10. новембра 2008. године, и то путем приватног посредовања, а уз помоћ полиције, што је потврђено и исказом сведока СС3 од 20.09.2012. године, који навео да је запослен у Градској полицији Цириха и да је у оквиру своје службене дужности ступио у контакт са сведоком СС1. Стога, по налажењу овог суда, није било места суочавању између сведока СС1 и сведока СС2, односно СС3. У том смислу, када сведок СС3 каже да није било договора ни накнаде за сведока СС1 од стране полиције, то не мења чињеницу да је посредовање приватно организовано, као што је навео сведок СС2, па се ни не доводи у сумњу део исказа сведока СС1, у коме је изјавио да је од лица које га је и ангажовало добио износ од укупно 528.000 евра, који износ је подељен тако што је износ од 360.000 предао окривљеном АА1 и окривљеном АА3, износ од 100.000 евра окривљеном АА1, износ од 40.000 евра сведоку СС6, од 28.000 задржао за себе, нити у овој математици има било каквих нелогичности, како то указују браниоци окривљених у изјављеним жалбама, јер се сведок СС1 јасно и конкретно изјашњавао о сваком поједином износу и образлагао на име чега и под којим околностима је исти предат. У овом делу није погрешно утврђено чињенично стање, јер из свих доказа јасно произилази да је датум предаје слике 10.11.2011. године, па околност да према исказу сведока Вола произилази да зна да је СС1 слику од АА1 узео 11.11.2008. године, не утиче на правилност утврђеног чињеничног стања када се има у виду да је сведок Вол исказ давао четири године након критичног догађаја.

  Не постоји противуречност у исказу сведока СС1 у делу у ком је навео да је једино са окривљеним АА1 водио разговоре око цене за повраћај слике, а да је новац предао окривљенима АА1 и АА3, те да је навео да је разговарао и са окривљеним АА, будући да према читавој динамици догађаја произилази да је преговарао и договарао заиста директно са окривљеним АА1.

  Посебно, Апелациони суд се осврнуо на наводе одбране, да исказ сведока СС1 не може бити истинит, јер слику није могао да преузме у Београду, почетком новембра 2008. године, када се на фотографијама пронађеним у поседу сведока СС1, поред слике „Гроф Лепик и његове ћерке“ налазе новине „Билд“ са датумом 25.11.2008. године.

  Наиме, из образложења побијане пресуде, на страни 41, јасно произлази да се на фотографијама са CD-a означеним са „img.1138-1157“, где је уз фотографију сликана и страна немачких новина „Билд“ са датумом 25.11.2008. године, фотографисана заправо слика „Дечак у црвеном прслуку“, што је овај суд утврдио и прегледом ЦД са наведеним сликама, која слика је, како ће се накнадно утврдити, у том тренутку још увек била у поседу овде окривљених, и од чијих преговора за преузимање је сведок СС1 одустао.

  Чињеница да је слика „Гроф Лепик и његове ћерке“ продата за износ од 500.000 евра, утврђена је извештајем прикривених иследника VЕ 2 од 18.-21.01.2012. и VЕ 280 од 17. и 18.05.2012. године, према којим извештајима најпре окривљени АА1 иследнику VЕ 2, 18. јануара 2012. године наводи да је једна слика већ продата за износ од 500.000 евра, маја 2011. године, а из извештаја прикривеног иследника VЕ 280 произилази да му је сведок СС4 дана 17.05.2011. године рекао да је по његовим сазнањима мала слика од D.G. („Гроф Лепик и његове ћерке“) продата за 500.000 евра и то лицу руског држављанства.

  По налажењу овог суда, правилно првостепени суд није прихватио исказ сведока СС6, јер је исти супротан свим напред изведеним доказима које је суд прихватио, а насупрот наводима изјављених жалби, сведок је имао мотива да неистинито сведочи, јер је према исказу сведока СС1 он је за своје посредовање добио износ од 40.000 евра.

