Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
3.04.2015.

Кж1 По1 3/15

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По1 3/15
Дана 03.04.2015. године
Б е о г р а д


У ИМЕ НАРОДА

  АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија: Верољуба Цветковића, председника већа, Милимира Лукића, Драгољуба Ђорђевића, Наде Зец и Бојане Пауновић, чланова већа, уз учешће вишег судијског сарадника Марине Барбир, као записничара, у кривичном поступку против окр. АА, због кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350 став 4 у вези става 2 КЗ у вези члана 33 и 61 КЗ, одлучујући о жалби браниоца окривљене, адвоката АБ, изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење, Спк.По1 14/15 од 13.02.2015. године, у седници већа одржаној дана 03.04.2015. године, у смислу члана 448 став 1 ЗКП, у одсуству уредно обавештеног Тужиоца за организовани криминал, донео је


П Р Е С У Д У

  ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба браниоца окривљене АА, адвоката АБ, а пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење, Спк.По1 14/15 од 13.02.2015. године, се ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

  Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, Спк.По1 14/15 од 13.02.2015. године, прихваћен је споразум о признању кривичног дела Ск.бр.15/15 од 11.02.2015. године, закључен између Тужилаштва за организовани криминал РС и оптужене АА, те је окривљена АА оглашена кривом због извршења продуженог кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи у саизвршилаштву из члана 350 став 4 у вези става 2 у вези члана 33 и 61 КЗ, те је осуђена на казну затвора у трајању од три године, у коју ће јој се урачунати време које проводи у притвору од 14.05.2014. године. Одређено је да трошкови поступка падају на терет буџетских средстава суда, с обзиром да окривљена према имовном стању није у могућности да трошкове плати, а окривљена је обавезана да на име паушала суду плати износ од 10.000,оо динара, у року од 15 дана од дана правоснажности пресуде, под претњом принудног извршења. Тужилац за организовани криминал и окривљена су се сагласили да се окривљеној изрекне мера безбедности одузимање предмета, у смислу члана 87 КЗ и то два мобилна телефона и два улошка за СИМ картице.

  Против наведене пресуде жалбу је изјавио бранилац окривљене, адвокат АБ, јер се одлука не односи на предмет споразума, у делу који се тиче трошкова кривичног поступка, јер је у пресуди, супротно споразуму, окривљена обавезана да на име паушала суду плати износ од 10.000,оо динара, иако члан 3 Споразума предвиђа да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава, те је предложио да се побијана пресуда преиначи и окривљена ослободи плаћања паушала.

  Поднеском Ктж.бр.3/15 Тужилац за организовани криминал предложио је да се жалба браниоца окривљеног одбије као неоснована.

  Разматрајући списе предмета и побијану пресуду, поводом изјављене жалбе, у смислу одредбе члана 451 став 1 ЗКП, имајући у виду мишљење Тужиоца за организовани криминал, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је у седници одржаној дана 03.04.2015. године, у смислу члана 448 став 1 ЗКП, у одсуству уредно обавештеног Тужиоца за организовани криминал, нашао:

  жалба је неоснована.

  Неосновано бранилац окривљене у жалби наводи да суд није могао да окривљену обавеже да плати износ од 10.000,00 динара на име паушала, будући да је споразумом предвиђено да трошкови поступка падају на терет буџетских средстава јер окривљена према свом имовном стању није у могућности да ове трошкове плати, а паушални износ, у складу са одредбом члана 261 став 2 тачка 9 ЗКП, такође спада у трошкове поступка.

  Ово стога што је одредбом члана 264 став 4 ЗКП прописано да суд може, у целини или делимично, ослободити окривљеног од дужности плаћања трошкова из члана 261 став 2 тачка 1-6 и тачке 9 ЗКП, ако би њиховим плаћањем било доведено у питање издржавање окривљеног или лица које је по закону дужан да издржава, па како је окривљена ослобођена плаћања трошкова поступка, осим у делу који се тиче паушала, то се не може прихватити став браниоца окривљене да се одлука не односи на предмет споразума.

  У смислу члана 261 став 3 ЗКП паушални износ се одређује према трајању и сложености поступка и имовном стању лица обавезног да плати овај износ а чланом 268 ЗКП предвиђено је да се висина паушалног износа ближе уређује актом министра надлежног за послове правосуђа, што је у конкретном случају Правилник о накнади трошкова у судским поступцима који у члану 27 прописује да се паушални износ утврђује у висини од 1.000,00 до 20.000,00 динара и уплаћује на жиро рачун суда који је донео првостепену одлуку.

  Дакле, напред цитирани законски и подзаконски прописи дефинишу паушал као трошак суда пред којим се води поступак, па се јавни тужилац и окривљени, као странке у кривичном поступку, не могу приликом закључења споразума о трошковима у смислу одредбе члана 314 став 1 тачка 4 ЗКП, споразумети о паушалном износу.

  Имајући у виду напред наведено, на основу члана 457 ЗКП, одлучено је као у изреци.

Записничар,      Председник већа-судија,
Марина Барбир с.р.     Верољуб Цветковић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарница
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)