Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
16.04.2019.

Кж1 По1 27/18

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Посебно одељење
Кж1 По1 27/18
16.04.2019. године
Београд


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија: Зорана Савића, председника већа, Вучка Мирчића, Милене Рашић, Мирјане Поповић и Душка Миленковића, чланова већа, са вишим саветником Јеленом Мијушковић, као записничарем, у кривичном поступку против окривљених АА и др., због кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 2 КЗ и др., одлучујући о жалбама Тужиоца за организовани криминал, браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ1, окривљеног АА2, његових бранилаца адвоката АБ2 и АБ3, браниоца окривљеног АА3, адвоката АБ4 и браниоца окривљеног АА4, адвоката АБ5, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду, Посебног одељења за организовани криминал К.По1 бр. 161/16 од 14.09.2018. године, у седници већа одржаној дана 15.04.2019. године у смислу одредби чланова 447 и 448 ЗКП, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Драгослава Марковића, окривљеног АА, његовог браниоца адвоката АБ, окривљеног АА1, његовог браниоца адвоката АБ6, по заменичком пуномоћју за адвоката АБ1, окривљеног АА2, његовог браниоца, адвоката АБ2, браниоца окривљеног АА адвоката АБ4, окривљеног АА4, његовог браниоца адвоката АБ5, окривљеног АА5, његовог браниоца адвоката АБ7, окривљеног АА6 и његових бранилаца адвоката АБ8 и АБ9 и одсуству уредно обавештеног браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ1, након већања и гласања дана 16.04.2019. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ жалба Тужиоца за организовани криминал, изјављена у односу на окривљеног АА5, па се пресуда Вишег суда у Београду, Посебног одељења за организовани криминал К.По1 бр. 161/16 од 14.09.2018. године, у односу на окривљеног АА5, ПОТВРЂУЈЕ.

II
УСВАЈАЊЕМ жалби окривљеног АА2 и његових бранилаца адвоката АБ2 и АБ3, ДЕЛИМИЧНИМ УСВАЈАЊЕМ жалбе Тужиоца за организовани криминал и по службеној дужности, УКИДА СЕ пресуда Вишег суда у Београду, Посебног одељења за организовани криминал К.По1 бр. 161/16 од 14.09.2018. године у осуђујућем делу и у ослобађајућем делу у односу на окривљене АА2, АА3, АА4 и АА6 и списи предмета у наведеном делу враћају првостепеном суду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебног одељења за организовани криминал К.По1. бр. 161/16 од 14.09.2018. године окривљени АА, АА1, АА3 и АА4 оглашени су кривим, и то окривљени АА и АА1 да су извршили кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 1 КЗ, а окривљени АА3 и АА4 да су извршили кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 3 у вези става 1 КЗ, окривљени АА и АА1 оглашени су кривим да су извршили кривично дело кријумчарење у саизвршилаштву из члана 230 став 2 КЗ у вези члана 33 КЗ, а окривљени АА2 оглашен је кривим да је извршио кривично дело кријумчарење из члана 230 став 1 КЗ, па је суд применом чланова 5, 42, 45, 48, 50, 51, 54, 60 и 63 КЗ претходно утврдио појединачне казне затвора, и то: окривљеном АА и окривљеном АА1, због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 1 КЗ, казне затвора у трајању од по 8 (осам) месеци, а због извршења кривичног дела кријумчарење у саизвршилаштву из члана 230 став 2 КЗ у вези члана 33 КЗ, казне затвора у трајању од по 1 (једне) године и 6 (шест) месеци и новчане казне у износу од по 500.000,00 динара, па их је осудио на јединствене казне затвора у трајању од по 2 (две) године и новчане казне у износу од по 500.000,00 динара, које су обавезани да плате у року од три месеца од правноснажности пресуде, док је окривљеног АА2 осудио на казну затвора у трајању од 8 (осам) месеци и новчану казну у износу од 200.000,00 динара, коју је обавезан да плати у року од три месеца од правноснажности пресуде, с тим да ће, уколико у остављеном року, окривљени АА, АА1 и АА2 не плате новчане казне, исте бити замењене казнама затвора, тако што ће за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан затвора, с тим да казна затвора не може бити дужа од шест месеци. У изречене казне затвора, окривљенима је урачунато време проведено у притвору и лишењу слободе, и то: окривљеном АА од 27.04.2015. године до 25.12.2015. године, окривљеном АА1 од 27.04.2015. године до 25.06.2015. године, а окривљеном АА2 од 27.04.2015. године до 03.06.2015. године. Применом напред наведених одредби и чланова 64, 65 и 66 КЗ окривљенима АА3 АА4, због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 3 у вези става 1 КЗ изречене су условне осуде, тако што су им утврђене казне затвора у трајању од по 6 (шест) месеци и истовремено одређено да се исте неће извршити уколико у року од по 2 (две) године не учине ново кривично дело, при чему је одређено да ће се, у случају опозива условних осуда, у казне затвора урачунати време проведено у притвору, и то окривљеном АА3 од 27.04.2015. године до 28.05.2015. године, а окривљеном АА4 од 27.04.2015. године до 22.05.2015. године.

