Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
6.11.2015.

Кж1 По1 31/14

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По1 31/14
Дана 06.11.2015. године
Б е о г р а д


У ИМЕ НАРОДА

  АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија: Надежде Мијатовић, председника већа, Верољуба Цветковића, Драгољуба Ђорђевића, Бојане Пауновић и Мирјане Поповић, чланова већа, са записничарем Снежаном Станковић, у кривичном предмету против окривљених АА и др., због продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ у вези чланова 33 и 61 КЗ и др., одлучујући о жалбама Тужиоца за организовани криминал, браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ, браниоца окривљеног АА2, адвоката АББ, браниоца окривљеног АА3, адвоката АБ1, окривљеног АА4 и његовог браниоца, адвоката АБ2 и браниоца окривљеног АА5, адвоката АБ3, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К.По1 10/14 од 25.09.2014. године, након одржаног претреса пред другостепеним судом дана 10.9.2015. године, у присуству заменика ТОК, Саше Иванића, окривљеног АА и његовог браниоца, адвоката АБ4, окривљеног АА6, окривљеног АА1 и његовог браниоца, адвоката АБ, окривљеног АА2 и његовог браниоца, адвоката АББ, окривљеног АА3 и његовог браниоца, адвоката АБ1, окривљеног АА4 и његовог браниоца, адвоката АБ2, окривљеног АА5 и његовог браниоца, адвоката АБ5, након већања и гласања дана 06.11.2015. године, донео је, једногласно


П Р Е С У Д У

  УСВАЈАЊЕМ ЖАЛБИ Тужиоца за организовани криминал, окривљеног АА4 и његовог браниоца, адвоката АБ2, у одбијајућем делу и браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ, браниоца окривљеног АА2, адвоката АББ, браниоца окривљеног АА3, адвоката АБ1 и браниоца окривљеног АА5, адвоката АБ3, у делу одлуке о кривичним санкцијама ПРЕИНАЧАВА СЕ пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К.По1 10/14 од 25.09.2014. године, тако што Апелациони суд:

I

  Окривљеног АА и окривљеног АА6, ОГЛАШАВА КРИВИМ што су:

-у току 1997. године и то до краја марта месеца 1997. године, окривљени АА у својству одговорног лица – власника и директора предузећа „АА1“, искоришћавањем свог положаја уговарао куповину цигарета од ино-добављача и транспорт цигарета организовао да се увозник цигарета не евидентира у Савезној управи царина Савезне Републике Југославије, тако што се договорио са окривљеним АА6 да се уместо његовог предузећа при увозу цигарета лажно прикаже да је предузеће окривљеног АА6, „АА“ о.д. ПП за производњу, промет и услуге из Сокобање, наводно увозник тоалетне хартије у СРЈ, да по његовом налогу АА6 обавља одношење и предају документације предузећа „АА“ са неистинитим садржајем царинским органима, коју документацију су претходно сачињавали радници његовог предузећа „АА1“, а окривљени АА6 потписивао и оверавао печатом свог предузећа, договорио се са грчким држављанином ББ да му доставља исправе са неистинитим садржајем, да је предузеће овог лица "ББ", ино-добављач – продавац робе коју наводно купује предузеће „АА“, те да се договорио са окривљеним АА1 да се увоз цигарета у Савезној управи царина не евидентира или да се лажно прикаже да су увезене цигарете у транзиту и да су реекспортоване из СРЈ, организовао у овом предузећу складиштење цигарета у магацинима и даљу продају а да се такав промет не евидентира у књиговодственој евиденцији предузећа; по договору са сада покојним ПП, обезбедио да се организује пратња транспорта цигарета од стране радника МУП-а Републике Србије од магацина предузећа „АА1“ до купаца цигарета, те да се спречи било каква контрола радника МУП-а Републике Србије приликом уласка возила с цигаретама овог предузећа на територију СРЈ и њихова контрола пословања овог предузећа и откривање кривичног дела и одузимање цигарета као предмет извршења кривичног дела, а окривљени АА6 у својству одговорног лица, власника и директора „АА“, искоришћавањем свог положаја одговорног лица, поступајући по договору са окривљеним АА, да се формално као увозник робе у СРЈ декларише његово предузеће „АА“, издавао – потписивао и оверавао печатом службене исправе свог предузећа са неистинитом садржином – уместо цигарета у истима је лажно приказивао да је предузеће „АА“ увозник тоалетне хартије у СРЈ и то од лажног ино-добављача „ББ“, или да је у питању транзит цигарета из Бугарске преко територије Републике Србије до Македоније, а које исправе су му претходно сачињавали радници предузећа „АА1“, власништво окривљеног АА, а потом ове службене исправе са неистинитом садржином употребљавао тако што их је односио и предавао царинским радницима Савезне управе царина и шпедитерским предузећима при уласку цигарета у СРЈ, царинио цигарете као тоалетне хартије, чекао теретна моторна возила са цигаретама при уласку у СРЈ на граничном прелазу Вршка Чука, пратио до магацина предузећа „АА1“ у Нишу, где су цигарете истоваране и стављане на располагање окривљеном АА, а за шта му је од окривљеног АА, као награда, бесплатно испоручивана кафа, па су тако:

-дана 06.02.1997. године, када је на граничном прелазу Вршка Чука, на територији тадашње СРЈ ушло у теретном моторном возилу бугарских регистарских ознака _, 210 картона цигарета марке „LM“, 650 картона цигарета марке „Marlboro“, укупне вредности од 184.600 долара, а које је са собом имало сачињену царинску декларацију Републике Бугарске бр. 5107, на основу које се као купац цигарета евидентирало предузеће „АА2“ из Земуна, а као продавац – добављач цигарета „АА3“ - Република Кипар, да би по ступању овог теретног возила на територију СРЈ теретно возило дочекао окривљени АА6, који је по налогу АА са собом донео сачињену документацију са неистинитим садржајем о увозу тоалетне хартије предузећа „АА“ од означеног продавца – ино-добављача „АА4”, Софија - Бугарска, на основу које документације је сачињена царинска документација о увозу тоалетне хартије од стране предузећа „АА“ у количини од 900 палета бруто масе 14.310 килограма, у вредности од 7.128 долара, те је наплаћена царина у износу од 10.094,21 динар, док је за наведену количину цигара требало бити плаћено на име јавних прихода укупно износ од 3.038.649,28 динара (противвредност од 559.631 долар), да би након тога био извршен истовар цигарета у магацин предузећа „АА1“, одакле је даље извршена нелегална продаја цигарета различитим физичким лицима на територији Републике Србије и тиме прибављена противправне имовинска корист у укупном износу од 3.028.555,07 динара,

-дана 14.02.1997. године, на територији тадашње СРЈ, а преко граничног прелаза Вршка Чука, ушло у теретно моторно возило бугарских регистарских ознака _, укупно 70 картона цигарета марке „Eve“, 140 картона цигарета марке „LM“, 260 картона цигарета марке „Rothmans“ и 510 картона цигарета марке „Marlboro“, укупне вредности 188.550 долара, која је са собом имала документацију бугарских царинских органа пословни број 5112, на основу које се утврђује да се као купац цигарета евидентира предузеће „ББ“ Југославија, а као продавац предузеће „АА3“ Кипар, да би по ступању овог теретног возила на територију СРЈ исто дочекао окривљени АА6 са сачињеном фиктивном документацијом о увозу тоалетне хартије од стране предузећа ПП „АА“, бруто масе 3.830 килограма у вредности од 3.332,50 марака од ино-добављача продавца „ББ“ Грчка, на основу које фиктивне документације је сачињена јединствена царинска исправа пословни број 519/14021997, теретно возило је пломбирано, те упућено на коначно царињење у Царинску испоставу Аеродрома Ниш, где је роба дана 17.02.1997. године и оцарињена као тоалетна, те је наплаћена царина у износу од 3.771,79 динара, док је за наведену количину цигарета требало бити плаћено јавних прихода у укупном износу од 3.256.066,22 динара (противвредност од 600.972,79 долара), да би потом био извршен истовар цигарета и то у магацин предузећа „АА1“, одакле је даље извршена нелегална продаја различитим физичким лицима на територији Републике Србије и тиме прибављена противправна имовинска корист у укупном износу од 3.252.284,43 динара (противвредност од 600.972,79 долара).

