Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
18.12.2013.

Кж1 По1 27/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По1 27/13
Дана 18.12.2013. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судије Верољуба Цветковића, као председника већа, и судија Милимира Лукића, Драгољуба Ђорђевића, Наде Зец и председника суда Душка Миленковића, као чланова већа, уз учешће самосталног саветника Росанде Џевердановић Савковић, као записничара, у кривичном поступку против оптуженог АА и др., због кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 став 3 у вези става 1 КЗ и др., одлучујући о жалбама: Тужиоца за организовани криминал, оптуженог АА и његовог браниоца, АБ, окр.АА1 и његових бранилаца, адв.АБ1, и адв.АБ2 и адв.АБ3, окр.АА3 и његовог браниоца, адв.АБ4, бранилаца окр.АА5, адв.АБ4 и адв.АБ5, окр.АА4 и његовог браниоца, адв.АБ5, бранилаца окр.АА2, адв.АБ6 и адв.АБ7, бранилаца окр.АА6, адв.АБ1 и адв.АБ8, браниоца окр.АА7, адв.АБ9 и браниоца окр.АА8, окр.АА9 и окр.АА0, адв.АБ0, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр.251/2010 од 22.05.2013.године, у седници већа одржаној, у смислу члана 448 ЗКП, дана 04 и 06.12.2013.године, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Јовице Јовановића, окр.АА, окр.АА1, окр.АА3, окр.АА4, окр.АА2 и окр.АА6, те бранилаца адв.АБ, адв.АБ1, адв.АБ2, адв.АБ4, адв.АБ5, адв.АБ6, адв.АБ0 и адв. АБ4А, једногласно је дана 18.12.2013.године, донео


П Р Е С У Д У

I

УСВАЈАЊЕМ жалби браниоца окривљених АА8, АА9, АА0 адвоката АБ0 и браниоца окривљеног АА7, адвоката АБ9, ПРЕИНАЧАВА СЕ пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр.251/10 од 22.маја 2013.године у односу на њих тако што Апелациони суд у Београду

На основу члана 459 став 1 ЗКП-а

ОДБИЈА ОПТУЖБУ

Према окривљенима АА7, АА8, АА9 и АА0, са подацима као у изреци првостепене пресуде,

Да су дана 06. августа 2007.године, у Шапцу, у стању урачунљивости, свесни својих дела и свесни да су њихова дела забрањена и да су њихова извршења хтели, знајући да је окривљени АА1 лишио живота ОО2, за које кривично дело тешког убиства се по закону може изрећи затвор од 30-40 година, а којом приликом је окр.АА7 задобио лаке телесне повреде, у виду прострелне ране, истог нису пријавили, пре него што је учинилац откривен,

-те да су сваки понаособ извршили кривично дело непријављивање кривичног дела и учиниоца из члана 332 став 1 КЗ (“Сл.гласник РС” бр.85/05).

II

УСВАЈАЊЕМ жалби: Тужиоца за организовани криминал, окривљеног АА, браниоца окривљеног АА, адв.АБ, окр.АА1, бранилаца окр.АА1, адв.АБ1 и заједничке жалбе његових бранилаца, адв.АБ2 и адв.АБ3, окр.АА3 и жалбе његовог браниоца, адв.АБ4, бранилаца окр.АА5, адв.АБ4, и адв.АБ5, окривљеног АА4 и његовог браниоца, адв.АБ5, бранилаца окр.АА2, адв.АБ6 и адв.АБ7, бранилаца окр.АА6, адв.АБ1 и адв.АБ8, УКИДА СЕ пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.251/10 од 22.05.2013.године у делу изреке првостепене пресуде под I, II, IV, V и VI изреке првостепене пресуде и предмет у том делу ВРАЋА првостепеном суду на поновно суђење.

III

Пресуда Вишег суда у Београду К.По1 251/10 од 22.05.2013. године у односу на окривљеног АА3 за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 3 у вези става 2 и 1 КЗ остаје неизмењена.

IV

Према окривљенима АА, АА1, АА3 и окр.АА4, ПРОДУЖАВА СЕ притвор који ће трајати до наредне одлуке првостепеног суда.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр.251/2010 од 22.05.2013.године, окривљени АА, АА1, АА3, АА5, АА4, АА2, АА6, АА7, АА8, АА9 и АА0 оглашени су кривим, и то окр.АА за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 3 у вези става 1 КЗ, окр.АА1 и окр.АА4 за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 3 у вези става 2 и 1 КЗ, окр.АА и окр.АА1 за кривично дело тешко убиство из члана 114 тачка 5 у подстрекавању, у вези члана 34 КЗ, окр.АА1 и окр.АА4 за кривично дело тешко убиство из члана 114 тачка 3 и 5 у вези члана 33 КЗ, окр. АА1 за кривично дело тешко убиство подстрекавањем из члана 114 тачка 9 у вези члана 34 КЗ, окр.АА1 и окр.АА5 као саизвршиоци за кривично дело тешко убиство из члана 114 тачка 5 у вези члана 33 КЗ, окр.АА3 за кривично дело помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела из члана 333 став 3 у вези става 1 КЗ, окр.АА1 и окр.АА4 за кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ, окр.АА2 за кривично помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела из члана 333 став 3 у вези става 1 КЗ, окр.АА7, окр.АА8, окр.АА9 и окр.АА0 за по једно кривично дело непријављивање кривичног дела и учиниоца из члана 332 став 1 КЗ и окр.АА2, окр.АА6 и окр.АА3 за кривично дело разбојништва из члана 206 став 3 у вези става 2 и 1 КЗ, па је суд, применом чланова 4, 42, 45, 54 и 60 КЗ, претходно утврдио појединачне казне затвора, и то окр.АА за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 3 у вези става 1 КЗ, казну затвора у трајању од десет година, а за кривично дело тешко убиство подстрекавањем из члана 114 тачка 5 у вези члана 34 КЗ, извршеног на штету ОО, казну затвора у трајању од 12 година, окр.АА1 за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 3 у вези става 1 и 2 КЗ, казну затвора у трајању од четири године, за кривично дело тешко убиство подстрекавањем из члана114 тачка 5 у вези члана 34 КЗ, извршеног на штету ОО, казну затвора у трајању од 12 година, за кривично дело тешко убиство подстрекавањем из члана 114 тачка 9 у вези члана 34 КЗ, извршеног на штету ОО1 и ОО3, казну затвора у трајању од 13 година, за кривично дело тешко убиство у саизвршилаштву из члана 114 тачка 3 и 5 у вези члана 33 КЗ, извршеног на штету ОО2, казну затвора у трајању од 15 година, за кривично дело тешко убиство у саизвршилаштву из члана 114 тачка 5 у вези члана 33 КЗ, извршеног на штету ОО4, казну затвора у трајању од 15 година и за кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ, казну затвора у трајању од пет година, окр.АА4 за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 3 у вези става 1 и 2 КЗ, казну затвора у трајању од три године, за кривично дело тешко убиство у саизвршилаштву из члана 114 тачка 3 и 5 у вези члана 33 КЗ, извршеног на штету ОО2, казну затвора у трајању од десет година и за кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ, казну затвора у трајању од пет година, окр.АА3 за кривично дело помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела из члана 333 став 3 у вези става 1 КЗ, казну затвора у трајању од четири године и због кривичног дела разбојништво из члана 206 став 3 у вези става 1 и 2 КЗ, казну затвора у трајању од пет година, а окр.АА2 због извршења кривичног дела разбојништва из члана 206 став 3 у вези става 1 и 2 КЗ, казну затвора у трајању од шест година и због извршења кривичног дела помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела из члана 333 став 3 у вези става 1 КЗ, казну затвора у трајању од две године, те је, применом чланова 60 и 63 КЗ, ове окривљене осудио на јединствене казне затвора, и то окр.АА на јединствену казну затвора у трајању од 15 година, у коју му се урачунава време проведено у притвору почев од 14.10.2009.године па до другачије одлуке суда, окр.АА1 на јединствену казну затвора у трајању од 20 година, у коју му се урачунава време проведено у притвору почев од 14.10.2009.године па до другачије одлуке суда, окр.АА4 на јединствену казну затвора у трајању од 14 година, у коју му се урачунава време проведено у притвору почев од 14.10.2009.године, до другачије одлуке суда, окр.АА3 на јединствену казну затвора у трајању од седам година, у коју му се урачунава време проведено у притвору почев од 14.10.2009.године до другачије одлуке суда, окр.АА2 на јединствену казну затвора у трајању од седам година, у коју му се урачунава време проведено у притвору и на мери забране напуштања стана почев од 14.10.2009.године, до другачије одлуке суда, окр.АА5 на казну затвора у трајању од десет година и окр.АА6 на казну затвора у трајању од пет година, у коју му се урачунава време проведено у притвору од 15.10.2009.године до 15.10.2012.године, док су, применом напред наведених законских прописа и одредби чланова 64, 65 и 66 КЗ, окр.АА7, окр.АА8, окр.АА9 и окр.АА0, изречене условне осуде тако што су им утврђене казне затвора у трајању од по шест месеци и истовремено је одређено да се исте неће извршити уколико у року од две године не учине ново кривично дело. На основу члана 246 став 7 КЗ, од окр.АА4 одузета је опојна дрога хероин у количини од 108,62 грама и дигитална вага за мерење, које се имају уништити, а на основу члана 91 и 92 КЗ, одузета је имовинска корист од окр.АА2 у износу од 1.500.000 хрватских куна, окр.АА3 у износу од 180.000 евра и окр.АА6 у износу од 500.000 хрватских куна, све у динарској противвредности по курсу НБС на дан уплате, за које износе се окривљени обавезују да уплате у буџет Републике Србије у року од 30 дана од правноснажности пресуде под претњом принудног извршења, а од трећег лица ББ из _, одузето је возило бб, а оштећени ОО5, ОО6, ОО2, ОО7 и ОО8 су упућени на парницу ради остваривања имовинско-правног захтева.

Истом пресудом, на основу члана 423 тачка 1 ЗКП, окр.АА6 ослобођен је од оптужбе да је извршио кривично дело прање новца из члана 231 став 2 у вези става 1 КЗ, а на основу члана 423 тачка 2 ЗКП окр.АА, окр.АА1, окр.АА5, окр.АА3 и окр.АА11, ослобођени су од оптужбе да су, и то окр.АА5 и окр.АА3 извршили кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 3 у вези става 2 и 1 КЗ, окр.АА1 да је извршио кривично дело убиство у покушају из члана 47 став 1 КЗ РС у вези члана 19 КЗ СРЈ, окр.АА да је извршио кривично дело тешко убиство подстрекавањем из члана 114 тачка 5 у вези члана 34 КЗ и кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ, и окр.АА11 да је извршио кривично дело помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела из члана 333 став 3 у вези става 1 КЗ, те је одлучено да ће о трошковима кривичног поступка суд одлучити накнадно посебним решењем.