На основу члана 230 став 3 КЗ од окривљеног АА1 одузета је роба, и то: по потврди о привременом задржавању робе, сачињене од стране Министарства финансија, Управе царина – Сектор за контролу примене царинских прописа, Одељење за сузбијање кријумчарења – Одсека техничке подршке Д-бр. 148-19-230-08-8-170/2/2014 од 26.12.2014. године и по потврди о извршеној примопредаји робе Д-бр. 148-19-230-08-8-170/3/2014 од 26.12.2014. године, телевизори марке, и то: LG SMART TV – 39LB5800, PANASONIK TV SMART 55 LED – TX – L55ET60E и SONI BRAVIA LED TV – R45B 40/101,6 cm, као и техничку робу: две SAMSUNG TASTATURE VE – KBD 1500 SMART – серијских бројева KB15XPQF5001039 и KB15XPQF3000463, као и по потврди о привременом задржавању робе, сачињене од стране Министарства финансија, Управе царина – Сектор за контролу примене царинских прописа, Одељење за сузбијање кријумчарења – Одсека техничке подршке Д-бр. 148-19-230-08-8-171/2/2014 од 26.12.2014. године са допуном и по потврди о извршеној примопредаји робе Д-бр. 148-19-230-08-8-171/3/2014 од 26.12.2014. године, телевизири марке, и то: 3 телевизора SAMSUNG LED TV32 – UE32H 5000AW, LG SMART TV39-39LB5800, SAMSUNG LED TV40 – UE40H 5000AW, LG SMART 47-47 LB671V, SAMSUNG LED SMART 55 – UE55H 6700SL, SAMSUNG SMART TV40 – UE40H 6200AW, SONY LED 40 – 40R 455B, SAMSUNG SMART TV48 – UE48H 6700SL, LG SMART TV55, 55 LB 870V, на основу члана 230 став 3 КЗ од окривљеног АА одузета је роба, и то: по потврди о привременом задржавању робе, сачињенoj од стране Министарства финансија, Управе царина – Сектора за контролу примене царинских прописа, Одељење за сузбијање кријумчарења – Одсек Нови Сад, Д-бр. 148-19-230-08-4/94/2/2014 од 26.12.2014. године и према записнику овог органа о извршеној царинској контроли Д-бр. 148-19-230-08-4/94/2014 од 26.12.2014. године, телевизори марке, и то: SMART LG 3D 55LA667S, SMART LG3D 55LB650V, SAMSUNG UE40H 5000AW, SAMSUNG UE32F 5000AW, SAMSUNG UE65HU 8500T, SAMSUNG UE32F 5500AW (без кутије и каблова), SAMSUNG LED TVUE48H 6200AW, два телевизора SONY TV bravia – 40R455B, LG42LB5500 серијског броја 406МAFC1E803, LG 60PN6506 серијски број 312MAGP03071, VINCHI 24E16D, серијског броја 0813Е275340, као и другу техиничку робу, и то: Sony play station PS4 500gb, дванаест комада Magic remote LG ANMR 500, двадесет и три комада наочара Samsung SSG-P51002, три комада Samsung SMART WIRELESS KEYBOARD VG-KBD1500, две камере LG SMART TV – 406lkwr00041, PANASONIK 3D наочаре TY-ER3D4ME SAMSUNG TV камера – TC40X4PF9008361, SAMSUNG GALAXI TAB 3 R52F800KGLV, PHILIPS 3D наочаре ZH1A1243029493.

Оштећена Република Србија упућена је на парницу ради остваривања имовинскоправног захтева коју је дужна покренути у року од 30 дана од правноснажности пресуде и пружити доказ о томе, а у противном привремена мера обезбеђења одузимања имовинске користи изречена решењем истражног судије Вишег суда у Београду Посебног одељења КППр.По1.бр. 54/16 од 25.04.2016. године биће укинута.

