Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
24.02.2017.

Кж1 По1 30/16

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
ПОСЕБНО ОДЕЉЕЊЕ
Кж1 По1 30/16
Дана 24.02.2017. године
Б Е О Г Р А Д
ул Немањина број 9


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судије Верољуба Цветковића, судија Милимира Лукића, Драгољуба Ђорђевића, Надежде Мијатовић и Бојане Пауновић, као чланова већа уз учешће судског саветника Игора Рмандића, у кривичном предмету против окр. АА2 и др., због кривичног дела трговина утицајем из члана 366 став 1 Кривичног законика и др., одлучујући о жалбама Тужилаштва за организовани криминал Кто.бр. 48/15 од 21.07.2016. године, браниоца окривљеног АА и АА1, адвоката АБ, браниоца окривљеног АА и АА1, адвоката АВ1, браниоца окривљеног АА2, адвоката АБ4, браниоца окривљеног АА2, адвоката АБ2, браниоца окривљеног АА, адвоката АБ3, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду, Посебног одељења К.По1 бр. 107/15 од 21.04.2016. године, у седници већа одржаној дана 24.фебруара 2017. године, већином гласова је донео


П Р Е С У Д У

УСВАЈАЊЕМ жалби браниоца окривљеног АА и АА1, адвоката АБ1, браниоца окривљеног АА2, адвоката АБ2, адвоката АБ у односу на окривљеног ААа, у делу одлуке о казни, и ПОВОДОМ жалби адвоката АБ у односу на окривљеног АА, браниоца окривљеног АА2, адвоката АБ4 и браниоца окривљеног АА, адвоката АБ3, а по службеној дужности сходно одредби чл. 451. ст.2. тач. 1 ЗКП-а, ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Вишег суда у Београду, Посебног одељења К.По1 бр. 107/15 од 21.04.2016. године, у односу на окривљене АА2, АА1 и АА, тако што Апелациони суд у Београду, Посебно одељење:

-окривљеног АА2, због извршења кривичног дела трговина утицајем из члана 366 став 1 Кривичног законика, за које кривично дело је оглашен кривим првостепеном пресудом, применом одредби члана 4, 42, 45, 54 и 63 Кривичног законика ОСУЂУЈЕ, на казну затвора у трајању од 1 (једне) године, у коју казну му се урачунава време за које је окривљени био у задржавању од 17.06.2015. године па до18.06.2015.године, време које је провео у притвору по решењу судије за претходни поступак Вишег суда у Београду, Посебног одељења Кпп бр. 16/15 од 18.06.2015 године у трајању од 18.06.2015. године па до 23.09.2015. године, као и време по решењу о мери забране напуштања стана по решењу Вишег суда у Београду, Посебног одељења Кпо1 107/15 од 23.09.2015. године па до 24.11.2015. године када му је мера укинута, а затим му на основу одредби члана 45 став 5 и 6 Кривичног законика одређује да ће се наведена казна извршити тако што ће осуђени исту издржавати у просторијама у којима станује уз електронски надзор, и које не сме напуштати осим у случајевима прописаним законом који уређује извршење кривичних санкција, а уколико осуђени једном у трајању од 6 часова или два пута у трајању од по 6 часова самовољно напусти просторије у којима станује суд ће одредити да се остатак казне издржава у Заводу за извршење казне затвора;

-окривљеном АА1 узима као утврђену казну затвора у трајању од 2 (две) године због извршења кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 Кривичног законика, која му је изречена пресудом Вишег суда у Новом Саду, Посл.бр. К-50/10 од 22.08.2013. године – правоснажна 12.11.2014. године, затим, због извршења кривичног дела трговина утицајем из члана 366 став 2 у вези са чланом 33 Кривичног законика, за које кривично дело је оглашен кривим првостепеном пресудом применом одредби члана 4, 42, 45 и 54 Кривичног законика, утврђује казну затвора у трајању од 10 (десет) месеци, а због извршења кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 КЗ, за које кривично дело је оглашен кривим првостепеном пресудом му утврђује казну затвора у трајању од 6 месеци и изриче новчану казну у износу од 100.000,00 динара, након чега окривљеног АА1 применом одредби члана 4, 42, 45, 54, 60 и 63 Кривичног законика, ОСУЂУЈЕ на јединствену казну затвора у трајању од 3 (три) године, у коју казну му се урачунава време које је окривљени провео у задржавању од 17.06.2015. године па до18.06.2015.године, време које је провео у притвору по решењу судије за претходни поступак Вишег суда у Београду, Посебног одељења Кпп бр. 16/15 од 18.06.2015 године у трајању од 18.06.2015. године па до 23.09.2015. године као и време проведено на издржавању казне затвора по правоснажној пресуди Вишег суда у Новом Саду, Посл.бр. К-50/10 од 22.08.2013. године, а затим на основу одредби члана 48 и 50 Кривичног законика изриче новчану казну у износу од 100.000,00 динара, коју казну је окривљени дужан да плати у року од 3 месеца од дана достављања правоснажне пресуде, с тим да уколико окривљени изречену новчану казну не плати у одређеном року, суд ће новчану казну заменити казном затвора, тако што ће се за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан казне затвора, с тим да казна затвора не може бити дужа од шест месеци;

-окривљеног АА, због извршења кривичног дела трговина утицајем из члана 366 став 2 у вези са чланом 33 Кривичног законика за које кривично дело је оглашне кривим првостепеном пресудом, применом одредби члана 4, 42, 45, 54 и 63 Кривичног законика ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 10 (десет) месеци, у коју казну му се урачунава време за које је окривљени провео у задржавању од 17.06.2015. године па до18.06.2015.године, време које је провео у притвору по решењу судије за претходни поступак Вишег суда у Београду, Посебног одељења Кпп бр. 16/15 од 18.06.2015 године у трајању од 18.06.2015. године па до 23.09.2015. године, као и време по решењу о мери забране напуштања стана по решењу Вишег суда у Београду, Посебног одељења Кпо1 107/15 од 23.09.2015. године у трајању од 23.09.2015. године па до 24.11.2015. године када му је мера укинута, а затим му на основу одредби члана 45 став 5 и 6 Кривичног законика одређује да ће се наведена казна извршити тако што ће осуђени исту издржавати у просторијама у којима станује уз електронски надзор и које не сме напуштати осим у случајевима прописаним законом који уређује извршење кривичних санкција, a уколико осуђени једном у трајању од шест часова или два пута у трајању од по шест часова самовољно напусти просторије у којима станује, суд ће одредити да се остатак казне издржава у заводу за извршење казне затвора,