-дана 18.02.1997. године, на територију СРЈ, преко граничног прелаза Вршка Чука, ушло је теретно возило бугарских регистарских ознака _ укупно 1.060 картона цигарета и то 910 картона цигарета марке „Pall mall“ и 150 картона цигарета марке „Marllboro“, укупне вредности 213.600 долара, која је са собом имала доментацију бугарске царине пословни број 5115, у којој је евидентирано да је купац цигарета предузеће „АА“ „ББ1“ Југославија а продавац ино-добављач предузеће „АА2“ Република Кипар, да би по ступању наведеног теретног возила на територију СРЈ исто дочекао окривљени АА6 са сачињеном документацијом о увозу тоалетне хартије на предузеће „АА“, да би по дојави бугарске царине сведок СС1, шеф Одсека за сузбијање кријумчарења и царинске истраге Царинарнице Ниш обавестио цариника на граничном прелазу Вршка Чука, СС2, да ће извршити поновну контролу овог бугарског возила, с обзиром на ову ситуацију окривљеног АА и у договору са ББ, припремио нову документацију – фактуру поменутог грчког предузећа „ББ“ _ Грчка, која је гласила на купца „АА5“ Скопље-Македонија, као и CMR, на коме је такође наведено да је продавац 1.060 картона цигарета ово грчко предузеће, а да је купац предузеће „АА5“ из Скопља, који CMR је сачинио наводно у месту _, Грчка, дана 17.02.1997. године, па је на основу овако од стране окривљеног АА6 приложене фиктивне документације извршено сачињавање и оверавање царинске исправе СРЈ бр. 571/18.02.1997. године, у којој је наведено да су цигарете у пролазу и да ће ступити у земљу преко Царинске испоставе Ђенерал Јанковић, па су превежене до Ниша – Царинске испоставе Аеродром Ниш, а потом су истоварене у магацин предузећа „АА1“, одакле су даље продаване различитим физичким лицима, док је дана 19.02.1997. године на граничном прелазу Прешево оверена царинска исправа бр. 571/18.02.1997. Царинске испоставе Вршка Чука о наводном иступу овог камиона са територије СРЈ, при чему је за наведену количину цигарета требало бити уплаћено јавних прихода у укупном износу од 3.613.355,84 динара (противвредност од 667.693,30 долара), чиме је прибавио противправну имовинску корист у износу од 3.613.355,84 (противвредност од 667.693,30 долара),

  -чиме су окривљени АА и окривљени АА6, као саизвршиоци, извршили продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ у вези чланова 33 и 61 КЗ;

  Па их Апелациони суд применом наведених законских чланова, као и одредби чланова 4, 42, 45, 54 и 63 КЗ, ОСУЂУЈЕ и то:

1. окривљеног АА на казну затвора у трајању од 4 (четири) године и 6 (шест) месеци, у коју му се урачунава време проведено у притвору од 16.07.2007. до 09.07.2008. године;
2. окривљеног АА6 на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 6 (шест) месеци, у коју му се урачунати време проведено у притвору од 16.07.2007. до 09.07.2008. године.


II

  Окривљеног АА4, на основу члана 423 тачка 2 ЗКП,

ОСЛОБАЂА ОД ОПТУЖБЕ

  Да је у току 1997. године, у својству службеног лица – начелника Секретаријата унутрашњих послова Зајечар, по налогу сада покојног ПП, најпре преузео поступање по предмету Секретаријата унутрашњих послова Лесковац – чија су овлашћена службена лица дана 05.3. 1997. године открила нелегалан промет цигарета, власништво предузећа окривљеног АА и то у количини од 80 картона који сваки садржи по 50 боксова различитих марки цигарета, цигарете и возило - камион марке „Mercedes _“ регистарског броја _, одузели, дао налог овлашћеним службеним лицима Секретаријата унутрашњих послова Зајечар да се лица са одузетим предметима спроведу до Секретаријата унутрашњих послова у Зајечару и одмах потом наложио да се лица пусте на слободу, одузете цигарете и теретно возило вратио окривљеном АА, а да се овај предмет уопште не евидентира у Секретаријату унутрашњих послова у Зајечару,

  -чиме би извршио, као саизвршилац, кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ,


III

  Окривљене АА1, АА3 и АА5, због извршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву, у продуженом трајању из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ у вези чланова 33 и 61 КЗ а окривљеног АА2 због извршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ;за које су оглашени кривим првостепеном пресудом, на основу одредби чланова 4, 42, 45 и 54 КЗ ОСУЂУЈЕ и то:
 окривљеног АА1 на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 6 (шест) месеци;
 окривљеног АА3 на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 2 (два) месеца;
 окривљеног АА5 на казну затвора у трајању од 2 (две) године;
 окривљеног АА2 на казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 8 (осам) месеци

  у које казне ће се окривљенима, на основу члана 63 КЗ урачунати време проведено у притвору и то окривљеном АА3 од 16.7.2007. године до 16.10.2007. године а окривљеном АА5 од 04.10.2007. године до 11.4.2008. године,

  На основу члана 91 став 1 КЗ, од окривљених АА и АА6 ОДУЗИМА СЕ противправно стечена имовинска корист, па се ОБАВЕЗУЈУ окривљени АА и АА6 да солидарно, у корист буџета Републике Србије исплате износ од 9.894.195,34 динара, са законском затезном каматом и то на износ од 3.028,555,07 динара, почев од 12.02.1997. године, на износ од 3.252.284,43 динара, почев од 17.02.1997. године, те на износ од 3.613.355,84 динара, почев од 18.02.1997. године, па све до коначне исплате, у року од 30 дана од дана правоснажности пресуде, под претњом принудног извршења.

  Обавезују се окривљени АА, АА6, АА1, АА3, АА2 и АА5 да накнаде трошкове поступка о чијој висини ће бити одлучено накнадно, посебним решењем.

  У преосталом делу жалбе Тужиоца за организовани криминал, браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ, браниоца окривљеног АА2, адвоката АББ, браниоца окривљеног АА3, адвоката АБ1, браниоца окривљеног АА5, адвоката АБ3, ОДБИЈАЈУ се као неосноване и у непреиначеном делу првостепена пресуда ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

  Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К.По1 10/14 од 25.09.2014. године, оглашени су кривим и то окривљени АА1, АА3 и АА5 због извршења продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 и 61 КЗ у саизвршилаштву, а окривљени АА2, као саизвршилац, због извршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ, па је окривљени АА1 осуђен на казну затвора у трајању од три године, окривљени АА3 на казну затвора у трајању од две године и осам месеци, окривљени АА5 на казну затвора у трајању од две године и шест месеци, а окривљени АА2 на казну затвора у трајању од две године, с тим што је одређено да ће се окривљеном АА3 у казну затвора урачунати време проведено у притвору од 16.07.2007. до 16.10.2007. године, а окривљеном АА5 од 04.10.2007. до 11.04.2008. године. Суд је навео да ће о трошковима бити одлучено накнадно, посебним решењем. Ставом другим изреке побијане пресуде, према окривљенима АА, АА6 и АА4 одбијена је оптужба да су и то окривљени АА и окривљени АА6, као саизвршиоци извршили продужено кривично дело злоупотребе положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ у вези чланова 33 и 61 КЗ, а окривљени АА4 као саизвршилац да је извршио кривично дело злоупотребе службеног положаја из члана 359 став 1 КЗ у вези члана 33 КЗ, те је одређено да трошкови поступка у овом делу падају на терет буџетских средстава суда.

  Против наведене пресуде жалбе су изјавили:

  -Тужилац за организовани криминал, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, одлуке о кривичним санкцијама, предлажући да Апелациони суд у Београду одржи претрес, те пресуду преиначи тако што ће окривљене АА, АА6 и АА4 огласити кривим за кривична дела која су им оптужницом Кт.С.15/07 од 06.02.2014. године стављена на терет и изрећи им казне како је то током првостепеног поступка предложено, или да побијану пресуду преиначи у седници већа у случају утврђивања повреде закона у односу на окривљене АА, АА6 и АА4, тако што ће их огласити кривим за кривична дела која су им оптужницом стављена на терет, те им изрећи казне како је то током поступка предложено, а у односу на окривљене АА1, АА3, АА2 и АА5 тако што ће им изрећи казне затвора у дужем временском трајању;

  -бранилац окривљеног АА1, адвокат АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, одлуке о казни и трошковима поступка, с предлогом да се побијана пресуда преиначи, тако што ће према окривљеном бити одбијена оптужба или преиначи, тако што ће окривљени бити ослобођен од оптужбе. Бранилац је тражио да заједно са окривљеним буде обавештен о седници већа другостепеног суда;

  -бранилац окривљеног АА2, адвокат АББ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, одлуке о казни и трошковима поступка, уз предлог да се побијана пресуда преиначи тако што ће према окривљеном бити одбијена оптужба или тако што ће окривљени бити ослобођен од оптужбе. Бранилац је предложила да заједно са окривљеним буде обавештена о седници већа другостепеног суда;

  -бранилац окривљеног АА3, адвокат АБ1, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, одлуке о казни и трошковима поступка, са предлогом да се побијана пресуда укине, одржи претрес пред другостепеним судом и након суђења побијана пресуда преиначи тако што ће окривљени АА3 бити ослобођен од оптужбе. Бранилац је предложио да буде обавештен о седници већа другостепеног суда;

  -окривљени АА4, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона, предлажући да се побијана пресуда преиначи и у односу на њега донесе ослобађајућа пресуда;

  -бранилац окривљеног АА4, адвокат АБ2, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, уз предлог да се одржи седница већа о којој ће бити обавештен, те да се побијана пресуда преиначи, тако што ће окривљени АА4 бити ослобођен од оптужбе;

  -бранилац окривљеног АА5, адвокат АБ3, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, с предлогом да се побијана пресуда преиначи у односу на окривљеног АА5, тако што ће бити ослобођен од оптужбе. Бранилац је захтевала да заједно са окривљеним буде обавештена о седници већа другостепеног суда.