Против напред наведене пресуде, благовремено су жалбе изјавили:

-Тужилац за организовани криминал, у ослобађајућем делу првостепене пресуде, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона, и у осуђујућем делу због одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Београду првостепену пресуду у ослобађајућем делу укине у односу: на окр.АА за кривично дело тешко убиство подстрекавањем из члана 114 тачка 5 у вези члана 34 КЗ, учињеног на штету ОО2 и неовлашћене производње, држања и стављања у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ, окривљеног АА1 за кривично дело убиство у покушају из члана 47 став 1 КЗ РС у вези члана 19 КЗ СРЈ, окривљеног АА11 за кривично дело помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела из члана 333 став 3 у вези става 1 КЗ и окривљеног АА5 за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 3 у вези става 2 и 1 КЗ и предмет упутити првостепеном суду на поновно суђење; а да преиначи првостепену пресуду у ослобађајућем делу који се односи на окр.АА6 тако што ће овог окривљеног огласити кривим за кривично дело прање новца из члана 231 став 2 у вези става 1 КЗ и казнити по закону, те да првостепену пресуду преиначи у погледу одлуке о кривичној санкцији у осуђујућем делу, тако што ће окривљенима АА, АА1, АА5, АА4 и АА3 претходно утврдити строжије казне затвора за дела за која су оглашени кривим, а затим их осудити на јединствене казне затвора у дужем трајању од изречених, а првостепену пресуду у преосталом делу потврдити,

-окр.АА, у осуђујућем делу, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да га Апелациони суд у Београду ослободи од оптужбе, или првостепену пресуду укине и предмет врати на поновно суђење,
 
-бранилац окр.АА адв.АБ, у осуђујућем делу првостепене пресуде, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, битних повреда одредаба ЗКП и погрешне примене материјалног права, са предлогом да Апелациони суд у Београду пресуду у наведеном делу укине и предмет врати суду на поновно суђење, или исту преиначи тако што ће АА ослободити било какве одговорности да је извршио кривично дело злочиначког удруживања из члана 346 став 3 у вези става 1 и кривично дело тешко убиство у подстрекавању из члана 114 тачка 5 КЗ у вези члана 34 КЗ,

-окр.АА1, из свих законских разлога, са предлогом да се првостепена пресуда у осуђујућем делу укине и врати суду на поновно суђење или иста преиначи,

-бранилац окр.АА1 адв.АБ1, у осуђујућем делу првостепене пресуде, из свих законских разлога, са предлогом да се побијана пресуда укине и предмет врати на поновно суђење,

-браниоци окр.АА1 адв.АБ2 и адв.АБ3, у осуђујућем делу првостепене пресуде, из свих законских разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду првостепену пресуду у наведеном делу укине и предмет врати на поновно суђење или исту преиначи тако што ће окривљеног АА1 ослободити од оптужбе да је извршио кривична дела која му се стављају на терет, а за која је побијаном пресудом оглашен кривим,

-окр.АА3, у осуђујућем делу првостепене пресуде, из свих законских разлога, са предлогом да га Апелациони суд у Београду ослободи од оптужбе да је извршио кривично дело разбојништва на штету Сплитске поште из члана 206 став 3 у вези става 2 и 1 КЗ, а да му за кривично дело помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела из члана 333 став 3 у вези става 1 КЗ изрекне казну у краћем трајању, или да му за свако од напред наведених дела утврди казне затвора у краћем трајању и изрекне краћу јединствену казну затвора,

-бранилац окр.АА3 адв.АБ4, у односу на тачку IV изреке првостепене пресуде, због битних повреда одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и у односу на тачку I-4 и тачку IV изреке првостепене пресуде, због одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Београду у односу на кривично дело разбојништва из члана 206 став 3 у вези става 2 и 1 КЗ, из тачке IV изреке, побијану пресуду преиначи тако што ће окр.АА3 за ово кривично дело ослободити оптужбе или да побијану пресуду у овом делу укине и предмет у односу на овај део врати првостепеном суду на поновно суђење, или побијану пресуду преиначи у погледу одлуке о казни, тако што ће окр.АА3 утврдити појединачне казне и изрећи јединствену казну у знатно краћем трајању, а у погледу одузимања имовинске користи која се односи на тачку IV изреке пресуде донети одлуку да се иста не може одузети од окривљеног јер није доказано да ју је исти уопште стекао,

-бранилац окр.АА5 адв.АБ4, у односу на тачку I-4 изреке првостепене пресуде, из свих законских разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијану пресуду преиначи тако што ће окр.АА5 ослободити оптужбе због кривичног дела тешко убиство у саизвршилаштву из члана 114 тачка 5 у вези члана 33 КЗ из тачке I-4 изреке пресуде, или да му изрекне казну у знатно краћем трајању, или да пресуду у односу на овог окривљеног у наведеном делу укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење,

-бранилац окр.АА5 адв.АБ5, у односу на осуђујући део пресуде, из свих законских разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи ожалбену пресуду тако што ће овог окривљеног ослободити од оптужбе или пак да пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење,

-окр.АА4, из свих законских разлога, са предлогом да Апелациони суд првостепену пресуду укине и предмет врати на поновно суђење или првостепену пресуду преиначи,

-бранилац окр.АА4 адв.АБ5, из свих законских разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи ожалбену пресуду тако што ће овог окривљеног ослободити од оптужбе или да исту укине и предмет врати на поновно суђење,

-браниоци окр.АА2 адв.АБ6 и адв.АБ7, из свих законских разлога, са предлогом да Апелацион суд у Београду првостепену пресуду преиначи тако што ће према овом окривљеном одбити оптужбу или истог ослободити кривичне одговорности за кривична дела помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела из члана 333 став 3 у вези става 1 КЗ и кривичног дела разбојништва из члана 206 став 3 у вези става 1 и 2 КЗ, или да исту пресуду укине и предмет врати Вишем суду у Београду на поновно суђење, или уколико суд утврди да је окривљени починио ова кривична дела, да му се умањи изречена казна затвора,

-бранилац окр.АА6 адв.АБ1, у осуђујућем делу првостепене пресуде, из свих законских разлога, са предлогом да се побијана пресуда преиначи тако што ће се АА6 ослободити од оптужбе, или са алтернативним предлогом да се оптужба одбије,

-бранилац окр.АА6 адв.АБ8, у осуђујућем делу првостепене пресуде, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Београду укине првостепену пресуду и предмет врати на поновно суђење, или исту преиначи и окр.АА6 ослободи од оптужбе да је извршио кривично дело из члана 206 став 3 у вези става 2 и 1 КЗ,

-бранилац окр.АА7 адв.АБ9, из свих законских разлога, са предлогом да Апелациони суд побијану пресуду преиначи тако што ће овог окривљеног ослободити изречене казне за кривично дело које му је стављено на терет или да побијану пресуду преиначи тако што ће одбити оптужбе због наступања апсолутне застарелости или побијану пресуду укинути и предмет вратити на поновно суђење,

-бранилац окр.АА8, окр.АА9 и окр.АА0 адв.АБ0, из свих законских разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду приначи ожалбену пресуду и одбије оптужбу према овим окривљенима, односно уколико нађе да за то нема услова исте ослободи кривичне одговорности или да пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.

Одговоре на жалбу Тужиоца за организовани криминал поднели су, бранилац окр.АА1 и окр.АА6 адв.АБ1, бранилац окр.АА1 адв.АБ2, бранилац окр.АА3 и окр.АА5 адв.АБ4 и браниоци окр.АА11 адв.АБ11 и адв.АБ4А.

Тужилац за организовани криминал у поднеску Ктж.бр.27/13 од 14.10.2013.године предложио да се жалбе окривљених и њихових бранилаца одбију као неосноване а да жалбу ТОК-а треба усвојити.


Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, одржао је седницу већа, у смислу одредбе члана 448 ЗКП, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Јовице Јовановића, окр. АА, окр.АА1, окр.АА3, окр.АА4, окр.АА2 и окр.АА6, те бранилаца, адв.АБ, адв.АБ1, адв.АБ2, адв.АБ4, адв.АБ5, адв.АБ6, адв.АБ0 и адв.АБ4А, на којој је размотрио списе предмета, првостепену пресуду и изјављене жалбе, одговоре на жалбу датих поводом жалбе ТОК-а, предлог Тужиоца за организовани криминал исказан у поднеску Ктж.бр.27/13 од 14.10.2013.године, објашњења која су на седници већа дали заменик Тужиоца за организовани криминал, присутни окривљени и браниоци поводом изјављених жалби и одговора на жалбу, па је испитавши првостепену пресуду у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалбама, у смислу члана 451 став 1 ЗКП, нашао, да је ваљало одлучити као у изреци ове пресуде под I, II и III, а ово из следећих разлога:

I

У односу на кривична дела непријављивање кривичног дела и учиниоца из члана 332 став 1 КЗ за која су сваки по на особ оглашени кривим окривљени АА7, АА8, АА9 и АА0, а на начин описан у осуђујућем делу изреке првостепене пресуде, у односу на њих, Апелациони суд у Београду налази да су жалбе браниоца окривљених окр.АА8, окр. АА9 и окр.АА0, адв.АБ0, и браниоца окр.АА7, адв.АБ9 основане када истичу да је наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења окривљених за наведена дела, а што произилази из следећег:

Окривљени АА7, окр.АА8, окр.АА9 и окр.АА0 су оглашени сваки по на особ за по једно кривично дело непријављивање кривичног дела и учиниоца из члана 332 став 1 КЗ, а да се ово непријављивање учиниоца односи на окривљеног АА1 који је изреком првостепене пресуде у осуђујућем делу I/2 оглашен кривим да је са окривљеним АА4 у саизвршилаштву извршио кривично дело тешко убиство из члана 114 тачке 3 и 5 у вези члана 33 КЗ, те да је изреком првостепене пресуде опредељено да су окр.АА1 и окр.АА4 лишили живота сада пок.ОО2 дана 06.08.2007.године и да су очевици овог лишавања живота, извршиоца убиства ОО2, окр.АА1, били окр.АА0, АА8, АА7 и окр.АА9, то Апелациони суд налази да су окривљени АА9, АА0, АА8 и АА7 сазнање о учиниоцу (окр.АА1) и делу стекли као очевици лишавања живота сада пок.ОО2, како се то изреком првостепене пресуде у осуђујућем делу I/2 наводи, што има за последицу да рок застарелости почиње да тече од 06.08.2007.године, па како је радња извршења кривичног дела непријављивање кривичног дела и учиниоца свршена стицањем сазнања да је неко лице учинило кривично дело и непријављивањем одмах учиниоца и дела, то је застарелост почела да тече од наведеног датума, па имајући у виду да је за кривично дело из члана 332 став 1 КЗ (“Сл.гласник РС” бр.85/05), а који закон је важио у време извршења дела, била предвиђено да ће се учинилац кривичног дела члан 332 став 1 КЗ казнити затвором до две године то је апсолутна застарелост наступила 06.08.2013.године (члан 103 став 1 тачке 6 и члана 104 став 6 КЗ).

Следом тога, Апелациони суд у Београду је усвајањем жалби бранилаца окр.АА7, адв.АБ9, и браниоца окр.АА8, АА9 и АА0, адв. АБ0, преиначио првостепену пресуду према овим окривљенима за кривична дела непријављивање кривичног дела и учиниоца из члана 332 став 1 КЗ и на основу члана 459 став 1 ЗКП-а одбио оптужбу према њима за ова дела.

II

Другостепено веће Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, налази да првостепена пресуда у осталом делу, садржи недостатке које представљају битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 11 и став 2 тачка 2 ЗКП, на које се основано указује изјављеним жалбама, с обзиром да је изрека пресуде неразумљива, противречна сама себи и разлозима пресуде, а у образложењу првостепене пресуде изостали су разлози о неким одлучним чињеницама, а они разлози који су дати су у знатној мери нејасни и противречни.

а)Према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, у првостепеној пресуди изостала је суштинска анализа и оцена вредности изведених доказа и њихова међусобна повезаности у односу на утврђивање одлучних чињеница које су од одлучујућег значаја за пресуђење у овој кривичној ствари, као и реална процена значаја сваког појединачног доказа, уз јасно назначење која чињеница је на основу којег доказа и из којих разлога утврђена или неутврђена, као и оцена веродостојности доказа у склопу одбрана окривљених, уз јасно и непротивречно навођење зашто се на исказани начин оцењују одбране окривљених, односно зашто их прихвата или не.

Изнета начелна констатација Апелационог суда у Београду биће у даљем делу образложења ове пресуде конкретизована у односу на свако дело поводом којег су изјављене жалбе.