  Што се тиче одбране окривљеног АА3 у овом делу, односно његовог образлагања порекла његових трагова на слици „Гроф Лепик и његове ћерке“ правилно првостепени суд исту није прихватио, јер је, како је претходно наведено, на несумњив начин утврђено да је окривљени АА3 учествовао у инкриминисаним радњама у овом делу. Жалбени наводи како браниоца окривљеног АА3, тако и окривљеног АА и његовог браниоца адвоката АБ1, који се тичу оспоравања квалитета материјалног доказа – отиска прста односно чињенице да је српској полицији швајцарска доставила ЦД са фотографијом отиска прста, не доводе у питању правилност изнетог закључка првостепеног суда, будући да се истима имплицира незаконитост у поступању званичних органа, слично као у делу који се односи на наводне притиске ТОК да окривљени АА3 призна извршење кривичног дела односно потврди да је у извршењу учествовао окривљени АА, јер су надлежни државни органи објективни и непристрасни у свом поступању.


  алинеја 2

  Да је током маја месеца 2011. године окривљени АА1, поступајући по плану и договору са окривљеним АА, ступио у контакт са СС5, како би овај преко СС4 посредовао у продаји уметничке слике „Дечак у црвеном прслуку“ за износ од 5.000 евра, те да су у том циљу окривљени АА1 и АА сачинили фотографије наведене слике, а потом ЦД са фотографијама дали СС5 који је продао сведоку СС4, који је 09.06.2011. године ЦД предао прикривеним иследницима VЕ 280 и VЕ 240, како би се уверили у аутентичност слике, а одустали од даљих преговора пошто се нису договорили о цени, првостепени суд је утврдио на основу извештаја прикривених иследника VЕ 280 и VЕ 240, одбране окривљеног АА1, исказа сведока СС4 и СС5, као и делом извештаја прикривеног иследника V415 и извештаја о вредновању ЦД-а са фотографијама слике „Дечак у црвеном прслуку“.

  У овом делу окривљени АА и његови браниоци оспоравају закључак првостепеног суда да је окривљени АА имао икакве везе са овим радњама, истичући да током поступка није доказано да је окривљени АА заједно са окривљеним АА1 фотографисао наведене слике.

  Међутим, на основу извештаја прикривеног иследника V415 произлази да му је дана 20.01.2012. године окривљени АА1, објашњавајући организацију пљачке и продаје уметничких слика, окривљени АА1 објаснио да су он и његов „млађи брат“ спремили доказ на ЦД-у за претходне интересенте, на коме су се налазиле фотографије уметничке слике које су они направили и ставили неке дневне новине, те слику фотографисали заједно са тим новинама.

  Као што ће бити образложено у наредном делу образложења побијане пресуде, будући да овај суд налази да је правилан закључак првостепеног суда да је лице кога окривљени АА1 назива „млађи брат“ или „велики млађи брат“ управо окривљени АА, то је чињенично стање описано у ставу трећем, алинеји 2 побијане пресуде, на несумњив начин утврђено и, по налажењу овог суда, изнетим жалбеним наводима одбрана окривљеног АА, није доведено у сумњу.


  алинеја 3

  Чињенично стање утврђено у овом делу суд је утврдио на основу одбране самог окривљеног АА1, те извештаја прикривених иследника VЕ 415 - „_“ и VЕ 2, под псеудонимом „_“, и нашао да је најпре, окривљени АА1 ступио у контакт са прикривеним иследницима, везано за откуп уметничке слике „Дечак у црвеном прслуку“ и са којима је и постигао договор о цени откупа за износ од 2.800.000 еура.

  У овом делу побијану пресуду, позивајући се на битну повреду из члана 438 став 1 тачка 11 ЗКП, побија бранилац окривљеног АА, адвокат АБ2, наводећи да је изрека пресуде у овом делу неразумљива, будући да се у истој наводи да „након што је ступио у контакт са прикривеним иследницима VЕ 415, под псеудонимом „_“ и VЕ 2, под псеудонимом „_“, а по постизању коначног договора о цени откупа уметничке слике „Дечак у црвеном прслуку“ за износ од 2.800.000 евра, дана 09.04.2012. године прикривени иследник VЕ 415, под псеудонимом „_“ долази у Београд.......“ па по ставу браниоца произлази да је прикривени иследник „Роби“ ступио у контакт сам са собом.

  Међутим, када се ова реченица врати у контекст целе изреке побијане пресуде, из исте јасно произилази да у контакт са прикривеним иследницима ступа окривљени АА1, па неразумљивост на коју се бранилац позива не постоји.