  У одговорима на жалбу Тужиоца за организовани криминал бранилац окривљеног АА1, адвокат АБ, бранилац окривљеног АА4, адвокат АБ2, бранилац окривљеног АА6, адвокат АБ6 и бранилац окривљеног АА, адвокат АБ4, предложили су да се изјављена жалба одбије као неоснована.

  Поднеском Ктж.бр.33/14 од 29.12.2014. године Тужилац за организовани криминал предложио је да се жалба јавног тужиоца уважи, а изјављене жалбе одбију као неосноване.

  Разматрајући списе предмета и побијану пресуду, поводом изјављених жалби, Апелациони суд у Београду је након одржане седнице већа дана 26.05.2015. године, нашао да ваља отворити претрес пред другостепеним судом у смислу члана 455 став 2 ЗКП, будући да је пресуда у истом предмету већ једанпут укидана.

  Наиме, првостепени суд је приликом одлучивања неправилно применио одредбе које се тичу застарелости кривичног гоњења. Одлучујући као у ставу другом изреке, првостепени суд је закључио да је у односу на кривична дела стављена на терет окривљенима АА и АА6, наступила релативна застарелост кривичног гоњења, јер је, у смислу члана 5 став 2 КЗ, најблажи закон по окривљене Кривични законик са изменама и допунама које су ступиле на снагу 15.4.2013. године а по ком је запрећена казна за кривично дело злоупотребе положаја одговорног лица из члана 234 став 3 (прибављена противправна имовинска корист у износу који прелази 1.500.000,00 динара) казна затвора до 10 године, па како је окривљенима стављено на терет да су кривично дело извршили током марта 1997. године, то је релативна застарелост кривичног гоњења, у смислу члана 103 став 1 тачка 4 КЗ, наступила 01.4.2007. године, пре него што је поднет захтев за спровођење истраге, дана 17.7.2007. године.

  Овакав став првостепеног суда је неприхватљив, као што то основано указује ТОК у изјављеној жалби, јер је, у смислу члана 104 став 3 КЗ застарелост прекинута предузимањем одређених истражних радњи од стране истражног судије Посебног одељења Окружног суда у Београду у предмету Кри.П.17/06 а на предлог Специјалног тужиоца КТР С.бр. 31/06 од 23.6.2006. године. Наиме, из предлога истражном судији произлази да се процесне радње предлажу због откривања и гоњења учиниоца због учињеног кривичног дела а поводом незаконитости у промету цигарета у периоду 1995-1997 година и пословања предузећа „АА1“, окривљеног АА.

  Стога, све и да се прихвати став првостепеног суда, да релативна застарелост кривичног гоњења наступа истеком 10 година од дана извршења кривичног дела, кривично гоњење је у конкретном случају предузето пре истека тог рока.

  С друге стране, првостепени суд је у односу на окривљеног АА4 нашао да, иако му је на терет стављено извршење кривичног дела из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ, вредност прибављене противправне имовинске користи другом износи 434.855,84 динара, што је цензус за став 1 члана 359 КЗ, па је закључио да је у односу на овог окривљеног наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења.

  Међутим, оптужницом Кт С.бр.15/07 од 06.02.2014. године окривљеном АА4 је на терет стављено извршење кривичног дела из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ а из чињеничних навода оптужног акта произлази да је окривљени АА4 дао налог да се лица са одузетим предметима и то 80 картона са по 50 боксова различитих марки цигарета – вредност цигарета и припадајућих дажбина од преко 70.000 ДЕМ и камион Мерцедес _ врате АА, па првостепени суд није могао да одбије оптужбу према окривљеном због радње са квалификаторним елементом који није ни описан у оптужници.

  На претресу пред другостепеним судом, прочитана је пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К.По1 10/14 од 25.9.2015. године и посебни делови на који се односе жалбе, записник о главном претресу и докази изведени на главном претресу пред првостепеним судом, саслушани окривљени, те прочитани искази саслушаних сведока и писмени докази изведени пред првостепеним судом, прочитан поднесак поднет од стране браниоца окривљеног АА, означен као сертификат од 24.07.2014. године.

  Апелациони суд у Београду је на основу изведених доказа, савесном оценом сваког доказа појединачно и у вези са осталим доказима, утврдио, као неспорно, следеће чињенично стање:

  У критичном периоду током 1997. године окривљени АА је био одговорно лице, власник и директор предузећа „ Company R5“ д.о.о. са седиштем у Нишу. У истом периоду окривљени АА6 је био одговорно лице, власник и директор предузећа „АА“ о.д.. Оба предузећа су вршила увоз робе.

  Окривљени АА1 је био директор Савезне управе царина, окривљени АА3 запослен у СУЦ на радном месту саветника директора Савезне управе царина, са местом рада у Царинарници Ниш, окривљени АА2 је током 1997. године био распоређен у ЦИ „_“. Окривљени АА4 је од 1993. до краја 2000. године обављао послове начелника СУП Зајечар. Окривљени АА5 је 1997. године радио у Царинарници Димитровград на месту цариника-сарадника.

  У оквиру СУЦ постојало је Одељење за сузбијање кријумчарења и царинске истраге, подељено на одсеке које су чиниле тзв. ВМК екипе (у даљем тексту редовне ВМК екипе). Начелник Одељења је био СС3, а шеф нишког одсека СС1.

  У току поступка спорне чињенице које се тичу поступања окривљених АА и АА6, окривљених запослених у СУЦ, окривљеног АА4, нелегалног увоза цигарета, прибављања противправне имовинске користи на име неплаћених јавних дажбина, односно омогућавања прибављања противправне имовинске користи утврђене су на основу тзв.бугарске документације, царинских докумената СУЦ, исказа сведока и делимично одбрана окривљених.

  Тзв. бугарска документација прибављена је на основу члана 24 Европске конвенције о међусобном пружању помоћи у кривичним стварима, у вези члана 6 Другог додатног протокола, а околност да су акти достављени у фотокопијама не умањује квалитет доказа, будући да члан 3 став 3 Конвенције прописује да се достављање докумената може вршити и у „овереним преписима и фотокопијама“ а Република Бугарска је на документацији означила да се ради о документацији „верно приложеној копији“.


- Окривљени АА и
окривљени АА6 -

  Окривљени АА је злоупотребио свој положај одговорног лица – власника предузећа „Company R5“, искоришћавајући свој положај одговорног лица и пословну структуру свог предузећа „АА1“ као и предузећа „АА“, на тај начин што је у више наврата од стране правног лица „АА3“ куповао цигарете иностраних произвођача и организовао њихов превоз преко територије Републике Бугарске, потом организовао да се цигарете увезу без евидентирања увоза – уласка цигарета на територију тадашње СРЈ, коришћењем царинских исправа са неистинитим садржајем, лажно приказујући на граничном прелазу приликом уласка на територију тадашње СРЈ да је у питању увоз тоалетне хартије за предузеће „АА“, власништво окривљеног АА6 или да је у питању транзит цигарета из Бугарске преко територије Републике Србије до Македоније, а окривљени АА6 у својству одговорног лица – власника и директора "АА", поступајући по договору са окривљеним АА, у више наврата формално представио да је увозник робе у СРЈ његово предузеће „АА“ и у том циљу сачињавао исправе свог предузећа са неистинитим садржајем, уместо цигарета у истима је лажно приказивано да је предузеће „АА“ увозник тоалетне хартије у СРЈ од лажног добављача „ББ“ _, Грчка, или да је у питању транзит цигарета из Бугарске преко територије Републике Србије за Македонију, које исправе су му претходно сачињавали радници предузећа „АА1“, потом ове исправе са неистинитом садржином односио и предавао царинским радницима СУЦ и шпедитерским предузећима при уласку цигарета у СРЈ, на основу чега су се цигарете цариниле као тоалетна хартија, чекао теретно моторно возило са цигаретама при уласку у СРЈ на граничном прелазу Вршка Чука, пратио их до магацина предузећа „АА1“ у Нишу, где су исте истоварене и стављене на располагање окривљеном АА, који је складиштио и на крају продавао цигарете на територији Републике Србије без евидентирања тог промета у књиговодственој евиденцији предузећа, без обрачуна и плаћања царинских и других јавних прихода, при чему су окривљени АА и АА6 прибавили противправну имовинску корист у укупном износу од 9.894.195,34 динара.