б)Даље, у ситуацији када нема непосредних доказа, какав је то случај у већини кривичних дела која су окривљенима у овом кривичном поступку стављена на терет, мора се изведеним доказима и њиховом оценом доћи до таквог низа чињеница које су међусобно чврсто и логички повезане тако да представљају комплетну и коначну слику критичног догађаја, те са пуном сигурношћу упућују на једини могући закључак да су управо окривљени извршили кривична дела или нису, а која су предмет оптужбе, те да се изведеним доказима искључује свака друга могућност.


С тим у вези, такви докази, као што су у конкретном случају искази сведока СС1, СС2 и СС, у којима ови сведоци сводоче углавно о ономе што су само чули од сада покојног ОО9, захтевају посебну пажњу и опрезан приступ приликом њихове оцене, а да би њихови искази могли бити прихваћени, морају бити довољно убедљиви и непроменљиви, и у извесној мери потврђени и неким другим изведеним доказом, који би ишли у прилог веродостојности онога о чему ови сведоци говоре и чијим би се међусобним повезивањем добила једна комплетна слика критичног догађаја.

Након изнетог у претходном Апелациони суд у односу на свако дело које је оптуженима стављено на терет, и за која су првостепеном пресудом оглашени кривим или пак ослобођени од оптужбе, а поводом изјављених жалби исказује следеће:

1.Првостепеном пресудом окр.АА оглашен је кривим због извршења кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 став 3 у вези става 1 КЗ, а окр.АА1 и окр.АА4 због кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 став 3 у вези став 2 и 1 КЗ. У вези изнетог првостепени суд опредељује да је оптужени АА организовао групу, а окривљени АА1 и АА4 да су били њени припадници те да је група са својом организационом, планом и поделом улога међу припадницима, формирана у циљу континуиране неовлашћене набавке и стављања у промет опојних дрога тако и ради вршења кривичних дела тешког убиства из члана 114 КЗ за које кривично дело је законом запречена казна затвора од 20, односно 30-40 година затвора а која кривична дела су и вршена.

Поводом изнетог у претходном ставу Апелациони суд у Београду Посебно одељење исказује:

Код кривичног дела злочиначко удруживање, ради се о удруживању ради извршења кривичних дела уопште, која у моменту удруживања нису по свему одређена за разлику од кривичног дела договор за извршење кривичног дела, где се ради о удружењу ради извршења одређеног кривичног дела.

У суштини, ради се у оба случаја о саизвршиоцима у припремним радњама.

С обзиром на изнето, поставља се питање кажњавања за припремне радње и питање одговорности саучесника у припремним радњама.

У начелу припремне радње не представљају кривично дело, осим у два случаја:

Први изузетак су она кривична дела код којих низ припремних радњи улазе у сам појам кривичног дела (нека кривична дела против против уставног уређења и безбедности републике).

Други изузетак чине кривична дела која представљају инкриминисање извесних облика удруживања ради вршења кривичних дела.

То су кривична дела:

-договор за извршење кривичног дела (члан 345 КЗ)

-злочиначко удруживање (члан 346 КЗ).

У односу на одговорност треба правити разлику између:

а)Оних случајева удруживања (споразумевања), ради извршења кривичних дела, где удруживање није посебно инкриминисано као кривично дело

б)Оних случајева који законом изричито регулишу удруживање ради вршења кривичних дела као кривично дело.

У ситуацији под (а) одговорност се расправља по општим правилима саучесништва. Одговорност саучесника везано је бар за покушај кривичног дела а то значи само споразумевање односно удруживање не сматра се као кривично дело, а ако дође до извршења односно покушаја, онда се одговорност свих учесника удруживања (саизвршиоца) има расправити по правилима о саучесништву-дакле одговарају као подстрекачи или помагачи, и коначна последица, уколико је неко лице учествовало у удруживању али није предузело радњу подстрекавања или помагања не може бити кривично одговоран.

У ситуацији под (б) где је у закону одређено као самостално кривично дело удруживање, сви учесници договора одговарају за само учешће у договору односно удруживању.

У склопу изнетог у претходном ставу уколико дође до извршења кривичног дела које је обухваћено планом злочиначког удружења питање одговорности се опредељује на следећи начин:

-Извршилац кривичног дела, које је обухваћено планом злочиначког удружења или је дело проистекло из реализације извршења кривичних дела обухваћена планом злочиначког удружења одговарају као извршиоци

-Уколико припадници удружења нису предузели у извршењу конкретног дела учешће, ни као извршиоци, ни као помагачи а ни подстекачи онда одговарају за само удруживање.

Организатор злочиначког удружења одговара као подстрекач и то за она дела која су обухваћена планом злочиначког удружења или су настала тј.извршена у вези извршења кривичних дела обухваћена планом зличиначког удружења а у међусобној су логичној повезаности. То су дела настала у припреми за извршење кривичног дела која су обухваћеном планом злочиначког удружења или која су настала након извршења дела обухваћених планом злочиначког удружења, а у међусобној су логичној повезаности.

-Непосредни извршиоци кривичног дела које је обухваћено злочиначким удружењем мора бити припадник злочиначког удружења

-Није неопходно да организатор познаје извршиоца кривичног дела која су обухваћена планом злочиначког удружења или су настала у вези са извршењем тих дела.

У вези кривичног дела злочиначко удружење из члана 346 КЗ Апелациони суд исказује и следеће:

Најпре, организовање злочиначког удружења је врста саучесништва, и организовање злочиначког удружења се састоји у навођењу на извршење кривичног дела, односно стварању одлуке да се изврши кривично дело.

Организовање злочиначког удружења, као самостално кривично дело се разликује од подстрекавања на извршење кривичног дела, по томе што се подстрекавање односи само на одређено кривично дело док организовање злочиначког удружења се односи на навођење за извршење кривичних дела која су обухваћена планом злочиначког удружења а и она која произилазе из плана злочиначког удружења.

Радња организатора злочиначког удружења се састоји у стварању удружења која ће вршити кривична дела.

За постојање удружења поред организатора потребно су још најмање два лица.

Да би постојало злочиначко удружење није потребно да постоји удружење са формалним чланством у њему, али је неопходно да постоји организовани скуп људи, а у противном, уколико не постоји организовани скуп људи постоји скупина људи коју води коловођа.

Да би постојало злочиначко удружење организовање се не мора односити на целокупну активност чланова удружења али мора да постоји организованост у погледу криминалне активности.

Чланови злочиначког удружења повезује план за извршење кривичних дела.

Да би постојао план он не мора садржавати све појединости о извршењу кривичних дела (место, време итд), али мора садржавати споразум о карактеру криминалне активности.

Карактер криминалне активности може се испољавати кроз: врсте кривичних дела, лица која требају бити објекат кривичног дела, сврха кривичних дела због којег ће се она вршити и сл.

Следом изнетог у претходном Апелациони суд исказује да приликом утврђивања да ли је извршено кривично дело злочиначко удруживање, суд мора:

-да утврди лица, припаднике злочиначког удружења и њихову улогу у злочиначком удружењу, да ли се ради о организатору или припадницима злочиначког удружења.

-план злочиначког удружења у односу на која дела се односи план злочиначког удружења, (било у односу на врсту кривичних дела, лица која требају бити објект кривичног дела, сврха кривичних дела због којих ће се она вршити).

Након изнетог у претходном Апелациони суд у даљем делу образложења, у односу на свако дело које је оптуженима стављено на терет, а поводом изјављених жалби, исказује оцену првостепене пресуде.


Следом изнетог, у претходном Апелациони суд налази, да су жалбе: ТОК-а, окривљених и њихових бранилаца основане и да је првостепена пресуда донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 11 ЗКП-а (изрека пресуде неразумљива) и да су разлози пресуде противречни и да нема разлога о одлучним чињеницама у односу на кривично дело:

а)Злочиначко удруживање 346 КЗ.

Изрека пресуде је неразумљива у односу на ово дело, ово због тога што суд оптуженог АА оглашава кривим за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 3 у вези став 1 КЗ, дакле, да је у периоду од 2006 до октобра 2009.године организовао криминалну групу чији су припадници постали оптужени АА1, оптужени АА4, сада пок.ОО9 и неидентификовани број лица, из чега произилази, по налажењу Апелационог суда у Београду, језичким тумачењем да је нејасно да ли је оптужени АА од 2006 до октобра 2009.године предузимао радње организовања криминалне групе или је у том периоду група коју је организовао окр.АА вршила кривична дела која су проистекла из плана злочиначког удружења. С обзиром на то, изрека пресуде је неразумљива у односу на ово дело.

Потом првостепени суд у изреци пресуде у односу на ово дело наводи да су окривљени АА и окр.АА1 одређивали ко ће од припадника групе извршити које дело, што по налажењу Апелационог суда изреку чини нејасном, другим речима нејасно је ко је организатор а ко припадник криминалне групе, да ли су организатор и окривљени АА и окр.АА1 или само оптужени АА, јер ако је опт.АА1 припадник злочиначког удружења, што произилази из правне квалификације у односу на њега, коју првостепени суд даје у пресуди, онда нема места радњи извршења да је он, опт.АА1, одређивао ко ће од припадника групе извршити дело обухваћено планом злочиначког удружења.

Даље, а у склопу изнетог у претходном, Апелациони суд налази да је жалба ТОК-а, када наводи да је првостепена пресуда донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 11 и члана 438 став 2 тачка 2, основана, а ово због следећег:

Првостепени суд оглашава кривим опт.АА за кривичног дело злочиначко удруживање из члана 346 став 3 у вези става 1 КЗ, опредељујући да је оптужени АА организовао криминалну групу за вршење, поред осталог, и кривичних дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога и тешких убистава, а потом првостепени суд оптуженог АА ослобађа од оптужбе за кривично дело убиство у подстрекавању из члана 114 тачке 5 у вези члана 34 КЗ (убиство са пок.ОО2) и кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ.

Дакле, ако првостепени суд утврђује да је опт.АА организовао криминалну групу за вршење кривичних дела из члана 114 и члана 246 КЗ, онда је изрека првостепене пресуде противречна а разлози нејасни, како се то основано у жалби ТОК-а истиче, другим речима, Апелациони суд исказује, да ако је првостепени суд утврдио да је опт.АА организовао криминалну групу и да је план групе био да се криминална група бави извршењем кривичних дела тешког убиства и неовлашћена производња и стављања у промет опојних дрога и да су опт.АА1 и опт.АА4 оглашени кривим да су као припадници злочиначког удружења лишили живота сада пок.ОО2 и да су неовлашћено продавали дрогу, онда је изрека првостепене пресуде неразумљива, како се то основано у жалби ТОК-а истиче, у односу на ослобађање од оптужбе оптуженог АА за кривично дело подстрекавање у извршењу кривичног дела тешког убиства из члана 114 став 5 у вези члана 34 КЗ (убиство ОО2) и кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ.

У вези изнетог у претходном, (ослобађање од оптужбе оптуженог АА) за кривично дело тешко убиство у подстрекавању из члана 114 став 5 у вези члана 34 КЗ, неовлашћено набављање, држање и ставање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ, могло би бити оправдано само да је првостепени су утврдио да су ова дела извршена ван плана злочиначког удружења, па како то из изреке првостепене пресуде не произилази (наводи се у изреци да је опт.АА организовао криминалну групу и за ова дела-тешког убиства и неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога), онда је са тих разлога жалба ТОК-а основана па је првостепена пресуда у ослобађајућем делу у односу на опт.АА због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 11 и 438 став 2 тачка 2 ЗКП-а морала бити укинута у односу за кривична дела тешко убиство у подстрекавању из члана 114 тачке 5 у вези члана 34 и крив.дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ.

Потом у односу на опт.АА5, за крив.дело злочиначко удруживање из члана 346 став 3 у вези става 2 и 1 КЗ, жалба ТОК-а је основана, другим речима разлози за ослобађање од оптужбе окр.АА5 за ово дело су нејасни (битна повреда из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП), а што произилази из следећег:

Првостепени суд у осуђујућем делу пресуде утврђује, да је у оквиру злочначког удружења, чији је организатор окр.АА, у оквиру плана злочиначког удружења, извршено и крив.дело тешког убиства из члана 114 тачке 5 у вези члана 33 КЗ (лишавање живота ошт.сада пок.ОО4) од стране опт.АА1 и АА5 а да је у вези овог дела оптужени АА3 извршио кривично дело помоћ учиниоцу после извршеног крив.дела из члана 333 став 3 у вези става 1 КЗ.