Истом пресудом на основу члана 423 тачка 2 ЗКП ослобођени су оптужбе, и то: окривљени АА2 и АА5 да су извршили кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 2 КЗ, окривљени АА3, АА4 и АА5 да су извршили кривично дело кријумчарење у саизвршилаштву из члана 230 став 1 КЗ у вези члана 33 КЗ, а окривљени АА6 и АА2 да су извршили, и то окривљени АА6 продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 61 КЗ, а окривљени АА2 продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја подстрекавањем из члана 359 ста 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 34 КЗ и члана 61 КЗ.

Истовремено, одређено је да трошкови кривичног поступка из ослобађајућег дела пресуде падају на терет буџетских средстава, а да ће о трошковима кривичног поступка из осуђујућег дела суд одлучити накнадно посебним решењем.

Против наведене пресуде жалбе су изјавили:

-Тужилац за организовани криминал у односу на став други пресуде – ослобађајући део, у погледу окривљених АА2, АА3, АА4, АА5 и АА6, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 437 став 1 тачка 1 ЗКП у вези члана 438 став 1 тачка 11 ЗКП и члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП и због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања из члана 437 став 1 тачка 3 ЗКП у вези члана 440 став 2 у вези става 1 ЗКП, а у односу на став први пресуде – осуђујући део, због одлуке о кривичној санкцији из члана 437 став 1 тачка 4 у вези члана 441 став 1 ЗКП, с предлогом да Апелациони суд у Београду – Посебно одељење преиначи побијану пресуду Вишег суда у Београду – Посебног одељења К.По1.бр. 161/16 до 14.09.2018. године, тако што ће окривљеног АА2 огласити кривим и због кривичног дела из члана 346 став 3 у вези става 1 КЗ и продуженог кривичног дела из члана 359 став 3 у вези става 1 у вези члана 34 и 61 КЗ, а окривљене АА3 и АА4 и због кривичног дела из члана 230 став 1 у вези члана 33 КЗ, овим окривљенима утврдити појединачне казне затвора и за та кривична дела и потом им изрећи одговарајуће јединствене казне затвора, окривљеног АА5 огласити кривим због кривичног дела из члана 346 став 3 у вези става 1 КЗ и кривичног дела из члана 230 став 1 у вези члана 33 КЗ, утврдити му појединачне казне за та кривична дела и потом му изрећи одговарајућу јединствену казну затвора, те окривљеног АА6 огласити кривим због продуженог кривичног дела из члана 359 став 3 у вези става 1 у вези члана 61 КЗ и осудити га на одговарајућу казну затвора или да побијану пресуду преиначи само у погледу одлуке о кривичним санкцијама, тако што ће окривљенима АА1 и АА утврдити веће појединачне казне затвора и потом им изрећи веће јединствене казне затвора, окривљеном АА2 изрећи већу казну затвора, а окривљенима АА3 и АА4 уместо условне осуде, изрећи казне затвора, или да побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање;

-бранилац окривљеног АА, адвокат АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП, због повреде кривичног закона из члана 439 ЗКП, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања из члана 440 став 1 ЗКП и због одлуке о кривичним санкцијама из члана 441 ЗКП, с предлогом да Апелациони суд у Београду укине првостепену пресуду и предмет врати на поновно суђење, односно да побијану пресуду преиначи и окривљеног АА ослободи од оптужбе да је извршио наведена кривична дела и уз истовремен захтев да бранилац окривљеног у смислу одредбе члана 447 ЗКП буде обавештен о седници другостепеног већа;

-бранилац окривљеног АА1, адвокат АБ1, због битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 11 ЗКП и став 2 тачка 2 ЗКП, због повреде кривичног закона из члана 439 ЗКП, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања из члана 440 ЗКП и због одлуке о кривичним санкцијама из члана 441 ЗКП, с предлогом да Апелациони суд у Београду, као другостепени суд, пресуду првостепеног Вишег суда у Београду – Посебног одељења за организовани криминал К.По1.бр. 161/16 од 04.09.2018. године преиначи тако што ће окривљеног АА1 ослободити од оптужбе или пак исту укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, уз захтев да бранилац окривљеног и окривљени у складу са одредбом члана 447 став 2 ЗКП буду обавештени о седници већа другостепеног суда како би истој присуствовали;

-окривљени АА2, због битних повреда одредаба кривичног поступка, због повреде кривичног закона, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и због одлуке о кривичној санкцији, с предлогом да Апелациони суд у Београду усвоји жалбу и побијану пресуду преиначи, тако што ће га ослободити од оптужбе да је извршио кривично дело кријумчарење из члана 230 став 1 КЗ или да побијану пресуду у побијаном делу укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање, уз молбу да у смислу члана 447 ЗКП буде обавештен о одржавању седнице већа;

