Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
23.02.2016.

Кж1 По1 27/15

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
ПОСЕБНО ОДЕЉЕЊЕ
Кж1 По1 27/15
Дана 23.02.2016. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судије Зорана Савића, председника већа, судија Вучка Мирчића, Милене Рашић, Мирјане Поповић и Јасмине Васовић, чланова већа, са судским саветником Иреном Јушковић, као записничарем, у кривичном поступку против окривљеног АА и др., због кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 у вези става 2 КЗ и др., одлучујући о жалбама Тужиоца за организовани криминал и браниоца окривљеног АА, адв. АБ, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.21/15 од 06.10.2015. године, након одржане јавне седнице у смислу одредбе члана 447 Законика о кривичном поступку, дана 23. фебруара 2016. године, донео је


П Р Е С У Д У

УСВАЈАЊЕМ жалбе браниоца окривљеног АА, адв. АБ, у делу којим се побија одлука о кривичној санкцији, ПРЕИНАЧАВА СЕ пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.21/15 од 06.10.2015. године, у погледу одлуке о кривичној санкцији, тако што Апелациони суд у Београду, Посебно одељење окривљеног АА, због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 3 у вези става 1 КЗ, за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, осуђује на казну затвора у трајању од 7 (седам) година, у коју казну му се урачунава време проведено у притвору по решењу истражног судије Посебног одељења Вишег суда у Београду Ки-По1.бр.38/11 од 26.07.2011. године, а који му се рачуна од 25.08.2012. године, када је лишен слободе у Републици Бугарској, где се налазио у екстрадиционом притвору, по решењу Окружног суда у Варни, Бугарска, КП.бр.1099/12 и КП.бр.1252/12 све до 31.10.2012. године, када је изручен Републици Србији, затим и у периоду од 31.10.2012. године до 12.09.2013. године, када му је притвор замењен мером забране напуштања стана по решењу Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.10/12, те и време проведено на издржавању мере забране напуштања стана од 12.09.2013. године до 09.02.2015. године, када је ступио на издржавање казне, као и време проведено на издржавању казне затвора од 09.02.2015. године до 26.02.2015. године, када је окривљени отпуштен са издржавања казне затвора по решењу Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.21/15, Кв-По1.бр.104/15 од 25.02.2015. године, док се жалба Тужиоца за организовани криминал у целости и жалба браниоца окривљеног АА, адв. АБ, у преосталом делу ОДБИЈАЈУ као неосноване, а првостепена пресуда у преосталом, непреиначеном делу ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.21/15 од 06.10.2015. године окривљени АА оглашен је кривим због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 3 у вези става 1 КЗ, па је осуђен на казну затвора у трајању од 8 година, у коју казну му се урачунава време проведено у притвору по решењу истражног судије Посебног одељења Вишег суда у Београду Ки.По1 бр. 38/11 од 26.07.2011. године, а који му се рачуна од 25.08.2012. године, када је лишен слободе у Републици Бугарској, где се налазио у екстрадиционом притвору по решењу Окружног суда у Варни-Бугарска КП.бр. 1099/12 и КП.бр. 1252/12 од 31.10.2011. године, када је изручен Републици Србији, затим и у периоду од 31.10.2012. године до 12.09.2013. године, када му је притвор замењен мером забране напуштања стана по решењу Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 10/12 и време проведено на издржавању мере забране напуштања стана од 12.09.2013. године до 09.02.2015. године, када је ступио на издржавање казне, као и време проведено на издржавању казне затвора од 09.02.2015. године до 26.02.2015. године, када је окривљени отпуштен са издржавања казне затвора по решењу Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 21/15 – Кв.По1 бр. 104/15 од 25.02.2015. године.

Окривљени је, сходно одредби члана 264 став 3 ЗКП, обавезан да на име паушала плати суду износ од 10.000 динара, у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом извршења.