Дакле, уколико је лишење живота сада пок.ОО4 извршено од стране опт.АА1 и опт.АА12 у оквиру плана злочиначког удружења, онда како се то основано истиче у жалби ТОК-а, изрека пресуде је неразумљива и противречна у односу на ослобађајући дела за опт.АА5 за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 3 у вези става 2 и 1 КЗ, јер је нејасно да ли је ово дело извршено у оквиру плана злочиначког удружења, ако јесте онда је опт.АА5 извршио ово дело, а уколико је првостепени суд утврдио да је ово дело извршено ван плана злочиначког удружења онда има места оправданости закључивања првостепеног суда да опт.АА5 није извршио кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 3 и 1 КЗ, па пошто према изреци првостепене пресуде то не стоји, онда је жалба ТОК-а основана те је са тих разлога овај део пресуде у односуна опт.АА5 укинут и предмет се враћа првостепеном суду на поновно суђење за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 3 у вези тав 2 и 1 КЗ.

Будући да није било жалбе ТОК-а у односу на опт.АА3 који је на основу члана 423 тачка 2 ЗКП-а ослобођен од оптужбе за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 3 у вези става 2 и 1 КЗ то је пресуда у односу на њега за ово дело остала неизмењена изрека ове пресуде под III. Коначно, а полазећи од изнетог у претходном, првостепени суд ће у поновљеном поступку отклонити битне повреде на које је указано у односу на кривично дело злочиначко удруживање, а истовремено ће на јасан и логичан начин утврдити на бази изведених доказа постојање злочиначког удружења ( ко је организатор, а ко припадник и на јасан начин утврдити план злочиначког удружења и из којих доказа то утврђује).

б.)кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 КЗ

У односу на кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ опт.АА1 и опт.АА4 су оглашени кривим по члану 246 став 2 у вези става 1 КЗ и поводом овог дела у претходном делу образложења већ је наведено да су, према опису, окривљени АА1 и АА4 у оквиру криминалне делатности, удружили ради неовлашћене продаје хероина, чиме су извршили кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ, уз образложење да је суд утврдио да је неовлашћена набавка, држање и продаја супстанце проглашене за опојну дрогу-хероин, била једна од активности криминалне групе, у току њеног периода постојања, и то као континуирана активност што указује да су се окривљени удружили како би предузимали описане инкриминисане радње у временски неограниченом периоду.

Међутим, напред наведено, према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, изреку првостепене пресуде чини неразумљивом, а изнето образложење нејасно и противречно, на шта се основано указује жалбама браниоца окр.АА1 и окр.АА4.

Полазећи од изнетог у претходном делу образложења, а наиме да првостепени суд утврђује да је злочиначко удружење чији је организатор био оптужени АА створено ради вршења кривичних дела неовлашћене продје опојних дрога и да првостепени суд организатора-опт.АА ослобађа од оптужбе за ово дело, онда је по налажењу Апелационог суда а на шта се основано указује у изјављеним жалбама нејасно да ли су оптужени АА1 и оптужени АА4 у оквиру злочиначког удружења извршили ово дело или пак самостално, и уколико су ово дело извршили самостално, ван злочиначког удружења онда не може да стоји правна квалификација 246 став 2 у вези став 1 КЗ већ крив.дело неодзвољена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 у вези члана 33 КЗ, а ако је дело извршено у оквиру злочиначког удружења онда је опт.АА морао бити оглашен кривим за подстрекавање у извршењу овог дела.

Следом тога изрека пресуде у односу на ово дело је нејасна, неразумљива (битна повреда одредаба кривичног поступка 438 став 1 тачка 11 ЗКП-а) а и разлози су нејасни и противуречни изреци пресуде (битна повреда кривичног поступка 438 став 2 тачке 2 ЗКП-а).

Дакле, коначан закључак другостепеног суда да је првостепена пресуда због наведених битних повреда морала бити укинута и у односу на кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ за које дело су првостепеном пресудом оглашени кривим опт.АА1 и АА4.

ц.) кривична дела тешка убиства

1.Поводом изјављених жалби браниоца окривљеног АА5, адвоката АБ5, окр.АА1, браниоца окр.АА1, адв.АБ1, и адв.АБ2 и АБ3, у односу на кривично дело тешко убиство из члана 114 тачка 5 у вези члана 33 КЗ (лишење живота сада пок.ОО4), Апелациони суд налази да су жалбе основане јер је у односу на ово дело изрека пресуде неразумљива (битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 11 ЗКП-а), а што произилази из следећег:

У изреци се наводи “...окривљени АА1, АА5, свестан свог дела, свестан забрањености дела и хтео извршење истог и сада пок.ОО9, лишили живота сада пок.ОО4...”, дакле елемент кривице и свест о забрањености дела се наводе у једнини, а потом се у изреци наводи “...лишили живота...”, значи радња извршења убиства је опредељена у множини што за последицу има да произилази да је један оптужени подсрекач а да су радњу извршења-лишење живота сада пок.ОО4-извршили оптужени АА1, оптужени АА5 и сада покојни ОО9, а у даљем делу изреке се опредељује да је радњу извршења лишења живота сада пок.ОО4 извршио само ОО9, и све изнето, по налажењу Апелационог суда изреку чини неразумљивом (битна повреда 438 став 1 тачка 11 ЗКП-а) а што се основано истиче у наведеним жалбама окривљеног АА1 и његовог браниоца и браниоца окр.АА5, те је усвајањем наведених жалби у односу на ово дело пресуда укинута и предмет враћен на поновно суђење.

У поновљеном поступку првостепени суд ће, крећући се у границама оптужења, прецизно у изреци определити ко је и на који начин подстрекао сада пок.ОО9, водећи рачуна да је оптужницом ТОК-а стављено на терет да је ово дело извршено у оквиру злочиначког удружења, а то даље значи, полазећи од исказаног у претходном делу образложења, (шта је злочиначко удружење и како се правно квалификује радње организатора и припадника злочиначког удружења), оценити да ли је ово дело извршено у оквиру плана злочиначког удружења или не, па ако се утврди да јесте онда радња организатора се квалификује као радња подстрекавања а остале радње као радње помагања у радњи извршења, а ако ово дело није извршено у оквиру плана злочиначког удружења онда радње оптуженог АА5, АА1 и сада пок.ОО9 могу бити квалификоване у односу на окр.АА1 као подстрекавање а опт.АА5 помагање при извршењу кривичног дела.

У односу на радње извршења опт. АА3, везане за лишење живота сада пок.ОО4, а које су изреком првостепене пресуде правно квалификоване као помоћ учиниоцу после извршеног дела из члана 333 став 3 у вези става 1 КЗ, жалбом окривљеног АА3 и његовог браниоца, адв.АБ4 се првостепена пресуда побија само због одлуке о казни, значи жалбени разлози не иду у правцу битне повреде кривичног поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, али, будући да је пресуда укинута у односу на оптуженог АА1 и АА5 за радње саизвршилаштва у лишењу живота сада пок.ОО4, то је у смислу члана 454 ЗКП-а пресуду укинуо и у односу на опт.АА3, ради свестраног и потпуног утврђења чињеничног стања поводом лишења живота сада пок.ОО4. У поновљеном поступку првостепени суд ће у односу на лишење живота сада пок.ОО4, крећући се у границама оптужења дати јасне и непротивречне разлоге у односу на радње које су на терет стављене оптуженом АА1, опт.АА3 и АА5, у погледу чињенице које радње су опт.АА5 и АА1 критичном приликом предузели, да ли радње саизвршилаштва у смислу члана 33 КЗ или пак радње подстрекавања и помагања и зато дати непротивречне и јасне разлоге.

2.Жалбом Тужиоца за организовани криминал, основано се, према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, првостепена пресуда побија у делу у којем је окр.АА1 ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело убиство у покушају на штету ОО дана 08.03.2003.године.

Првостепени суд у својој пресуди наводи да је шешир који је пронађен на лицу места био предмет вештачења од стране БИА (налаз и мишљење биолошког вештачења БИА од 09.04.2003.године, вештак ВВ), којом приликом је констатовано да је на ободу унутрашње стане нађен, траг величине отиска прста, као уједначена бледа луминисценција, недовољна за ДНК анализу, док други биолошки трагови подобни за ДНК анализу нису нађени, а вештак ВВ, приликом непосредног саслкшања поновила је резултате налаза и мишљења исказаних у писменом налазу од 09.04.2003.године.

Наведени шешир, био је додатно вештачен 2010.године, од стране Биолошког факултета у Београду, Центра за хуману молекуларну генетику (налаз и мишљење од 29.03.2010.године и 15.06.2010.године, вештак ВВ1), у којем налазу и мишљењу до 29.03.2010.године је констатовано да је у питању мала црна капа, са унутрашње стране сиве боје и са знаком кенгура на декларацији, да је изузет материјал налик епителу из унутрашњости капе, на који начин је формиран узорак чијом даљом анализом је утврђено да ДНК материјал изолован из овог узорка практично припада једној НН мушкој особи (остали узорци нису били подобни за анализу због мање количине ДНК материјала), те иста установа, у налазу и мишљењу од 15.06.2010.године, након утврђивања неспорног ДНК профила оптуженог АА1 и упоређењем са раније утврђеним ДНК профилом НН мушке особе, утврдила је подударност, закључујући да спорни ДНК профил, изолован из епитела нађеног у капи, практично припада оптуженом АА1, при чему је непосрено саслушан и вештак ВВ1 који је у свему остао при датим налазима и мишљењима, допуњујући исти тиме да пронађени материјал указује да је капу носио оптужени АА1, али да се не може искључити да је исту носило и неко друго лице, али да пронађен трагови првенствено указује на АА1.

Према оцени већа овог суда, вештачење јесте важно доказно средство, али исто, као и сваки други доказ, подлеже оцени суда по слободном уверењу, па тако суд не прима без икакве анализе излагања и закључке вештака, нарочито у ситуацији када се запажају нелогичности и сумње, поводом чега је неопходно извршити накнадна проверавања. Наиме, у конкретном случају се уочава битна разлика између налаза и мишљења датих од стране БИА 09.04.2003.године и Биолошког факултета у Београду Центра за хуману молекуларну генетику датог скоро седам година касније, 2010.године, у погледу изузетог материјала са капе-шешира и његове довољности за ДНК анализу. У том смислу првостепени суд је на несумњив начин морао разјаснити ове разлике, испитивањем вештака у том правцу или одређивањем такозваног супер вештачења.

Потом, нејасни су разлози првостепеног суда када наводи да сведоци који су саслушавани нису на недвосмислен начин указани на опт.АА1, да је он покушао да лиши живота сада пок.ОО другим речима, сведоци СС3, СС и СС2 указују на брата оптуженог АА, ААБ, као лице које је пуцало на ОО, а да је мотив био обрачун око конкуренције у продаји дроге. Међутим, ови сведоци о томе имају само посредна сазнања, из прича, а што се тиче описа нападача, сам оштећени сада покојни ОО саслушан пред истражним судијом Окружног суда у Шапцу дана 20.03.2013.године дао је опис нападача, рекавши да га никада није видео раније, да би потом рекао да је нападача препознао али да не жели да износи разлоге због којих не жели да га идентификује, чиме се отвара питање постојања сумње у дати опис изгледа нападача, посматрано у склопу са исказима испитаних сведока који су дали различите исказе по питању изгледа и боје косе напада на ОО. Тако је сведок СС10, пред истражним судом у Шапцу, навео да је нападач имао светлу косу, док је пред истражним судом у Београду навео да није видео боју косе, сведок СС11 је навео да му је _ рекао да га је нападач сачекао у улазу или пролазу, крупан дечко црн, а сведок СС4 је навео да је коса нападача личила на смеђу, док је сведок СС5 навела да је нападач имао тамну косу.

