Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
4.06.2014.

Кж1 По1 32/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По1 32/13
Дана 04.06.2014. године
Београд
Немањина бр. 9


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија: Верољуба Цветковића, председника већа, Надежде Мијатовић, Зорана Савића, Душка Миленковића, председника суда, и Мирјане Поповић, чланова већа, уз учешће вишег судијског сарадника Вукашина Сарајлића, записничара, у кривичном предмету окривљеног АА и др, због кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 став 1 Кривичног законика и др, одлучујући о жалбама Тужиоца за организовани криминал, окривљених АА1, АА2, АА3 и њихових бранилаца и бранилаца окривљених АА6, АА7, АА8, АА9, АА10, АА11, АА4, АА12, АА13, АА14, AA16 и AA17, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К.По1.бр.121/2010 од 26.11.2012. године, у јавној седници већа одржаној у смислу одредбе члана 448 ЗКП-а, дана 26.05.2014. године – 02.06.2014. године у присуству заменика Тужилаца за организовани криминал Драгослава Марковића и АА10, окривљених АА, АА1, АА15, АА8, АА11, АА18, АА10, АА4, АА3, АА5, АА14, AA16, АА12, АА2, AA17 и АА19, као и бранилаца окривљених адвоката АБ, АБ1, АБ2, АБ4, АБ5, АБ7, АБ8, АБ9, АБ10, АБ11, АБ6, АБ12, АБ13, АБ14, АБ15, АБ16, АБ17, АБ18 и АБ19, а у одсуству уредно обавештених окривљених АА18, АА9, АА7 и АА6, једногласно је, дана 04.06.2014. године, донео


П Р Е С У Д У

I

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба Тужиоца за организовани криминал, па се пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К.По1.бр.121/2010 од 26.11.2012. године у ослобађајућем делу у односу на окривљене АА15, АА20, АА18, АА21, АА22, АА18, АА5, АА19, АА23 и АА24 (став III и IV изреке првостепене пресуде), ПОТВРЂУЈЕ.

II

УСВАЈАЈУ СЕ жалбе окривљених АА1, АА3, АА2 и њихових бранилаца и бранилаца окривљених АА6, АА7, АА8, АА8, АА10, АА11, АА4, АА12, АА13, АА14, AA16, AA17 и АА, па се УКИДА пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр.121/2010 од 26.11.2012. године у осуђујућем делу (став I изреке првостепене пресуде) и предмет се у том делу ВРАЋА првостепеном суду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у у Београду, Посебно одељење за борбу против организованог криминала, К.По1.бр.121/2010 од 26.11.2012. године, окривљени АА, AA17, АА1, АА8, АА11, АА10, АА4, АА3, АА14, AA16, АА9, АА12, АА7, АА6, АА2 и АА13, оглашени су кривим.

Ставом I/1 изреке првостепене пресуде окривљени АА, AA17 и АА1 оглашени су кривим због извршења кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 став 1 КЗ, за које дело су им утврђене казне затвора у трајању од по 1 (једне) године.

Ставом I/2 изреке првостепене пресуде окривљени АА, AA17, АА1, АА8, АА11, АА4, АА3, АА14, AA16, АА9, АА12, АА7, АА6 и АА2, оглашени су кривим да су извршили продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 4 у вези става 1 и 3 КЗ у вези члана 33 и 61 КЗ, за која дела су окривљенима утврђене казне затвора, и то окривљеном АА казна затвора у трајању од 9 (девет) година, AA17 казна затвора у трајању од 8 (осам) година, АА1 казна затвора у трајању од 8 (осам) година, АА9 казна затвора у трајању од 2 (две) године, АА12 казна затвора у трајању од 2 (две) године, АА6 казна затвора у трајању од 2 (две) године, док су окривљени АА13 и АА10 оглашени кривим због извршења продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја у помагању из члана 359 став 4 у вези става 1 и 3 КЗ у вези члана 35 и 61 КЗ па је окривљеном АА13 за то дело утврђена казна затвора у трајању од 1 (једне) године, док је окривљени АА10 осуђен на казну затвора у трајању од 10 (десет) месеци у коју казну му је урачунато време проведено у притвору од 30.04.2008. године до 11.07.2008. године.