06.02.1997. године

  Да се у теретном моторном возилу бугарских регистарских ознака PА 5621Т/PА 3049 Е, које је дана 06.02.1997. године ступило на територију тадашње СРЈ на граничном прелазу Вршка Чука, налазило 210 картона цигарета марке „LM“ и 650 картона цигарета марке „Marllboro“, чија је укупна вредност 184.600 USD, а не 900 колета тоалетне хартије укупне бруто масе 14.310 килограма, вредности 7.120 USD, суд је утврдио читањем документације која је прибављена путем међународне правне помоћи од надлежних органа Републике Бугарске, док је на основу ЈЦИ бр. 431/06.02.1997, сачињене на граничном прелазу Вршка Чука, дана 06.02.1997. године утврђено је да је наведено возило ступило на територију тадашње СРЈ. Из садржине тзв.бугарске документације и то ЈЦИ Републике Бугарске бр. 5107 произлази да је Републику Бугарску дана 06.02.1997. године напустило возило бугарских регистарских ознака _ Е у коме се налазило 210 мастер боксова цигарета марке „LM“ и 650 мастер боксова цигарета марке „Marlboro“, чија је укупна нето тежина 12.900 килограма и вредност 184.600 USD, као пошиљалац робе означено је предузеће „АА3“ Република Кипар, а прималац робе ПП „АА2“ из Земуна. Међутим, у ЈЦИ 431/06.02.1997, назначено је да је у питању увоз тоалетне хартије предузећа „АА“ од ино-добављача „АА4“ из Софије и то тоалет папир бруто масе 14.310 килограма и вредности 7.128 USD. Наведена роба је оцарињена као тоалетна хартија, иако преглед робе није обављен, што је утврђено на основу исказа сведока СС, чији су потпис и шифра факсимила на ЈЦИ 431/06.02.1997., који је потврдио да није извршио преглед робе, већ су преглед извршиле колеге из тзв. ВМК екипе – извесни ПП1н (сада покојни ПП1) и окривљени АА5. Наведена роба је у пратњи управо окривљеног АА5 и сада покојногПП1 допремљена у ЦИ Аеродром Ниш, где је и оцарињена дана 12.02.1997. године, под пословним бројем 441 као тоалетна хартија, са измењеним добављачем па је као пошиљалац означен „ББ“ _, Грчка a увозник "АА", што је утврђено на основу ЈЦИ бр.441/12.02.1997. И то без прегледа робе о чему је сведочио СС4 који је навео да није вршио детаљан преглед робе јер није било индиција за то, а посебно јер га је окривљени АА3 питао шта је било с камионом те да то заврши.

-14.02.1997. године-

  Да се у теретном моторном возилу бугарских регистарских ознака _, које је дана 14.02.1997. године ступило на територију тадашње СРЈ, на граничном прелазу Вршка Чука, налазило 70 картона цигарета марке „Eve“, 140 картона цигарета марке „LM“, 260 картона цигарета марке „Rothmans“ и 510 картона цигарета марке „Marllboro“, укупне вредности 188.550 USD, а не тоалетна хартија укупне бруто масе 3.830 килограма и вредности 3.332,50 DEM, суд је утврдио читањем бугарске документације прибављене од СУЦ, те саслушањем сведока. Из ЈЦИ Републике Бугарске бр. 5112 произлази да је у предметном моторном возилу товар, у коме се налазило укупно 980 мастер боксова цигарета, извозника „АА3“, декларатора „АА4“ из Софије, а увозника ПП „АА2“ Југославија, допремљен до граничног прелаза Вршка Чука и затим наведени товар напустио државну територију Републике Бугарске, док је на основу ЈЦИ 519/14.02.1997 утврђено да је возило наведених регистарских ознака ступило на територију тадашње СРЈ преко граничног прелаза Вршка Чука дана 14.02.1997. године, са документацијом о увозу тоалетне хартије од стране предузећа „АА“ бруто масе 3.830 килограма, вредности 3.332,50 немачких марака, од ино-добављача продавца „ББ“ Грчка. Да у конкретном случају није обављен детаљан преглед робе по налогу припадника тзв. ВМК екипе – сада покојних ПП1 и окривљеног АА5, суд је утврдио на основу исказа сведока СС2, који је оверио наведена документа, међутим, није ставио свој параф јер није лично извршио преглед робе, већ је оверу извршио по „налогу сада покојног ПП1“, а сведок је навео и да је камион отпремљен до ЦИ Аеродром Ниш, управо у пратњи сада покојног ПП1 и окривљеног АА5, те је у ЦИ Аеродром Ниш роба оцарињена дана 17.02.1997. године под бројем 512 као тоалетна хартија, што је утврђено из ЈЦИ бр. 512/17.02.1997, а у којој је наведено да је пошиљалац робе тоалетне хартије укупне бруто тежине 3.830 килограма, која се превози предметним камионом, предузеће „ББ“ _, Грчка, а увозник и прималац"АА".


-18.02.1997. године-

  Да је предузеће „АА“ из купило од предузећа „International business center S.A.L.“ 910 картона цигарета марке „Pall Mall“ и 150 картона цигарета марке „Marlboro“, укупне вредности 213.600 USD и да је затим те цигарете „увезло“ на територију тадашње СРЈ преко граничног прелаза Вршка Чука, теретним моторним возилом бугарских регистарских ознака _, и да се у конкретном случају није радило о провозу робе, чији је наводни пошиљалац „ББ“ _, Грчка, а наводни купац „АА5“ из Скопља, суд је утврдио читањем бугарске документације и документације прибављене од СУЦ те саслушања сведока. Из ЈЦИ Републике Бугарске бр. 5115 утврђено је да је Републику Бугарску дана 18.02.1997. године напустио камион наведених ознака, у коме се налазило укупно 1.060 мастер боксова цигарета укупне бруто тежине 15.900 килограма и то 910 мастер боксова цигарета марке „Pall Mall“ и 150 мастер боксова цигарета марке „Marlboro“, чији је извозник „International business center S.A.L.“, декларатор „АА4“ из Софије, а увозиник ПП „АА2“ Југославија, док је из ЈЦИ бр. 571/18.02.1997. утврђено да је возило наведених регистарских ознака ступило на територију тадашње СРЈ преко граничног прелаза Вршка Чука. Сведок СС2 је посведочио да је критичном приликом тада њему непознато лице, а касније лице које је препознао као окривљеног АА6, било присутно критичном приликом када му је сада покојни ПП1 ради овере предао документацију у којој је био декларисан тоалет папир, а што је поткрепљено и документом „Траншпед“ Београд, Филијала Ниш од 18.02.1997. године. Међутим, у конкретном случају, након упозорења СС1, радника СУЦ - Одељења за сузбијање кријумчарења и царинске истраге, да ће вршити поновну контролу предметног камиона, дошло је до замене и сачињавања потпуно нове документације, из које произлази да је продавац 1060 картона цигарета које су у провозу, грчко предузеће „ББ“ _, Грчка, а купац „АА5“ из Скопља, која документација је предочена нашим царинским органима, што произлази из ЈЦИ бр. 571/18.02.1997, те исказа сведока СС1 који је по налогу управника Царинарнице Ниш – СС5 послат на гранични прелаз Вршка Чука, како би од пограничне полиције преузео документацију која се односила на увоз цигарета, јер је критичном приликом, као и у претходним случајевима, и овог пута био пријављен тоалет папир, након чега је цариницима рекао да пазе шта раде и да му предају документацију, како би он лично извршио преглед камиона, док је сведок СС2 навео да се по доласку СС1 на гранични прелаз све променило и након тога урађена нова документација у којој је приказано да је реч о провозу робе и да је иступ камиона предвиђен на граничном прелазу „Ђенерал Јанковић“, те тако нашим царинским органима накнадно предочена нова документација у којој су декларисане цигарете у провозу, из чега јасно произлази да је критичном приликом, након упозорења сведока СС1, дошло до замене првобитно предате документације, тако што је документација која је сведочила да се ради о увозу тоалет папира замењена документацијом да се ради о „провозу дувана“. На основу овако сачињене фиктивне документације коју је приложио окривљени АА6, сачињена је и оверена ЈЦИ 571/18.02.1997 у којој је наведено да су цигарете у провозу и да ће иступити из земље преко ЦИ „Ђенерал Јанковић“, а цигарете су након пломбирања, по упутству окривљеног АА3, превежене до ЦИ Аеродром Ниш, а ЈЦИ бр. 571 са документацијом предата окривљеном АА3, што је утврђено из исказа сведока СС1.

  Окривљени АА је током читавог поступка негирао да се бавио увозом цигарета, а у погледу пословања са окривљеним АА6 и "АА" је у полицији и у истрази навео да је од њега куповао сирову кафу и пиринач и са тим предузећем није имао никакав други пословни аранжман. Био је децидиран да никада није користио пословну структуру предузећа "АА" и да никада није испоручивао кафу том предузећу у компензацији. Међутим, при суочењу у истрази са окривљеним АА6 изјавио је да је тачно да је папиролошки део посла у вези увоза тоалет папира од стране предузећа „АА“ завршавала стручна служба „АА1", те да су имали вишестране односе где је окривљеном АА6 за увезену робу – тоалет папир давао кафу у противвредности увезене робе. У вези догађаја у месту Брзи Брод, негде у зиму 1997. године, АА је навео да га је позвао познаник ПП3 и замолио га да му омогући претовар робе и складиштење у магацин, а није смео да га пита о каквој се роби ради и колико се сећа, поводом те робе су интервенисали припадници СУП у Нишу, СС6 и СС7.