Имајући у виду све напред наведено, не може се прихватити као јасан и аргументован закључак првостепеног суда да, с обзиром на исказе сведока који су били на лицу места и који описују нападача, те сазнања која имају сведоци који нису били на лицу места, потом и исказа и описа нападача који је дао сам ОО, да оптужени АА1 не одговара опису нападачав и да околност да је на лицу места пронађен шешир-капа која је била предмет вештачења, где је пронађен његов ДНК у траговима епитела, није довољан доказ да се, без сваке сумње, може извести закључак да је оптужени АА1 извршилац овог кривичног дела.

Са тих разлога је уважена жалба ТОК-а и првостепена пресуда у односу на крив.дело покушај убиства ОО за које дело је опт.АА1 ослобођен од оптужбе је укинута, па ће првостепени суд у поновљеном поступку на јасан и логичан начин разјаснити несагласност између вештачења Биолошког факултета и БИЕ и утврдити зашто је дошло до поновног вештачења и након тога путем истих вештака или трећег вештачења утврдити да ли је на предметном шеширу било трагова који указују на опт.АА1 или не и у зависности од тога, у склопу осталих доказа који се односе на ово дело утврдити чињенично стање и за своја чињенична и правна закључивања дати јасне и логичне разлоге.

3.У односу на кривично дело тешко убиство из члана 114 тачка 5 у подстрекавању, у вези члана 34 КЗ, на штету ОО, за које су првостепеном пресудом окр.АА и окр.АА1 оглашени кривим, првостепена пресуда, према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, садржи битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП, на шта се основано указује изјављеним жалбама бранилаца окривљеног АА и окривљеног АА1.

Противречност између изреке и образложења првостепене пресуде у напред наведеном делу, огледа се у чињеници да је у изреци наведено да је у периоду од 2006.године до средине октобра 2009.године, окр.АА организовао криминалну групу, чији је припадник између осталих био и окр.АА1, те да су током априла и почетка маја 2006.године, у циљу уклањања конкуренције у криминалном деловању групе, умишљајно подстрекли сада покојног ОО9 да лиши живота ОО, са којим су од раније били у сукобу, док се у образложењу наводи да су окр.АА и окр.АА1 од раније били у сукобу са покојним ОО јер им је убио припадника групе „ЦЦ“, а покојни ОО је 2003.године био рањен, те како је препознао нападача окривљени су страховали и од његове освете, као и да је примарни мотив да се покојни ОО лиши живота било уклањање конкуренције у продаји наркотика.

С тим у вези, пре свега је нејасан закључак првостепеног суда да су окр.АА и окр.АА1 од раније били у сукобу са покојним ОО јер им је исти убио припадника групе, особу под надимком „ЦЦ“, те да је покојни ОО 2003.године био рањен, да је том приликом је препознао нападача, и да су окр. АА и АА1 страховали од његове освете, а из првостепене пресуде се не види када је убијено лице звано „ЦЦ“, покојни ОО је био рањен 2003.године, а првостепени суд утврђује да је криминална група, на чијем челу је био окр.АА, организована од 2006.године, док је изреком првостепене пресуде, а што је објашњено у претходном делу, окр.АА1 ослобођен од оптужбе да је покушао да лиши живота ОО 2003.године, што све по налажењу Апелационог суда, а како се то основано истиче наведеним жалбама, чини битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачке 2 ЗКП-а, а на шта се основано указује у напред наведеним жалбама.

Такође, у погледу подстрекавања као облика саучесништва у кривичном делу, што представља умишљајно стварање и учвршћивање одлуке код другог лица о извршењу кривичног дела, према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, на шта се основано указује изјављеном жалбом бранилаца окр.АА1 адв.АБ2 и адв.АБ3, у образложењу наведеног дела првостепене пресуде нису дати довољно јасни и аргументовани разлози који се односе на утицај радњи подстрекавања од стране окр.АА и окр.АА1, на одлуку сада покојног ОО9 за извршење кривичног дела, односно лишење живота покојног ОО тј. изостали су разлози који се односе на чињенице стварања одлуке код непосредног извршиоца да изврши кривично дело, тек након деловања подстрекача, а само навођење обећања новчане награде уколико сада покојни ОО9 предузме инкриминисане радње, није довољно, без детаљније анализе изведених доказа и из њих утврђених чињеница у правцу стварања одлуке другог лица да изврши кривично дело, а поготово утицаја подстрекивања на такву одлуку.

С обзиром да првостепени суд код кривичног дела тешко убиство (лишење живота ОО) своју одлуку заснива на исказима сведока СС1, СС2, СС и СС3 који углавном сведоче о ономе што су чули од сада пок.ОО9 а сведок СС3 сведочи да је био очевидац догађаја и стим у вези у претходном делу образложења је наведено да приликом оцене исказа ових сведока треба имати опрезан приступ и да би њихови искази били основ за закључивање да су оптужени АА и АА1 подстрекли сада пок.ОО9 да лиши живота ОО морају бити довољно убедљиви и непроменљиви и да све противречности на које је указано у жалбама браниоца окр.АА и бранилаца окр.АА1 морају детаљно бити образложене и оцењене и то на тај начин да отклањају сваку сумњу у веродостојног њиховог сведочења, и да није довољно како то чини првостепени суд да начелним навођењем да прихвата њихове исказе закључује да су опт.АА и АА1 подстрекли сада пок.ОО9 на лишење живота ОО (почев од мотива да се ОО лиши живота до стварање воље код сада пок.ОО9 да изврши ово дело, и све друге околности које су од значаја за закључивање да су окривљени АА и АА1 подстрекли окр.сада пок.ОО9 да лиши живота ОО.
 
4.У односу на део првостепене пресуде којом су окр.АА1 и окр.АА4 оглашени кривим за кривично дело тешко убиство из члана 114 тачка 3 и 5 у вези члана 33 КЗ, на штету ОО2, док је окр.АА ослобођен од оптужбе да су по његовом налогу окривљени АА1 и АА4 лишили живота ОО2, према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, основано се изјављеним жалбама: Тужиоца за организовани криминал у односу на ослобађајући део пресуде за окр.АА, као и окр.АА1 и окр.АА4, те њихових бранилаца, наводи да првостепени суд ни у овом делу није дао детаљнију оцену изведених доказа и појединих разлика у истима дакле разлози су нејасни (битна повреда одредаба кривичног поступка 438 став 2 тачка 2 ЗКП-а).

У претходном делу образложења је објашњено за што је жалба ТОК-а према опт.АА за кривично дело подстрекавање за крив.дело тешког убиства из члана 114 тачка 5 у вези члана 34 КЗ, извршеног на штету ОО2 основана, тако да ће у овом делу, поводом лишења живота сада пок. ОО2 Апелациони суд оцењивати првостепену пресуду поводом жалби окривљеног АА1, окр.АА4 и њихових бранилаца.

Наиме, првостепени суд приликом анализе одбране окр.АА7, који је иначе критичном приликом био на лицу места када је ОО2 лишен живота, налази да је његова одбрана у полицији и код истражног судије истинита, а касније позивање на принуду при давању исказа и негирање да је видео непосредног извршиоца убиства, оцењују као неистинито, неубедљиво и ничим утемељено, те да се управо ово указивање на окр.АА1, у потпуности поклапа са исказима и сазнањима сведока СС, СС1 и СС2, чија се пак сазнања и искази у погледу актера догађаја окривљених АА1 и АА4, поклапају са сазнањима окр.АА2.

Међутим, према оцени већа Апелационог суда у Београду, у конкретном случају изостала је једна шира анализа одбране окр.АА7 дате у полицији дана 14.10.2009.године и 15.10.2009.године, када је приликом првог испитивања у полицији навео да је критичном приликом видео како им прилази АА1, кога познаје по надимку „аа1“, а након тога, у једном моменту када се налазио у чучећем положају, зачуо пуцањ, па је подигао главу и видео АА1, да је осетио да је погођен у ногу и да је одмах побегао у гаражу у којој се налази перионица, док је ОО2 који се налазио поред њега побегао у гаражу до перионице, и да није ништа видео шта се догађало са ОО2, наводећи да је одмах после првог пуцња чуо још неколико пуцњева, који су одјекивали и изгледало је као да се пуца у затвореној просторији. Сутрадан, приликом поновног испитивања у полицији, окривљени је променио свој претходни исказ допуњавањем истог, да је критичном приликом видео црни Мерцедес затамњених стакла, у којем су се налазили возач и сувозач, да је са места сувозача истрчао АА1 звани „аа1“, те је видео да овај у руци држи пиштољ црне боје, а да је на себи имао црну тренерку и црни дукс са капуљачом која је била навучена до пола главе, сада наводећи да је видео како је ОО2 један метак погодио у правцу стомака, да је ОО2 наставио да се креће уназад ка унутрашњости гараже, а АА1 ка њему све време пуцајући и то још 2-3 пута, што значи да је исказ дат само један дан пре претходног, био знатно другачији, са додавањем значајних чињеница које се односе на црни Мерцедес, пиштољ у руци окр.АА1 који пуца у правцу ОО2 кога метак погађа у стомак, о чему првостепени суд не даје разлоге којем од та два исказа поклања веру и због чега.

Навођење од стране првостепеног суда да је одбрана окр.АА7 у полицији и код истражног судије истинита, а касније позивање на принуду при давању исказа и негирање да је видео непосредног извршиоца убиства, неистинито, неубедљиво и ничим утемељено, те условљено страхом од окр.АА1, према оцени већа Апелационог суда у Београду чини овакво образложење недовољно јасним, па и конктрадикторним, јер је у првостепеној пресуди наведено да је окр.АА1 дана 15.10.2009.године, позивајући се на страх и сопствену безбедност, променио исказ од 14.10.2009.године, док је даље у образложењу наведено да је, према оцени првостепеног суда, страх (поново) био разлог да окр.АА7 (поново) промени свој исказ негирајући да је видео непосредног извршиоца убиства ОО2, што је све према оцени већа овог суда, нејасно у погледу разлога измене одбране окр.АА7 и оцене свих његових исказа, те изношења аргументованих разлога који део одбране овог окривљеног и због чега првостепени суд прихвата.

Осим тога, првостепени суд не даје оцену исказа сведока СС, СС1 и СС2, те одбране окр.АА2, у погледу појединих разлика у њиховим исказима о току критичног догађаја када је лишен живота ОО2.

Наиме, сведок СС у исказу датом у истрази навео је да му је окр.АА4 испричао да је критичном приликом он возио кола, а да је АА1 пуцао из кола, али да не зна шта је мотив овог убиства, те да су овој АА4 причи присуствовали и СС2 и СС1, док је сведок СС2 у исказу датом у истрази навела да је окр.АА4 причао да је окр.АА1 изашао из кола и пуцао на ОО2, истичући да мисли да окр.АА4 није знао шта ће се догодити, а да је знао у томе не би учествовао, те је на претресу додала да је знала да је ОО2 раније ранио ОО9, док је сведок СС1 у исказу у истрази навео да је знао да је ОО9 био рањен али да не верује да је то ОО2 урадио, истичући да му је окривљени АА4 испричао видно узнемирен да га је АА1 присилио да иде са њим критичном приликом и да му је окривљени АА4 непосредно рекао „Онај лудак, параноја, рекао ми је ајде идеш са мном“. Такође, окр.АА2 је у својој одбрани изношеној током овог кривичног поступка мењао опис критичног догађаја када је лишен живота ОО2, о чему је имао посредна сазнања од окр.АА4, па тако говорио о јурњави ОО2 аутомобилом по граду, потом додајући да током те јурњаве долази до пуцњаве из пиштоља од стране АА1 ка том малом (ОО2) који је највероватније био на скутеру, па је пуцњава била извршена у намери да се исти обори са мотора, док је на главном претресу навео да му је у вези догађаја СС1 испричао једну верзију, а да је ОО9 дао штуру информацију у вези догађаја, те да је он видео да се те приче не поклапају, као и да му је АА4 испричао са великим бесом према АА1, да га је АА1 назвао да дође својим аутомобилом, како би га одвезао у град, јер треба нешто да обави, при чему Бојан тада није знао о чему се ради и шта се спрема, па када су дошли до перионице, до које га је Бојан довезао, АА1 је изашао из аутомобила и том прилико пуцао на ОО2.