Против наведене пресуде жалбу су изјавили:

-Тужилац за организовани криминал због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 437 тачка 1 ЗКП, у вези члана 438 став 1 тачка 11 и став 2 тачка 2 ЗКП, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања из члана 437 тачка 3 ЗКП у вези члана 440 ЗКП, повреде кривичног закона из члана 437 тачка 2 ЗКП у вези члана 439 тачка 1 ЗКП и одлуке о кривичној санкцији из члана 437 тачка 4 ЗКП, у вези члана 441 став 1 ЗКП, са предлогом да Апелациони суд у Београду уважи жалбу ТОК-а и побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или да преиначи у погледу одлуке о кривичној санкцији у односу на окривљеног АА за кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 3 у вези става 1 КЗ, тако што ће окривљеног АА осудити на казну затвора у дужем трајању од изречене;

-бранилац окривљеног АА, адв. АБ, због битне повреде одредаба ЗКП, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, погрешне примене матријалног права и одлуке о казни, са предлогом да другостепени суд поднету жалбу уважи и жалбену пресуду преиначи и окривљеног АА ослободи од оптужбе, те да окривљени АА и његов бранилац, адвокат АБ буду обавештени о седници другостепеног већа или главном претресу.

Тужилац за организовани криминал у поднеску Ктж.бр. 26/15 од 11.12.2015. године предложио је да се жалба браниоца окривљеног одбије као неоснована, а да се жалба Тужиоца за организовани криминал уважи.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, одржао је јавну седницу већа, у смислу одредбе члана 447 ЗКП, дана 23.02.2016. године, у одсуству Тужиоца за организовани криминал, уредно позваног, а у присуству окривљеног АА и његовог браниоца, адвоката АБ, на којој је размотрио списе предмета, заједно са побијаном пресудом и жалбама, па је по оцени жалбених навода и предлога, као и писменог изјашњења Тужиоца за организовани криминал, датог у напред наведеном поднеску, донео одлуку као у изреци пресуде.

По оцени Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, првостепена пресуда не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка на које се указује у изјављеним жалбама Тужиоца за организовани криминал и браниоца окривљеног АА, адвоката АБ.

Најпре, жалбени наводи браниоца окривљеног АА којима је истакнуто да у конкретном случају поступајући суд није био функционално и стварно надлежан за поступање у овом предмету, јер се не ради о делу из организованог криминала, оцењени су као неосновани. Ово стога што је првостепени суд правилно нашао да се у складу са одредбом члана 494 став 1 ЗКП, након укидања правноснажне пресуде и враћања предмета на поновно суђење за основу се узима ранија оптужница, а оптужницом ТОК-а Кто.бр.1/12 од 30.03.2012. године, која је измењена дана 09.10.2013. године, а при којој је заменик Тужиоца за организовани криминал остао, окривљеном АА стављено је на терет извршење кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 у вези става 2 КЗ и продужено кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 4 у вези става 1 КЗ у вези члана 61 КЗ, за која дела је у складу са одредбом члана 12 у вези члана 2 Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела надлежно Посебно одељење Вишег суда у Београду, па је правилно првостепени суд одбио предлог браниоца окривљеног да се овај суд огласи стварно и функционално надлежним, а што је прихватио овај суд, због чега су жалбени наводи браниоца окривљеног оцењени као неосновани.

Жалбени наводи браниоца окривљеног, адвоката АБ, којима се истиче да пресуда садржи битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 1 Законика о кривичном поступку, односно да се заснива на доказима на којима се по одредбама Законика о кривичном поступку не може заснивати, оцењени су као неосновани.

Наиме, бранилац окривљеног у жалби наводи да се у питање доводи валидност доказа који су извођени читањем, а који су прикупљени од правосудних органа Шведске, обзиром да исти нису извођени у смислу како прописују одредбе Законика.

По оцени овога суда, овакви жалбени наводи оцењени су као неосновани, имајући у виду да је одредбом члана 1 Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима прописано да се на територији Републике Србије поступак пружања међународне правне помоћи у кривичним стварима уређује тим законом у случајевима када не постоји потврђени међународни уговор или када одређена питања нису уређена, а како су Република Србија и Краљевина Шведска потписнице Европске конвенције о међусобном пружању правне помоћи у кривичним стварима из 1959. године, са оба додатна протокола, те се на поступак прибављања документације из стране државе примењује ова Конвенција, па како је целокупна прибављена документација затражена и достављена у складу са чланом 7 Конвенције, што произилази из списа предмета, то су неосновани наводи жалбе браниоца окривљеног да се доводи у питање валидност ових доказа који су прикупљени од правосудних органа Шведске, имајући у виду да се ради о доказима који су прибављени у складу са законом и могу бити коришћени током поступка, а при томе ова документација није једини доказ на коме је заснована првостепена пресуда, већ је чињенично стање утврђено и пресуда заснована и на осталим изведеним доказима.