-браниоци окривљеног АА2 адвокати АБ2 и АБ3, због битне повреде одредаба кривичног поступка, због повреде кривичног закона, због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања и због одлуке о кривичним санкцијама и другим одлукама, с предлогом да Апелациони суд у Београду донесе пресуду којом ће жалбу оптуженог усвојити, те преиначити побијану пресуду и оптуженог ослободити одговорности, с обзиром да није доказано да је исти учинио кривично дело које му се ставља на терет, односно да побијану пресуду укине и предмет врати на поновно одлучивање;

-бранилац окривљеног АА3 адвокат АБ4, због повреде кривичног закона, због погрешно утврђеног чињеничног стања и због одлуке о казни, с предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи пресуду Вишег суда у Београду – Посебног одељења К.По1.бр. 161/2016 или је укине и врати је на поновно суђење, уз молбу да га Апелациони суд у Београду позове на јавну седницу;

-бранилац окривљеног АА4 адвокат АБ5, из свих законских разлога, с предлогом да Апелациони суд у Београду усвоји жалбу и првостепену пресуду преиначи тако што би се окривљени АА4 ослободио оптужбе или да првостепену пресуду укине и врати првостепеном суду који ће, уколико нађе да је надлежан, спровести законит поступак и донети правилну одлуку, а све у смислу навода жалбе и уз молбу да буде обавештен и позван на седницу другостепеног суда приликом одлучивања о жалби.

На жалбу Тужиоца за организовани криминал, одговоре су поднели:

-окривљени АА2, с предлогом да Апелациони суд у Београду одбије као неосновану жалбу Тужилаштва за организовани криминал, а да усвоји његову жалбу и жалбу његових бранилаца и пресуду Вишег суда у Београду, Посебног одељења К.По1. 161/16 преиначи тако што ће га ослободити од оптужбе да је извршио кривично дело кријумчарење из члана 230 став 1 КЗ или да побијану пресуду у побијаном делу укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање;

-браниоци окривљеног АА2 адвокати АБ2 и АБ3, с предлогом да другостепени суд предметну жалбу одбије као неосновану;

-бранилац окривљеног АА4 адвокат АБ5, с предлогом да другостепени суд жалбу Тужилаштва за организовани криминал одбије;

-бранилац окривљеног АА5 адвокат АБ7, с предлогом да Апелациони суд у Београду, као другостепени, жалбу јавног тужиоца одбије као неосновану и ожалбену пресуду потврди у ослобађајућем делу у односу на окривљеног АА5, уз предлог да о времену одржавања седнице буду обавештени окривљени АА5 и његов бранилац адвокат АБ7;

-браниоци окривљеног АА6, адвокати АБ8 и АБ9, с предлогом да суд одбије жалбу Тужилаштва за организовани криминал Кто.бр. 53/16 од 30.10.2018. године као неосновану, уз молбу да буду обавештени о одржавању седнице већа ради присуствовања истој.

Тужилац за организовани криминал је у поднеску КТЖ бр.38/18 од 27.12.2018. године предложио да се жалба Тужиоца за организовани криминал усвоји, а да се жалбе окривљеног и бранилаца окривљених одбију као неосноване.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је одржао седницу већа, на којој је размотрио списе предмета, заједно са побијаном пресудом, изјављеним жалбама, одговорима на жалбу и предлогом Тужиоца за организовани криминал датим у наведеном поднеску, па је, након што је првостепену пресуду, у смислу одредбе члана 451 став 1 ЗКП, испитао у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалбама, донео одлуку као у диспозитиву пресуде.

Жалбом Тужиоца за организовани криминал побија се првостепена пресуда у односу на окривљеног АА5 тако што се истиче да изведени докази, супротно закључку првостепеног суда, јасно указују да је окривљени био припадник криминалне групе коју су организовали окривљени АА и АА1, те да је у оквиру групе и за њен рачун преносио телевизоре преко граничног прелаза, без плаћања царине и других дажбина, а на шта указују телефонски разговори окривљених АА и АА2 и АА и АА5 од 26.11.2014. године, у вези са чињеницом да из извода из Јединственог информационог система МУП РС о преласцима државне границе произлази да је окривљени АА5, заједно са окривљеним АА2, дана 26.11.2014. године, у 16:51 часова, прешао државну границу и ушао у Републику Мађарску, затим са чињеницом да је на име окривљеног АА5 купљено више телевизора за које је издат рачун 001701/2014, те у вези са чињеницом да је дана 21.10.2014. године и дана 22.10.2014. године, дакле у периоду извршења кривичног дела кријумчарење, заједно са окривљенима АА, АА1, АА4 и АА3, окривљени АА5 прелазио државну границу на граничном прелазу Хоргош.