  Да је прикривени иследник VЕ 415, под псеудонимом „Роби“ дошао у Београд 09.04.2012. године и по напред постигнутом договору састао се са окривљеним АА1 како би од овог откупио наведену уметничку слику, произлази како из извештаја прикривеног иследника и одбране окривљеног АА1, тако и прегледа видео материјала насталог коришћењем видео-надзора у хотелу „Ин“ од дана 09.04.2012. године, а што се тиче чињеничног стања у овом делу, исто није оспорено изјављеним жалбама.

  Надаље, да је дана 10.04.2012. године прикривеним иследницима VЕ 415 и VЕ 2, окривљени АА1 у Београду, у хотелу „Ин“, предао ЦД са фотографијама слике „Дечак у црвеном прслуку“ и од њих преузео износ од 1.400.000 евра на име дела цене за продају слике, а новац заједно са окривљеним АА3, који га је чекао испред хотела, однео на непознату адресу, те га сутрадан предао окривљеном АА, првостепени суд је утврдио на основу извештаја прикривених иследника, прегледом видео записа насталог коришћењем видео-надзора у хотелу „Ин“ у Београду, дела одбране окривљеног АА1, извештаја о контроли кретања бр. 73/12 од 12.04.2012. године, потврде о привремено одузетим предметима МУП-а од 12.04.2012. године.

  Окривљени АА и његови браниоци оспоравају чињенично стање како у овом делу, тако и у претходним деловима а везано за улогу окривљеног АА, наводећи да је погрешан закључак првостепеног суда да је он „мали велики брат“ кога помиње окривљени АА1, најпре понављајући одбрану окривљеног АА, а затим дајући алтернативну интерпретацију навода окривљеног АА1 о улози, карактеристикама и фактичким радњама које предузима „велики мали брат“, због чега, по ставу одбрана, овај опис пре одговара окривљеном АА2 или неком од браће СС7.

  Међутим, из одбрана окривљених АА1 и АА2 јасно произлази да је окривљени АА2 имао улогу „војника“, односно некога ко је ad hoc ангажован па како је првостепени суд дао убедљиве разлоге о одлучним чињеницама на основу којих је утврдио да је окривљени АА управо „мали велики брат“ односно о његовој улози у радњама у ставу трећем изреке и исте исцрпно образложио на странама 86 и 87 пресуде, то су изнети наводи оцењени неоснованим.

  Без утицаја је на другачије одлучивање да ли је и који је део имовине окривљеног АА легално стечен, у којој мери је окривљени АА1 био слободан да о детаљима продаје слика преговара са прикривеним иследницима или зашто је тужилац одустао од кривичног гоњења окривљеног АА за кривично дело разбојништва, јер ниједна од ових околности не доводи у сумњу правилан закључак првостепеног суда, да је управо окривљени АА лице кога АА1 означава са „велики мали брат“, а осим тога није ни узрочно-последично везана са радњама за које је окривљени АА оглашен кривим.

  Што се тиче радњи и кретања окривљеног АА1 и АА3 у дане 10. и 11.04.2012. године, одбрана окривљеног АА и бранилац окривљеног АА3 у овом делу инсистирају на наводним разликама између доказа у овом делу: исказа прикривених иследника, снимака видео-надзора хотела „Ин“ и извештаја о извршеној контроли кретања 73/12 од 12.04.2012. године и то у погледу догађаја 10./11.04. - времена изласка окривљеног АА1 из хотела и присуства окривљеног АА3.

  Међутим, као што се не спори ни у изјављеним жалбама, окривљени АА1 је у три наврата 10./11.04. био у хотелу „Ин“, што је потврђено извештајем прикривених иследника и снимцима из хотела „Ин“ и то у првом наврату у 18,51, када се у хотелској соби договорио са прикривеним иследницима да донесе ЦД са фотографијама пре него што му дају део новца, затим у периоду од 20,53-21,53, када је донео ЦД и затим узео новац, ставивши га у црно-белу кесу, а затим у 00,07-01,12, а чињеница да се у извештају о контроли кретања време првог изласка АА1 опредељује на 18,15, те у извештају прикривеног иследника VЕ 415 време када је АА1 донео новац на 22,30, не утичу на правилност утврђеног чињеничног стања, будући да се ове (небитне) разлике тичу чињенице да ова два доказа нису сачињена у реалном времену.