док се у преосталом делу жалбе браниоца окривљеног АА и АА1, адвоката АБ1, браниоца окривљеног АА2, адвоката АБ2, адвоката АБ у односу на окривљеног АА1, а жалбе Тужилаштва за организовани криминал, адвоката АБ у односу на окривљеног АА, браниоца окривљеног АА2, адвоката АБ4 и браниоца окривљеног АА, адвоката АБ3 у целости ОДБИЈАЈУ као неосноване и првостепена пресуда у непреиначеном делу ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебног одељења К-По1.бр.107/15 од 21.04.2016. године, окривљени АА2 оглашен је кривим због извршења кривичног дела трговина утицајем из члана 366 став 1 Кривичног законика, за које кривично дело је осуђен на казну затвора у трајању од две године и шест месеци, у коју казну му се урачунава време за које је био лишен слободе од 17.06.2015. године па до 24.11.2015. године, док је окривљени АА1 оглашен кривим због извршења кривичног дела трговина утицајем из члана 366 став 2 у вези са чланом 33 Кривичног законика, и због извршења кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 Кривичног законика, након чега му је првостепени суд узео као утврђену казну затвора у трајању од две године, која му је изречена због извршења кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 Кривичног законика, која му је изречена пресудом Вишег суда у Новом Саду, пословни број К-50/10 од 22.08.2013. године, правноснажна 12.11.2014. године, због извршења кривичног дела трговина утицајем из члана 366 став 2 у вези са чланом 33 КЗ и утврђена и му је казна затвора у трајању од две године, док му је због извршења кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 Кривичног законика утврђена казна затвора у трајању од десет месеци и изречена новчана казна у износу од 100.000,00 динара, након чега је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од четири године и шест месеци, у коју казну му се урачунава време за које је био лишен слободе од 17.06.2015. године па до 23.09.2015. године, као и време проведено на издржавању казне затвора по правноснажној пресуди Вишег суда у Новом Саду, пословни број К-50/10 од 22.08.2013. године, да би му на основу одредби члана 48 и 50 КЗ изречена новчана казна у износу од 100.000,00 динара, коју казну је окривљени дужан да исплати у року од три месеца од дана достављања правноснажне пресуде, с тим да ће се изречена новчана казна у случају ненаплативости у складу са одредбом члана 51 Кривичног законика заменити казном затвора и то тако што ће се за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан казне затвора. Окривљени АА оглашен је кривим због извршења кривичног дела трговина утицајем из члана 366 став 2 у вези са чланом 33 Кривичног законика и осуђен на казну затвора у трајању од једне године и шест месеци, у коју казну му се урачунава време за које је био лишен слободе од 17.06.2015. године па до 24.11.2015. године.

Истом пресудом је на основу одредби члана 85 КЗ окривљеном АА2 изречена мера безбедности забране вршења позива у области правосуђа у трајању од 5 година, рачунајући од правноснажности пресуде, с тим да се време проведено у затвору не урачунава у време трајања мере.

На основу члана 87 КЗ у вези са чланом 348 став 6 Кривичног законика окривљеном АА1 изречена је мера безбедности одузимања предмета и то пиштоља марке “ЦЗ 99”, серијског броја 84570 са припадајућим оквиром и 15 комада метака калибра 9мм.

На основу одредби члана 91, 92 и 366 став 7 КЗ, од окривљеног АА2 одуета је имовинска корист прибављена извршењем кривичног дела у износу од 1.050 евра, те се окривљени обавезује да назначени износ исплати суду у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан исплате, у року од 15 дана од дана достављања правноснажне пресуде.

На основу одредби члана 264 став 1 и став 3 у вези са чланом 261 став 2 Законика о кривичном поступку, обавезани су окривљени да у року од 15 дана од дана достављања правноснажне пресуде исплате трошкове кривичног поступка и то окривљени АА2 трошкове кривичног поступка у износу од 117.645,20 динара, као и 20.000,00 динара на име паушалног износа трошкова кривичног поступка, окривљени АА трошкове кривичног поступка у износу од 20.000,00 динара на име паушалног износа трошкова кривичног поступка и окривљени АА1 трошкове кривичног поступка у износу од 32.000,00 динара, као и 20.000,00 динара на име паушалног износа трошкова кривичног поступка.

Против наведене пресуде, благовремено су жалбе изјавили:

Тужилаштво за организовани криминал Кто.бр.48/15 од 21.07.2016. године, и то због неправилне одлуке о кривичној санкцији изреченој окривљеном АА2, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење усвоји жалбу, те преиначи побијану пресуду у погледу одлуке о кривичној санкцији, тако што ће окривљеног АА2 осудити на казну затвора у трајању не краћем од четири године и изрећи му меру безбедности забрана вршења позива у области правосуђа у трајању од 5 година.

Бранилац окривљених АА и АА1, адвокат АБ и то због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, погрешне примене материјалног права, одлуке о трошковима кривичног поступка, а у односу на окривљеног АА1 и због одлуке о казни, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење побијану пресуду у односу на окривљеног АА1 и АА укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.

Бранилац окривљених АА1 и АА, адвокат АБ1, и то због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, погрешне примене закона и одлуке о казни, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење побијану пресуду укине у целости и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Бранилац окривљеног АА2, адвокат АБ4, и то због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијану пресуду преиначи и окривљеног ослободи од оптужбе, или исту укине и предмет врати на поновно суђење.

Бранилац окривљеног АА2, адвокат АБ2, и то због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и због одлуке о казни и мери безбедности, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање или исту преиначи тако што ће окривљеног АА2 и друге окривљене ослободити од оптужбе.

Бранилац окривљеног АА, адвокат АБ3, и то због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Тужилаштво за организовани криминал је у свом поднеску Ктж. бр. 34/16 од 27.10.2016. године, предложило да се жалба Тужилаштва за организовани криминал усвоји као основана, а да се остале жалбе одбију као неосноване.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је одржао седницу већа у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Зорана Бабића, окривљених АА2 и АА, бранилаца окривљених адвоката АБ1, АБ, АБ2, а у одсуству уредно позваног окривљеног АА1 и адвоката АБ3, на којој је размотрио целокупне списе предмета, па је након разматрања навода и предлога из изјављених жалби, те предлога Тужилаштва за организовани криминал, а након што је првостепену пресуду испитао у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалбама, те након што је саслушао наводе странака датих на седници већа, сходно одредби члана 451 став 1 ЗКП-а, је донео одлуку као у изреци пресуде.

Бранилац окривљених АА и АА1, адвокат АБ у својој жалби а побијајући првостепену пресуду због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 1 ЗКП, указује да се првостепени суд приликом доношења осуђујуће пресуде, позива на видео записе и аудио разговоре који се односе на у овом предмету сведока СС, према коме судија за претходни поступак јесте донео наредбу у смислу члана 172 ЗКП, али је касније поступак у односу на ово лице обустављен, при чему ни наредба о спровођењу истраге ни оптужни акт не постоје. У својој жалби овај бранилац указује да у овом кривичном поступку, такво коришћење резултата добијених посебним доказним радњама није могуће, па самим тим побијану пресуду није могуће заснивати на коришћењу резултата радњи које су предузете супротно одредбама Законика о кривичном поступку, Устава Републике Србије и ЕКЗЉПОС, при чему напред наведено важи за све аудио и видео записе изведене као доказ током поступка, а нарочито за такве записе који се односе на сведока СС као саговорника са овде окривљенима, према којима такве посебне доказне радње нису примењене или у време када такве радње према тим лицима и нису биле на снази, што све указује да је напред наведено поступање првостепеног суда супротно суштини члана 174 ЗКП, те се материјал “прибављен на наведени начин” мора уништити а никако користити као доказ у кривичном поступку а још мање да се на резултатима тих доказа може заснивати одлука како то погрешно чини, по ставу браниоца првостепени суд а све на штету окривљених АА1, АА као и окривљеног АА2.