Међутим, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је овакве жалбене наводе оценио као неосноване, налазећи да је првостепени суд на основу свих изведених доказа, које је детаљно ценио, како појединачно, тако и у њиховој међусобној вези, правилно утврдио све одлучне чињенице у односу на окривљеног АА5, и за свој чињеничноправни закључак о недостатку доказа да је окривљени извршио кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 2 КЗ и кривично дело кријумчарење у саизвршилаштву из члана 230 став 1 КЗ у вези члана 33 КЗ дао довољне, јасне и аргументоване разлоге.

Наиме, супротно наводима жалбе, правилно је првостепени суд, по оцени овог суда, прихватајући одбрану окривљеног, закључио да није изведен ниједан доказ који указује да је окривљени преносио робу преко царинске линије без царинског надзора и да је разносио телевизоре купцима, и то као члан криминалне групе коју су организовали окривљени АА и АА1, истовремено правилно налазећи да чињенице да је према евиденцији прелазака границе окривљени имао у инкриминисаном периоду два уласка на граничном прелазу Хоргош, да један рачун о куповини више телевизора гласи на његово име, као и садржај телефонских разговора на које се указује жалбом Тужиоца за организовани криминал, не доказују несумњиво да је окривљени извршио кривична дела која му се стављају на терет, већ евентуално указују да на то да су телевизори и друга техничка роба за окривљене АА и АА1 куповани на име окривљеног, а које радње не чине битна обележја кривичног дела кријумчарење из члана 230 став 1 КЗ.

Код оваквог стања ствари, по налажењу Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, правилно је првостепени суд закључио да није доказано да је окривљени извршио кривична дела која му се стављају на терет, на основу ког закључка га је применом члана 423 тачка 2 ЗКП ослободио од оптужбе.

Имајући у виду наведено, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је жалбу Тужиоца за организовани криминал, изјављену у односу на окривљеног АА5 одбио као неосновану.

По оцени Апелационог суда у Београду, Посебног одељења побијана пресуда захваћена је битном повредом одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП, која се састоји у томе што је изрека пресуде у односу на окривљеног АА2 противречна сама себи, имајући у виду да је окривљени у осуђујућем делу пресуде оглашен кривим да је извршио кривично дело кријумчарење из члана 230 став 1 КЗ, на тај начин што се током новембра месеца 2014. године бавио преношењем робе преко царинске линије, избегавајући мере царинског надзора, а да су потом и у делу изреке пресуде у ком су окривљени АА3, АА4 и АА5 ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело кријумчарење у саизвршилаштву из члана 230 став 1 у вези члана 33 КЗ, у другом ставу, на страни 35., такође наведене радње окривљеног АА2 из новембра 2014. године, конкретно да је дана 18.11.2014. године и дана 26.11.2014. године, преко царинског прелаза Хоргош и Келебија, дана 27.11.2014. године, преко царинског прелаза Хоргош и дана 28.11.2017. године, преко царинског прелаза Келебија, пренео техничку робу у вредности од 38.643,46 евра, у динарској противвредности 4.610.822,00 динара. Имајући у виду да су, дакле, временом извршења кривичног дела кријумчарење из члана 230 став 1 КЗ, за које је окривљени АА2 оглашен кривим, обухваћене и његове радње наведене у ослобађајућем делу првостепене пресуде, то је услед наведеног изрека пресуде противречна сама себи.

У односу на ослобађајући део првостепене пресуде, по налажењу овог суда, основано се жалбом Тужиоца за организовани криминал истиче да је иста захваћена битном повредама одредаба кривичног поступка, имајући у виду да у образложењу пресуде нису дати разлози о одлучним чињеницама које су предмет доказивања, док су дати разлози нејасни и у знатној мери противречни, као и да је, с тим у вези, суд пропустио да да детаљну и свестрану оцену веродостојности противречних доказа, па да је исту засновао на погрешно утврђеном чињеничном стању, због чега се за сада не може прихватити чињеничноправни закључак првостепеног суда о недостатку доказа да је окривљени АА2 извршио кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 2 КЗ и продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја подстрекавањем из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 34 КЗ и члана 61 КЗ, да су окривљени АА3 и АА4 извршили кривично дело кријумчарење у саизвршилаштву из члана 230 став 1 КЗ у вези члана 33 КЗ, као и да је окривљени АА6 извршио продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 61 КЗ.