  Под небитним овај суд подразумева да не утичу на правилан закључак да је окривљени АА3 био присутан на пасарели прекопута хотела, јер снимци са камера хотела „Ин“ прегледани у току главног претреса нису снимци са камера који покривају овај простор за то време (17,50) а како према извештају о извршеној контроли кретања произлази да је окривљени АА3 уочен у 17,50 часова, а сам АА1 је прикривеном иследнику „_“ рекао да је његов пријатељ посматрао сва померања прекопута хотела код плаката Новака Ђоковића, то се закључак првостепеног суда о присусутву окривљеног АА3 не доводи у сумњу изнетим жалбеним наводима.

  Да је након преузимања износа од 1.400.000 евра на име дела цене за продају слике „Дечак у црвеном прслуку“ окривљени АА1 део примљеног новца предао окривљеном АА, произлази из доказа који се тичу алинеје 4 побијане пресуде. Наиме, код на несумњив начин утврђене чињенице да је код окривљеног АА приликом претреса у украсној кеси на којој су његови отисци (траг на кеси идентичан са отиском палца окривљеног АА), пронађен, између осталог, износ од 490.000 евра и то 980 новчаница у апоенима од по 500 евра, а који серијски бројеви одговарају серијским бројевима новчаница достављеним од стране Кантоналне полиције Цириха у оквиру акције „Европа“, на којим новчаницама су, како произлази из материјалних доказа, ДНК вештачења, трагови окривљеног АА3, то је на несумњив начин утврђено да је део новца од износа преузетог у вечерњим сатима 10.4.2012. године окривљени АА1 предао окривљеном АА.

  С обзиром на напред наведено, Апелациони суд се није ближе упуштао како у образложење побијане пресуде, тако ни у оспоравање овако утврђеног чињеничног стања, у погледу сусрета у Лештанима у магацинском простору окривљеног АА, 10./11.04.2012. године, будући да ниједна одлучна чињеница из изреке пресуде овим путем није утврђена.


  алинеја 4

  Да је окривљени АА1 од прикривеног иследника VЕ 415, под псеудонимом „Роби“ преузео најпре износ од 400.000 евра у Калуђерици, дана 11.04.2012. године, произлази како из одбране самог АА1, тако и из исказа прикривеног иследника „Робија“, из којих доказа су утврђене и друге чињенице у овом делу изреке: да је након тога у кров путничког возила марке „Renault“ словеначких регистарских таблица окривљени АА1 уградио уметничку слику „Дечак у црвеном прслуку“ и заједно са прикривеним иследником под псеудонимом „_“ отишао до улице Смедеревски пут, испред броја 37, како би од прикривеног иследника VЕ 480, кога је ангажовао прикривени иследник VЕ 2, под псеудонимом „_“, преузео остатак новца у износу од 1.000.000 евра, који новац је након преузимања однео у Калуђерицу у своју кућу и путничким возилом у чији је кров била уграђена уметничка слика, кренуо заједно са прикривеним иследником VЕ 415 да преда слику прикривеном иследнику VЕ 2, када је лишен слободе, које чињенично стање није ни оспоравано изјављеним жалбама.

  У овом делу, као што је претходно наведено, будући да су докази фиксирани након откривања слике, јасно указали на учешће окривљених АА и АА3 и њихове улоге у извршењу кривичног дела прикривања, одбране оспоравају утврђене чињенице и то у погледу трагова окривљеног АА на слици „Дечак у црвеном прслуку“ и порекла износа од 490.000 евра и 64.260 CHF, пронађеног код окривљеног АА.

   Што се тиче жалби окривљеног АА и његових бранилаца у делу у коме оспоравају траг отиска окривљеног АА на слици „Дечак у црвеном прслуку“, Апелациони суд је исте оценио неоснованим, будући да, супротно ставу изјављених жалби, вештак ВВ није искључила присуство биолошких трагова окривљеног АА, већ определила степен вероватноће другачије од вештака ВВ1, при чему се по налажењу овог суда на основу степена вероватноће и према једном и према другом вештачењу не може искључити да траг припада окривљеном АА, која околност заједно са свим другим изведеним доказима, посебно пронађеном новцу и потврди о привремено одузетим предметима од 12.4.2012. године према којој су у просторијама предузећа окривљеног АА пронађене фотокопије слика на А-4 формату, између осталог и слике „Дечак у црвеном прслуку“ несумњиво потврђује закључак првостепеног суда о улози окривљеног АА у извршењу кривичног дела прикривања.