Насупрот оваквим жалбеним наводима, веће Апелационог суда у Београду, Посебног одељења налази да правилно првостепени суд закључује, да се аудио запис разговора који је вођен између СС и АА2 дана 23.04.2015. године у 13,54,52 а који аудио запис прати и извештај о садржини комуникације 03/4 – 8 Стр.Пов.бр.230-329-15/2015 од 12.08.2015. године, представља законито прибављен доказ, будући да је исти прибављен на основу наредбе судије за претходни поступак Посебног одељења Вишег суда у Београду Пов.По1.бр.1157/15 од 22.04.2015. године.

Правилно првостепени суд закључује, да се законитост доказа који су прибављени применом посебних доказних радњи цени искључиво према времену њиховог прибављања, те је тако првостепени суд имао у виду да је у тренутку доношења наведене наредбе иста била законито донета према тада осумњиченом СС, па стога чињеница да наведено лице касније није оптужено није од утицаја на законитост прибављања доказа. Надаље, како је пресретнути аудио запис, правилно и по оцени овог суда иницијално законито настао, будући да постоји законита наредба о примени мере према у то време осумњиченом СС, а касније сведоку, у ком разговору се као саговорник појавио касније окривљени АА2, то и по ставу већа Апелационог суда у Београду Посебног одељења, у односу на окривљеног АА2 пресретнути разговор представља тзв. случајни налаз предвиђен одредбом члана 164 ЗКП.

Наиме, одредбом члана 164 ЗКП је предвиђено да ако је предузимањем посебних доказних радњи прикупљен материјал о кривичном делу или учиниоцу који није обухваћен одлуком о одређивању посебних доказних радњи, такав материјал се може користити у поступку само ако се односи на кривично дело из члана 162 ЗКП-а. Следствено напред изнетом, како су прикупљени материјал о кривичном делу и АА2 као учиниоцу који у то време није био обухваћен одлуком о одређивању посебних доказних радњи, на горе наведени начин прибављени, те како се несумњиво, како је то током првостепеног поступка утврђено, прибављени материјал односи на кривично дело из члана 162 ЗКП – кривично дело трговина утицајем из члана 366 Кривичног законика, то је правилан закључак првостепеног суда који у потпуности прихвата и овај суд, да се наведени докази могу користити као докази у овом кривичном поступку, будући да су исти прибављени на законит начин.

По налажењу већа Апелационог суда у Београду, горе наведени закључак првостепеног суда се односи и на аудио запис разговора између СС и АА2 од 24.04.2015. године који прати извештај о садржају комуникације 03/4-8 Стр.Пов.бр.230-329-15/224 од 12.08.2015. године, као и са аудио записом који је вођен између СС и у овом случају окривљеног АА дана 12.06.2015. године који прати извештај о садржају комуникације 03/4-8 Стр.Пов.бр.230-329-15/240 од 12.08.2015. године као и са видео записом од 23.04.2015. године настао на основу става 2 горе наведене наредбе судије за претходни поступак Посебног одељења Вишег суда у Београду Пов.По1.бр.1157/15 од 22.04.2015. године у коме је одређено тајно праћење и снимање осумњиченог СС.

Такође се неосновано жалбом браниоца окривљеног АА, адвоката АБ указује да је видео и аудио запис од 28.04.2015. године, такође незаконит доказ и који се као такав такође мора изузети. Наиме, правилно је првостепени суд закључио да је наведени доказ такође настао као резултат примене посебних доказних радњи према окривљеном АА1 што указује да је доказ прибављен на законит начин на основу наредбе судије за претходни поступак Посебног одељења Вишег суда у Београду Пов.По1.бр.1156/15 од 22.04.2015. године.

Приликом доношења одлуке, првостепени суд је имао у виду и примедбу одбране која се понавља сада у жалби браниоца окривљеног АА, да је у извештају МУП наведено да је дана 28.04.2015. године успостављена контрола у Дреновачкој улици на адреси где станује АА према коме није постојала наредба за тајно праћење и снимање, обзиром да суду нису достављени нити су предложени па самим тим нису ни изведени сегменти евентуалног тајног прећења и снимања на које указује одбрана и на којима се налази сам АА у Дреновачкој улици, већ су достављени и изведени доказни материјали и видео запис који су у складу са наредбом, односе на тајно праћење и снимање АА1, који је у том тренутку био на мерама по наредби судије за претходни поступак Посебног одељења Вишег суда у Београду Пов.По1.бр.1156/15 од 22.04.2015. године и што наведени доказ чини, и по ставу већа Апелациoног суда у Београду, Посебног одељења законито прибављени.

У својим жалбама браниоци окривљених указују, да из изреке побијане пресуде произилази, да је окривљени АА2 примио награду у новцу од АА за посредовање и то прецизно на дане 11. 05., 12.05., 26.05 и 07.06.2015. године, у тачно одређено време и тачно одређени износ новца, али да на снимку није забележно време прибављања новца, али је правилно првостепени суд закључио да напред наведено не утиче на валидност конкретног доказа и недозвољеност његове употребе у доказном поступку, обзиром на то да је доказ настао на основу законите наредбе. Првостепени суд правилно закључује да су околности око времена када је сваки појединачни снимак настао утврђиване из бројних доказа који су претходно детаљно анализирани и образложени од стране првостепеног суда и то из садржине пресретнутих разговора и у којима су најављивани сусрети у одређеним временским периодима на одређеним локацијама и са одређеним лицима као и из пресретнутих разговора у којима се након сусрета препричавају утисци и информације које су приликом сусрета добијене.

Првостепени суд је такође приликом доношења одлуке имао у виду извештаје о контроли кретања, у којима је наведена хронологија спровођена мера а који прате сваки појединачни видео запис и који представљају саставни део достављених видео записа, те је извршио увид у њих будући да су исти несумњиви показатељи ко је и када спроводио примену мера трајног праћења и снимања те у том смислу представљају контролни механизам суда који омогућава проверу начина спровођења мера односно механизам провере законитости спровођења конкретних мера одређених наредбама судије за претходни поступак.