Наиме, дајући у образложењу побијане пресуде разлоге за своју одлуку да окривљеног АА2 ослободи од оптужбе да је извршио кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 2 КЗ, првостепени суд је навео да је прихватајући одбрану окривљеног утврдио да није био део групе коју су организовали окривљени АА и АА1, ради обављања делатности продаје неоцарињене техничке робе, с обзиром да се његова делатност јавља тек при крају 2014. године, при чему није условљена поступањем по налозима окривљених АА и АА1, већ да je окривљени АА2 самостално деловао, посебно наплаћујући своју услугу преношења робе преко царине, као и своја познанства са цариницима који су га пуштали да без контроле унесе робу у земљу, па да докази указују да је АА2 за рачун АА о АА1 пренео преко границе, без царинског надзора и плаћања дажбина, најмање 40 телевизора. С тим у вези, наведено је да у прилог тврдњи да окривљени није био део групе, већ да је им чинио услуге за новац, пре свега говоре разговор и СМС порука од 18.11.2014. године у 20:48 часова и 20:56 часова, где им окривљени АА2 указује на своју “тарифу за услуге преноса”, наводећи да се иста, у зависности од величине екрана, креће од 25-40 евра по комаду, као и разговор са његовог телефона са окривљеним АА6 од 16.12.2014. године, коме каже да се АА и АА1 баве кријумчарењем “тек две године...закаче конвој па пребацују преко границе”.

Међутим, по оцени Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, основано се жалбом Тужиоца за организовани криминал истиче да су разлози наведени у образложењу пресуде у погледу одлучне чињенице да окривљени АА2 није био део групе коју су организовали окривљени АА и АА1, потпуно нејасни и у знатној мери противречни, односно да су нејасни наводи првостепеног суда да чињеница да је окривљени наплаћивао своје услуге преношења техничке робе преко граничне линије избегавањем мера царинског надзора искључује његово припадништво групи и несумњиво указује на самостално обављање делатности, посебно када се има у виду чињенично утврђење првостепеног суда да је окривљени АА2 пренео преко границе без царинског надзора и плаћања дажбина најмање 40 телевизора, управо за рачун окривљених АА и АА1, који су окривљеног АА2 ангажовали како би искористили његова познанства са цариницима који су га пуштали да без контроле унесе робу у земљу, а без чега, по оцени овог суда, реализација плана окривљених АА и АА1 не би била могућа. Осим тога, дати разлози првостепеног суда су нејасни, имајући у виду чињеницу да из доказа и података у списима предмета произлази да су и остали припадници групе за своју делатност у оквиру групе остваривали корист, и то окривљени АА4 у виду новчане накнаде од 30 евра по испоруци, а окривљени АА3 у виду контрауслуге, односно коришћења возила, а да је суд и поред тога закључио да су били припадници криминалне групе и огласио их кривим за кривично дело удруживање ради вршења кривичног дела из члана 346 став 3 у вези става 1 КЗ.

Осим тога, по налажењу овог суда, првостепени суд је пропустио да у погледу наведене одлучне чињенице коју је утврђивао у току поступка детаљно и у вези са другим изведеним доказима цени садржину телефонске комуникације окривљеног АА2 са саокривљенима и трећим лицима, и то, између осталог, комуникацију окривљеног АА2 и окривљеног АА од 26.11.2014. године у 08:19:12 часова у којој АА каже АА2 да гледа спискове, као и окривљеног АА2 са Илоном Фодор дана 13.12.2014. године “Још ми шеф није одговорио, јављам”.

  Дајући у образложењу побијане пресуде разлоге за свој чињеничноправни закључак да није доказано да су окривљени АА3 и АА4 извршили кривично дело кријумчарење у саизвршилаштву из члана 230 став 1 КЗ у вези члана 33 КЗ, првостепени суд је прихватајући одбране окривљених АА4 и АА3 да нису преносили телевизоре преко границе, навео да изведени докази не дају основа за закључак да су окривљени преносили телевизоре и другу техничку робу преко царинске линије, без царинског надзора, с обзиром да се ни из бројних разговора, а који указују да их АА и АА1 шаљу у набавку робе у Мађарску и Словачку, не може закључити да су окривљени купљену робу и преносили преко границе у Србију, додатно имајући у виду да се услед несклада евиденције улазака у земљу преко прелаза Хоргош и Келебија и датума у белешкама из компјутера не може утврдити ко је и да ли је, када, како, чиме и колико пренео телевизоре, додатно с обзиром да снимци са граничних прелаза не постоје.

