Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
8.02.2013.

Кж1 По1 3/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По1 3/13
Дана: 08.02.2013. године
Б е о г р а д
Немањина бр. 9

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Слободана Рашића, председника већа, Верољуба Цветковића, Надежде Мијатовић, Драгољуба Ђорђевића и Наде Зец, чланова већа, са вишим судијским помоћником Јеленом Петковић-Милојковић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи у продуженом трајању из члана 350 став 3 у вези става 2 Кривичног законика у вези члана 61 Кривичног законика, одлучујући о жалби браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.89/12 од 25.12.2012. године, у седници већа одржаној у смислу 447 став 1 Законика о кривичном поступку, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Јовице Јовановића, дана 08.02.2013. године, већином гласова, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, и пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.89/12 од 25.12.2012. године, ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.89/12 од 25.12.2012. године одлучено је да се оставља у целости на снази правноснажна пресуда Посебног одељења Окружног суда у Београду К.П.бр.23/07 од 10.10.2008. године која је преиначена пресудом Апелационог суда у Београду, Посебно одељење Кж1 По1.бр.4/10 од 12.05.2010. године којом је окривљени АА, због кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи у продуженом трајању из члана 350 став 3 у вези става 2 Кривичног законика у вези члана 61 Кривичног законика, за које је првостепеном пресудом оглашен кривим осуђен на казну затвора у трајању од једне године и осам месеци, уз урачунавање времена проведеног у притвору од 28.05.2007. године до 10.06.2008. године. Том пресудом, на основу члана 63 Кривичног законика у изречену казну затвора окривљеном АА урачунаће се време које је провео у притвору од 28.05.2007. године до 10.06.2008. године, време проведено на издржавању изречене казне затвора од 29.06.2012. године до 30.11.2012. године, као и време проведено у притвору по решењу кривичног ванпретресног већа тог суда К-По1.бр.89/12, Кв-По1.бр.793/12 од 27.11.2012. године, почев од 30.11.2012. године, па до упућивања окривљеног у Установу за издржавање казне, а најдуже док не истекне време трајања казне изречене пресудом Посебног одељења Окружног суда у Београду К.П.бр.23/07 од 10.10.2008. године, која је преиначена пресудом Апелационог суда у Београду, Посебно одељење Кж1 По1. бр.4/10 од 12.05.2010. године. Том пресудом окривљени АА обавезан је да у корист буџетских средстава суда на име трошкова кривичног поступка плати износ о чијој ће висини бити одлучено посебним решењем, као и износ од 5.000,00 динара на име паушала, у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења, сходно одредбама члана 261, 262 и 264 Законика о кривичном поступку.

Против те пресуде жалбу је изјавио бранилац окривљеног АА, адвокат АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, због повреде кривичног закона и због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд, Посебно одељење побијану пресуду преиначи тако што ће окривљеног АА блаже казнити.

Тужилац за организовани криминал у поднеску Ктж.бр.1/13 од 31.01.2013. године предложио је да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење као неосновану одбије жалбу браниоца окривљеног АА, адвоката АБ и првостепену пресуду потврди.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење одржао је седницу већа у смислу члана 447 став 1 Законика о кривичном поступку, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Јовице Јовановића, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаном пресудом, коју је испитао у смислу одредбе члана 451 Законика о кривичном поступку, па је по оцени жалбених навода и предлога, става Тужиоца за организовани криминал датог у напред наведеном писменом поднеску и навода заменика Тужиоца за организовани криминал Јовице Јовановића изнетих на седници већа, нашао да ваља одлучити као у изреци ове пресуде.

Побијајући првостепену пресуду због битне повреде одредаба кривичног поступка бранилац окривљеног АА у жалби је указао да побијана пресуда не садржи елементе прописане одредбом члана 428 став 8 Законика о кривичном поступку, а такође и да су у образложењу исте изостали јасни, довољни и непротивречни разлози о чињеницама које су предмет доказивања.

Изнете жалбене наводе Апелациони суд, Посебно одељење оцењује неоснованим.

Наиме, како је одредбом члана 428 став 8 Законика о кривичном поступку прописано да ће се суд, ако је оптужба одбијена у образложењу пресуде ограничити само на разлоге за одбијање оптужбе (члан 422), то, по оцени овога суда, а супротно изнетом жалбеном наводу браниоца окривљеног АА, у конкретном случају, дакле, када је побијаном пресудом одлучено да се оставља у целости на снази правноснажна пресуда Посебног одељења Окружног суда у Београду К.П.бр.23/07 од 10.10.2008. године која је преиначена пресудом Апелационог суда у Београду, Посебно одељење Кж1 По1.бр.4/10 од 12.05.2010. године којом је окривљени АА због кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи у продуженом трајању из члана 350 став 3 у вези става 2 Кривичног законика у вези члана 61 Кривичног законика, за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, осуђен на казну затвора у трајању од једне године и осам месеци, уз урачунавање времена проведеног у притвору, иста и не може садржати разлоге за одбијање оптужбе, будући да побијаном пресудом оптужба није одбијена.

Осим тога, по оцени овога суда, а супротно жалбеном наводу браниоца окривљеног АА, првостепени суд је у образложењу побијане пресуде дао јасне, довољне и међусобно непротивречне разлоге за своје закључивање да околност наведена у захтеву браниоца окривљеног за понављање кривичног поступка, иако нова, у конкретном случају не може довести до блажег кажњавања, а које разлоге, као правилне, у свему прихвата и Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, као другостепени.

С обзиром на изнето, Апелациони суд, Посебно одељење неоснованим оцењује супротне жалбене наводе браниоца окривљеног АА да је побијана пресуда донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка и то, а како произилази из садржине жалбе, из члана 438 став 2 тачка 1 Законика о кривичном поступку.

Побијајући првостепену пресуду због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и с тим у вези због повреде кривичног закона, бранилац окривљеног АА у жалби оспорава као правилан закључак првостепеног суда из побијане пресуде да околност изнета у захтеву за понављање кривичног поступка није такве природе да би очигледно довело до блаже кривичне санкције.

По налажењу Апелационог суда, Посебно одељење, а супротно изнетим жалбеним наводима браниоца окривљеног АА правилно је првостепени суд закључио да околност наведена у захтеву браниоца окривљеног за понављање кривичног поступка, иако нова, у конкретном случају, а посебно имајући у виду да је окривљеном АА правноснажном пресудом Апелационог суда у Београду, Посебно одељење Кж1 По1.бр.4/10 од 12.05.2010. године којом је у погледу одлуке о казни и у односу на овог окривљеног преиначена пресуда Посебног одељења Окружног суда у Београду К.П.бр.23/07 од 10.10.2008. године, па је окривљени АА, због кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи у продуженом трајању из члана 350 став 3 у вези става 2 Кривичног законика у вези члана 61 Кривичног законика, за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, осуђен на казну затвора у краћем временском трајању од оне која му је изречена првостепеном пресудом, не може довести до још блажег кажњавања окривљеног АА.

С тога Апелациони суд, Посебно одељење, налазећи да са изнетих разлога изрицање блаже казне не би било оправдано ни са становишта сврхе кажњавања из члана 42 Кривичног законика, супротне жалбене наводе браниоца окривљеног АА којима се указује да је чињенично стање у првостепеној пресуди погрешно и непотпуно утврђено и да је у истој повређен кривични закон, оцењује неоснованим.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 457 Законика о кривичном поступку, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар        Председник већа-судија
Јелена Петковић-Милојковић, с.р.    Слободан Рашић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)