Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
8.02.2011.

Кж1 По1 3/11


РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
ПОСЕБНО ОДЕЉЕЊЕ
Кж1 По1 3/11
Дана 08.02.2011. године
Б е о г р а д
Немањина бр. 9


У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење за борбу против организованог криминала, у већу састављеном од судија Зорана Савића, председника већа, судија Милимира Лукића и Душка Миленковића, чланова већа, са судијским сарадником Зорицом Аврамовић, записничарем, у кривичном предмету против осуђеног АА, због кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи у продуженом трајању из чл. 350 ст. 3 у вези ст. 2 КЗ у вези чл. 61 КЗ, одлучујући о жалби осуђеног АА, изјављеној против пресуде Посебног одељења Вишег суда у Београду К-По1.бр.96/10 (К.П.23/07) – Кв-По1.бр.1533/10 од 24.12.2010. године, у седници већа одржаној дана 08. фебруара 2011. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба осуђеног АА, а пресуда Посебног одељења Вишег суда у Београду К-По1.бр.96/10 (К.П.23/07) – Кв-По1.бр.1533/10 од 24.12.2010. године, ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Посебног одељења Вишег суда у Београду К-По1.бр.96/10 (К.П.23/07) – Кв-По1.бр.1533/10 од 24.12.2010. године, усвојен је предлог за спајање казни осуђеног АА, па су преиначене у погледу одлуке о казни правноснажне пресуде и то: пресуда Апелационог суда у Београду Кж1 По1 4/10 од 12.05.2010. године, којом је само у погледу одлуке о казни преиначена пресуда Окружног суда у Београду Посебног одељења К.П.23/07 од 10.10.2008. године, којом је АА осуђен на казну затвора у трајању од 1 /једне/ године и 2 /два/ месеца, због извршења кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи у продуженом трајању из чл. 350 ст. 3 у вези ст. 2 КЗ у вези чл. 61 КЗ, у коју казну му се урачунава време проведено у притвору од 28.05.2007. године па до 27.02.2008. године; као и пресуда Општинског суда у Лесковцу К.бр.922/09 од 16.10.2009. године која је постала правноснажна 27.11.2009. године а којом је АА оглашен кривим због извршења кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи у продуженом трајању из чл. 350 ст. 2 КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од 10 /десет/ месеци у коју му се урачунава и време проведено у притвору од 11.10.2009. до 02.12.2009. године, па је АА осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 1 /једне/ године и 10 /десет/ месеци, у коју казну му се урачунава време проведено у притвору по пресуди Апелационог суда у Београду Кж1 По1 4/10 од 12.05.2010. године, у периоду од 28.05.2007. године до 27.02.2008. године као и време проведено у притвору по пресуди Општинског суда у Лесковцу К.бр.922/09 од 16.10.2009. године у периоду од 11.10.2009. године до 02.12.2009. године, као и време проведено на издржавању казне затвора по пресуди Општинског суда у Лесковцу К.бр.922/09 почев од 07.05.2010. године, па надаље.

Против наведене пресуде жалбу је изјавио осуђени АА, наводећи да му је Виши суд у Београду, Посебно одељење изрекао превисоку затворску јединствену казну и предложио је већу Апелационог суда да му изрекне мању јединствену казну затвора, јер првостепени суд није узео све олакшавајуће околности које би могле утицати на казну.

Тужилац за организовани криминал је у поднеску Ктж.бр.36/11 од 02.02.2011. године предложио да Апелациони суд у Београду као неосновану одбије жалбу осуђеног АА, изјављену против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.96/10 (К.П.23/07) – Кв-По1.бр.1533/10 од 24.12.2010. године.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаном пресудом, жалбом и предлогом Тужиоца за организовани криминал, па је по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

Жалба је неоснована.

Побијана пресуда не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка нити повреде кривичног закона, на које Апелациони суд као другостепени пази по службеној дужности у смислу члана 380 став 1 тачка 1 и 2 ЗКП-а.

Испитујући поводом жалбе окривљеног АА, првостепену пресуду, Апелациони суд налази да је првостепени суд, примењујући одредбе о одмеравању јединствене казне за кривична дела у стицају АА правилно изрекао јединствену казну затвора у трајању од 1 године и 10 месеци. По налажењу овог суда овако одмерена казна сразмерна је тежини извршених кривичних дела, као и степену кривице окривљеног, а истовремено и нужна за постизање сврхе кажњавања предвиђене одредбом члана 42 Кривичног законика.

Приликом одмеравања јединствене казне за кривична дела у стицају, првостепени суд је имао у виду и ценио све околности из члана 54 КЗ, које су постојале у време доношења правноснажних пресуда које су преиначене у погледу одлуке о казни, а које околности су правилно утврђене у редовном поступку.

Имајући у виду наведено, жалбени наводи осуђеног АА оцењени су као неосновани, с обзиром да осуђени у жалби не указује на неке нове околности које би биле од утицаја на блаже кажњавање. Првостепени суд је у образложењу пресуде дао јасне и довољне разлоге, које у свему као правилне прихвата и Апелациони суд у Београду.

С обзиром на изнето, на основу чл. 388 ЗКП-а, Апелациони суд је одлучио као у изреци пресуде.

Записничар, ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА,
Зорица Аврамовић,с.р. Зоран Савић,с.р.


За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)