По оцени Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, основано се жалбом Тужиоца за организовани криминал указује да је суд приликом извођења закључка о недостатку доказа да су окривљени АА4 и АА3 преносили робу преко царинске линије у Србију избегавајући мере царинског надзора, пропустио да у поступку анализе изведених доказа детаљно цени податке из извода Јединственог информационог система МУП РС о преласцима државне границе у инкриминисаном периоду, из ког, између осталог, произлази да су окривљени АА4 и АА3 излазили и улазили у земљу у исто време када и окривљени АА и АА1, те да су евидентирани њихови заједнички изласци из земље одређених дана, без обзира што у неким случајевима нису евидентирани њихови уласци у земљу, и исте доведу у везу са датумима издавања рачуна за купљену техничку робу и редоследом артикала наведеним у њима и евиденцијом техничких апарата коју је у компјутеру водио окривљени АА.

Такође, у образложењу побијане пресуде, првостепени суд је навео да изведени докази и њихова доказна вредност, не пружају такав степен извесности који би поткрепио тврдње Тужилаштва, те да би се ван сваке сумње могло извесно утврдити да је окривљени АА6 извршио продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 61 КЗ, а окривљени АА2 продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја подстрекавањем из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 34 и члана 61 КЗ. У прилог оваквог става, у образложењу побијане пресуде указује се да Тужилаштво своју оптужбу темељи само на краткој телефонској и СМС комуникацији окривљених, чињеници да се у белешкама у компјутеру налазе спискови телевизора, са ознаком датума када је забележен улазак у земљу окривљеног АА2, да се рачуни који гласе на разна лица поклапају са тим списком и датумом из белешки и на краткој комуникацији окривљеног АА2 и АА, а које доказе првостепени суд оцењује као посредне, на којима се не може извести поуздан закључак о постојању наведених кривичних дела, посебно имајући у виду да нема директних доказа, попут видео снимака и евиденције о возилима која улазе у земљу, нити су вршене икакве провере возила, додатно с обзиром да за окривљеног АА2 нема евидентираних улазака у земљу на прелазу Хоргош за дане 09.12.2014. године, 10.12.2014.године и 14.12.2014. године.

Међутим, по оцени овог суда, основано се жалбом Тужиоца за организовани криминал истиче да су нејасни разлози којима је првостепени суд образложио зашто сматра да није са довољним степеном извесности могуће утврдити да су окривљени извршили кривична дела која им се стављају на терет, као и да је, с тим у вези, изостала детаљна и свестрана анализа изведених доказа.

Наиме, по налажењу Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, првостепени суд је приликом оцене изведених доказа пропустио да изврши детаљну анализу садржаја телефонске комуникације између окривљених АА, АА1, АА6, АА2 и трећих лица у периоду инкриминације од 04.12.2014. године до 16.12.2014. године, односно да, с тим у вези, цени континуитет предметних комуникација између наведених лица, које се понављају на идентичан начин, као и да, сходно томе, цени да ли је кратка комуникација између окривљених заправо шифрована комуникација која је последица постојања већ претходно постигнутих договора са дефинисаним улогама учесника. С тим у вези, првостепени суд је пропустио да цени чињенице да из наведене комуникације произлази да је предузимању инкриминисаних радњи које се окривљенима стављају на терет претходила комуникација између окривљених АА и АА1 и окривљеног АА2, као и комуникација са трећим лицима на која су, према наводима оптужбе, гласили рачуни о куповини телевизијских апарата, да се потом у комуникацији од 09.12.2014. године,13.12.2014. године и 16.12.2014. године окривљени АА2 и окривљени АА6 договарају путем СМС порука, и то 09.12.2014. године тако што АА6 пита АА2 “Када вечерас?”, на шта му АА2 одговара: “Око поноћи”, а АА6: “Ок, пожури да ови не дођу”, затим тако што 13.12.2014. године окривљени АА2 окривљеног АА6 пита: “Четири, пет, шест, када је најбоље Меда, кум, ти и ја, када да доручкујемо ујутру?”, на шта му АА6 одговара: “Најбоље што пре, збрисао бих раније кући мало, када теби штима”, а АА2 му одговара: “Ако неће бити рониоци, могу и раније, али јави да знам, па се договарамо”, док окривљени АА6 на то њему шаље СМС поруку: “Тј. што пре”, а 16.12.2014. године тако што АА2 окривљеном АА6у шаље поруку: “Око један”, на шта му АА6 одговара: “Ок”, затим да се између окривљеног АА2 и АА6а 04.12.2014. године, 08.12.2014. године, 09.12.2014. године, 14.12.2014. године и у два наврата 16.12.2014. године понавља иста комуникација којом окривљени АА2 обавештава окривљеног АА6 да је спреман, на шта му АА6, након само пар минута, одговара: “Ајде”, па да потом, након око сат времена, колико је и потребно да би се прешао пут од Хоргоша до Чуруга, где је, према наводима оптужбе, складиштена роба, у телефонској комуникацији 04.12.2014. године, 08.12.2014. године, 09.12.2014. године и 16.12.2014. године окривљени АА2 окривљеном АА тражи да “отвори”, као и да је 08.12.2014. године и 09.12.2014. године, након ових комуникација, уследила и комуникација у којој окривљени АА обавештава трећа лица о томе да су стигли телевизори и уговара испоруку.