  Порекло износа новца пронађеног код АА биће образложено у делу одлуке о одузетој имовинској користи.

  Дакле, на основу утврђеног чињеничног стања у ставу III изреке побијане пресуде на несумњив начин је утврђено да су окривљени АА, АА1 и АА3 поступали као група, прикривали и протурали уметничке слике за које су знали да су прибављене кривичним делом разбојништва, које уметничке слике су културно добро од изузетног значаја, вредности преко милион и петсто хиљада динара, то се у њиховим радњама стичу сва битна обележја кривичног дела из члана 221 став 4 у вези става 1 КЗ („Сл.гласник“ РС 85/05...72/09).

  Околност да у изреци није наведена динарска противвредност износа вредности наведених слика изражених у еврима, не чини изреку нејасном и неразумљивом, као што то сматра адвокат АБ2, будући да је очигледно да се ради о износима преко 1.500.000,00 динара.

  Како је у смислу одредбе члана 16 став 1 КЗ време извршења кривичног дела време када је извршилац радио, то се не могу прихватити наводи свих изјављених жалби да је суд погрешно применио материјално право када их је осудио за кривично дело прикривање по Кривичном законику са изменама и допунама које су ступиле на снагу 2009. године, имајући у виду да је као период извршења кривичног дела опредељен период од прве половине 2008. до 11.4.2012. године, а измене кривичног закона нису повољније по окривљене.

  Ово стога што се конкретан случај тиче две украдене ствари: слике „Гроф Лепик и његове ћерке“ и догађаје из 2008. године и слике „Дечак у црвеном прслуку и догађаја из 2011. и 2012. године. Како је радња извршења кривичног дела прикривања одређена трајним глаголом, у складу са одредбом члана 112 став 30 КЗ, сматра се да је дело учињено ако је радња извршена једном или више пута. Дакле, не може се пренебрегнути чињеница да је предузетим радњама остварено и квалификаторно обележје кривичног дела из члана 221 став 4 по Кривичном законику са изменама и допунама из 2009. године јер је, на основу члана 5 тачка 5 Закона о културним добрима, слика „Дечак у црвеном прслуку“ културно добро изузетног значаја.

  Међутим, управо због квалификаторних обележја кривичног дела прикривања из става 4 члана 221 КЗ основано се изјављеним жалбама одбрана указује да првостепени суд није могао окривљене огласити кривим због извршења кривичног дела из члана 346 став 2 КЗ (АА) односно 346 став 4 у вези става 2 КЗ, јер је једно од квалификаторних обележја овог става чињеница да је кривично дело извршено од стране групе, па су радње описане у ставу II изреке побијане пресуде конзумиране овим обележјем кривичног дела из члана 221 КЗ, због чега је, усвајањем жалби одбрана у овом делу, побијана пресуда преиначена.

  Услед напред наведеног, Апелациони суд се није посебно упуштао у жалбене наводе одбрана окривљених којима се указује на неразумљивост изреке пресуде у делу који се тиче времена и начина организовања организоване криминалне групе, односно њеног функционисања, будући да је квалификаторно обележје из става 4 члана 221 КЗ, група, у складу са одредбом члана 112 став 22 постојање најмање три лица повезаних ради трајног или повременог вршења кривичних дела, која не мора да има дефинисане улоге својих чланова, континуитет чланства или развијену структуру, а из изведених доказа несумњиво је утврђено да повезаност окривљених АА, АА1 и АА3, управо има овај квалитет.

  С обзиром на измењену правну квалификацију радњи окривљених, без утицаја су на другачије одлучивање жалбени наводи Тужиоца за организовани криминал у делу којим се оспорава утврђено чињенично стање у погледу улоге окривљеног АА1 у групи.