Даље се жалбеним наводима браниоца окривљеног истиче да су читани транскрипти недозвољен доказ, јер да би мера надзора и снимања телефонских разговора лица за која постоје основи сумње да су сама или са другима извршила тешка кривична дела била одобрена од стране суда, потребно је да постоје основи сумње да је учињено кривично дело, а у конкретном случају неутврђено је на основу чега је надлежни суд оценио постојање ове сумње приликом доношења наредбе за одређивање мере. Овакави жалбени наводи оцењени су као неосновани, обзиром да су транскрипти снимљених телефонских разговора прибављени у складу са одредбама члана 504е и 504ж Законика о кривичном поступку, који је важио у то време, а анализом наредбе о надзору телефонских комуникација у списима утврђено је да су конкретне СМС поруке, аудио записи телефонских разговора и транскрипти истих прибављени у складу са тада важећим законом, пошто су према окривљеном примењиване мере на основу наредбе истражног судије надлежног суда, односно телефонска комуникација окривљеног са припадницима групе снимана је законито, а ради се о СМС порукама и телефонским разговорима који су према тада важећим прописима надлежни државни органи Републике Србије могли да надзиру, због чега су неосновани наводи жалбе да транскрипти који су читани, чине недозвољен доказ.

Наводе жалбе јавног тужиоца којима се истиче да је првостепеном пресудом учињена битна повреда одредаба кривичног поступка у делу пресуде која се тиче изостављања кривично-правних радњи на страни окривљеног АА описаних у ставу II тачкама 1 и 2 измењене оптужнице из диспозитива пресуде, јер су разлози пресуде противречни изреци у овом делу, затим разлози о чињеницама које су предмет доказивања у знатној мери противречни, а нарочито да о чињеницама које су предмет доказивања постоји знатна противречност између онога што се наводи у разлозима пресуде о садржини исправa или записника о исказима датим у поступку и самих тих исправа или записника, па због тога није могуће испитати законитост и правилност пресуде у делу који се побија жалбом, овај суд је оценио као неосноване. Ово стога што је на основу анализе свих изведених доказа, правилно првостепени суд, везано за испоруку опојне дроге јануара и априла 2011. године, утврдио да нема ниједног доказа на основу којег би се са сигурношћу могло утврдити да је окривљени АА, заједно са припадницима организоване групе, као и са осуђеним АА1, неовлашћено ради продаје договарао набавку и куповину 10 килограма опојне дроге кокаин, по цени од 36.500 еура по килограму, током јануара месеца 2011. године, као ни да је априла месеца 2011. године договарао набавку и куповину 10 килограма опојне дроге кокаин, која је испоручена на тачно одређеним локацијама. Првостепени суд је, обзиром да у конкретном случају дрога није пронађена и одузета, остао у сумњи да ли је телефонска комуникација која је између припадника групе обављана у критичном периоду, а која је била предложена као доказ од стране заступника јавне тужбе, била усмерена управо на извршење одређених недозвољених кривично-правних радњи, односно суд није могао да утврди о којој врсти и количини опојне дроге се евентуално ради, као и да ли је уопште комуникација обављена везано за неовлашћену производњу и стављање у промет опојне дроге. Суд је имао у виду да постоји одређени образац телефонске комуникације везано за ове догађаје, а који је сличан и садржини и хронологији комуникације између припадника групе везано за догађај из јула 2011. године, када су припадници групе у Шведској лишени слободе и дрога одузета, али како није било других доказа који би указали да је окривљени извршио наведене радње, које су му прецизираном оптужницом стављене на терет, односно није било ниједног доказа који би у довољној мери поткрепио сумњу да су припадници групе и током месеца јануара и априла 2011. године извршили испоруке опојне дроге, то је правилно првостепени суд применом принципа “in dubio pro reo” донео одлуку у корист окривљеног. При томе, суд у односу на ове тачке прецизиране оптужнице није посебно донео ослобађајућу пресуду, јер се окривљеном исте нису стављале као посебна кривична дела којим се терети, већ су наведене као тачке у склопу једног истог кривичног дела из члана 246 став 4 у вези става 1 КЗ у вези члана 61 КЗ, па како наведене кривично-правне радње нису доказане, то је суд изоставио исте из чињеничног описа у изреци пресуде.