Када су у питању жалбени наводи бранилаца окривљених, који се тичу постојања разлике у временском одређењу када је вршена примена посебне доказне радње трајног праћења и снимања осумњичених, првостепени суд је током поступка прибавио извештај МУП-а РС, Службе за специјалне истражне методе, Стр.пов.бр.342/15-5 од 23.02.2016. године, из кога је утврђено да је услед техничких проблема око подешавања тачног времена на видео снимачу – камерама дошло до одступања између времена које је приказано на видео снимцима и реалног времена снимања догађаја. У наведеном извештају је напоменуто да је тачно време снимања догађаја наведено у појединачним извештајима о примени мера који прате сваки видео запис, те је првостепени суд извршио увид у достављене извештаје, па је приликом утврђивања времена забележеног догађаја пошао од појединачних извештаја о контроли кретања који су достављени као пратећа документација уз сваки од видео записа. Такође, првостепени суд је имајући у виду одређена одступања у погледу означења времена из извештаја о контроли кретања и времена на видео снимцима се знатно пажљивије упустио у утврђивање чињеница које су добијене применом посебних доказних радњи, те је у циљу што потпунијег утврђивања чињеница везаних за одређивање времена догађаја, те времена која су наведена у појединачним извештајима о контроли кретања упоредио са другим изведеним доказима, конкретно са одбранама окривљених, а посебно са забележеним временима обављених телефонских разговора у којима саговорници најављују сусрет, односно најављују одређене догађаје или у којима се међу саговорницима преносе утисци и сазнања добијена након сусрета. Унакрсним упоређивањем доказа из којих се може утврдити време сусрета па у том смислу и упоређивање времена која су наведена у појединачним извештајима о контроли кретања, правилно је првостепени суд утврдио да су утврђена времена у хронолошком складу са временима и терминима који се наводе у пресретнутим разговорима, односно да су извештаји о контроли кретања у погледу временских навода у складу са тајмингом који су у разговорима опредељени као време сусрета, а што је детаљно образложено од стране првостепеног суда у образложењу побијане пресуде.

Следом изнетог су као неосновани оцењени жалбени наводи бранилаца окривљених, да се не може веровати полицији да су се догађаји одигравали управо у времену које је описано у извештајима о контроли кретања.

У изјављеним жалбама браниоци окривљених указују да се у конкретном случају у радњама окривљених не остварују елементи кривичног дела трговина утицајем из члана 366 став 1 Кривичног законика, те да окривљени АА1 и АА нису могли основано претпостављати да АА2 има такав друштвени положај и утицај који ће им омогућити позитивно решење по поднетом захтеву за заштиту законитости,. Браниоци окривљених инсистирају да се у конкретном случају може радити о евентуалном неподобном покушају, будући да окривљени АА2 као судија Вишег суда у Београду не може имати никакав утицај на судије Врховног Касационог суда, како би они захтев за заштиту законитости који је поднет од стране окривљеног АА1 усвојили, и предмет вратили на поновно одлучивање, везано за пресуду Вишег суда у Новом Саду, пословни број К-50/10 од 22.08.2013. године.

Ови жалбени наводи су од стране већа Апелационог суда у Београду оцењени као неосновани. Наиме у конкретном случају се ради о извршењу кривичног дела трговина утицајем из члана 366 Кривичног законика, за које кривично дело су окривљени АА2, АА1 и АА оглашени кривим, и које се састоји у примању награде или какве друге користи у циљу посредовања да се изврши или не изврши нека службена радња, при чему само посредовање треба да се оствари коришћењем свог службеног или друштвеног положаја, или стварног или претпостављеног утицаја. Међутим, само посредовање како то правилно и првостепени суд наводи у образложењу побијане пресуде не представља радњу овог кривичног дела, нити је за постојање овог кривичног дела неопходно да је дошло до посредовања, већ је довољно да је учинилац примио награду или какву другу корист да би посредовао да се изврши или не изврши службена радња.

Код оваквог стања ствари, односно имајући у виду које се кривично дело окривљенима ставља на терет, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење закључује да је првостепени суд током кривичног поступка на недвосмислен начин утврдио, да је окривљени АА2 у пет наврата, и то на дане ближе описане у изреци побијане пресуде, коришћењем свог друштвеног положаја и претпостављеног утицаја посредовао да се изврши службена радња како би ступио у контакт са службеним лицима судијама у већу Врховног Касационог суда, и да је на то име примио најмање 1.050 евра, који новац су му предали окривљени АА1 и АА. Овакво своје утврђење првостепени суд темељи на свестраној анализи сви изведених доказа како посебно тако и у њиховој међусобној повезаности, а о чему ће у даљем делу ове пресуде бити речи.

Првостепени суд је имајући у виду да се окривљеном АА2 ставља на терет да је у тачно одређене дане примио одређене своте новца, најпре пошао од датума 11.05.2015. године, и то времена од 19:45 до 21.30 часова, у ресторану “Мали Калемегдан” у Београду, када је окривљени АА дао окривљеном АА2 новчани износ од 50 евра. До оваквог свог закључка првостепени суд је дошао анализом дела разговора од 12.05.2015. године, између окривљеног АА и окривљеног АА1 из којег правилно првостепени суд утврђује да је новац у износу од 50 евра синоћ, дакле 11.05.2015. године предат окривљеном АА2 од стране окривљеног АА, а што када се доведе у везу са чињеницом да је те вечери 11.05.2015. године окривљени АА био у друштву са окривљеним АА2 доводи правилно првостепени суд до закључка да је окривљени АА2 тај коме је предато 50 евра.

Првостепени суд у образложењу побијане пресуде на страни 28 образложења даје, разлоге због чега се одбрана окривљеног АА да у конкретном случају новац није предат окривљеном АА2 не прихвата и које разлоге у потпуности прихвата и овај суд. Како то првостепени суд наводи да додатна потврда да је “АА2” заправо судија АА2 те да му је дана 11.05.2015. године предато 50 евра и по ставу већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, произилази из разговора окривљеног АА1 и АА од 12.05.2015. године у 15:09:31 час, где се наводи да је потребно стимулисати АА2 како би даље надзирао, контролисао и кординирао, на шта се надовезује разговор од 12.05.2015. године од 19:50:51 час, из кога се утврдило да је АА1 спреман да да 300, а да АА сматра да је доста дати и 100 за сада, односно како он каже “док се видели шта дођу”. Првостепени суд је имао у виду да у наставку разговора окривљени АА1 пита оца “да ли имаш ти 300 да му даш, па ћу ти дати ја”, на шта АА након пребројавања пара констатује, “па синоћ сам платио део”, а што се и по ставу већа Апелационог суда у Београду несумњиво односи на дан од 11.05.2015. године на претходно вече када је према чињеничном стању које је претходно и утврђено и образложено окривљени АА предао АА2 50 евра приликом њиховог сусрета у ресотрану “Мали Калемегдан”.