С обзиром на напред изнето, према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, не може се прихватити као довољно јасан и аргументован закључак првостепеног суда да се управо указивање на окр.АА1 у потпуности поклапа са исказима и сазнањима сведока СС, СС1 и СС2, чија се пак сазнања и искази, у погледу актера догађаја окривљених АА1 и АА4, поклапају са сазнањима окр.АА2, те одбраном окр.АА7.

Даље, када је реч о кривичном делу тешко убиство извршеном на штету ОО2, а у односу на окр.АА, коме је оптужницом Тужиоца за организовани криминал ово кривично дело стављено на терет подстрекавањем, првостепени суд у образложењу своје одлуке, у односу на овог окривљеног, наводи да је имао у виду сведочења која га помињу у контексту генезе сукоба, те исказ сведока СС2 да су окр.АА и окр.АА1 приликом посете рањеном сада покојном ОО9 изјавили да је ОО2 њихова брига и да ће то решити на свој начин, али из даљег сведочења и то више сведока, улога окр.АА у каснијим догађајима се потпуно губи и он се више не спомиње као неко ко има икаквог удела у ОО2 убиство, па с тога суд налази да се не може прихватити тврдња оптужбе да је он окр.АА1 и АА4 подстрекао да лише живота ОО2, односно да су то учинили по његовом налогу, у ком правцу прихвата одбрану АА да са овим убиством није повезан.

Међутим, према оцени већа овог суда, основано се наведени део првостепене пресуде побија изјављеном жалбом Тужиоца за организовани криминал.

Наиме, сведок СС2 у свом исказу је навела да су окр.АА и окр.АА1 посетили ОО9 када је након рањавања изашао из болнице и да је њихов коментар био да је ОО2 њихова брига, да ће они то завршити на свој начин, те је и сведок СС1 у свом исказу навео да је окр.АА наручио ОО2 убиство и да је по његовом налогу ОО2 раније добио батине.

С тим у вези, нејасно је закључивање првостепеног суда да је по рањавању ОО9, ОО2 напустио Шабац из страха од освете знајући да овај припада криминалној групи у којој су окр.АА1, окр.АА и окр.АА4, те да је рањавање ОО9 од стране чланова групе схваћено као увреда, због чега су настојали да сазнају где се ОО2 сакрио како би се осветили, и да је убиство ОО2 била освета чланове групе због ранијег рањавања њиховог члана сада покојног ОО) а да при том кроз образложење првостепене пресуде сада пок.ОО9 је лице које је било задужено за лишавање живота лица, а која лишавања живота су проистекла из реализације плана злочиначког удружења.

Следом изнетог Апелациони суд налази да су и жалбе окр.АА1, опт. АА4 и њихових бранилаца, поред жалбе ТОК-а, основане у односу на кривично дело тешког убиства извршеног лишењем живота ОО2 јер је чињнично стање за сада непотпуно утврђено, а што има за последицу да су разлози о одлучним чињеницама непотпуни и противречни, па је због тога првостепена пресуда и у овом делу укинута, па ће првостепени суд у поновљеном поступку:

-Отклонити битну повреду кривичног поступка и у изреку описати виност извршиоца,(битна повреда 438 став 1 тачка 1 ЗКП-а),

-Несагласност у исказима сведока СС1, СС2, СС, те одбране окривљених АА2, АА7, АА8, АА9 и АА0 и

-утврдити ко је имао мотив да лиши живота сада пок.ОО2 да ли мотив што ће бити полазна основа за оцену веродостојности исказа сведока на које се првостепени суд позива при свом чињеничном закључивању у односу на ово лишење живота.

5.Првостепеном пресудом окр.АА1 оглашен је кривим због извршења кривичног дела тешко убиство подстрекавањем, на штету ОО1 и ОО3, а окр.АА2 због кривичног дела помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела, који део првостепене пресуде се према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, основано побија изјављеним жалбама самог окривљеног АА1 и његових бранилаца, те бранилаца окр.АА2.

Првостепени суд своју одлуку, у напред наведеном делу, у односу на окр.АА1, заснива на исказу сведока СС, чији исказ прихвата као најверодостојнији, с обзиром да је овај сведок био непосредно присутан догађају, шта више и сам је у њему узео учешће, а његова сазнања о томе ко је наручио убиства потичу од сада покојног ОО9.

Међутим, према оцени већа овог суда, непосредна сазнања сведока СС односе се само на лишење живота ОО1 и ОО3 од стране сада покојног ОО9 испред његове куће у Клеку, док овај сведок у односу на окр.АА1 наводи да му је ОО9 рекао да је АА1 тражио од њега да убије ОО1 и ОО3, с тим да он лично није видео предају новца од стране окр.АА1 покојном ОО9, нити зна да ли је ОО10, чије су убиство ОО1 и ОО3 наводно наручили од ОО9, имао икакве везе са групом у којој је окр.АА1. С тим у вези, и сам првостепени суд у образложењу своје одлуке наводи да када је реч о разлозима због којих су ова лица лишена живота, није могао тачно утврдити зашто је наручено убиство ОО10 и која је веза између ОО10 и окр.АА1, те да околности да је разлог због кога окр.АА1 подстрекава сада покојног ОО9 на убиство ОО1 и ОО3 освета за наручено убиство, који разлог би постојао али на страни ОО10, како то наводи првостепени суд, или је то уклањање конкуренције, и нису по оцени овог суда довољно конкретизовани исказима сведока да би суд ове разлоге узео као несумњиво утврђене.

Према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, напред изнети закључци првостепеног суда и његови разлози за такве закључке, не могу се за сада прихватити као несумњиви и аргументовани у погледу утврђивања чињенице да је окр.АА1 подстрекао сада покојног ОО9 да ОО1 и ОО3 лише живота. При томе, првостепени суд не образлаже посебно чињенице и околности односа између подстрекача, овде окривљеног АА1, и извршиоца, сада покојног ОО9, те непосредног утицаја подстрекача на вољу извршиоца да изврши кривично дело, као и питање значаја таквог утицаја да се код покојног ОО9 створи одлука да изврши кривично дело убиства ОО1 и ОО3, а посебно мотив окривљеног АА1 да се лише живота ОО1 и ОО3, ово утолико пре што сведок СС1 сведочи да окр.АА1 нема никакве везе са предметним убиством ОО1 и ОО3 јер су ОО1 и ОО3 наручили убиство ОО10, а овај платио дупло више да се они убију.

Дакле првостепени суд пропушта да оцени разлику између исказа сведока СС и сведока СС1, што је од значаја за коначан закључак првостепеног суда и одговор на питање ко је подстрекао сада пок.ОО9 да лиши живота ОО1 и ОО2.

С обзиром на изнето жалбе окривљеног АА1 и жалби његових бранилаца адв.АБ1 те адв.АБ2 и адв.АБ3, су основане, јер је чињенично стање за сада погрешно и непотпуно утврђено у односу на лишење живота ОО1 и ОО3 а разлози о одлучним чињеницама су нејасни што има за последицу битну повреду кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП-а, па је пресуда и у односу на ово дело укинута.

У вези са лишењем живота сада покојних ОО1 и ОО3, првостепеном пресудом окр.АА2 оглашен је кривим да је прикривањем трагова пружио помоћ учиниоцу кривичног дела тешко убиство оштећених ОО1 и ОО3, сада покојном ОО9 да не буде откривен, тако што је након убиства ОО1 и ОО3, за које убиство је сазнао од ОО9, заједно са покојним ОО9, у Београду, у залагаоници „ДОК“ однео на процену, са намером да заложе златни ланац, сат и прстен, које ствари је сада покојни ОО9 скинуо са убијеног ОО1 (кривично дело помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела из члана 333 став 3 у вези става 1 КЗ).

Жалба бранилаца окр.АА2, адв.АБ6 и адв.АБ7 је основана а ово из следећих разлога:

По налажењу Апелационог суда првостепени суд је и у овом делу своје одлуке пропустио да да комплетну анализу и оцену исказа сведока СС, СС2 и СС1, уз оцену њихових контрадикторности, те изношења несумњивог закључка које чињенице је утврдио на основу ових доказа, а што се основано истиче у изјављеној жалби браниоца окр.АА2.

Наиме, према оцени већа овог суда, у исказима напред наведених сведока уочавају се разлике у погледу учешћа окр.АА2 у критичном догађају, па је тако сведок СС у свом исказу навео да пошто је ОО9 убио ОО1 и ОО3, Милан је почео да их џепари, заправо да су сви џепарили, да су нашли нешто новца, да је ту био и неки ланац и сат, за које је после неколико дана дошао окр.АА2 са сином и рекао да га је ОО9 за то послао, а СС2, која је привремено ланац склонила, је то предала окр.АА2, не спомињући да је АА2 прао те ствари, док је сведок СС2 у свом исказу навела да је она окр.АА2 пумпала воду на чесми док је он прао ланац и крст, тврдећи да је ОО9 рекао АА2 о чему се ради везано за те ствари, али да она није присуствовала том разговору, истичући да АА2 није дошао исто вече када су убијена ова двојица, већ можда сутрадан или прекосутра. Сведок СС1 је у свом исказу навео да су ОО1 и ОО3 били распорени и бачени у Саву, да је ту био и окр.АА2 и СС, те да је највише профитирао окр.АА2 јер је ОО1 скинуо сат са обе руке као и златни ланац са крстом, и то тако што је завукао руку испод кошуље, па су му руке биле крваве и право их је на пумпи, као и да је окр.АА2 то касније однео у Суботицу али ОО9 није са њим ишао.

С обзиром на напред изнето, не може се прихватити као јасан закључак првостепеног суда да се у исказима ових сведока ради о мањим, али не суштинским разликама, те да ови сведоци у битноме идентично указују да је окр.АА2 дошао по ствари по налогу сада покојног ОО9, знајући њихово порекло, при чему првостепени суд уопште не даје разлоге на који начин се у конкретном случају проценом и залагањем ствари прикривају трагови кривичног дела и на тај начин помаже да не буде откривен учинилац, а да пре тога првостепени суд није на јасан и недвомислен начин утврди ко је и када скидао предмете који су потом залагани у залагаоницу, и када су ти предмети од стране окр.АА2 преузети, јер је у томе суштина бића кривичног дела помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела из члана 333 став 3 из става 1 КЗ.

Стога је првостепена пресуда у овом делу укинута па ће првостепени суд у поновљеном поступку на јасан и недвосмислен начин утврдити оценом изведених доказа ко је и када предмете који су заложени у залагаоницу скинути, ко је и када ове ствари дао окр.АА2 а потом на несумњив начин утврдити да ли је окр.АА2 био свестан елемената кривичног дела тешког убиства и његову свест о томе да залагање ових ствари са сада пок.ОО9 даје помоћ да дело не буде откривено и да сада покојни ОО9 не буде откривен као извршилац дела.

6. Првостепеном пресудом, окр.АА1 и окр.АА5 оглашени су кривим да су као саизвршиоци извршили кривично дело тешко убиство из члана 114 тачка 5 у вези члана 33 КЗ, а окр.АА3 кривично дело помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела из члана 333 став 3 у вези става 1 КЗ, све на штету покојног ОО4.