Жалбеним наводима браниоца окривљеног даље се истиче да погрешно суд стаје на становиште када налази да се радње окривљеног могу подвести под радње које су предузимане у саставу групе у смислу одредбе члана 112 тачка 22 КЗ, јер да би се могло сматрати постојање групе у смислу наведеног члана као квалификаторне околности неопходно је утврдити интерес групе, повезаност чланова у циљу трајног или привременог вршења кривичног дела, које за предмет има опојну дрогу, а које наводе првостепени суд није утврђивао у смислу постојања ових циљева групе, јер ако су интереси чланова групе засебни, онда нема циља и повезаности за трајно вршење кривичних дела. Овакви жалбени наводи оцењени су као неосновани, имајући у виду да је првостепени суд правилно нашао да је окривљени АА кривично-правне радње за које је оглашен кривим извршио у саставу групе коју су чинили НН лица под надимцима “аа” и “аа1”, ББ1 до ББ5 и друга НН лица, те је суд увидом у пресуду првостепеног суда у Стокхолму од 21.12.2011. године утврдио да су за предметно кривично дело правноснажно осуђени ББ1 до ББ5, па овакав закључак првостепеног суда произилази из детаљно анализиране телефонске комуникације, коју је окривљени обавио са наведеним лицима, на основу дужине периода обављене комуникације, која је вођена у периоду од месец дана, те на основу интензитета и садржине комуникације коју је окривљени АА обављао са ББ1, НН лицима под надимцима “аа” и “аа1” и другим НН лицима, те на основу материјалних доказа, односно чињенице да су приликом примопредаје опојне дроге у месту Хелсинборг у Шведској, лишени слободе ББ1 до ББ5, којом приликом је одузето 5 килограма и 983 грама опојне дроге кокаин, те да се ради о неовлашћеном преношењу ради продаје опојне дроге, која је прошла кроз више земаља западне Европе, да је преношење извршено камионом, да је у питању количина од скоро 6 килограма опојне дроге кокаин, па је правилно нашао првостепени суд да све наведене чињенице у међусобној повезаности указују да се наведена група лица повезала ради повременог вршења кривичних дела неовлашћено стављање у промет опојних дрога, које је прекинуто само услед добро организоване и координисане акције служби безбедности Републике Србије и Краљевине Шведске. У прилог наведеном закључку говори и комуникација између окривљеног АА и НН лица “аа” од 28.06.2011. године у објекту “Вип 20”, из које произилази да су наведена лица комуницирала не само везано за утврђену испоруку дроге у Шведску, већ и за неку другу евентуалну испоруку опојне дроге у Швајцарску, а што је суд детаљно навео на страни 45 образложења побијане пресуде. Како је одредбом члана 112 тачка 22 КЗ прописано да је групу чини најмање три лица повезаних ради трајног или повременог вршења кривичних дела која не мора да има дефинисане улоге својих чланова, континуитет чланства или развијену структуру, те се припадништво групи манифестује између осталог вршењем послова за рачун групе, те како је првостепени суд јасно и детаљно образложио да је окривљени АА кривично-правне радње извршио у саставу групе, то су супротни жалбени наводи браниоца окривљеног оцењени као неосновани.

