Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
3.11.2017.

Кж1 По1 31/17

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Посебно одељење
Кж1 По1 31/17
03.11.2017. године
Београд

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Верољуба Цветковића, председника већа, Милимира Лукића, Надежде Мијатовић, Наде Зец и Бојане Пауновић, чланова већа, уз учешће вишег саветника Александра Багаша, записничара, у кривичном предмету осуђеног АА, због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 4 у вези става 1 Кривичног законика, одлучујући о жалбама осуђеног АА и његовог браниоца адв. АБ, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 21/12 – Кв.По1 бр. 357/17 од 03.10.2017. године, у седници већа одржаној дана 03.11.2017. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

Усвајањем жалби осуђеног АА и његовог браниоца адв. АБ, УКИДА СЕ пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 21/12 – Кв.По1 бр. 357/17 од 03.10.2017. године и предмет се ВРАЋА првостепеном суду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 21/12 – Кв.По1 бр. 357/17 од 03.10.2017. године, усвојен је захтев браниоца осуђеног АА, адв. АБ за изрицање јединствене казне, па су преиначене у погледу одлуке о казни правоснажне пресуде:

1.Пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 21/12 од 31.03.2014. године, која је у односу на осуђеног постала правоснажна пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 По1 бр. 24/14 од 28.01.2015. године, а којом је окривљени АА оглашен кривим због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 4 у вези става 1 КЗ, па му је претходно узета као утврђена казна затвора у трајању од 8 месеци изречена правоснажном пресудом Првог основног суда у Београду К.бр. 2323/12 од 28.10.2013. године, а након чега му је изречена јединствена казна затвора у трајању од 10 година и 6 месеци у коју му се урачунава време проведено у притвору почев од 06.10.2011. године, до 11.10.2013. године, као и време проведено на мери забране напуштања стана од 11.10.2013. године до 13.11.2013. године, те време проведено на издржавању казне по правоснажној пресуди. Напред наведеном пресудом осуђеном је изречена и мера безбедности обавезног лечења наркомана која ће се извршити у Заводу за извршење казни или у одговарајућој задравственој установи или другој специјализованој установи и има трајати док постоји потреба за лечењем, а не дуже од 3 године. Време проведено у установи на лечењу урачунава се у казну затвора.

Решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 21/12 – Кв.По1 бр. 39/16 од 18.01.2016. године, правоснажна 25.01.2016. године, према осуђеном АА обустављена је мера забране обавезу лечења наркомана која му је изречена правоснажном пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 21/12 од 31.03.2014. године, након чега се осуђени АА имао отпустити из Специјалне затворске болнице и упутити на издржавање преосталог дела казне у одговорајући Завод.

2.Пресуда Вишег суда у Београду К.бр. 755/14 од 30.12.2015. године која је потврђена пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 бр. 394/16 од 27.04.2016. године којом је окривљени АА оглашен кривим због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од 4 године и 6 месеци у коју му је урачунато време проведено у притвору почев од 11.03.2014. године, па до 30.12.2015. године,

па је суд окривљеног АА узимајући му као утврђене казне затвора по правноснажним пресудама и то пресуди Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 21/12 од 31.03.2014. године која је постала правоснажна доношењем пресуде Апелационог суда у Београду Кж1 По1 бр. 24/12 од 28.01.2015. године у трајању од 10 година и 6 месеци, као и казну по пресуди Вишег суда у Београду К.бр. 755/14 од 30.12.2015. године која је постала правоснажна 27.04.2017. године у трајању од 4 године и 6 месеци, па га је осудио на јединствену казну затвора у трајању од 14 година и 5 месеци у коју му је урачунао време проведено у притвору по пресуди Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 21/12 од 31.03.2014. године у периоду од 06.10.2011. године до 11.10.2013. године, затим време које је провео на мери забране напуштања стана по напред наведеној пресуди у периоду од 11.10.2013. године до 13.11.2013. године, затим време које је провео у Специјалној затворској болници по мери обавезног лечења наркомана која му је изречена пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 21/12 од 31.03.2014. године у периоду од 30.12.2015. године до 18.01.2016. године, као и време које је провео на издржавању казне по пресуди Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 21/12 од 31.03.2014. године као и време које је провео у притвору по пресуди Вишег суда у Београду К.бр. 755/14 од 30.12.2015. године у периоду од 11.03.2014. године до 30.12.2015. године.

Против означене пресуде жалбе су изјавили:

-Осуђени АА, без навођења законског основа, а из садржине жалбе произлази да се жали због битних повреда одредаба кривичног поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања суштински уз истицање да му првостепени суд у изречену пресуду није урачунао време кућног затвора у ком је био од 13.11.2013. године до 11.03.2014. године са предлогом да Апелациони суд у Београду то има на уму те да му изрекне и што мању јединствену казну.

-Бранилац осуђеног АА, адв. АБ због погрешно утврђеног чињеничног стања и повреда кривичног закона, а из садржине жалбе произлази да се жали и због битних повреда одредаба кривичног поступка са предлогом да се побијана пресуда преиначи у корист осуђеног, тако што ће се усвојити изјављена жалба и донети пресуда којом ће се изрећи јединствена казна.

Тужилаштво за организовани криминал доставило је поднесак Ктж.бр. 36/17 од од 01.11.2017. године којим је предложило да се жалбе осуђеног и његовог браниоца усвоје.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење одржао је седницу већа на којој је размотрио списе предмета, па испитујући побијану пресуду у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутим у жалбама нашао:

Жалбе су основане.