Да се у конкретном случају о окривљеном АА2 као особи о којима се воде разговори и за који се наводи да јој треба однети паре, првостепени суд правилно закључује и из садржаја разговора од 12.05.2015. године у 19:54 часова, у коме АА у складу са договором који је имао са сином и окривљеним АА1 позива АА2 и пита господина АА2 где и уједно предлаже “где хоћеш да се видимо на кратко”, на шта АА2 одговора, “ајде можемо да се видимо у “Униону”, рецимо за колико ти треба”, “па ајде за пола сата”. Такође битан доказ у утврђивању чињеница је разговор који следи у 20:05:36 часова, у коме окривљени АА обавештава АА1 да је у складу са њиховим договором из разговора од 19:50:51 часова, око контактирања и предаје новца позвао и за овај суд апсолутно неспорно АА2, те да се са њим договорио да се нађу у “Униону” те такође у наведеном разговору АА1 се преиспитује па тако каже, “шта мислиш да ли је довољно да му даш 100, а да не буде оно ситниш, вамо, намо”, а нашта АА каже “добро даћу му и рећићу му и ја ако му треба да може да зове и да трчи и да јури, сваки дан да доноси и да кординира, да направи тачну слику и да знамо шта је и како је, даћу му још, није проблем”. Следом изнетог правилно првостепени суд закључује да из наведеног разговора се недвосмислено утврђује да АА треба да се нађе са АА2, да му преда новац, а све како би он даље кординирао деловање у циљу постизања повољне одлуке по питању поднетог тела за заштиту законитости.

У погледу новца који је од стране АА предат окривљеном АА2 приликом њиховог сусрета дана 12.05.2015. године у хотелу “Таш”, када је окривљени АА дао окривљеном АА2 износ од 100 евра, правилно првостепени суд напред наведено закључује да је за овакав закључак меродаван последњи разговор у коме се више не лицитира са сумом, већ се износи конкретан предлог за предају новца, а то је разговор од 20:05:36 часова, у коме АА1 каже “шта мислиш да ли је довољно да му даш 100, да не буде оно ситниш, овамо, онамо?”, на шта АА, “добро даћу му ја и рећићу му, ако му треба да може да зове и да трчи, да јури, сваки дан да доноси и да кординира, да направи тачну слику и да знамо шта је и како је, даћемо му још није проблем”.

Следом изнетог правилно првостепени суд закључује да нема доказа да је крајња сума за предају била већа од 100 евра, те имајући да је наведени износ заправо сума која се спомиње у разговору који је претходио сусрету АА и АА2, то је правилно првостепени суд сматрао да је управо та сума за коју је недвосмислено да може закључити да је предата окривљеном АА2 приликом сусрета дана 12.05.2015. године. У том смислу првостепени суд је имао у виду и разговор који је вођен 12.05.2015. године у 21:34:17 часова, који је обавио након сусрета АА и АА2, а у коме је на питање АА1, “јеси ли му дао оно, јеси?” АА одговора “јесам бре, јесам бре, како бре”.

Повидом наведених датуме од 11.05. и 12.05.2015. године, правилно првостепени суд закључује да је поред чињенице да су према окривљеном примењене мере трајног праћења и надзора, ни на једном од записа које је детаљно првостепени суд интерпетирао у образложењу побијане пресуде се не види предаја новца, а што уједно представља и жалбене наводе одбране у овом поступку, али и да је сасвим логично да није увек могуће забележити сам тренутак предаје новца, посебно ако се има у виду сврха и разлог због кога се у овом конкретном случају врши предаја новца, те да су такви послови обично скривени од очију јавности, да су обављени транспарентно и тајновито те да су на репродукованим видео записима забележени само одређени мали сегменти сусрета окривљених, односно да није забележен комплетан сусрет и сваки сегмент њихових састанака.

Када је у питању предаја неутврђеног новчаног износа од дана 26.05.2015. године у периоду од 20:00 часова у ресторану “Мали Калемегдан” у Београду, односно када је у питању предају неутврђеног новчаног износа од стране окривљеног АА, окривљеном АА2, првостепени суд је из разговора од 26.05.2015. године од 19:02:01 час, утврдио да АА и АА2 договарају сусрет око 20:00 часова код Ђере на Калемегдану, мислећи се на ресторан “Мали Калемегдан”, те да је до истог дошло што се утврђује из видео записа од 26.05.2015. године, извештаја МУП-а о контроли кретања 03/4-8 Ов.ст.пов. 342/15 од 25.05.2015. године. Из наведеног видео записа се између осталог утврђује да у ресторану “Мали Калемегдан” седе за столом и разговарају АА2 и АА, да важан део видео кадра почиње од кадра на коме је означено време 20:37:50, од тренутка када се види како до стола долази АА2, за столом остаје да седи окривљени АА, који након извесног времена левом руком из десног џепа торбице вади бунт – свежањ новчаница, из кога одваја неколико новчаница, те да издвојене новчанице прво спушта на сто, потом их убацује у корице, заштитни омот таблета, док око преостале своте новца ставља гумицу и враћа је у торбицу. Надаље, из видео снимка произилази како у кадар улази АА2, коме АА додаје таблет који је претходно у који претходно у заштитним корицама оставља новац, након чега АА подиже заштиту екрана таблета из које АА2 узима остављени новац (кадар од 20:39:40 до 20:40:00) који ставља у леви џеп панталона.

Да се у конкретном случају ради о новцу односно да је новац стављен у заштитни омот таблета по налажењу већа Апелационог суда у Београду, Посебног одељења правилно првостепени суд закључује не само из садржине прегледаног видео записа него из опаски које су изнели сами окривљени приликом репродуковања видео снимка, будући да сам окривљени АА2 у једном тренутку каже “Извињавам се, ако хоћете вратите још назад, јер подиже неки новац, ја бих рекао да је новац, подиже нешто и враћа у гомилу”.

Наведени став првостепеног суда се потврђује чињеницом да окривљени АА на питање суда шта је извадио из џепа, наводи “Не сећам се да ли је то новац, нешто сам слагао, неке папире, можда сам и извадио да платим цех”. Дакле, сам АА не одбацује категоричку тврдњу да је у конкретном случају у питању новац, али правилно првостепени суд закључује да се у конкретном случају не ради о новцу за плаћање цеха, из простог разлога што се прегледом преосталог дела видео записа јасно види да непосредно пре устајања од стола окривљених и кретања из кафане, АА плаћа рачун конобару новцем који је овог пута извадио из левог џепа.

Када је у питању предаја износа од 100 еура окривљеном АА2 од стране АА дана 07.06.2015. године око 23:00 часова у хотелу “Таш” у Београду, првостепени суд је наведену одлучну чињеницу утврдио из разговора од суботе 06.06.2015. године у 18:15:30, из којег се утврђује да АА1 говори АА “Па кажем ти ја, кажем да ти дам једну стотку да даш овоме када буде ишао у понедељак, да има за трошак”, након чега АА констатује “А....кад дође у недељу увече даћемо му”, што се уклапа са најавом састанка АА2 са извесним СС1, из разговора од 03.06.2015. године у 09:40:48 и разговора од 05.06.2015. године у 09:00:11, као и са најавом да ће након тога нешто конкретније сазнати. У прилог оваквом свом закључку првостепени суд интерпретира разговоре од 06.06.2015. године, 07.06.2015. године, те 08.06.2015. године, из којих произилази да се најављује сусрет АА2 са извесним ССС1, те да се у истима најављује предаја новца (“стоткица за трошак”). То првостепени суд такође утврђује и из разговора од 08.06.2015. године у 21:02:12 из ког се види да АА1 обавештава свог саговорника да ове недеље треба да одлучује, те да би требало да има заокружену формацију уз навођење, “али дао сам оно јуче да може да се проведу”, “не јавља се каже ћале цео дан зове и да је био тамо каже то да се не јавља. Да ли је отишао кући после сплава, напио се, шта је радио, питај Бога, спава.” Наведени разговор се уклапа у целокупно утврђено чињенично стање у погледу најаве да АА2 –АА2 треба да се нађе са одређеним лицима и да му за трошкове треба дати 100 еура.