Првостепени суд је правилно закључио да су радње окривљеног АА усмерене на остваривање циљева групе, те да се манифестују кроз његове делатности договарања преношења опојне дроге кокаин, преко лица под надимком “аа”, организовања њеног плаћања од стране НН лица “аа1” у Белгији и координирања места примопредаје опојне дроге лицу које је ангажовано од стране осуђеног ББ1 у Шведској, па је правилно нашао да из изведених доказа произилази да степен повезаности припадника групе није такве јачине и интензитета да би се могло сматрати да је свако од чланова, а нарочито окривљени АА, имао унапред одређени задатак, односно улогу у оквиру организоване криминалне групе, већ да радња сваког од припадника појединачно представља појединачну делатност, којом се испољава припадност тој групи и извршена је за рачун групе. У том смислу правилно је првостепени суд нашао да нема ниједног доказа да је окривљени организовао организовану криминалну групу, с обзиром да се припадност организованој криминалној групи огледа и у усвајању организационе структуре, хијерархије, те и начина комуницирања, а из анализе СМС порука произилази да не постоји хијерархијски однос организатора према члановима организоване криминалне групе, због чега првостепени суд правилно није прихватио правну квалификацију Тужилаштва за организовани криминал већ је нашао да је окривљени радње предузимао у саставу групе, како је горе наведено. Стога су жалбени наводи Тужиоца за организовани криминал којима се истиче да је првостепени суд погрешно закључио да кривично дело није извршено од стране организоване криминалне групе, оцењени као неосновани.

По оцени овог суда правилно је првостепени суд одбио доказне предлоге одбране да се саслушају сведоци СС и АА1, налазећи да су предложени докази сувишни и непотребни, те да би се њиховим извођењем само одуговлачио овај кривични поступак, а што је детаљно образложио на страни 49 образложења пресуде. Наиме, предлози за извођење доказа подлежу оцени првостепеног суда у погледу њихове основаности, односно значаја за потпуно и правилно утврђење чињеница које су предмет доказивања, те у том циљу суд није обавезан да изведе све предложене доказе, због чега су супротни жалбени наводи браниоца окривљеног АА оцењени као неосновани.

Дакле, насупрот изнетим жалбеним наводима јавног тужиоца и браниоца окривљеног, првостепени суд је на основу изведених и савесно цењених свих доказа, ближе означених у образложењу побијане пресуде, а у склопу изнете одбране окривљеног, правилно извео закључак о постојању чињеница, како оних који чине обележја кривичног дела у питању, тако и чињеницa и околности које се тичу субјективног односа окривљеног према учињеном кривичном делу, изрека пресуде је јасна и разумљива, садржи све што је у смислу одредаба ЗКП-а треба да садржи, а увидом у списе предмета утврђено је да не постоји знатна противречност између оног што се наводи у разлозима пресуде о садржини исправа и записника о исказима датим у поступку и самих тих исправа и записника, а у погледу свих оних околности које су релевантне за одлучивање у предметној кривично-правној ствари.

Даље, жалбени наводи Тужиоца за организовани криминал, као и браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, којима се побија првостепена пресуда због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања указивањем на погрешну оцену доказа, те се истиче да је чињенично стање погрешно утврђено, оцењени су као неосновани. Ово стога што је првостепени суд на основу изведених и правилно оцењених доказа, које је ценио како појединачно, тако и у међусобној повезаности, а у склопу изнете одбране окривљеног, правилно и у потпуности чињенично стање из изреке побијане пресуде.

Правилно првостепени суд није прихватио одбрану окривљеног АА, обзиром да је иста у супротности са осталим изведеним доказима, како је образложено на странама 38 и 39 образложења побијане пресуде, те је утврдио чињенично стање на основу међусобне комуникације окривљеног АА са осуђеним АА1, као и комуникације окривљеног АА са припадницима групе НН “аа” и “аа1”, осуђеним ББ1, која је реализована углавном СМС порукама и аудио записима њихових разговора, чија садржина комуникације је утврђена транскриптима тих аудио записа и транскриптима СМС порука, те анализом одузетих телефона и СИМ картица, шематским приказом комуникација коју је на основу резултата мера надзора комуникација сачинила БИА, вештачењем спорног гласа окривљеног АА од стране судског вештака мр ВВ, телефонском анализом комуникације НН1, сачињеном од стране Савезне криминолошке полиције Шведске и финалним извештајем, а на који начин је утврдио кључне чињенице, почев од договора и координисања преноса опојне дроге кокаин, те преузимања новца, до коначног одредишта и прихватања дроге у Шведској.