Према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, изрека првостепене пресуде у напред наведеном делу је неразумљива, те и противречна датом образложењу, а на шта се основано у изјављеним жалбама указује.

  Наиме, у изреци првостепене пресуде под I тачка 4 се наводи „Дана 19.05.2008.године, по претходном договору, у близини места Грабовац, на обали реке Саве, из користољубља, у циљу да окривљени АА1 не врати новац који је дуговао покојном ОО4, окривљени АА1, АА5, свестан свог дела, свестан забрањености дела и хтео извршење истог, и сада покојни ОО9 лишили живота сада покојног ОО4“, па како су елементи кривице написани у једнини, док су и окр.АА1 и окр.АА5 оглашени кривим као саизвршиоци, очигледна је неразумљивост изреке. Такође, наведена изрека је неразумљива и у погледу радњи окр.АА5 као саизвршиоца у кривичном делу тешког убиства ОО4, јер је у изреци наведено да је начин извршења кривичног дела у питању такав да је окривљени АА1, заједно са окривљеним АА5, договорио састанак са покојним ОО4 у кафеу „Еден“ у Шапцу, обманувши га да желе да тргују возилима, након чега су дошли до наведеног места где су их по договору чекали окривљени АА3 и покојни ОО9, из чега је нејасно коју тачну радњу предузима окривљени АА1, а коју окривљени АА5, при чему се у даљем чињеничном опису изреке ови окривљени уопште не спомињу у смислу које радње предузимају, нарочито се у односу на окр.АА5 не наводи радња која, у смислу појма саизвршилаштва, треба да буде повезана са радњом извршења и представља допринос остварењу бића кривичног дела у питању.

Следом тога постоји битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 11 ЗКП-а.

Поред неразумљивости изреке, ни образложење првостепене пресуде у делу који се односи на убиство покојног ОО4, према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, не садржи разлоге о неким одлучним чињеницама, док они који су дати су у знатној мери нејасни, што се основано истиче у изјављеним жалбама бранилаца окр.АА1 његових бранилаца и браница окр.АА5.

У наведеном делу образложења, првостепени суд наводи да је утврдио битне чињенице везане за убиство покојног ОО4, па је тако утврдио да су и пре убиства, покојни ОО9 и окр.АА5, у више наврата покушали да убију ОО4, али нису нашли прилику. Међутим, потпуно је нејасно из којих доказа је првостепени суд утврдио ову чињеницу, с обзиром да је сведок СС у свом исказу навео да је ОО9 ишао и тражио ОО4 и раније, са мотором по граду, али да није могао да га убије јер је ОО4 био са ћеркицом, а и било је доста полиције, док је сведок СС1 у свом исказу навео да је ОО4 АА5 треба да убије у сред дана, али га је одвратио окр.АА јер је било пуно људи, а ОО4 је био на мотору са кћерком. Осим сведока СС и СС1, нико од осталих испитаних сведока не говори о ранијим покушајима убиства ОО4, с тим што ова двојица сведока скоро идентично описују догађаје када је раније требао бити лишен живота ОО4, једино што сведок СС говори да је то покушао да учини ОО9, а сведок СС1 да је то покушао да учини окр.АА5, па је остало нејасно да ли су то ОО9 и окр.АА5 раније, у два наврата, покушали да лише живота ОО4, када су се у потпуности поклопили догађаји и ситуације, и то центар града, мотор, ћерка ОО4, пуно људи, што све првостепени суд није разјаснио, нити приликом испитивања ових сведока, нити приликом анализе, упоређивања и оцене њихових исказа а што је од значаја за коначно закључивање првостепеног суда о учешћу АА5 у лишењу живота сада пок.ОО4.

Даље, првостепени суд у образложењу своје одлуке није дао јасне и аргументоване разлоге за свој чињенични закључак да је ОО4 сада покојни ОО9 лишио живота на тражење окр.АА1 који је покојном ОО4 дуговао 160.000 евра на име трговине возила и није хтео да плати дуг.

Сведок СС, чије сведочење, у односу на убиство ОО4, првостепени суд налази највероватнијим, навео је да је сада покојни ОО9 требао да убије ОО4 јер је обећао окр.АА1, али му ОО9 није објаснио због чега, док је сведок СС2 у свом исказу навела да управо из ОО9 приче произилази да је окр.АА1 дуговао паре ОО4, а једино је сведок СС1 у свом исказу навео цифру од 160.000 евра коју је окр.АА1 дуговао ОО4, како овај сведок каже вероватно се радило о неком послу између ОО4 и окр.АА1 око кола, па је нејасно да ли је првостепени суд, чињеницу дуговања 160.000 евра на име трговине возила, утврдио из исказа СС1, за кога сам првостепени суд у образложењу на страни 141 своје одлуке наводи да су у појединим детаљима сведоци СС1 и СС2 мењали исказе, у жељи да прикажу своја сазнала као непосредна, при чему садрже и дозу пристрасности условљену односом према окривљенима које криве за смрт сина и жељом да минимизирају своје радње по убиству.

Такође, првостепени суд наводи да је утврдио чињенично стање да су се окр.АА1 и окр.АА5, обманувши ОО4 да иду да се договоре око трговине возилима, најпре договорили са њим да се нађу у кафићу „Еден“, а затим су са њим дошли на лице места где су их по претходном договору већ чекали сада покојни ОО9 и окр.АА3. Међутим, и поводом ове чињенице нејасно је на основу којих доказа је првостепени суд утврдио да су се окр.АА1 и окр.АА5 најпре договорили са покојним ОО4 да се нађу у кафићу „Еден“, с обзиром да ниједан испитани сведок чији су искази цитирани у првостепеној пресуди о томе није говорио. Осим тога, у образложењу првостепене пресуде, као ни у изреци исте, о чему је већ напред било речи, нису наведене радње окр.АА1 и окр.АА5 након доласка ОО4 на месту где је лишен живота, већ се само на страни 143 образложења, у оквиру изношења утврђеног чињеничног стања везано за убиство пок.ОО4, наводи да након убиства окр.АА3 помаже да се тело покојног ОО4 стави у гепек возила Ауди А6 и док окривљени АА1 и АА5 одлазе на другу страну, сада покојни ОО9 обавештава сведока СС да спреми канап и блокове и заједно са окр.АА3 довозе тело код ОО9, на обалу Саве. Из оваквог, од стране првостепеног суда, утврђеног чињеничног стања произилази да су окр.АА1 и окр.АА5 присутни када покојни ОО9 лишава живота ОО4, међутим сведок СС чији исказ првостепени суд, како је то већ напред наведено, узима као најверодостојније сведочење у погледу убиства ОО4, наводи да је улога АА1 и АА5 била да доведу ОО4 на лице места и да су му рекли да оде код ОО9 да се нешто договоре, па су се њих двојица удаљили, а ОО9 је убио ОО4, из чега, према оцени овог суда, произилази да окр.АА1 и окр.АА5 нису били присутни када је покојни ОО9 убио ОО4, док је сведок СС2 у свом исказу навела да су њих четворица, окривљени АА1, АА5, АА3 и сада покојни ОО9 били ту, а сведок СС1 је у свом исказу навео да је окр.АА3 видео убиство, коме су присуствовали окр.АА1 и окр.АА5, што све првостепени суд није разјаснио, на несумњив начин утврдио, нити без противречности образложио.

Потом, према оцени већа овог суда, првостепени суд у образложењу своје одлуке у делу који се односи на убиство ОО4, не даје оцену комплетне одбране окр.АА3, у односу на ово кривично дело, већ само наводи да не прихвата одбрану овог окривљеног да се случајно затекао у моменту убиства ОО4, нити да је касније помагао покојном ОО9 усред страха од њега, не износећи никакву оцену дела одбране овог окривљеног да су критичном приликом били присутни само он и покојни ОО9, где уопште не спомиње окр.АА1 и окр.АА5. Следом изнетог, чињенично стање је у односу на убиство сада пок.ОО4 за сада непотпуно и нејасно утврђено, а што је имало за последицу да су дати разлози нејасни и противречни (битна повреда одредаба кривичног поступка 438 став 2 тачка 2 ЗКП-а), а на коју повреду се основано у жалби окривљеног АА1 и жалбом његових бранилаца и браниоца окр.АА5 истиче па је пресуда због тога и у овом делу морала бити укинута.

У жалби ТОК-а и у жалби окривљеног АА3 и жалби његовог браниоца, за кривично дело помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела из члана 333 став 3 у вези става 1 КЗ, овај део пресуде се побија само због одлуке о казни. Међутим, Апелациони суд налази, а с обзиром на изнето у претходном, да првостепену пресуду у циљу правилног пресуђења у смислу члана 454 ЗКП-а треба укинути пресуду и за ово дело. Другим речима, другостепени суд укида овај део пресуде и за кривично дело помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела из члана 333 став 3 у вези става 1 КЗ у односу на окривљеног АА3.

7.У вези лишавања живота са пок.ОО4 првостепеном пресудом окр.АА11 ослобођен је од оптужбе на основу члана 423 тачка 1 ЗКП-а да је извршио кривично дело помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела из члана 333 став 3 у вези става 1 КЗ, на тај начин што је прикривањем трагова пружио помоћ учиниоцима кривичног дела тешко убиство на штету покојног ОО4, на тај начин да је након убиства ОО4, за које убиство је сазнао од ОО9, примио возило „Ауди А6“ које је коришћено приликом убиства, одмах га детаљно опрао како би уклонио заостале трагове крви покојног ОО4, и дана 03.09.2009.године, уговором о посредовању у продаји и куповину моторног возила, пренео возило на себе.

Образлажући своју одлуку првостепени суд наводи да је из исказа сведока СС, СС1 и СС2 утврдио да је возило Ауди А6, након ОО4 убиства, дошло у посед окр. АА11 који је то возило пренео у своје власништво дана 03.09.2008.године, те да је накнадним графолошким вештачењем самог уговора и потписа продавца од стране НКТЦ утврђено да на месту где се на уговору потписује продавац не стоји оригинални потпис дотадашњег власника СС9.

Према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, што се основано истиче у жалби Тужиоца за организовани криминал, нејасно је зашто се првостепени суд бави питањем фалсификовања потписа продавца на уговору о купопродаји моторног возила бр. 322/08, с обзиром да исто уопште није стављено измењеном оптужницом Тужиоца за организовани криминал на терет окр.АА11, чиме се првостепени суд више бавио цитирајући исказе сведока СС6 власника агенције „СС“, сведока СС7, на коју се водило возило Ауди А6, као и њеног супруга сведока СС8, при чему и у том делу пресуде постоје противречности, с обзиром да првостепени суд прво констатује да потпис на уговору о купопродаји не припада сведоку СС9, а потом приликом давања оцене исказа напред наведених сведока наводи да налази да се одрицање ових сведока, о регистрацији возила и трансакцијама са истим, не може у потпуности прихватити, те и да начин на који сведоче са много „незнања“ указује да ови сведоци не откривају у потпуности праву истину како је возило најпре регистровано на СС9, а како су после унети њени лични подаци у уговор о купопродаји возила са овде окривљеним АА11.

У погледу знања окр.АА11 за убиство ОО4, примања возила Ауди А6 који је коришћен приликом убиства и његовог детаљног прања, према оцени већа овог суда, како то основано у својој жалби истиче и тужилац, првостепени суд не износи оцену исказа сведока СС2 и сведока СС1, у којима су тврдили да је окр.АА11 прао возило Ауди А6, у смислу давања јасног разлога зашто им у овом делу њихових исказа не верује, а навођење да сведок СС уопше не спомиње прање возила од стране окр.АА11, иако је сведок СС2 навела да је овај то видео, не може бити аргументован разлог за неприхватање као доказаним да је окр.АА11 прао спорни Ауди А6, поготово што сведок СС у свом исказу није навео да то није тачно, па је, за сада, закључак првостепеног суда, без детаљније анализе изведених доказа и комплетније њихове оцене, недовољно јасан.