Када је у питању период од 18.05.2015. године па до 12.06.2015. године, те утврђивање одлучне чињенице да су окривљени АА и АА1 платили трошкове реновирања стана окривљеном АА2 на адреси у Београду, _, у износу од не мањем од 800 еура, првостепени суд је околности око радова у стану окривљеног АА2 утврдио након свестране анализе свих изведених доказа који се тичу за овај догађај, и то на странама 42, 43, 44, 45, 46, 47, 48 и 49 образложења побијане пресуде, које разлоге у потпуности прихвата и овај суд и на које упућује.

Овакав свој закључак првостепени суд темељи на свестраној анализи бројних телефонских разговора које првостепени суд дакле детаљно интерпретира, те тако наводи на страни 45 образложења побијане пресуде да ААА плаћају за извођење радова, што произилази и из разговора АА1 и АА од 27.05.2015. године у 09:52:30 у коме АА1 говори АА како је АА2 спомињао и фарбање и лакирање врата, али да СС4 (мајстор) то не зна и да не може да уради, на шта АА предлаже да за то нађу некога другога, након чега АА1 каже “Ајде ангажоваћемо неког и платићемо му да одради то неко, СС4 не може физички човек”. Да окривљени АА1 плаћа радове у АА2 стану, као и да плаћа ручкове и да даје паре АА2 првостепени суд закључује из анализе разговора од 28.05.2015. године у 22:32:42, у коме АА1 обавештава свог саговорника “Био сам да обиђем њега тамо, да кречимо стан, па био овамо, онамо, па опет био у некој таверни, вечера, курац, палац, 50, 100 еура, 50, 100, знаш какав је”. Да су управо окривљени ААА ти који плаћају мајсторе и материјал произилази из анализе пресретнутих разговора и то на пример када АА1 каже мајстору да узме материјал, траке које му требају за рад од својих пара, те да ће му он рефундирати новац, као и разговора од 25.05.2015. године у 10:09:59 у коме АА1 говори мајстору СС4 да је материјал спреман у Вишњичкој, и да треба да га узме, уз скретање пажње да га позове уколико се појави било који проблем као и понављање да купи све што му треба и да ће му он дати паре за то.

Сви наведени разговори у инкриминисаном периоду, и по ставу већа Апелационог суда у Београду, Посебног одељења указују на једини могући закључак да окривљени АА1 и АА раде све што је у њиховој моћи како би се обавило реновирање стана АА2, те да поред личног ангажовања које се огледа у предузетим радњама, одвожење, довожење, набавка материјала, ангажовање и помоћ мајстору, врше и плаћање свих неопходних трошкова око реновирања стана, те да су спремни у зависности од исхода поступка и висине коначне испостављеног потраживања АА2 да му дају и одређена новчана средства или да му одраде додатне радове у виду замене столарије.

Следом изнетог, правилно првостепени суд не прихвата исказ мајстора сведока СС2, у делу у коме се он изјашњава о томе ко је плаћао ове радње, односно његову тврдњу да му је супруга АА2 платила 800 еура за кречење, као ни исказ овог сведока у делу у коме тврди да му АА1 никада није давао новац у вези са станом у Косовској улици. Овакво своје утемељење првостепени суд налази у анализи разговора од 08.06.2015. године у 20:15:09 у коме АА каже АА2 “Не може он да каже нема времена” мисли се на мајстора СС4, као и “Он прима лични доходак, пријављен је, социјално, пензионо, све му се плаћа у минут и када не ради ништа прима плату. Друго, не може он да каже да ја немам ако нема АА1 хоће одмах да му направи време” што све показује да сведок мајстор СС4 радове у АА2 стану изводи у току радног времена, односно да није одлазио на посао, већ да је по налогу окривљеног АА1 радио у АА2 стану.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, указује даје кривично дело трговина утицајем из члана 366 Кривичног законика извршено самим примањем награде или друге користи да би се коришћењем службеног положаја или утицаја посредовало код службеног лица да изврши или не изврши неку службену радњу, при чему је без утицаја на постојање овог кривичног дела да ли је окривљени оштећеног довео у заблуду у погледу своје намере да заиста посредује или у погледу постојања свог стварног утицаја, већ је довољно да је награда примљена у циљу посредовања.

Имајући у виду да је првостепени суд правилно закључио на страни 55 и 56 образложења побијане пресуде, да је у конкретном случају неспорно утврђено, да је од окривљених АА1 и АА узет новац па је на страни окривљеног АА добијена корист, а све како би АА2, као судија Вишег суда у Београду, а преко свог друштвеног положаја и утицаја посредовао да се изврши службена радња која се у конкретном случају огледа у доношењу позитивне одлуке по поднетом захтеву за заштиту законитости пред Врховним Касационим судом Србије, то овај суд налази да су се у радњама окривљеног АА2 оставрила сва субјективна и објективна обележја кривчног дела трговина утицајем из члана 366 став 1 Кривичног законика, а код окривљених АА1 и АА сва субјективна и објективна обележја кривчног дела трговина утицајем из члана 366 став 2 у вези са чланом 33 Кривичног законика. Ово тим пре код неспорно утврђене чињенице, да сам окривљени АА2, а након проучавања списа предмета саопштава окривљенима АА1 и АА да има простора за позитивну одлуку, те да АА2 прихвата посредовање у циљу добијања позитивне одлуке, дакле, за службену радњу за коју он верује да је дозвољена, односно да на основу стања у списима предмета представља једину закониту одлуку у конкретном предмету, то правилно првостепени суд закључује да се у радњама окривљеног АА2 стичу сви елементи кривичног дела из члана 366 став 1 Кривичног законика.

Наиме, првостепени суд је током поступка на неспоран начин утврдио да је окривљени АА2, судија Вишег суда у Београду, да је окривљени АА1 осуђен пресудом Вишег суда у Новом Саду пословни број К-50/10 од 22.08.2013. године због извршења кривичног дела из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 КЗ, на казну затвора у трајању од две године, те да је наведена пресуда потврђена пресудом Апелационог суда у Новом Саду пословни број Кж1-3677/13 од 12.11.2014. године, те да је од стране окривљеног АА1 и његовог браниоца адвоката СС3 поднет захтев за заштиту законитости Врховном Касационом суду, те да је дана 21.04.2015. године Врховни Касациони суд донео пресуду број КЗЗ-279/15 којом се одбија захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА1 адвоката СС3, као неоснован, а поднет против правноснажних пресуда Вишег суда у Новом Саду К-50/10 од 22.08.2013. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж1-3677/13 од 12.11.2014. године, као неоснован, а у односу на повреде кривичног закона из члана 439 тачка 1 и 2 ЗКП-а, док се у осталом делу захтев за заштиту законитости одбацује као недозвољен.