  Иако је окривљени АА6 мењао свој исказ током поступка, у полицији, истрази и на главном претресу је навео да је са окривљеним АА био у личним и пословним односима, од њега је најчешће набављао кафу, а пар пута је вршио увоз робе за предузеће „АА1“, а као противуслугу је добијао одређену количину кафе, с тим што је у полицији прецизирао да се ради о противвредности 10.000-12.000 ДЕМ. У погледу врсте робе се различито изјашњавао па је тако у полицији и истрази навео да је, за АА, између осталог увозио и тоалет папир, да би након тога, на главном претресу навео да тоалет папир никада није увозио за АА већ за себе, од Грка ББ ( „ББ“ _, Грчка) кога познаје преко АА. У свом исказу је потврдио да је једном приликом био на граничном прелазу Вршка Чука, поводом проблема са неком дозволом НБС за предузеће „АА1“ и том приликом је предао пријаву послату из предузећа „АА1“ царинику ПП1. Приликом суочења са окривљеним АА у истрази, АА6 је навео да му је преко рачуна уплаћиван новац за плаћање царине и царинских дажбина, док му није плаћена роба по износу из фактуре, а увоз је вршен тако што је преко његове фирме, „АА“ сву папирологију око увоза, пријаве, транспорта, ино-добављача и плаћања вршио окривљени АА.

  Из исказа сведока СС6, СС10, СС12, СС11 и СС13 утврђено је да окривљени АА у критичном периоду „увозио“ цигарете, складиштио их и након тога продавао на територији СРЈ. Сведок СС6, након оперативних сазнања у другој половини фебруара 1997. године, да је предузеће „АА1“ власништво АА, из Бугарске увезло неколико шлепера цигарета и да је роба ускладиштена у магацину у селу Брзи Брод, отишао је до наведених магацина где је затекао цигарете у камионима које је и фотографисао о чему постоји фотодокументација у списима предмета а да су се у камионима заиста налазиле цигарете власништво „АА1“ посведочили су и возачи камиона, затечени на лицу места, сведоци СС10 и СС12. Да је наведени магацин закупљен од стране окривљеног АА, за потребе предузећа „АА1“ утврђено је из исказа сведока СС11, власника магацинског простора, иначе, возача у „АА1“.

  Дакле, овај суд налази да је на несумњив начин утврђено да се окривљени АА бавио нелегалним увозом цигарета, да је преко окривљеног АА6 и његовог предузећа "АА" вршен увоз робе која је на граничном прелазу царињена као тоалетна хартија, односно пријављена као роба у провозу, управо према лажно сачињеној документацији од стране АА6. Суд није прихватио одбране окривљених, који су негирали да су поступали на овај начин јер је на основу писмене документације на несумњив начин утврђено да су се у камионима да бугарских регистарских ознака _и _ налазиле цигарете, а што у односу на камион ознака _ и није било спорно, а која роба је царињена као тоалет папир односно није царињена, као роба у провозу, на основу документације предате нашим царинским органима, уз одсуство детаљеног прегледа возила. Да је управо АА6 вршио замену документације, произлази из догађаја од 18.02.1997. године, а да је то чинио ради прибављања користи како себи (у виду „компензације“ за кафу и избегнутих јавних дажбина) тако и окривљеном АА такође у виду избегнутих јавних дажбина и могућности продаје на територији СРЈ без књиговодственог евидентирања, произлази делом из његове одбране из полиције и истраге где је потврдио да је за послове увоза за окривљеног АА добијао кафу што је приликом суочења потврдио и окривљени АА и из објективних чињеница везаних за околност да је за дажбине на име тоалет папира уместо цигарета и за приказану робу у провозу плаћен вишеструко мањи износ и тиме прибављена противправна имовинска корист. Околност да се у документацији поред предузећа „АА“, означена и предузећа „Декс Ко Ко Бана“ Југославија односно „АА2“, није од утицаја јер је по свим ЈЦИ царински обвезник коме су рачуни испостављени а затим и плаћени, „АА“, а из догађаја везаних за камион од 06.02.1997. године где се у нашој ЈЦИ 431/06.02.1997. као прималац робе – тоалетне хартије појављује ПП „АА2“, у бугарској ЈЦИ 5107 је прималац робе – цигарета ПП „АА2“, а приликом издавања ЈЦИ на ЦИ Аеродром Ниш 441/12.02.1997. као прималац робе-тоалетне хартије као прималац означено ПП „АА“, јасно произлази да се ради о једном правном лицу-ПП „АА“. Доказ одбране окривљеног АА – сертификат од 24.7.2014. године у ком је наведено да фирма „АА3“ није регистрована на Кипру није од битног утицаја на утврђивање другачијег чињеничног стања када се има у виду да је одлучна чињеница – да су у предметним камионима биле цигарете а не тоалет хартија утврђена на основу јавних исправа царинских органа Републике Бугарске, тим пре што према писаној документацији нпр.рачуну од 09.01.2007. године (Ки.П.38/07 -документација II стр.185) произлази да је седиште „АА3“ у Либану. Коришћењем структура предузећа „АА1“ и "АА" окривљени АА је као фактички „увозник“ цигарета прибавио противправну имовинску корист у виду неплаћених јавних дажбина.

  Како су окривљени АА и АА6 током поступка давали различите исказе о међусобном односу њихових предузећа, роби која је увезена и пореклу те робе, њихова одбрана је оцењена недоследном и неуверљивом. Међутим и из оваквих одбрана, посебно суочења у истрази и дела исказа окривљеног АА6, јасно произлази да је АА предузеће „Company R5“ увозило робу преко предузећа „Декс“ а да је заузврат окривљеном АА6 испоручивана кафа. Исказима сведока СС6, СС10, СС12, СС11 и СС13 оповргнут је исказ окривљеног АА о пореклу цигарета затечених у магацину у Брзом Броду, а исказ сведока Чедомира Барца који је као и АА навео да су цигарете биле ПП3, суд није прихватио будући да се сведок у различитим фазама поступка различито изјашњавао најпре о томе како је сазнао за проблем с цигаретама (у полицији и истрази је навео да га је обавестио АА а на главном претресу да је контактирао директно са ПП3) затим о начину и разлозима наводног претовара цигарета (у полицији је изјавио да зна да је требало вршити претовар из камиона у камион на путу и да је чуо да су цигарете биле складиштене у Брзом Броду али не зна шта се даље дешавало а у истрази и на претресу помиње Аркана и зна да да је вршена контрола) а који исказ је у делу који се тиче наводног претовара цигарета, у целости оповргнут исказима саслушаних сведока на околности овог догађаја. Што се тиче одбране окривљеног АА6, у делу у ком је негирао да је дана 18.02.1997. године био на граничном прелазу Вршка Чука, те да је само једном био на граничном прелазу у вези „неких проблема са дозволом НБС“ иста је оцењена неоснованом јер је, поред сведока СС2, сведок СС14 сведочио да се како у вези камиона _, тако и других камиона са тоалет хартијом испред предузећа „АА1“ појављивао извесни „Аа6“ са надимком „АА6н“, који је тада имао 30-так година (окривљени АА6 је рођен 1966. године).

  У погледу сва три камиона, висина јавних прихода који нису плаћени утврђена је на основу налаза и мишљења вештака економско-финансијске струке ВВ, па је тако у односу на догађај од 06.02.1997. године, уместо износа од 3.038.649,28 динара, колико је требало бити плаћено на име јавних прихода за увоз цигарета, плаћен износ од 10.094,21 динар, чиме су окривљени АА и АА6 прибавили противправну имовинску корист у износу од 3.028.555,07 динара, за цигарете од 14.02.1997. године, за које је требало бити плаћено јавних прихода у укупном износу од 3.256.066,22 динара, наплаћена дажбина за тоалетну хартију у износу од 3.781,079,оо динара, чиме су окривљени прибавили противправну имовинску корист у укупном износу од 3.252.284,43 динара, а за камион од 18.02.1997. године, за коју количину цигарета је требало бити уплаћено јавних прихода у укупном износу од 3.613.355,84 динара, никакве дажбине нису плаћене, јер је приказано да је роба у провозу, чиме су окривљени прибавили противправну имовинску корист у износу од 3.613.355,84 динара, што у збиру износи 9.894.195,34 динара, противправно прибављене имовинске користи.

  Како су у смислу члана 2 став 1 Закона о предузећима који је важио у критичном периоду и „Company R5“ д.о.о. и "Декс" о.д. били привредна друштва основана са циљем стицања добити то су окривљени АА и АА6 као власници наведених предузећа, физичка лица, прибавили противправну имовинску корист у виду неплаћених јавних дажбина на акцизну робу коју су „увезли“ јер је имовина односно имовинска корист у смислу члана 112 став 36 КЗ свака корист, остварена макар и посредно из кривичног дела а окривљени би, као оснивачи, у складу с одредбом члана 54 став 1 тачка 1 Закона о предузећима одговарали за обавезе предузећа целокупном својом имовином ако су предузеће злоупотребили да би постигли циљ који је за њих забрањен, што је свакако нелегална продаја цигарета.


Окривљени АА1

  Да је окривљени АА1 у својству службеног лица, директора Савезне управе царина, искоришћавањем свог службеног положаја и прекорачењем граница својих службених овлашћења, преко радника царине – чланова ванредне мере контроле, тзв. ВМК екипе, омогућио улазак теретних возила са цигаретама, власништво предузећа окривљеног АА, на територију тадашње СРЈ, без царинског евидентирања увоза цигарета, противно општим актима СУЦ-а, мимо Одељења за сузбијање кријумчарења и царинске истраге СУЦ, формирао посебне ванредне мере контроле, тзв. ВМК екипе, које су биле под његовом искључивом контролом и које су за поступање одговарале искључиво њему као директору, дао им на употребу путничка возила са полицијским регистарским ознакама, дао им овлашћење да на граничним прелазима преузму потпуну царинску контролу и надзор и издавао окривљеном АА3 конкретна упутства о доласку теретних возила са цигаретама на гранични прелаз Вршка Чука, те упућивању ВМК екипа да сачекају камионе са цигаретама на том граничном прелазу и омогуће улазак теретних возила са цигаретама на територију тадашње СРЈ, без царинског евидентирања увоза цигарета, чиме је окривљенима АА и АА6 прибавио противправну имовинску корист у износу од преко 9.000.000,оо динара, суд је утврдио делимично из одбрана окривљених, саслушања сведока, те читањем писмене документације.