Осим тога, основано се жалбом Тужиоца за организовани криминал истиче да је у контексту тврдњи оптужбе да је окривљени АА6, не вршећи службену дужност царинског надзора и контроле, пустио окривљеног АА2 да пренесе робу преко царинске линије без царинске контроле и надзора, на шта га је окривљени АА2 наговорио, првостепени суд пропустио да садржину телефонских разговора и порука доведе у везу са садржином других изведених доказа, и то са рачунима и белешкама у компјутеру окривљеног АА, из којих произлази да се у фолдеру “стање” налазе спискови телевизора са ознаком датума када су забележени улази у земљу окривљеног АА2, те да се телевизори наведени у рачунима поклапају са списковима уређаја у фолдеру “стања”, као и у везу са изводом из МУП РС о преласцима државних граница, а посебно са чињеницом да је време регистрованих улазака окривљеног АА2 у земљу непосредно након времена евидентираних порука којима је окривљени АА6 дана наведених у оптужби окривљеном АА2 послао поруку: “Ајде”.

С тим у вези, првостепени суд је у образложењу побијане пресуде такође пропустио да да јасне и аргументоване разлоге за свој закључак да се тврдња да је окривљени АА2 дана 09.12.2014. године, 10.12.2014. године и 14.12.2014. године прешао царину, не може прихватити као доказана, између осталог, зато што није евидентиран улазак окривљеног у земљу, имајући у виду да је суд закључак у погледу наведене одлучне чињенице требало да изведе након детаљне анализе садржине телефонске комуникације између окривљеног АА2 и АА6 дана 09.12.2014. и 14.12.2014. године, као и у склопу чињеница да је везано за радње од 10.12.2014. године, према извештају из Јединственог информационог система МУП РС о преласку државне границе, окривљени из Србије изашао у 21:52 часова, након чега је контактирао са окривљеним АА у 00:47:45 часова рекавши му да стиже за сат времена и да му је затим у 01:42:14 часова послао поруку: “Ајде, отварај”, те да у контексту наведеног цени да ли оваква комуникација управо указује да је окривљени АА2 након евидентираних излазака, и ушао у Републику Србију, као и да ли евидентирани узастопни изласци управо указују да је у међувремену морало доћи и до улазака у Републику Србију, и поред тога што исти нису евидентирани.

Имајући у виду да је, дакле, првостепена пресуда у осуђујућем делу у односу на окривљеног АА2 и у ослобађајућем делу у односу на окривљене АА2, АА3, АА4 и АА6 донета на основу битне повреде одредаба кривичног поступка, а с тим у вези, у наведеном ослобађајућем делу и на основу погрешно утврђеног чињеничног стања, то је иста у наведеним деловима морала бити укинута и списи предмета враћени првостепеном суду на поновно суђење, и то усвајањем жалби окривљеног АА2 и његових бранилаца адвоката АБ2 и АБ3 и делимичним усвајањем жалбе Тужиоца за организовани криминал, а применом одредбе члана 458 став 3 ЗКП, по службеној дужности, и у осуђујућем делу у ком су окривљени АА, АА1, АА3 и АА4 оглашени кривим, и то окривљени АА и АА1 због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 1 КЗ, а окривљени АА3 и АА4 због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 3 у вези става 1 КЗ, те окривљени АА и АА1 и због извршења кривичног дела кријумчарење у саизвршилаштву из члана 230 став 2 КЗ у вези члана 33 КЗ, имајући у виду да се, по оцени овог суда, наведени делови пресуде не могу издвојити без штете за правилно пресуђење.

У поновном поступку, првостепени суд ће поступити по примедбама на које му је указано овом пресудом и отклонити битне повреде одредаба кривичног поступка, те ради правилног утврђивања чињеничног стања поново детаљно ценити све изведене доказе, како појединачно, тако и у њиховој међусобној вези и имати у виду и остале жалбене наводе које овај суд није ценио имајући у виду разлоге делимичног укидања првостепене пресуде, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и закониту одлуку, за коју ће дати јасне, довољне, убедљиве и аргументоване разлоге.

Имајући у виду наведено, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је применом одредби чланова 457 и 458 ЗКП донео одлуку као у диспозитиву пресуде.

Записничар         Председник већа-судија
Јелена Мијушковић,с.р.       Зоран Савић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)