IV

 кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 КЗ -

  Да је окривљени АА предузео радње ближе описане у ставу четвртом изреке побијане пресуде у којима се стичу сва битна обележја кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 КЗ, утврђено је на основу писаних доказа – потврда о привремено одузетим предметима, а које кривично дело је окривљени АА практично признао у својој одбрани, образлажући мотиве држања оружја, што није околност од утицаја на одлуку о кривици окривљеног, нити на одлуку о кривичној санкцији, а чињенично стање у овом делу, није ни оспорено изјављеним жалбама.

-Одлука о кривичним санкцијама-

  Као што је претходно наведено, Апелациони суд налази да је основана жалба Тужиоца за организовани криминал у делу који се тиче одлуке о кривичним санкцијама, а којом жалбом се указује да је првостепени суд дао превелики значај утврђеним олакшавајућим околностима, занемарујући степен кривице окривљених у конкретном случају и јачину повреде заштићеног добра.

  Олакшавајуће околности на страни окривљеног АА представљају чињенице да је породичан човек, отац троје малолетне деце и његово тешко здравствено стање, док отежавајућу околност представља чињеница да је осуђиван због истоврсног кривичног дела у односу на кривично дело из члана 348 КЗ, за које је оглашен кривим у овом поступку. Олакшавајуће околности на страни окривљеног АА1 су то што је раније неосуђивано лице, породичан човек, отац четворо малолетне деце, а у односу на окривљеног АА2 такође то што је неосуђиван, породичан човек, отац двоје малолетне деце, признање извршења кривичног дела и изражено кајање. На страни окривљеног АА3 као олакшавајућа околност цењена је чињеница да је породичан човек, отац малолетног детета, а од отежавајућих чињеница да је раније два пута осуђиван.

  Приликом одмеравања казни, овај суд је посебно имао у виду степен кривице окривљених, временски период у коме су предузимали противправне радње, околност да су приликом извршења кривичног дела из члана 221 став 4 КЗ окривљени АА, АА1 и АА3 остварили више квалификаторних обележја, те је суд посебно имао у виду јачину повреде заштићеног добра, односно чињеницу да су предмети кривичног дела из члана 221 став 4 КЗ не само добра изузетног културног значаја, већ представљају део материјалне светске културне баштине, па имајући у виду све напред наведено, Апелациони суд је окривљеном АА због извршења кривичног дела из члана 221 став 4 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ утврдио казну затвора у трајању од пет година, због извршења кривичног дела из члана 348 став 1 КЗ казну затвора у трајању од једне године и два месеца и новчану казну у износу од 300.000,оо динара, па даљом применом одредби чланова 60 и 63 КЗ окривљеног осудио на јединствену казну затвора у трајању од шест година, у коју ће му се урачунати време проведено у притвору, почев од 12.04.2012. до 05.09.2013. године и време на примени мере забрана напуштања стана од 05.09.2013. до 17.01.2014. године и новчану казну у наведеном износу. Овај суд налази да је адекватна казна окривљеном АА2, имајући у виду све напред наведене околности као и начин извршења кривичног дела разбојништва те чињеницу да је вредност одузетих ствари вишеструко већа од квалификаторног износа, казна затвора у трајању од седам година, у коју ће му се урачунати време проведено у притвору од 11.04.2012. до 17.01.2014. године. У односу на окривљеног АА1, по налажењу овог суда , казна сразмерна свим утврђеним околностима је казна затвора у трајању од пет година, у коју ће му се урачунати време проведено у притвору од 12.04.2012. до 31.10.2013. године и време проведено у стану, сходно примени мере забране напуштања стана од 31.10.2013. до 17.01.2014. године, док је адекватна казна окривљеном АА3 казна затвора у трајању од четири године, у коју ће му се урачунати време проведено у притвору од 12.04.2012. до 22.03.2013. године.