  а.)Да је окривљени АА1 формирао тзв. ванредне ВМК екипе, утврђено је на основу исказа сведока СС22, сведока СС4, СС19, СС20, СС, СС2, СС23, СС17, СС16, СС15, СС18, СС14, СС1 и СС21, и, делимично из одбране окривљеног АА3.

  Наиме, из свих наведених исказа јасно произлази да су поред редовних екипа ванредних мера контроле у Одељењу за сузбијање кријумчарења и царинске истраге СУЦ, биле формиране и ванредне ВМК екипа, који су, како произлази из исказа сведока СС22, који је сам био припадник те ВМК екипе, чинили СБ, ЛЗ, АА3, АК, ЈА и АА2. Сведок СС22 је посведочио да је ова тзв. „летећа контрола“ усмене налоге за рад добијала директно од АА1 или преко Б, те је сведок детаљно објаснио принцип рада ових екипа. Наиме, припадници ВМК екипе су, по доласку на граничне прелазе, у ситуацијама када би се појављивали конвоји камиона, наређивали осталим цариницима да се повуку, а касније су цариници то и сами чинили, без било какве наредбе, након тога су припадници ВМК узимали документацију, одлазили у канцеларију шефа прелаза, где се по правилу налазио Б, који је имао печат и све што је потребно „да одради документацију“, након чега би документа била раздељена возачима и камиони би под пратњом напустили гранични прелаз, а пратњу су представљали џипови са затамњеним стаклима, ротационим светлима и полицијским таблицама. Камиони никада нису ни отварани, ни прегледани на граничном прелазу. Било је ситуација када их је звала „госпођа _“ из кабинета директора АА1 да најави одређене камионе, тако што би им говорила регистарске ознаке и имена, а у таквим случајевима камиони су пуштани без прегледа по убрзаној процедури, без сачињавања адекватне документације. Сведоку СС22 је познато да су припадници ВМК екипа користили службена возила са полицијским регистарским ознакама. Конкретно, царинске исправе су оверавали или цариник који врши царињење или шеф смене, међутим, све су то радили по налогу чланова ВМК екипа. Да су се у камионима налазиле цигарете сазнао је од Б, који је једном приликом рекао: „Стиже ти „Rothmans“ пошто је знао да он те цигарете пуши. Овај детаљан начин функционисања АА1 ВМК екипа, потврдили су и цариници – сведоци СС4, СС19, СС20, СС, СС2 и СС23, који су на идентичан начин говорили о начину рада и понашању тзв. АА1 ВМК екипа и једној уопштеној атмосфери страха која је владала на граничним прелазима, а наводи ових сведока о постојању ВМК екипа и њиховом поступању поткрепљени су и исказима сведока, полицајаца пограничне полиције – СС17, СС16 и СС15, као и сведоцима – радницима шпедиције „Траншпеда“ СС18 и СС14.

  Да су наведене ВМК екипе формиране противно Правилнику о унутрашњој организацији и систематизацији радних места у Царини, произлази из саме чињенице да, иако је Правилником било предвиђено постојање Одељења за сузбијање кријумчарења и царинске истраге, чији је начелник у критично време био СС3, део исказа окривљеног АА3 из полиције, у коме говори о томе да је он СС3 практично проверавао код АА1, имплицира да су овлашћења чланова ванредне ВМК екипе, која су одговарала усмено АА1 и радила по његовом налогу, била фактички знатно већа од овлашћења чланова тзв. редовне ВМК екипе, односно запослених у Одељењу за сузбијање кријумчарења и царинске истраге, односно Одсеку за сузбијање кријумчарења и царинске истраге. У прилог овоме је и чињеница да нико од лица, која су идентификована као чланови ванредних ВМК екипа, није ни имала решење о распоређивању по систематизацији на послове у Одељењу односно Одсеку за сузбијање кријумчарења и царинске истраге.

  б) Да је окривљени АА1 искоришћавањем и прекорачењем граница свог службеног овлашћења прибавио окривљенима АА и АА6 противправну имовинску корист, свестан забрањености свог дела и желећи његово извршење, произлази из чињенице да је најпре сам окривљени АА3, који иначе негира постојање ванредних ВМК екипа, наводећи да је радио под ингеренцијом СС3 – шефа Одсека за сузбијање кријумчарења и царинске истраге, навео да је по налогу СС3 дошао у Ниш да би контролисао рад управника Царинарнице Ниш – СС21, па је формирао „своју екипу“ од људи од поверења, што су били АА5 и сада покојни ПП1, а да је ВМК екипа (редовна) нишке царинарнице била део Одсека за сузбијање кријумчарења и царинске истраге, на чијем челу је био СС1, а чији је рад он са својим људима АА5 и Пп1 контролисао, иако није имао писмено овлашћење за тако нешто, при чему се сам окривљени АА3 изјаснио када би од СС3, као непосредног надређеног добио неки налог, проверавао би код АА1 о чему се ради, а навео је у исказу у полицији да се дешавало да га у неколико наврата зове АА1, те да му најави улазак камиона на гранични прелаз, са захтевом да не обавља контролу у камионима, да ова возила имају приоритет, да ће доћи људи из МУП-а који ће их преузимати. Из исказа сведока СС22 јасно произлази да је окривљени АА1 давао налоге у погледу поступања када су долазили камиони са цигаретама. Окривљени АА1 је, супротно својој одбрани, знао ко је окривљени АА, што произлази из одбране окривљеног АА3 из полиције који је навео да је АА1 инсистирао да се роба предузећа окривљеног АА царини по убразаној процедеури. Имајући у виду напред наведено, окривљени АА1 је, без обзира на мотиве таквог поступања будући да намера није битан елемент кривичног дела које му је стављено на терет, инкриминисаним радњама прибавио окривљенима АА и АА6 противправну имовинску корист у виду неплаћених односно мање плаћених царинских дажбина у износу који вишеструко превазилази квалификаторни елемент из става 3 члана 359 КЗ.

  С обзиром на све напред наведено, одбрана окривљеног АА1 којом је негирао извршење кривичног дела, истичући да је у свему радио у складу са законом, оцењена је неоснованом.
  
Окривљени АА3

  Да је окривљени АА3 у својству службеног лица – саветника директора Савезне управе царине, искоришћавањем свог службеног положаја, поступајући по договору са окривљеним АА1, упућивао на ГП Вршка Чука, ванредну ВМК екипу и давао им налоге да прекорачењем граница својих службених овлашћења на граничном прелазу преузму од редовних царинских радника на том прелазу потпуну царинску контролу и надзор над теретним моторним возилима са цигаретама, те да по наводно извршеном прегледу робе у возилима издају наређења редовним царинским радницима да у ЈЦИ унесу неистинит садржај - да се ради о увозу тоалетне хартије у СРЈ или да је у питању транзит цигарета из Бугарске преко територије СРЈ у Македонију, те да се такви подаци унесу у јединствени рачунарски систем СУЦ-а, а након тога, теретна возила са цигаретама отпрате до Царинске испоставе Аеродрома Ниш, где је опет давао налоге редовним царинским радницима, да без детаљног прегледа робе у теретним возилима спроведу поступак царињења, да се цигарете царине као тоалетна хартија или да се ЈЦИ предају њему лично, након чега је омогућавао да се цигарете предају на располагање предузећу „Company R5“, а да се овери фиктиван иступ камиона са цигаретама из СРЈ, суд је утврдио на основу исказа сведока СС и СС4, у односу на догађај од 06.02.1997. године, СС2 у односу на догађај од 14.02.1997. године, а у односу на камион 18.02.1997. године, посредно на основу исказа самог окривљеног, те сведочења сведока СС2, АА5, СС23 и СС22. Наиме, по упутствима окривљеног АА3 директно су поступали окривљени АА5 и сада покојни ПП1, чланови ванредне ВМК екипе, па је тако у односу на догађај од 06.02.1997. године сведок СС посведочио да су преглед камиона извршили извесни „ППн“ (сада пок. ПП1) и окривљени АА5, да је он само унео податке у информациони систем, док је сведок СС4 посведочио да је до царињења тоалетног папира, уместо дувана, дошло без детаљног прегледа возила и робе у возилу, по налогу окривљеног АА3, јер сведок који је у ЦИ Аеродром Ниш предметну ЈЦИ примио, обавио „преглед робе“, иако није вршио детаљан преглед камиона, поготово што је имао позив од стране окривљеног АА3, који га је питао: „Шта је било са камионом“, те да то „заврши“. У односу на догађај од 14.02.1997. године, сведок СС2 је посведочио да му је припадник ВМК екипе ПП1 донео царинске папире и рекао да је извршио преглед камиона и робе – тоалетне хартије и да само треба да овери документа, а када је сведок упитао да ли се у возилу стварно налази тоалетна хартија, ПП1 му је узвратио питањем: „Како ти не верујеш ВМК екипи АА1?“, уз констатацију да за све што му није јасно може да зове АА3 или АА1, при чему је, као што је претходно речено, сведок оверио документа, али није ставио свој параф. Такође сведок Р је посведочио да су АА5 и сада покојни ПП1 отпратили предметни камион до ЦИ Аеродром Ниш. Што се тиче трећег камиона – догађаја од 18.02.1997. године, из исказа сведока СС2 произлази да му је сада покојни ПП1 предао ради овере документацију у којој је био декларисан тоалет папир, а да је након упозорења СС1 дошло до замене односно сачињавања потпуно нове документације. О овом догађају се изјаснио и сам окривљени АА3 наводећи да га је о томе обавестио окривљени АА5, али да му је он наложио да све препусти СС1. Међутим, из исказа сведока СС1 проилази да су цигарете, по налогу и упутству окривљеног АА3, у његовој пратњи превежене до ЦИ Аеродром Ниш, а ЈЦИ 571 са документацијом је он сутрадан лично предао предата окривљеном АА3.