Чињеницу да је окривљени АА договарао и координирао преношење опојне дроге кокаин преко лица по надимку “аа”, док је преко НН лица по надимку “аа1”, која је чувала новац намењен за куповину дроге у Антверпену, Белгији, организовао њено плаћање, након чега је НН “аа”, преко других припадника групе, транспортовао дрогу из тачно неутврђене земље до Шведске, где је ББ1 координирао рад припадника те групе на територији Шведске, где је вршен прихват опојне дроге, те конкретне радње које је окривљени предузимао неовлашћено у циљу продаје опојне дроге, првостепени суд је правилно утврдио из садржине телефонске комуникације коју је окривљени АА обављао путем телефонских бројева српског оператера _ и белгијског оператера _, _ и _ са НН лицем “аа” и НН лицем “аа1”, осуђеним ББ1 и осуђеним АА1. Правилно је првостепени суд, анализирајући телефонску комуникацију коју је детаљно изнео на странама 30 до 34 образложења побијане пресуде, а с обзиром на њену хронологију, интензитет и континуитет све до 24.07.2011. године закључио да је иста обављена и била искључиво везана за неовлашћено преношење опојне дроге кокаин, које је договорао и којом је координирао окривљени АА, у комуникацији са ББ1 и НН лицем “аа”, а која је као коначан исход имала лишење слободе ББ1 до ББ5, од стране шведске полиције дана 24.07.2011. године у месту Хелсинборг у Шведској, приликом примопредаје 5 килограма и 983 грама опојне дроге кокаин, која је била спакована у 6 пакета, приближно од по 1 килограма.

Дакле, по оцени овога суда, правилно је првостепени суд нашао да је окривљени АА у комуникацији са НН “аа” договарао детаље везане за кретање испоруке дроге у Шведску и договарао плаћање опојне дроге преко НН “аа1”, као и да је окривљени кординирао преношење опојне дроге до Шведске, где је даље ББ1 кординирао рад групе на територији Шведске, где је вршен прихват опојне дроге, а што је детаљно и јасно образложио у првостепеној пресуди, имајући при томе у виду да су поменута лица у међусобним комуникацијама водила рачуна о томе да не откривају у потпуности детаље везане за извршење кривично-правних радњи које су описане у изреци пресуде, те да су коришћењем појединих термина и скраћеница или недовршених реченица покушавали да прикрију праву садржину комуникације, те да су окривљени и НН лице “аа” у међусобној комуникацији и споразумевању користили мешавину више језика, али је нашао да ради тумачења садржине наведене комуникације није било потребно додатно стручно превођење или евентуално вештачење, јер стране речи које су коришћене представљају опште познате стране речи, које у контексту садржине остале комуникације дају јасан и недвосмилен закључак о њиховом значењу.

У вези са чињеницом да су одређена лица чији идентитет није утврђен означена у изреци пресуде као “аа” и “аа1”, суд је прихватио као јасан и прецизан исказ сведока СС1, радника БИА-е, који је навео да се наведено означавање непознатих лица врши на тај начин што током експлоатације мера одређеног корисника телефона, то лице током комуникације ослови свог саговорника на одређени начин, одређеним именом, након чега саговорник буде регистрован под тим именом, а што је прихватио и овај суд.

Дакле, по оцени овога суда првостепени суд је правилно и у потпуности утврдио чињенично стање, па су супротни жалбени наводи Тужиоца за организовани криминал и браниоца окривљеног оцењени као неосновани, а овим жалбама се у суштини даје другачија оцена изведених доказа од оне коју је дао првостепени суд, а који су и по оцени овога суда правилно цењени, како је то напред наведено.

На правилно и у потпуности утврђено чињенично стање првостепени суд је правилно применио кривични закон, када је нашао да се у радњама окривљеног АА, које су описане у изреци пресуде, стичу сва законска обележја кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 3 у вези става 1 КЗ, за које га је и огласио кривим. Наиме, суд је утврдио да је окривљени АА предузео радње које су му стављене на терет у оквиру групе, због чега га је огласио кривим за извршење кривичног дела из члана 246 став 3 КЗ, као квалификаторног облика кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ и на тај начин у потпуности решио предмет оптужбе, будући да је његово деловање и делатности које је предузимао за рачун групе, а коју су поред њега чинили ББ1 до ББ5, НН лица по надимцима “аа” и “аа1” и друга НН лица, на несумњив начин доказано, па се изјављеним жалбама неосновано побија првостепена пресуда и због повреде кривичног закона.

