Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
14.03.2014.

Кж1 По1 29/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
ПОСЕБНО ОДЕЉЕЊЕ
Кж1 По1 29/13
Дана 14.03.2014. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Верољуба Цветковића, председника већа, Надежде Мијатовић, Наде Зец, Милене Рашић и председника Апелационог суда у Београду-судије Душка Миленковића, чланова већа, са вишим судијским сарадником Иреном Јушковић, као записничарем, у кривичном поступку против окривљеног АА и др., због кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 став 1 и 2 КЗ и др., одлучујући о жалби Тужиоца за организовани криминал, изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.64/12 од 27.09.2013. године, након одржане јавне седнице већа у смислу одредбе члана 447 Законика о кривичном поступку, дана 14. марта 2014. године, донео је


П Р Е С У Д У

УСВАЈАЊЕМ жалбе Тужиоца за организовани криминал у делу којим се побија одлука о кривичној санкцији у односу на окривљеног АА, ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.64/12 од 27.09.2013. године у делу одлуке о кривичној санкцији у односу на окривљеног АА, тако што Апелациони суд у Београду окривљеном АА, за кривично дело разбојништвa из члана 206 став 3 у вези става 1 и 2 КЗ, за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, утврђује казну затвора у трајању од 6 (шест) година, те узимајући као утврђену казну затвора изречену пресудом Апелационог суда у Београду Кж1-По1.бр.7/12 од 29.06.2012. године у трајању од 4 (четири) године и 10 (десет) месеци, ОСУЂУЈЕ окривљеног АА на јединствену казну затвора у трајању од 10 (десет) година, у коју му се урачунава време проведено у притвору и издржавању казне затвора и то од 10.07.2008. године до 23.04.2013. године, од 26.04.2013. године до 13.05.2013. године и од 13.09.2013. године до 23.09.2013. године, док се жалба у преосталом делу одбија као неоснована и првостепена пресуда у преосталом непреиначеном делу ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.64/12 од 27.09.2013. године окривљени АА и окривљени АА1 оглашени су кривим због извршења кривичног дела разбојништва из члана 206 став 3 у вези става 1 и 2 КЗ, па им је суд претходно утврдио казне затвора и то окривљеном АА у трајању од 5 година, а окривљеном АА1 казну затвора у трајању од 4 године, те је узео као утврђене казне затвора изречене окривљенима пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 По1.бр.7/12 од 29.06.2012. године и то окривљеном АА казну затвора у трајању од 4 године и 10 месеци, а окривљеном АА1 казну затвора у трајању од 4 године и 6 месеци, па је осудио окривљеног АА на јединствену казну затвора у трајању од 8 година и 6 месеци, у коју му се урачунава време проведено у притвору и издржавању казне затвора од 10.07.2008. године до 23.04.2013. године, од 26.04.2013. године до 13.05.2013. године и од 13.09.2013. године до 23.09.2013. године, а окривљеног АА1 на јединствену казну затвора у трајању од 7 година и 6 месеци, у коју му се урачунава време проведено у притвору од 10.07.2008. године до 23.04.2013. године и од 13.09.2013. године до 23.09.2013. године.

Оштећени “АА” и “АА1” DOO, упућени су на парницу ради остваривања имовинскоправног захтева.

У ставу другом изреке побијане пресуде, сходно одредби члана 423 тачка 2 ЗКП-а, окривљени АА ослобођен је од оптужбе да је извршио кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 1 КЗ.

У ставу трећем изреке побијане пресуде одлучено је да трошкови кривичног поступка у односу на ослобађајући део пресуде падају на терет буџетских средстава суда, а о трошковима кривичног поступка у односу на осуђујући део пресуде суд ће одлучити накнадно посебним решењем.

Против наведене пресуде жалбу је изјавио Тужилац за организовани криминал, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања из члана 437 став 1 тачка 3 у вези члана 440 став 1 ЗКП-а и одлуке о казни из члана 437 став 1 тачка 4 у вези члана 441 став 1 ЗКП-а, са предлогом да Апелациони суд у Београду у односу на осуђујући део пресуде, који се односи на окривљене АА и АА1, преиначи побијану пресуду у погледу одлуке о казни и окривљенима изрекне казне затвора у дужем временском трајању, а да у односу на ослобађајући део пресуде, који се односи на окривљеног АА, укине побијану пресуду и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Тужилац за организовани криминал је у поднеску Ктж.бр.28/13 од 27.11.2013. године предложио да се жалба Тужиоца за организовани криминал усвоји као основана, обзиром да су наводи из жалбе основани.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, одржао је јавну седницу већа дана 14.03.2014. године, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Драгана Рајковића, на којој је размотрио списе предмета, заједно са побијаном пресудом, коју је испитао у оквиру основа, дела и правца побијања, који су истакнути у жалби, сходно одредби члана 451 ЗКП-а, и жалбом, па је по оцени жалбених навода и предлога, као и писменог изјашњења Тужиоца за организовани криминал, датог у напред наведеном поднеску, нашао:

Жалбом Тужиоца за организовани криминал побија се део првостепене пресуде у коме је окривљени АА ослобођен од оптужбе за кривично дело злочиначко удруживање, тако што се између осталог истиче да је првостепени суд на основу изведених доказа извео погрешан закључак у погледу одлучних чињеница, јер је разбојништво на штету златаре резултат смишљене и прецизно планиране акције и претходно прикупљених информација о месту и времену извршења предметног кривичног дела, те из утврђених чињеница произилази да је окривљени АА ангажовао остале окривљене за извршење кривичних дела, доносио одлуке о извршењу конкретних кривичних дела, планирао време, место, начин и друге околности извршења, давао им упутства и налоге, који су ови прихватали и извршавали, те су, извршавајући налоге окривљеног АА, набављали оружје, возила и остала средства неопходна за извршење кривичних дела, уз спремност да у оквиру групе примењују насиље и застрашивање, а што су и чинили у конкретним догађајима, извршавајући унапред одређене задатке и улоге, те се истиче да је криминална група организована са циљем вршења кривичних дела за које је предвиђена казна затвора тежа од 4 године, а ради стицања материјалне имовинске користи, те је активност групе планирана на дужи временски неограничен период, због чега је погрешно утврђено чињенично стање у првостепеној пресуди.

По оцени овог суда, жалбени наводи Тужиоца за организовани криминал у погледу чињеничног стања у односу на ослобађајући део пресуде, који се односи на окривљеног АА су неосновани, имајући у виду да је првостепени суд правилно закључио да нема поузданих доказа да је окривљени АА извршио кривично дело злочиначко удруживање. Овакав закључак првостепеног суда произилази из анализе одбрана окривљених АА и АА1 и посредних закључивања из исказа оштећеног Поповића, на основу чега је првостепени суд утврдио околности припрема за извршење кривичног дела разбојништва на штету златаре, па је правилно закључио да се не може наћи никаква веза у заједничком плану за вршење кривичних дела разбојништва на штету златаре и на штету КБЦ банке, обзиром да су окривљени у својим одбранама за ствари које су пронађене приликом претреса просторија и станова које су окривљени користили, истакли да су биле намењене за разбојништво над златаром, а не и за неку каснију криминалну делатност, па су у том смислу супротни жалбени наводи Тужиоца за организовани криминал оцењени као неосновани. Имајући у виду да су окривљени у својим одбранама истакли да је идеја и организација разбојништва потекла од НН "типера“, а што је првостепени суд и утврдио анализом свих доказа, па како је за постојање организоване групе потребно да сви припадници имају свест о заједничком деловању, те како радња организовања обухвата стварање групе, плана за вршење кривичних дела, доделу улога припадницима, то се на основу свих изведених доказа не може закључити да је окривљени АА ангажовао остале окривљене за извршење кривичних дела, те им давао упутства и налоге који су они наводно прихватали и извршавали, а посебно обзиром на учешће НН лица у овим радњама. Како није било других доказа који би указивали на потенцијалну организаторску улогу окривљеног АА, то је правилан закључак првостепеног суда да није доказано да је окривљени АА организовао остале окривљене на начин који је описан у прецизираној оптужници.

Како изведени докази током кривичног поступка нису указали на то да је окривљени АА извршио кривично дело злочиначко удруживање које му је стављено на терет, а пресуда се може засновати само на чињеницама у чију је извесност суд уверен, то је првостепени суд правилно закључио да окривљеног треба ослободити од оптужбе да је извршио ово кривично дело.

По оцени овог суда наводи Тужиоца за организовани криминал којима се побија ослобађајући део пресуде, који се односи на окривљеног АА су неосновани, обзиром да је првостепени суд правилно ценио одбране окривљених и све остале изведене доказе у односу на ово кривично дело и довољно расветлио одлучне чињенице, те је у свему правилно и потпуно утврдио чињенично стање и за свој закључак дао довољно јасне и аргументоване разлоге, које је у свему као правилне прихватио и овај суд.

На правилно и потпуно утврђено чињенично стање у односу на овај део првостепене пресуде правилно је примењен кривични закон када је првостепени суд ослободио од оптужбе окривљеног АА да је извршио кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 1 КЗ, а која одлука по оцени овог суда није доведена у питање наводима жалбе Тужиоца за организовани криминал.