  Одбрана окривљеног АА3 да је био члан редовне ВМК екипе није прихваћена јер окривљени АА3 није имао решење о распоређивању у Одељење за сузбијање кријумчарења и царинске истраге, а осим тога, из самог његовог исказа пред полицијом произлази да је фактички конттролисао СС3. Образложење окривљеног о околностима под којима је дао исказ у полицији је неуверљиво и нелогично, тим пре што што су наводи његове одбране из полиције потврђени и другим изведеним доказима.


Окривљени АА5

  Да је окривљени АА5 у својству службеног лица – цариника – сарадника СУЦ на ЦИ Градина и члана ванредне ВМК екипе, искоришћавањем свог службеног положаја и прекорачењем граница својих службених овлашћења омогућио нелегалан улазак цигарета на територији тадашње СРЈ, тако што је по упутству добијеном од окривљеног АА3, заједно са лицем које је означено као сада покојни ПП1, сачекивао на граничном прелазу Вршка Чука теретна моторна возила са цигаретама предузећа „АА1“, као члан ВМК екипе преузимао од редовних царинских радника на том прелазу потпуну царинску контролу, надзор на граничном прелазу на тим теретним моторним возилима са цигаретама, онемогућавајући редовним царинским радницима на граничном прелазу приступ камионима и роби, те по наводно извршеном прегледу тих возила, робу у возилима пломбирао, те издавао наређења редовним царинским радницима да издају ЈЦИ са неистинитим садржајима, у којима је лажно приказано да се ради о увозу тоалетне хартије у СРЈ или да је у питању транзит цигарета из Бугарске преко територије СРЈ у Македонију, те да се такви неистинити подаци унесу у ЈЦС СУЦ, а теретна возила пратио до ЦИ Аеродром Ниш, утврђено је делимично из одбране окривљеног АА3, исказа сведока СС, СС4, СС2, те делимично одбране самог окривљеног АА5. Сам окривљени је навео да је у критичном периоду био по усменом налогу АА3 упућен на гранични прелаз Вршка Чука, међутим, негирао је да је био члан тзв. „АА1 ВМК екипе“, на гранични прелаз су долазили по потреби, и није постојала писмена евиденција о њиховом присуству, како је то изјавио код истражног судије, већ би се јавили шефу царинарнице или вођи смене, који би им говорили шта да раде. Што се тиче догађаја од 06.02.1997. године, из исказа сведока СС јасно произлази да су преглед робе по ЈЦИ 431/06.02.1997 извршили извесни „ППн“ (ПП1) и окривљени АА5, а да је роба потом у пратњи, између осталог, окривљеног АА5, допремљена до ЦИ Аеродром Ниш. У односу на камион од 14.02.1997. године, из исказа сведока СС2 је утврђено да је камион у пратњи окривљених АА5 и сада покојног ПП1 отпраћен до ЦИ Аеродром Ниш. У односу на трећи камион, 18.02.1997. године, сам АА5 је навео да му је познато да је дошло до замене документације јер му је познато да је у првобитној документацији као роба био означен тоалет папир, а да му је несумњиво познато да су се у камиону налазиле цигарете. С обзиром на напред наведено, као и исказ сведока СС19, шефа Царинске испоставе Вршка Чука, који наводи да су преглед акцизне робе обављали припадници ванредне ВМК екипе и то сада покојни ПП1 и окривљени АА5, те исказе сведока полицајаца из Пограничне полиције СС17, СС16, СС15, те сведока радници „Траншпеда“ СС18 и СС14, при чему је сведок СС18 препознао окривљеног АА5, јасно се утврђује да је окривљени АА5 био припадник ванредне ВМК екипе, те је обављао послове по усменом налогу окривљеногАА3, што ни сам окривљени не спори.

  Одбрана окривљеног, којом је негирао своју улогу у „пропуштању“ камиона, није прихваћена јер је у супротности са јасним и убедљивим исказима саслушаних сведока.


Окривљени АА2

  Да је окривљени АА2 у својству службеног лица – цариника – сарадника у ЦИ Аеродром Београд СУЦ – Одсека за послове и контроле путничког промета и царинског надзора, члан ВМК екипе, 19.02.1997. године искоришћавањем свог службеног положаја и прекорачењем граница свог овлашћења, по упутству окривљеног АА3, након предаје цигарета предузећу „АА1“ да се у ЈЦИ и јединственом рачунском систему СУЦ-а изврши овера неистините чињенице иступа теретног возила са цигаретама на територију СРЈ, преузео царинску исправу, користећи овлашћења радника ВМК наредио редовном царинском раднику на граничном прелазу Прешево да изврши оверу јединствене царинске исправе о наводном иступу теретног возила са цигаретама са територије СРЈ, утврђено је на основу исказа сведока СС23 и СС22. Наиме, из исказа сведока СС23 утврђено је да му је АА2, који му је познат као члан ВМК екипе, наложио да изврши оверу ЈЦИ бр. 571/18.02.1997 о наводном иступу предметног камиона са територије тадашње СРЈ, говорећи му да је то наређење директора АА1 и АА3, да је то у државном интересу и да „држи језик за зубима“, који исказ је потврђен и исказом сведока СС22, који је навео да је окривљени АА2 захтевао од СС8, који је у том тренутку био шеф смене, да раздужи документацију, што је подразумевало да је возило прошло редовну царинску контролу, а што је СС8 био принуђен да уради, а што је окривљени АА2 оправдао чињеницом да је то наложио директор (АА1) преко АА3, па када је СС8 одбио оно што му је наложено, АА2 је рекао да напусте канцеларију, а касније сазнао да је СС8 на крају одрадио то што је од њега тражено јер му је СС8 накнадно рекао: „АА2н, теби верујем, ако дође до нечега кад-тад, да ми будеш сведок за ово што сам урадио“. Исказ СС8 је потврдио и сведок СИ, који је радио у Одсеку за сузбијање кријумчарења и царинске истраге при Царинарници Ниш, навевши да му је приликом провере конкретног догађаја СС8 рекао да му је извозну декларацију дао АА2 и да је по његовом налогу оверио исту.

  Окривљени АА2 је током поступка оспоравао да је дана 19.02.1997. године уопште био на граничном прелазу „Прешево“, међутим, с обзиром на исказ сведока СС8 и његове писане изјаве Одсеку за сузбијање кријумчарења и царинске истраге, као и исказ сведока СС22, наводи његове одбране у потпуности су оповргнути.


Окривљени АА4

  Чињенично стање описано у оптужници, у односу на кривично дело стављено на терет окривљеном АА4, током овог поступка није оспоравано од стране одбране. Наиме, теза одбране је била да је окривљени АА4 у конкретном случају био у правној заблуди, што, по ставу одбране искључује његов умишљај за извршење конкретног кривичног дела. Током поступка је на несумњив начин утврђено да је предмет пребачен на надлежност СУП у Зајечару, сам окривљени АА4 је навео да је добио наређење од заменика министра, сада покојног ПП, телефоном путем специјала, да преузме неки камион од Секретаријата у Лесковцу и отпреми га АА у Сокобању, те је пренео наређење сведоку СС9, који је био начелник полиције, наредивши му да узме неки бољи ауто, оде у Лесковац по тај камион и преда га АА у Сокобањи, што је потврђено исказом сведока СС9.