Основано се изјављеним жалбама указује да је првостепена пресуда захваћена битним повредама одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП које се огледају у томе да првостепени суд у погледу чињеница које су предмет доказивања није дао јасне разлоге као и да је првостепени суд доношењем побијане пресуде повредио кривични закон будући да су повређене одредбе о урачунавању издржане казне из члана 439 став 1 тачка 4 ЗКП, због чега побијана пресуде није могла бити испитана.

Наиме, изреком побијане пресуде првостепени суд је усвојио захтев браниоца осуђеног АА адв. АБ за изрицање јединствене казне па је преиначавајући казне наведене у изреци побијане пресуде окривљеног осудио на јединствену казну затвора у трајању од 14 година и 5 месеци у коју му је урачунао време проведено у притвору по пресуди Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 21/12 од 31.03.2014. године, у периоду од 06.10.2011. до 11.10.2013. године, затим време које је провео на мери забране напуштања стана по напред наведеној пресуди у периоду од 11.10.2013. године до 13.11.2013. године, затим време које је провео у Специјалној затворској болници по мери обавезног лечења наркомана која му је изречена пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 21/12 од 31.03.2014. године у периоду од 30.12.2015. године до 18.11.2016. године као и време које је провео на издржавању казне по пресуди Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 21/12 од 31.03.2014. године, као и време које је провео у притвору по пресуди Вишег суда у Београду К.бр. 755/14 од 30.12.2015. године у периоду од 11.03.2014. године до 30.12.2015. године.

Међутим, основано се изјављеним жалбама осуђеног и његовог браниоца указује да је изрека побијане пресуде неразумљива, те да су разлози који су дати у образложењу побијане пресуде нејасни у делу који се односи на урачунавање времена које је проведено на издржавању казне по правноснажној пресуди Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 21/12 од 31.03.2014. године, која је правоснажна постала доношењем пресуде Апелационог суда у Београду Кж1 По1 бр. 24/14 од 28.01.2015. године. Наиме, наведеном пресудом окривљени АА је оглашен кривим због кривичног дела неовлашћене производње и стављања у промет опојних дрога из члана 246 став 4 у вези става 1 Кривичног законика при чему је претходно узета као утврђена казна затвора у трајању од 8 месеци изречена правоснажном пресудом Првог основног суда у Београду К.бр. 2323/12 од 28.10.2013. године, након чега му је изречена јединствена казна затвора у трајању од 10 година и 6 месеци у коју му је урачунава време проведено у притвору почев од 06.10.2011. године до 11.10.2013. године, време проведено на мери забране напуштања стана од 11.10.2013. године до 13.11.2013. године, те време проведено на издржавању казне по правоснажној пресуди. Међутим, првостепени суд ни у изреци, ни у образложењу побијане пресуде није навео које је време које је окривљени провео на издржавању казне по правоснажној пресуди односно о ком временском периоду се ради, будући да је и у изреци и у образложењу пресуде наведено само да се окривљеном урачунава време које је провео на издржавању казне по правоснажној пресуди али не и период који је осуђени по наведеној пресуди издржао.

  Наиме, приликом доношења пресуде Вишег суда у Београду К.По1 бр. 21/12 од 31.03.2014. године, узета је као утврђена казна затвора у трајању од 8 месеци која ће се извршавати у просторијама у којима станује изречена пресудом Првог основног суда у Београду К.бр. 2323/12 од 28.10.2013. године. При чињеници да осуђени и његов бранилац у жалби указују да је окривљени казну по пресуди Првог основног суда у Београду К.бр. 2323/12 од 28.10.2013. године, издржавао у просторијама у којима станује у периоду од 13.11.2013. године до 11.03.2014. године, а да тај период није наведен у изреци као ни у образложењу побијане пресуде, то Апелациони суд у Београду налази да се основано изјављеним жалбама указује да је изрека побијане пресуде неразумљива, те да су разлози које је првостепени суд дао у образложењу побијане пресуде нејасни, будући да и за Апелациони суд у Београду, Посебно одељење остаје нејасно да ли је у изречену казну осуђеном АА урачунато време које је провео на издржавању од 13.11.2013. године до 11.03.2014. године. Притом, овај суд је имао на уму чињеницу да је и у пресуди Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1 21/12 од 31.03.2014 године, наведено да се окривљеном у изречену јединствену казну затвора урачунава време које је провео на издржавању по правноснажној пресуди, те да ни у тој пресуди није наведен временски период који је окривљени провео на издржавању у просторијама становања, али је првостепени суд у случају сумње у тумачењу судске одлуке био дужан да поступи сходно чл. 278 ЗКП.

Као што је напред наведено како ни у изреци побијане пресуде, као ни у образложењу исте првостепени суд у погледу ове чињенице која је предмет доказивања није дао никакве разлоге на шта се основано указује изјављеном жалбом окривљеног и његовог браниоца, Апелациони суд у Београду је усвјањем изјављених жалби побијану пресуду укинуо и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење.

Приликом поновног суђења првостепени суд ће имати у виду примедбе на које му је овим решењем указано, те ће након што провери наводе осуђеног када је и где издржавао наведену казну, те након што отклони битне повреде одредаба кривичног поступка и повреде кривичног закона бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку за коју ће дати јасне и непротивречне разлоге који ће у свему бити прихватљиви и за овај суд.

Ценећи напред изнето Апелациони суд у Београду донео је одлуку као у диспозитиву решења на основу одредбе члана 458 ЗКП.

Записничар,       Председник већа-судија,
Александар Багаш, с.р.     Верољуб Цветковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)