Такође, првостепени суд је утврдио да је дана 15.06.2015. године Одељењу судске праксе Врховног Касационог суда достављена пресуда тог суда КЗЗ-279/15 од 21.04.2015. године, те да је дана 19.06.2015. године експедована из Врховног Касационог суда пресуда КЗЗ-279/15 од 21.04.2015. године. Код овако неспорно утврђених чињеница, првостепени суд се у образложењу побијане пресуде, бавио утврђивањем чињеничног стања везаног за чињенице које се односе на питање да ли је окривљени АА2 од окривљених АА и АА1 примио за себе награду и какву корист, како би коришћењем свог друштвеног положаја и претпостављеног утицаја посредовао да се изврши службена радња, односно како би ступио у контакт и интервенисао код службених лица судија Врховног Касационог суда Републике Србије да се усвоји захтев за заштиту законитости који је поднет од стране окривљеног АА1 и његовог браниоца.

Када је у питању успостављање контакта окривљеног АА2 са окривљеним АА1 и упознавање истог са његовим тзв. случајем, првостепени суд је најпре пошао од разговора између окривљеног АА1 и СС од 23.04.2015. године у 22:03:39, који је доведен у везу са видео записом од наведеног датума са локације ресторана “Мали Калемегдан”, видео записа од 02:16 до 06:33, из којих доказа је по ставу већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење правилно утврдио да наведени разговор представља како то првостепени суд наводи “позив на лично упознавање окривљеног АА2 са окривљеним АА1 и са његовим предметом”. Да се у конкретном случају ради о првом сусрету између окривљених АА1 и АА2, потврђује и сам окривљени АА1 који у свом исказу указује да је на позив СС дошао са оцем АА у ресторан “Мали Калемегдан”, где је упознао судију АА2 коме је кроз разговор указао на свој правни проблем и коме је предао списе предмета како би их он размотрио и како би од њега добио мишљење о свом предмету. Да првостепени суд правилно закључује да у конкретном случају, а након наведеног разговора долази до упознавања окривљеног АА2 са предатом документацијом, те да он прихвата да се упусти у посредовање везано за наведени проблем који има породица ААА, првостепени суд правилно закључује анализирајући разговор од 24.04.2015. године у 15:46:38 из ког произилази да окривљени А2 разговара са сведоком СС, те да на питање СС “...а јеси гледао ово, ниси ништа”, окривљени АА2 одговара “нисам данас, нисам данас ништа јер ноћас док сам прочитао, док сам погледао...”, што упућује на правилан закључак да је окривљени АА2 требао да поред читања предмета погледа “и нешто друго”, али није стигао јер је како објашњава у даљем току разговора био у затвору док краја радног времена. Из наведеног разговора произилази да окривљени АА2 објашњава свом саговорнику да за ову двојицу што су били синоћ (мисли се на окривљене ААА) ствар изгледа танко, да тање не може бити. Да се у конкретном случају ради о окривљеном АА и окривљеном АА1, који су се претходне вечери видели са АА2 и СС.

У прилог закључка првостепеног суда, да је окривљени почео да се упознаје са предатом документацијом, иде околност да је окривљени АА1 баш те претходне вечери дакле 23.04.2015. године, предао окривљеном АА2 фасциклу са својим предметом, који предмет је очигледно АА2 проучавао претходне вечери, а по повратку кући. Даљом анализом телефонске комуникације те видео снимака, неспорно произилази да је након успостављања контакта дана 23.04.2015. године уследило више сусрета између окривљеног АА2, окривљеног АА и оца окривљеног АА1, а што потврђује сам окривљени АА у свом исказу. Анализирајући видео запис од 28.04.2015. године произилази да је окривљени АА2 предузео одређене радње у правцу посредовања, а што се може закључити из чињенице да је само пар дана по преузимању предмета се већ распитао о саставу већа које одлучује по поднетом захтеву за заштиту законитости, а што произилази из чињенице да окривљени АА2 приликом сусрета дана 28.04.2015. године окривљеним ААА саопштава ко је председник већа, али је за првостепени суд изговорено име остало непознато обзиром на то да на транскрипту није констатовано име јер лица која су радила транскриптовање аудио записа нису јасно могла да чују које име је АА2 изговорио.

Имајући у виду овако утврђено чињенично стање, околност да је приликом хапшења АА2, а након претресања просторија његовог кабинета у згради Палати правде, у његовој фиоци пронађена првостепена и другостепена одлука, као и захтев за заштиту законитости, то за веће Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, се као неспорна чињеница појављује околност да је неспорно утврђено дакле да се у радњама окривљеног АА2 стичу сви елементи кривичног дела из члана 366 став 1 Кривичног законика, и због чега су супротни жалбени наводи оцењени као неосновани.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је ценио жалбене наводе бранилаца окривљених, у којима се указује да окривљени АА2 наведено кривично дело и није могао да изврши, будући да је предмет који представља предмет кривичног поступка пред Врховним Касационим судом Републике Србије, већан 21.04.2015. године, те да је експедован 19.06.2015. године, те да по ставу одбране једини релевантан и меродаван тренутак када је судска одлука коначна представља тренутак већања, па самим тим и све радње које окривљени АА2 предузима, не могу бити од утицаја на евентуално позитивно решавање по наведеном захтеву за заштиту законитости од стране већа овог суда, а код неспорно утврђене чињенице, да је окривљени АА2 користио свој друштвени положај и претпостављени утицај, те да је посредовао да се изврши службена радња, а да је примио за то корист у износу од 1.050 евра, због чега је нашао да су ови жалбени наводи неосновани,и да нису од утицаја на евентуално одлучивање у овој кривичноправној ствари.

Првостепени суд је у образложењу побијане пресуде, правилно закључио да су окривљени АА1 и АА, кривично дело из чл. 366 ст. 2 КЗ-а, извршили као саизвршиоци у смислу члана 33 КЗ-а, будући да из изведени доказа несумњиво произилази да су ови окривљени у цео инкриминисани догађај ушли по претходном договору и са пуном свести, као и да су учествовали у заједничкој радњи извршења кривично дела за које су оглашени кривим, и то тако што је окривљени АА након консултација и договора са АА1 око предаје новца и извођења радова у стану окривљеног АА2, одлазио на састанке са АА2, приликом којих му је а по претходном договору исплаћивао новац, као и да су заједнички учествовали у предузимању радњи поводом реновирања стана окривљеног АА2, а све у циљу проналажења посредника који је требао да омогући позитивну одлуку по поднетом захтеву за заштиту законитости, и о чему је већ било речи у обраложењу ове пресуде.

По налажењу већа Апелационог суда у Београду, основано се жалбом браниоца окривљеног АА1 адвоката АБ, браниоца окривљеног АА и АА1 адвоката АБ1 те браниоца окривљеног АА2 адвоката АБ2, побија првостепена пресуда у делу одлуке о казни, и то када се указује да првостепени суд приликом доношења одлуке о казни у односу на ове окривљене, није на адекватан начин ценио све олакшавајуће околности које је нашао и ценио на страни ових окривљених, док од отежавајућим околностима и то сваком окривљеном понаособ дао пренаглашен значај.

