Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
29.12.2015.

Кж1 По1 31/15

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По1 31/15
Дана 29.12.2015. године
Б Е О Г Р А Д
ул.Немањина бр.9


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судије Верољуба Цветковића, председника већа, судија Милимира Лукића, Драгољуба Ђорђевића, Надежде Мијатовић и Наде Зец, чланова већа, уз учешће вишег саветника Браниславе Муњић, као записничара, у кривичном предмету осуђеног АА, због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 4 у вези става 1 КЗ и др., одлучујући о жалби осуђеног АА, изјављеној против пресуде Посебног одељења Вишег суда у Београду К-По1 бр.21/12 – Кв-По1 бр.507/15 од 25.11.2015. године, након одржане седнице већа, у смислу члана 447 ЗКП-а, дана 29. децембра 2015. године, једногласно је донео


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба осуђеног АА, а пресуда Посебног одељења Вишег суда у Београду К-По1 бр.21/12 – Кв-По1 бр.507/15 од 25.12.2015. године, се ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Посебног одељења Вишег суда у Београду К-По1 бр.21/12 – Кв-По1 бр.507/15 од 25.11.2015. године, одбијен је као неоснован захтев осуђеног АА за изрицање јединствене казне по пресудама Вишег суда у Београду – Посебног одељења К-По1 бр.21/12 од 31.03.2014. године, правноснажна дана 28.11.2015. године и Вишег суда у Београду К.бр.3051/10 од 02.06.2011. године, којом је окривљени АА због кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 4 КЗ у стицају са кривичним делом лаке телесне повреде из члана 122 став 2 КЗ, осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 2 (две) године и 4 (четири) месеца, а која је пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 бр.1545/12 од 10. и 17.05.2012. године, преиначена у погледу одлуке о казни у односу на кривично дело лаке телесне повреде из члана 122 став 2 КЗ, док је у односу на кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 4 КЗ, наведена пресуда укинута и предмет враћен првостепеном суду на поновно одлучивање.

Против наведене пресуде благовремено је жалбу изјавио осуђени АА, без навођења законског основа за побијање исте, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи побијану пресуду и изрекне му јединствену казну затвора или побијану пресуду укине и наложи Вишем суду у Београду – Посебно одељење, да понови поступак.

Тужилаштво за организовани криминал је, поднеском Ктж.бр.30/15 од 23.12.2015. године, предложило да се жалба осуђеног АА, изјављена против пресуде Вишег суда у Београду – Посебно одељење К-По1 бр.21/12 – Кв-По1 бр.507/15 од 25.11.2015. године, одбије као неоснована.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, одржао је седницу већа, у смислу члана 447 ЗКП-а, у одсуству уреднон обавештеног Тужиоца за организовани криминал, па је након разматрања навода и предлога из изјављене жалбе, имајући у виду и мишљење Тужиоца за организовани криминал, из напред цитираног поднеска, а након што је првостепену пресуду испитао у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалби, сходно одредби члана 451 став 1 ЗКП-а, нашао:

Жалба је неоснована.

Жалбом осуђеног АА наводи се да првостепени суд није правилно поступио приликом доношења одлуке којом је одбио захтев осуђеног за изрицање јединствене казне затвора, истичући да он 02.06.2011. године није издржао казну затвора, него му је само укинут притвор и пуштен је да се брани са слободе, а да је кривично дело за које је осуђен пресудом Посебног одељења Вишег суда у Београду К-По1 бр.21/12 извршио у јулу 2011. године, када није у потпуности издржао казну од 2 (две) године и 4 (четири) месеца затвора по пресуди Вишег суда у Београду К.бр.3051/10, а која је преиначена пресудом Апелационог суда у Београду у погледу одлуке о казни тако што је осуђен на казну затвора у трајању од 6 (шест) месеци.

Међутим, Апелациони суд у Београду изнете жалбене наводе оцењује неоснованим.

Наиме, пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1 бр.21/12 од 31.03.2014. године, правноснажном дана 28.01.2015. године, окривљени АА је због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 4 у вези става 1 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 8 (осам) година, у коју казну му је урачунато време проведено у притвору од 06.10.2011. године до 26.12.2013. године, као и време проведено на мери забране напуштања стана од 26.12.2013. године до 31.03.2014. године. Наведена пресуда је у односу на окривљеног АА потврђена пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 По1 бр.24/14 од 28.01.2015. године.