У вези с тим, првостепени суд је правилно нашао да је радње, ближе описане у изреци пресуде, окривљени АА предузимао као припадник групе, чиме су се у његовим радњама стекли елементи бића кривичног дела из члана 346 став 3 у вези става 1 КЗ, али како радње окривљеног које је предузимао као припадник групе представљају и радње бића кривичног дела из члана 246 став 3 у вези става 1 КЗ, то је суд нашао да се у конкретном случају ради о привидном стицају по основу консумпције, с обзиром на то да су елементи бића кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 3 у вези става 1 КЗ, који се према изведеним доказима стичу у радњама окривљеног АА, обухваћени бићем кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 3 у вези става 1 КЗ, за које је окривљени оглашен кривим. Имајући у виду да радње окривљеног у којима се стичу елементи бића кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 3 у вези става 1 КЗ представљају квалификаторну околност за постојање тешког облика кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ, тј.кривичног дела из члана 246 став 3 КЗ, то је суд правилно нашао да се у конкретном случају квалификторни елементи бића једног кривичног дела не могу истовремено сматрати и обележјима бића другог кривичног дела из члана 346 КЗ, јер су већ конзумирани елементима бића кривичног дела из члана 246 став 3 у вези става 1 КЗ, а због чега су жалбени наводи Тужиоца за организовани криминал којима се истиче да је првостепени суд повредио кривични закон оцењени као неосновани.

Испитујући првостепену пресуду у делу одлуке о казни, поводом изјављених жалби Тужиоца за организовани криминал и браниоца окривљеног, овај суд је нашао да је жалба браниоца окривљеног у делу којим се побија одлука о кривичној санкцији основана, а жалба Тужиоца за организовани криминал неснована.

Наиме, првостепени суд је приликом одлучивања избора и врсте кривичне санкције коју ће изрећи окривљеном имао у виду све околности из члана 54 КЗ, које су од утицаја да кривична санкција буде правилно одабрана и њена висина правилно одмерена. Тако да од олакшавајућих околности на страни окривљеног АА првостепени суд је ценио његове личне и породичне прилике, да се ради о оцу два малолетна детета, награђиваном спортисти, а од отежавајућих околности ценио његову ранију осуђиваност, с тим што је имао у виду да се не ради о истоврсним кривичним делима, као и врсту и количину опојне дроге у чијем је преношењу окривљени учествовао, при чему је у питању опојна дрога кокаин у великој количини и високој чистоћи. Међутим, по оцени овога суда, првостепени суд није довољан значај дао олакшавајућим околностима на страни окривљеног, због чега је овај суд, узевши у обзир тежину извршеног кривичног дела, околности под којима је кривично дело учињено, степен кривице окривљеног за учињено кривично дело, чињеницу да је за кривично дело за које је окривљени оглашен кривим запрећена казна затвора од 5 до 15 година, те све наведене олакшавајуће околности, које су горе наведене, усвојио жалбу браниоца окривљеног у делу којим се побија одлука о кривичној санкцији, те преиначио првостепену одлуку у односу на одлуку о кривичној санкцији, па је окривљеног АА због извршења кривичног дела из члана 246 став 3 у вези става 1 КЗ, осудио на казну затвора у трајању од 7 година, у коју казну му се урачунава време проведено у притвору ближе означено у изреци пресуде. С обзиром на степен кривице окривљеног и околности под којима је кривично дело извршено, овај суд је нашао да ће се изреченом казном затвора у потпуности остварити сврха кажњавања, предвиђена одредбом члана 42 КЗ, а у оквиру опште сврхе кривичних санкција из члана 4 став 2 КЗ.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 457 и 459 Законика о кривичном поступку, донета је одлука као у изреци ове пресуде.

Записничар,      Председник већа-судија,
Ирена Јушковић, с.р.     Зоран Савић, с.р.


За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)