Следом тога разлози првостепеног суда су за сада нејасн,и па је Апелациони суд усвајањем жалбе ТОК-а због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачке 2 ЗКП-а укинуо пресуду и у овом делу и предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење, а у поновљеном поступку првостепени суд ће детаљно анализирати и оценити исказе сведока СС, СС2 и сведока СС1 и за своја чињенична и правна закључивања дати детаљне и јасне разлоге.

8. Првостепеном пресудом окривљени АА2, АА6 и АА3 оглашени су кривим да су као саизвршиоци извршили кривично дело разбојништва из члана 206 став 3 у вези става 2 и 1 КЗ, на штету Хрватске поште ДД Центар Пошта Сплит, коју одлуку је суд првенствено засновао на одбрани окр. АА2 изнетој пред полицијом и истражним судијом, за коју одбрану суд сматра да је аутентична и да истинито приказује догађај, износећи одбрану до најситнијих детаља, која по оцени суда није могла бити научена напамет, само кроз читање оптужнице и праћење поступака преко адвоката у Хрватској, како је то иначе овај окривљени објаснио приликом давања своје измењене одбране на главном претресу, то суд сматра да је наведене детаље, описа радњи и учесника, што је касније и потврђено правноснажном пресудом Сплитског суда, могло изнети само лице које је непосредно учествовало у догађају, а то је управо окр.АА2.

Међутим, првостепени суд је претходно, у свом образложењу, навео да је извршио увид у пресуду Жупанијског суда у Сплиту К-Ус.бр.25/08 од 03. вељаче 2010.године и пресуде Врховног суда Републике Хрватске 1Кж.Ус.79/10-6 од 15.рујна 2010.године и исправак исте од 18.студеног 2010.године, којим пресудама није обухваћен окр.АА3, и у којим је наведено да његово учешће није доказано, те да се супротно није могло утврдити само на основу исказа СС1. Првостепени суд ипак прихвата исказ сведока СС1, као и сведока СС и СС2, иако, како то наводи у свом образложењу, ови сведоци донекле другачије описују ко је ушао у пошту, од онога како то чини окр.АА2 у својој одбрани пред полицијом и истражним судијом, али констатује да за разлику од окр.АА2 њихова сазнања су посредна, из приче.

У вези са напред изнетим, према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, првостепени суд није дао једну комплетну, ширу и упоредну анализу одбране окр. АА2, у склопу са осталим изведеним доказима, те оцену свих изведених доказа, поводом овог кривичног дела, и њихову оцену у склопу одбрана окривљених а првенствено да је правноснажном пресудом Жупанијског суда у Сплиту опт.АА3 ослобођен од оптужбе, па ће првостепени суд а како се то истиче основано у жалбама окр.АА3 и његовог браниоца и бранилаца окр.АА6 ради утврђивања потпуног и правилног чињеничног стања, првостепени суд ће прибавити путем међународне правне помоћи снимак сигурносних камера из којих ће се утврдити ко је од ове тројице оптужених био на лицу места, и портрете лица која су критичном приликом извршила напад на Пошту у Сплиту снимљене сигурносним камерама, упоредити са портретима овде оптужених и након тога ће моћи да закључује ко је учествовао у извршењу овог дела и на који начин.

Следом тога, првостепена пресуда је укинута и у овом делу и враћена првостепеном суду на поновно суђење, ради отклањања битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачке 2 ЗКП-а, која је последица за сада погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања.

9. У погледу кривичног дела прање новца из члана 231 став 2 у вези става 1 КЗ,првостепени суд на основу члана 423 тачка 1 ЗКП-а ослобађа од оптужбе окр.АА6 за кривично дело прање новца из члана 231 став 2 у вези става 1 КЗ, са образложењем да се ради о накнадно некажњивом делу, и да у односу на окр.АА6, те код њега као извршиоца предикатног кривичног дела (разбојништво) радње немају карактер кривичног дела.

Жалба ТОК-а у односу на ослобађају део је основана а ово из следећих разлога:

Окр.АА6 је у својој одбрани, поред осталог навео да је у Брчком ухваћен са око 50.000 еура, противвредности куна, када је куне мењао код дилера за евре, због чега је у Брчком осуђен у прекршајном поступку због размењивања новца на црно, на новчану казну у износу од 1.000 конвертибилних марака, и куне су му одузете. Првостепени суд је извршио увид у копију списа Дистрикта Брчко БиХ и у образложењу навео шта је овде окр.АА6 на записнику о прикупљању изјаве сачињеном од стране Брчко Дистрикта БиХ-Полиција Дистрикта Брчко број:14.02-04.2-2722/08 дана 27.03.2008.године изјавио, а није навео решење Основног суда Брчко Дистрикта БиХ бр.096-06-Pr08-001602 од 28.03.2008.године, правноснажно 11.07.2008.године, којим је АА6 оглашен одговорним за овај прекршај.

По налажењу Апелационог суда за сада се закључивање првостепеног суда да се ради о накнадно некажњивом делу јер је овом извршилац предикатног дела (разбојништво) не може прихватити и првостепени суд је био у обавези а како то основано истиче тужилац у жалби да да разлоге о томе да ли међународне конвенције које регулишу питање прање новца одређују да је кривично дело прање “сопственог” новца, стечено кривично дело. Дакле, са тих разлога је жалба ТОК-а у односу на ово дело основана па ће првостепени суд приликом својих чињеничних и правних закључивања у односу на ово дело у поновљеном постуку поћи од међународних конвенција које се односе на спречавање прања новца а потом имајући у виду да је окривљени већ прекршајно кажњен у Дистрикту Брчко поводом конверзије куна у евре закључивати да ли има места примени института ne bis in idem. Са тих разлога, другостепени суд укида ову пресуду, без обзира што ТОК истиче да се ради о повреди кривичног закона, другим речима, не преиначава првостепену пресуду, већ је укида у овом делу и враћа првостепеном суду на поновно суђење.

У поновном поступку првостепени суд ће отклонити битне повреде одредаба кривичног поступка на коју је указано овом пресудом под II, те поуздано утврдити одлучне чињенице од значаја за правилно пресуђење у овој кривично-правној ствари, након чега ће свестраном анализом свих изведених доказа, цењених, како појединачно, тако и у њиховој међусобној повезаности, донети правилну и на закону засновану одлуку за коју ће дати довољно јасне, аргументоване и непротивречне разлоге.

III

Nа страни 17 vећ је речено да није било жалбе ТОК-а на део првостeпене пресуде којом је окривљени АА3 на основу члана 423 тачка 2 ЗКП-а ослобођен од оптужбе за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 3 у вези става 2 и 1 КЗ-а, и да пресуда у том делу остаје неизмењена, а у овом делу образложења другоостепене пресуде то се понавља због прегледности образложења ове пресуде.

Имајући у виду да је првостепена пресуда под I, II, IV, V и VI изреке првостепене пресуде укинута и предмет у том делу враћен првостепеном суду на поновно суђење, то је жалба ТОК-а изјављена због одлуке о кривичној санкцији беспредметна.

IV

Имајући у виду да је донетом пресудом, укинута првостепена пресуда у односу на окр.АА, АА1, АА3 и АА4, то је на основу члана 458 став 4 ЗКП, Апелациони суд испитао да ли још постоје разлози за притвор према окривљенима АА, АА1, АА3 и АА4, па је нашло да и даље постоје разлози за продужење притвора из члана 211 став 1 тачка 1, 3 и 4 ЗКП, у односу на окривљене АА, АА1 и АА4, а у односу на окр.АА3 на основу члана 211 став 1 тачка 1 и 3 ЗКП.

Наиме, према подацима у списима предмета, окр.АА је запослен у Арапским Емиратима, где је био пословно везан и остваривао приходе, а окр.АА1 није запослен у Републици Србији и нема сталних извора прихода, док од имовине, према сопственом казивању, поседује локал у сувласништву у Бечу, због чега је тамо пословно везан, а окр.АА3 има пријављено пребивалиште у _, а непријављено је боравио код своје ванбрачне супруге у _, те нема запослења, нити сталне изворе прихода, а према подацима у списима произилази да је рођен у Републици Хрватској, на чијој територији је, како му је то стављено на терет и постоји оправдана сумња да је боравио у вези извршења кривичног дела разбојништво на штету Хрватске поште, где је успоставио контакте са другим лицима уз чију помоћ би могао побећи и крити се, док окр.АА4 има пријављено прибивалиште у _, а непријављено борави у _, при чему нема стално запослење нити сталне изворе прихода. Све наведене околности и појединачно и у својој међусобној повезаности, указују на постојање опасности да ће окривљени, уколико се нађу на слободи, побећи или се крити и тако постати недоступни суду, а тиме ометати вођење кривичног поступка, па је притвор према њима неопходно продужити на основу одредбе члана 211 став 1 тачка 1 ЗКП.

Такође, према окривљенима је оправдано продужити притвор и на основу одредбе из члана 211 став 1 тачка 3 ЗКП, а ово из разлога што постоји оправдана сумња да је окр.АА био организатор криминалне групе, којој су припадали окр.АА1 и окр.АА4, као и сада покојни ОО9, те још за сада неколико неидентификованих лица, да је група деловала у дужем временском периоду са циљем да остварују финансијску и другу корист и стекну добит и моћ у односу на супарничке групе, вршењем разноврсних тешких кривичних дела, и то убиства, неовлашћеног промета опојних дрога, уз ангажовање већег броја лица. При томе, окр.АА је раније осуђиван због кривичних дела против имовине и кривичних дела са елементом насиља, окр.АА1 због кривичног дела из области јавног реда и правног саобраћаја и недозвољеног поседовања оружја, а окр.АА4 због кривичног дела неовлашћене производње, држање и стављање у промет опојних дрога, док у односу на окр.АА3, а имајући у виду постојање оправдане сумње да му се у овом кривично поступку ставља на терет извршење кривичног дела на штету Хрватске поште које је извршио одлазећи на територију друге земље у оквиру детаљно разрађеног плана деловања и договора око своје улоге у вези извршења кривичног дела, које околности се огледају кроз конкретно предузете радње извршења, што указује на његову упорност у извршењу кривичног дела у циљу прибављања велике противправне имовинске користи, те уз чињеницу да је незапослен и без сталних извора прихода, то све напред наведене околности у односу на овог окривљеног, као и остале напред наведене окривљене, посматрано и појединачно и у међусобној повезаности указују на оправдану бојазан да ће окривљени, у кратком временском периоду, поновити кривично дело, услед чега је према њима потребно продужити притвор на основу напред наведене законске одредбе.

У односу на окривљене АА, АА1 и АА4, неопходно је продужити притвор и по законском основу из члана 211 став 1 тачка 4 ЗКП, а ово из разлога постојања оправдане сумње да су ови окривљени деловали у оквиру организоване криминалне групе, која је формирана ради вршења кривичних дела са елементима насиља, за која је запрећена казна затвора преко десет година, те уз постојање оправдане сумње да су вршили кривична дела тешко убиство, односно убиство појединих лица за новац, на врло бруталан начин, уз највиши степен насиља, уз коришћење ватреног оружја на улици, у граду, на очиглед јавности, изазивајући код грађана панику и страх, или пак у перионици, где је такође било присутно више грађана па и деце, чији су животи били угрожени, то наведене околности у погледу начина извршења кривичних дела онако како им је стављено на терет, уз околности да су кривична дела вршена у релативно мањим срединама, као и тежина наступелих последица кривичних дела, указују да је дошло до узнемирења јавности и објективног осећања страха и несигурности код грађана, што је довело до узнемирења јавности који може угрозити несметано и правично вођење кривичног поступка.

Из свих изнетих разлога, веће Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, на основу одредбе члана 458 и 459 ЗКП, донело је одлуку као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник     Председник већа-судија
Росанда Џевердановић Савковић    Верољуб Цветковић

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)