Пресудом Вишег суда у Београду К.бр.3051/10 од 02.06.2011. године, окривљени АА је због кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 4 КЗ у стицају са кривичним делом лака телесна повреда из члана 122 став 2 КЗ, осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 2 (две) године и 4 (четири) месеца, у коју му је урачунато време проведено у притвору од 17.11.2009. године до 02.06.2011. године. Пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 бр.1545/12 о 10. и 17.05.2012. године, наведена пресуда је преиначена у погледу одлуке о казни у односу на кривично дело лака телесна повреда из члана 122 став 2 КЗ, тако што је окривљени АА осуђен на казну затвора у трајању од 6 (шест) месеци, у коју му је урачунато време проведено у притвору од 17.11.2009. године до истека казне, док је у односу на кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 4 КЗ, наведена пресуда укинута и предмет враћен првостепеном суду на поновно одлучивање.

Из извештаја Првог основног суда у Београду, Одељење за извршење кривичних санкција Ик.бр.142/12, 137/15 од 21.09.2015. године, произлази да је осуђени на издржавање казне по пресуди К-По1 бр.21/12 од 31.03.2014. године, у трајању од 8 (осам) година, ступио у КПЗ Пожаревац дана 21.06.2015. године, те да казну није издржао. Такође, утврђено је да је осуђени казну затвора у трајању од 6 (шест) месеци по пресуди К.бр.3051/10 од 02.06.2011. године, издржао у притвору у периоду од 17.11.2009. године до 02.06.2011. године.

Из извештаја КПЗ Пожаревац – Забела број 351/15-713-12054/4/2015-04 од 30.09.2015. године, произлази да осуђени казну затвора по пресуди Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1 бр.21/12 у трајању од 8 (осам) година са урачунатим притвором, издржава од 21.06.2015. године до 26.12.2020. године.

Одредбом члана 552 став 1 тачка 1 ЗКП-а прописано је да се поступак за изрицање јединствене казне покреће на захтев јавног тужиоца или осуђеног и његовог браниоца, ако је против истог осуђеног у две или више пресуда изречено више казни, а нису примењене одредбе о одмеравању јединствене казне за дела у стицају.

Одредбом члана 62 Кривичног законика прописано је да ће суд, ако се осуђеном лицу суди за кривично дело учињено пре него што је започело издржавање казне по ранијој осуди или за кривично дело учињено за време издржавања казне затвора или малолетничког затвора, изрећи јединствену казну за сва кривична дела применом одредаба члана 60 тог Законика, узимајући раније изречену казну као већ утврђену.

Стога, имајући у виду да из списа предмета произлази да је осуђени АА казну затвора у трајању од 6 (шест) месеци, због кривичног дела лака телесна повреда из члана 122 став 2 КЗ, по пресуди Вишег суда у Београду К.бр.3051/10 од 02.06.2011. године, преиначеној пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 бр.1545/12 од 10. и 17.05.2012. године, издржао у притвору, у коме се налазио почев од 17.11.2009. године, па до 02.06.2011. године, а да је кривично дело за које је оглашен кривим и осуђен пресудом Вишег суда у Београду – Посебно одељење К-По1 бр.21/12 од 31.03.2014. године, извршио у периоду од почетка јула 2011. године до 06.10.2011. године, односно након што је у потпуности издржао казну затвора у трајању од 6 (шест) месеци, по ранијој осуди, то је правилно веће првостепеног суда нашло да у конкретном случају нису испуњени услови за изрицање јединствене казне осуђеном применом одредаба о одмеравању јединствене казне за кривична дела у стицају, због чега је правилно, сходно одредби члана 555 ЗКП-а, наведени захтев осуђеног одбио као неоснован, док се жалбени наводи осуђеног АА показују као неосновани и истима ничим није доведена у сумњу правилност и законитост ожалбене пресуде.

Из свих изнетих разлога, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је, на основу одредбе члана 457 ЗКП-а, донео одлуку као у изреци пресуде.

Записничар      Председник већа-судија
Бранислава Муњић, с.р.     Верољуб Цветковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)