Испитујући првостепену пресуду у делу одлуке о казни, у односу на кривично дело разбојништва из члана 206 став 3 у вези става 1 и 2 КЗ, а поводом жалбе Тужиоца за организовани криминал, Апелациони суд у Београду је нашао да је првостепени суд приликом одлучивања о избору врсте и висине кривичних санкција, које ће изрећи окривљенима имао у виду све околности из члана 54 КЗ, које су од утицаја да кривична санкција буде правилно одабрана и њена висина правилно одмерена. Од олакшавајућих околности на страни окривљеног АА првостепени суд је ценио делимично признање у односу на кривично дело разбојништва на штету златаре, а у односу на окривљеног АА1 ценио је делимично признање за исто кривично дело, те да је отац малолетног детета, док је од отежавајућих околности ценио да су окривљени раније долазили у сукоб са законом, укључујући ту и осуде за истоврсна кривична дела, а посебно висину противправне имовинске користи, коју су прибавили приликом извршења разбојништва, која вредност значајно превазилази законске квалификаторне лимите. Међутим, жалбене наводе ТОК-а који се односе на одлуку о кривичној санкцији у односу на окривљеног АА, овај суд је оценио као основане, имајући у виду да приликом одмеравања казне првостепени суд наведеним околностима није дао одговарајући значај, што је за последицу имало изрицање неадекватне казне. Наиме, првостепени суд није довољан значај дао отежавајућим околностима на страни окривљеног АА, па је овај суд, узевши у обзир вишеструку ранију осуђиваност окривљеног, између осталог и за истоврсна кривична дела, те побуде из којих је извршено кривично дело, улогу окривљеног АА при извршењу кривичног дела, као и повреду заштићених друштвених вредности и степен кривице овог окривљеног, уважио жалбене наводе Тужиоца за организовани криминал, те побијану пресуду преиначио у погледу одлуке о кривичној санкицији у односу на окривљеног АА, тако што му је за кривично дело разбојништва из члана 206 став 3 у вези става 1 и 2 КЗ утврдио казну затвора у трајању од 6 (шест) година, те је, узевши као утврђену казну затвора изречену окривљеном пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 По1 7/12 од 29.06.2012. године у трајању од 4 (четири) године и 10 (десет) месеци, осудио окривљеног АА на јединствену казну затвора у трајању од 10 (десет) година, у коју му се урачунава време проведено у притвору и издржавању казне затвора и то од 10.07.2008. године до 23.04.2013. године, од 26.04.2013. године до 13.05.2013. године и од 13.09.2013. године до 23.09.2013. године. По налажењу овог суда, овако одмереном појединачном казном, као и јединственом казном окривљеном АА, у потпуности ће се остварити сврха кажњавања, прописана одредбом члана 42 КЗ и иста је у свему у складу са тежином учињеног кривичног дела и степеном кривице окривљеног као учиниоца.

Жалбене наводе Тужиоца за организовани криминал у односу на кривичну санкцију која је изречена окривљеном АА1 овај суд је оценио као неосноване, налазећи да је напред наведеним олакшавајућим и отежавајућим околностима на страни овог окривљеног првостепени суд дао адекватан значај, па је правилно окривљеном АА1 због извршења кривичног дела из члана 206 став 3 у вези става 1 и 2 КЗ утврдио казну затвора у трајању од 4 (четири) године, те му узео као утврђену казну затвора изречену пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 По1 7/12 од 29.06.2012. године у трајању од 4 године и 6 месеци, те га правилно осудио на јединствену казну затвора у трајању од 7 (седам) година и 6 (шест) месеци, у коју му се урачунава време проведено у притвору од 10.07.2008. године до 23.04.2013. године и од 13.09.2013. године до 23.09.2013. године. Првостепени суд је у образложењу пресуде за овакву одлуку дао јасне и уверљиве разлоге, које је у свему као правилне прихватио и овај суд, а којим жалбеним наводима Тужиоца за организовани криминал нису доведени у сумњу. По налажењу овог суда, овако одмереном појединачном казном и јединственом казном окривљеном АА1 у потпуности ће се остварити сврха кажњавања, предвиђена одредбом члана 42 КЗ и иста је у свему у складу са тежином учињеног кривичног дела и степеном кривице окривљеног као учиниоца, због чега су жалбени наводи Тужиоца за организовани криминал у овом делу одбијени као неосновани.

Са свега напред изложеног, а на основу одредбе члана 457 и 459 Законика о кривичном поступку, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци ове пресуде.

Записничар,       Председник већа-судија,
Ирена Јушковић, с.р.     Верољуб Цветковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)