Следом изнетог Апелациони суд у Београду је приликом доношења одлуке о казни, у односу на окривљене АА1, АА и АА2 имао у виду све околности из члана 54 КЗ који су од утицаја да кривична санкција буде правилно одабрана те њена висина правилно одмерена.

  Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је окривљеног АА2 за кривично дело трговина утицајем из члана 366 став 1 КЗ, осудио на казну затвора у трајању од 1 (једне) године, у коју казну му се урачунава време за које је окривљени био у задржавању од 17.06.2015. године па до18.06.2015.године, време које је провео у притвору по решењу судије за претходни поступак Вишег суда у Београду, Посебног одељења Кпп бр. 16/15 од 18.06.2015 године у трајању од 18.06.2015. године па до 23.09.2015. године, као и време по решењу о мери забране напуштања стана по решењу Вишег суда у Београду, Посебног одељења Кпо1 107/15 од 23.09.2015. године па до 24.11.2015. године када му је мера укинута, затим му је на основу одредби члана 45 став 5 и 6 КЗ одредио да ће се наведена казна извршити тако што ће је осуђени исту издржавати у просторијама у којима станује уз електронски надзор уз упозорења на последице кршења начина издржавања казне. Апелациони суд у Београду Посебно одељење је своје утемељење за доношење овакве одлуке, у односу на овог окривљеног, нашао у чињеници да се у конкретном случају ради о лицу који се налази у тешком здравственом стању, који је 2010. године доживео мождани удар, а при том је имао у виду и породичне прилике, чињеницу да се у конкретном случају ради о ожењеном лицу, оцу двоје пунолетне деце, који се коректно држао пред судом и чињеници да раније није осуђиван, док отежавајућих околности није нашао.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је окривљеном АА1 приликом доношења одлуке о казни, узео као утврђену казну затвора у трајању од 2 (две) године која му је изречена због извршења кривичног дела из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 КЗ а која му је изречена пресудом Вишег суда у Новом Саду Посл.бр. К. 50/10 од 22.08.2013. године правноснажна 12.11.2014. године, затим му због извршења кривичног дела трговина утицајем из члана 366 став 2 у вези са чланом 33 КЗ утврдио казну затвора у трајању од 10 (десет) месеци а због извршења кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 КЗ утврдио казну затвора у трајању од 6 (шест) месеци и изрекао новчану казну у износу од 100.000,00 динара а након чега је окривљеног АА1 осудио на јединствену казну затвора у трајању од 3 (три) године у коју казну му се урачунава време за које је окривљени био у задржавању од 17.06.2015. године па до18.06.2015.године, време које је провео у притвору по решењу судије за претходни поступак Вишег суда у Београду, Посебног одељења Кпп бр. 16/15 од 18.06.2015 године у трајању од 18.06.2015. године па до 23.09.2015. године, као и време проведено на издржавању казне затвора по правноснажној пресуди Вишег суда у Новом Саду Посл.бр. К-50/10 од 22.08.2013. године, затим му је на основу одредби члана 48 и 50 КЗ изрекао новчану казну у износу од 100.000,00 динара коју је дужан да плати у року од 3 месеца од дана правноснажности пресуде. Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је у односу на окривљеног АА1 од олакшавајућих околности ценио чињеницу да се ради о релативно младом човеку оцу малолетног детета, да се коректно држао пред судом, док је од отежавајућих околности ценио његову ранију осуђиваност.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је окривљеног АА, због извршења кривичног дела трговина утицајем из члана 366 став 2 у вези са чланом 33 КЗ осудио на казну затвора у трајању од 10 (десет) месеци у коју казну му се урачунава време за које је окривљени био у задржавању од 17.06.2015. године па до18.06.2015.године, време које је провео у притвору по решењу судије за претходни поступак Вишег суда у Београду, Посебног одељења Кпп бр. 16/15 од 18.06.2015 године у трајању од 18.06.2015. године па до 23.09.2015. године, као и време по решењу о мери забране напуштања стана по решењу Вишег суда у Београду, Посебног одељења Кпо1 107/15 од 23.09.2015. године па до 24.11.2015. године када му је мера укинута, затим је на основу одредби члана 45 став 5 и 6 КЗ одредио да ће се наведена казна извршити тако што ће осуђени исту издржавати у просторијама у којима станује уз електронски надзор и које не сме напуштати уз упозорења на последице кршења начина издржавања казне, те му је од олакшавајућих околности ценио побуде из којих је кривично дело учинио, чињеницу да је исти хтео да помогне свом сину окривљеном АА1 у ситуацији у којој се нашао, ценио је његово нарушено здравствено стање, чињеницу да се ради о оцу двоје деце и да је раније неосуђиван, као и да се коректно држао пред судом, док отежавајућих околности на страни овог окривљеног није било.

  Апелациони суд у Београду, Посебно одељење налази а имајући у виду степен повреде заштићеног добра те кривицу ових окривљених да ће се наведеним казнама затвора у потпуности остварити сврха кажњавања предвиђена одредбом члана 42 КЗ а све у оквиру опште сврхе кривичних санкција из члана 4 став 2 КЗ.

Обзиром да је Апелациони суд у Београду, Посебно одељење усвојио као основану жалбу браниоца окривљеног АА2 адвоката АБ2, а поводом жалбе браниоца окривљеног АА2, адвоката АБ4 и по службеној дужности сходно одредби чл. 451. ст.2. тач. 1 ЗКП-а, и преиначио побијану пресуду у делу одлуке о казни у односу на окривљеног АА2, то је нашао да је жалба Тужилаштва за организовани криминал којом се побија првостепена пресуда у делу одлуке о казни у односу наовог окривљеног, неоснована.

Неосновано се жалбом браниоца окривљених АА и АА1, адвоката АБ, побија првостепена пресуда у делу одлуке о трошковима поступка, будући да је правилно првостепени суд, на основу одредби члана 264 став 1 и став 3 у вези са чланом 261 став 2 Законика о кривичном поступку, обавезани су окривљени да у року од 15 дана од дана достављања правноснажне пресуде исплате трошкове кривичног поступка и то окривљени АА2 трошкове кривичног поступка у износу од 117.645,20 динара, као и 20.000,00 динара на име паушалног износа трошкова кривичног поступка, окривљени АА трошкове кривичног поступка у износу од 20.000,00 динара на име паушалног износа трошкова кривичног поступка и окривљени АА1 трошкове кривичног поступка у износу од 32.000,00 динара, као и 20.000,00 динара на име паушалног износа трошкова кривичног поступка.

Из изнетих разлога, а на основу одредби члана 457 и 459 ЗКП-а, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење донео је одлуку као у изреци пресуде.

Записничар      Председник већа-судија
Игор Рмандић, с.р.     Верољуб Цветковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)