  По налажењу овог суда, овако изреченим казнама ће се у свему остварити сврха кажњавања у односу на окривљене јер се само овако одмереним казнама на окривљене може утицати да више не врше кривична дела, утицати на друге да не чине кривична дела, те посебно изразити осуда за извршена кривична дела с обзиром на како материјалну тако и нематеријалну вредност предмета извршења кривичних дела. С обзиром на овакав став, неоснованим су оцењене жалбе окривљеног АА, његових бранилаца, браниоца окривљеног АА2, браниоца окривљеног АА1 и браниоца окривљеног АА3 у делу у ком су пресуду оспоравали у делу одлуке о кривичној санкцији. Што се тиче жалбе Тужиоца за организовани криминал, који је, позивајући се на повреду кривичног закона указао да првостепени суд неоправдано окривљеном АА3 није опозвао условну осуду иако је кривично дело у овом поступку, извршио у време проверавања по тој осуди, иста није посебно разматрана с обзиром да су протекли рокови из члана 70 КЗ, а осим тога, жалба тужиоца у погледу висине казне затвора је уважена.
-Мера безбедности одузимање предмета-

  Првостепени суд је одредио да ће се од окривљеног АА одузети револвер марке „Colt agent 38 special” и 44 метака калибра 38 мм special, и 44 метака калибра 38 мм специјал, као предмети извршења кривичног дела, у ком делу првостепена пресуда није оспорена од стране одбране окривљеног АА.

-Одузимање имовинске користи-

  На основу одредби члана 91 и 92 став 1 КЗ и члана 538 став 1 и 2 и 541 ЗКП, од окривљених је одузета имовинска корист прибављена извршењем кривичног дела и то од окривљеног АА2 износ од 40.000 евра, од окривљеног АА износ од 490.000 евра и 64.260 CHF и од окривљеног АА1 износ од 1.000.000 евра. Осим наведеног, окривљени АА, АА1 и АА3 су обавезани да на име преосталог дела прибављене имовинске користи стечене извршењем кривичног дела солидарно плате износ од 1.217.286,70 евра у динарској противвредности, по званичном курсу НБС на дан исплате, у корист буџетских средстава Републике Србије, у року од 60 дана од дана правоснажности пресуде.

  У овом делу првостепену пресуду, као што је наведено, побијају браниоци окривљеног АА, адвокати АБ и АБ1, те бранилац окривљеног АА3, адвокат АБ5, позивајући се на тезу да током поступка није доказано да су окривљени АА и АА3 учествовали у извршењу кривичног дела, а затим адвокати АБ и АБ1, оспоравајући закључак првостепеног суда о пореклу износа од 490.000 евра, односно 64.260 CHF, пронађених код окривљеног АА, те, заједно са браниоцем окривљеног АА3, оспоравајући обрачун износа од 1.217.286,70 евра, колико су окривљени солидарно обавезани да плате.

  И по налажењу овог суда, као што је правилно закључио и првостепени суд, неосновани су жалбени наводи којима се понавља одбрана окривљеног АА о пореклу новца затеченог код њега, јер, као што је наведено у претходном делу образложења ове пресуде, износ од 490.000 евра несумњиво потиче од радњи описаних у ставу трећем, алинеја 3 и 4, изреке првостепене пресуде, а што се тиче износа од 64.260 CHF, првостепени суд је на страницама 94-96 образложења побијане пресуде дао јасне и убедљиве разлоге због чега не прихвата одбрану АА у овом делу, те налази да то није новац који му је позајмио сведок СС, односно новац који му је дао окривљени АА1 по основу заједничких послова у вези изградње, већ да је то, управо, с обзиром на материјалне доказе у списима предмета, новац који је сведок СС у име окривљеног АА заменио за швајцарске франке а који потиче од дела новца који је окривљени АА1 преузео од прикривеног иследника дана 10.04.2012. године у износу од 1.400.000 евра, а што је једини логичан закључак и по налажењу овог суда.

  Што се тиче обавезивања окривљених АА, АА1 и АА3 да солидарно накнаде преостали износ од 1.217.286,70 евра, до укупно прибављених 2.800.000 евра, одлука је у свему донета у складу са одредбама чланова 91 и 92 КЗ и жалбеним наводима није доведена у сумњу, нити у погледу основа одузимања нити висине користи.

  Приликом одлучивања, овај суд је имао у виду и остале наводе изјаљених жалби, међутим, нашао да нису од битног утицаја на одлучивање у конкретном случају, те, имајући у виду све напред наведено, на основу члана 459 у вези члана 457 ЗКП, одлучио као у изреци.

Записничар     ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Марина Барбир     Верољуб Цветковић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)