  Иако је окривљеном, како је претходно наведено, стављено на терет да је описаним радњама извршио кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ, током поступка је утврђено да је вредност наводно прибављене користи оваквим поступањем износ од 195.781,12 динара и то на име царине и таксе за количину од 40.000 паклица, укупне вредности 434.855,84 динара. При томе, прибављена корист се не може односити на вредност враћеног камиона, јер је то предмет који је био привремено одузет као средство извршења кривичног дела и не може се на несумњив начин тврдити да је враћањем камиона окривљеном АА прибављена противправна имовинска корист. Стога, овај суд налази да се у радњама окривљеног АА4 евентуално могу стећи битна обележја кривичног дела из члана 359 став 1 КЗ, за које је наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења у складу са одредбом члана 103 став 1 тачка 5 КЗ у вези члана 104 став 6 КЗ а у односу на чињенични опис оптужења окривљеног је, услед недостатка доказа ваљало ослободити од оптужбе. Осим тога, одредбом члана 33 Закона о унутрашњим пословима, који је важио у време извршења кривичног дела, прописано је да су радници Министарства унутрашњих послова дужни да изврше сва наређења министра, односно другог старешине издата ради обављања послова, осим оних којима се наређује извршење радње која представља кривично дело. С обзиром на наведено како није било разлога да се не верује одбрани окривљеног да му се преко званичног телефона – специјала обратио тада заменик министра, сада покојни ПП „ППн“, то се не може на несумњив начин тврдити да је окривљени био свестан да му се наређује извршење радње која представља кривично дело у складу са одредбом члана 33 Закона о унутрашњим пословима важећим у време извршења кривичног дела, те је, услед свега напред наведеног, овај суд, на основу члана 423 тачка 2 ЗКП, усвајањем жалби окривљеног и његовог браниоца, преиначио првостепену пресуду и окривљеног ослободио од оптужбе, одлучујући као у ставу другом изреке пресуде.

  С обзиром на све напред наведено, овај суд није прихватио одбране окривљених који су негирали извршење кривичних дела за која се терете. Ово стога што су одбране окривљених оповргнуте бројном писменом документацијом, те исказима саслушаних сведока, који су јасни, логични, уверљиви и управо у складу са писменим доказима у списима предмета.

  Окривљени АА и АА6 су били свесни свог дела, хтели његово извршење, будући да су свесно и вољно искоришћавали своје положаје одговорних лица у предузећима, како би прибавили противправну имовинску корист у виду неплаћених дажбина по основу увоза цигарета, те учествовањем у радњама описаним у ставу првом изреке умишљајно заједнички извршили кривично дело. Како је током поступка утврђено да су окривљени поступали са јединственим умишљајем, коришћењем исте ситуације, трајног односа и уз јединство простора, то се, имајући у виду висину противправне имовинске користи у њиховим радњама стичу сва битна обележја три кривична дела злоупотребе положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ („Сл.гласник РС“ 121/12) који закон је, у складу с одредбом члана 5 став 2 КЗ примењен као најблажи по окривљене, а која дела овај суд суд квалификује као једно продужено кривично дело злоупотребе положаја одговорног лица у саизвршилаштву из члана 234 став 3 КЗ у вези члана 1 КЗ у вези чланова 33 и 61 КЗ, за које их је и огласио кривим, као у ставу првом изреке, будући да нису постојале околности које би искључивале њихову кривицу.

  Као што је правилно закључио првостепени суд, окривљени АА1, АА3, АА5 и АА2 су такође поступали с директним умишљајем, свесни да искоришћавањем својих службених положаја и прекорачењем граница својих службених овлашћења прибављају окривљенима АА и посредно АА6 противправну имовинску корист у виду избегавања плаћања јавних дажбина за увезене цигарете. Да су окривљени поступали као саизвршиоци заједнички остварујући радњу извршења кривичног дела, произилази из чињенице да је између њих јасна хијерархијска структура, односно да окривљени АА1 налаже окривљеном АА3 да упућује чланове ванредних ВМК екипа на гранични прелаз када стижу конвоји камиона, те да роба не буде прегледана од стране редовних царинских службеника, а по оваквом упутству поступају окривљени АА5 и АА2. Надаље, како је током поступка на несумњив начин, економско-финансијским вештачењем утврђено да вредност избегнутих дажбина за сваки појединачни камион, а затим и скупно превазилази износ од 1.500.000,оо динара, то се у радњама окривљених АА1, АА3 и АА5 стичу сва битна обележја кривичног дела из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ у продуженом трајању у вези члана 61 КЗ, у саизвршилаштву у вези члана 33 КЗ а у радњама окривљеног АА2 сва битна обележја кривичног дела из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ у саизвршилаштву у вези члана 33 КЗ.

  Како је изменама и допунама Кривичног законика из 2009. године само прецизирана постојећа пракса да се под појмом „друго лице“ подразумева не само физичко већ и правно лице (Седница Кривичног одељења ВКС Србије од 31.3.2014. године) то су неосновани наводи жалби бранилаца, адвоката АБ и АББ да је првостепена пресуда у односу на окривљене АА1 и АА2 донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП.


Одлуке о кривичним санкцијама

  Одлучујући о врсти и висини кривичне санкције у односу на окривљене, поводом изјављених жалби, Апелациони суд у Београду је, у складу са одредбама члана 54 КЗ, као олакшавајуће околности на страни окривљеног АА ценио чињеницу да је породичан човек, отац троје деце, на страни окривљеног АА6 да је породичан човек, отац малолетног детета, који раније није осуђиван, на страни окривљеног АА1 да је породичан човек, отац двоје деце, на страни окривљеног АА3 да је породичан човек, отац троје деце, на страни окривљеног АА5 чињеницу да је породичан човек, отац двоје деце, при чему је имао у виду његово нарушено здравље, на страни окривљеног АА2 да је породичан човек, отац двоје малолетне деце. Од отежавајућих околности на страни окривљеног АА суд је ценио чињеницу да је у питању раније осуђивано лице и то због кривичног дела у вези са обављањем привредне делатности, на страни окривљеног АА1 чињеницу да је у питању осуђивано лице, на страни окривљеног АА3, ранију осуђиваност, иако не због истоврсних кривичних дела, док на страни окривљених АА5, АА6 и АА2 није нашао отежавајућих околности које се тичу њихових личности.

  Апелациони суд је имао у виду протек времена од извршења кривичних дела, истовремено ценећи и чињеницу да се ради о изузетно сложеном кривичном поступку. Приликом одмеравања казни, овај суд је посебно имао у виду јачину повреде заштићеног добра, односно висину противправне имовинске користи коју су прибавили окривљени АА и АА6, која истовремено представља износ штете по буџет СРЈ, а у односу на АА1, као директора Савезне управе царина и остале запослене у Царини, посебно ценио чињеницу да су кривична дела извршили омогућавајући физичким лицима да остваре знатну противправну имовинску корист не само у виду избегавања плаћања јавних дажбина већ и могућности нелегалне продаје цигарета на територију СРЈ.

  С обзиром на напред наведено, Апелациони суд је окривљеног АА осудио на казну затвора у трајању од четири године и шест месеци, а окривљеног АА6 на казну затвора у трајању од две године и шест месеци у које казне ће им се урачунати време проведено у притвору, налазећи да су овакве казна адекватне степену кривице окривљених, јачини повреде заштићеног добра као и личностима учинилаца, те да ће се истима у свему остварити сврха кажњавања.

  Усвајањем жалби браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ, браниоца окривљеног АА2, адвоката АББ, браниоца окривљеног АА3, адвоката АБ1 и браниоца окривљеног АА5, адвоката АБ3, у делу одлуке о кривичним санкцијама, овај суд је преиначио првостепену пресуду, одлучујући као у ставу трећем изреке, осуђујући окривљеног АА1 на казну затвора у трајању од две године и шест месеци, окривљеног АА3 на казну затвора у трајању од две године и два месеца, у коју ће му се урачунати време проведено у притвору, окривљеног АА5 на казну затвора у трајању од две године, такође, уз урачунавање притвора и окривљеног АА2 на казну затвора у трајању од једне године и осам месеци, у уверењу да ће се оваквим казнама у свему остварити сврха кажњавања.

  Како је одредбом члана 91 став 1 КЗ прописано да нико не може задржати имовинску корист прибављену кривичним делом, суд је од окривљених АА и АА6 одузео противправну имовинску корист стечену извршењем кривичног дела, односно неплаћањем јавних дажбина при нелегалном увозу цигарета, а имајући у виду утврђено чињенично стање, те обавезао окривљеног АА и окривљеног АА6 да солидарно, у корист буџета Републике Србије исплате износ од 9.894.195,34 динара, са законском затезном каматом и то на износ од 3.028,555,07 динара, почев од 12.02.1997. године, на износ од 3.252.284,43 динара, почев од 17.02.1997. године, те на износ од 3.613.355,84 динара, почев од 18.02.1997. године, па све до коначне исплате, у року од 30 дана од дана правоснажности пресуде, под претњом принудног извршења.

  Одлука о трошковима поступка донета је на основу чланова 267 и 264 став 1 ЗКП.

  Приликом одлучивања, суд је имао у виду остале наводе и предлоге странка, али, при заузетом ставу, нашао да нису од битног утицаја на другачије одлучивање.

  Имајући у виду напред наведено, на основу члана 459 став 1 ЗКП у вези члана 423 тачка 2 ЗКП и 457 ЗКП, одлучено је као у изреци.

Записничар,        Председник већа-судија,
Снежана Станковић, с.р.      Надежда Мијатовић, с.р.

ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ:
Против ове пресуде у ставу првом
дозвољена је жалба,
Апелационом суду у Београду,
као суду трећег степена, у року од
30 дана од дана пријема писменог отправка пресуде.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)