Ставом I/3 изреке првостепене пресуде окривљени АА1, АА9, АА12 и АА6 оглашени су кривим због извршења по једног продуженог кривичног дела прање новца из члана 231 став 4 у вези става 1 и 2 КЗ у вези члана 61 КЗ, за које дело су окривљенима утврђене казне затвора, и то окривљеном АА1 утврђена је казна затвора у трајању од 3 (три) године и 6 (шест) месеци, окривљеном АА9 утврђена је казна затвора у трајању од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци, окривљеном АА12 утврђена је казна затвора у трајању од 3 (три) године и окривљеном АА6 утврђена је казна затвора у трајању од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци, док су окривљени АА13 и АА оглашени кривим да су извршили по једно продужено кривично дело прање новца из члана 231 став 2 у вези става 1 КЗ у вези члана 61 КЗ за које дело је окривљеном АА утврђена казна затвора у трајању од 3 (три) године и 6 (шест) месеци, а окривљеном АА13 утврђена је казна затвора у трајању од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци.

Узимајући у обзир напред утврђене затворске казне првостепени суд је окривљене осудио на јединствене казне затвора, и то окривљеног АА на јединствену казну затвора у трајању од 9 (девет) година и 6 (шест) месеци у коју казну му је урачунато време проведено у притвору од 13.11.2007. године до 14.07.2010. године, окривљеног AA17 на јединствену казну затвора у трајању од 7 (седам) година и 6 (шест) месеци у коју казну му је урачунато време проведено у притвору од 13.11.2007. године до 08.10.2010. године, окривљеног АА1 на јединствену казну затвора у трајању од 8 (осам) година и 6 (шест) месеци у коју казну му је урачунато време проведено у притвору од 13.11.2007. године до 06.06.2011. године, окривљеног АА8 на казну затвора у трајању од 7 (седам) година у коју казну му је урачунато време проведено у притвору од 13.11.2007. године до 20.02.2009. године, окривљеног АА11 на казну затвора у трајању од 3 (три) године у коју казну му је урачунато време проведено у притвору од 30.04.2008. године до 30.07.2008. године, окривљеног АА4 на казну затвора у трајању од 3 (три) године, окривљеног АА3 на казну затвора у трајању од 6 (шест) година и 6 (шест) месеци у коју казну му је урачунато време проведено у притвору од 13.11.2007. године до 22.07.2010. године, окривљеног АА14 на казну затвора у трајању од 5 (пет) година у коју казну му је урачунато време проведено у притвору од 13.11.2007. године до 17.06.2009. године, окривљеног AA16 на казну затвора у трајању од 4 (четири) године у коју казну му је урачунато време проведено у притвору од 13.11.2007. године до 17.06.2009. године, окривљеног АА9 на јединствену казну затвора у трајању од 3 (три) године, окривљени АА12 на јединствену казну затвора у трајању од 4 (четири) године и 6 (шест) месеци у коју казну му је урачунато време проведено у притвору од 13.11.2007. године до 26.03.2010. године, окривљеног АА7 на казну затвора у трајању од 2 (две) године и 6 (шест) месеци у коју казну му је урачунато време проведено у притвору од 13.11.2007. године до 20.02.2009. године, окривљеног АА6 на јединствену казну затвора у трајању од 2 (две) године и 8 (осам) месеци, окривљеног АА2 на казну затвора у трајању од 3 (три) године у коју казну му је урачунато време проведено у притвору од 13.11.2007. године до 31.12.2007. године и окривљеног АА13 на јединствену казну затвора у трајању од 2 (две) године и 3 (три) месеца.

Од окривљених АА, AA17, АА1, АА8, АА11, АА4, АА3, АА14, AA15, АА9, АА12, АА7, АА6, АА2 и АА13 одузета је и имовинска корист прибављена извршењем кривичних дела у висини од 310.926.626,59 динара и окривљени су обавезани да у корист Буџета Републике Србије солидарно плате наведени износ са законском затезном каматом почев од дана покретања кривичног поступка, 15.11.2007. године, па до дана исплате, све у року од 30 дана по правноснажности пресуде под претњом принудног извршења и одређено је да уколико окривљени у наведеном року не исплате означени износ извршење ће се спровести одузимањем новца који је одузет од окривљених и налази се у депозиту суда као и извршењем привремених мера које је суд донео ради обезбеђења одузимања имовинске користи. Оштећено Јавно комунално предузеће “Градска чистоћа” упућено је на парницу ради остваривања имовинскоправног захтева и да исто може тражити да се намири из одузете имовинске користи ако покрене парницу у року од 6 месеци од дана правноснажности одлуке којом је упућено на парницу.

Према окривљеном АА изречена је и мера безбедности одузимања предмета насталих извршењем кривичног дела из члана 231 став 2 КЗ у вези члана 61 КЗ па је од окривљеног одузет новац у износу од 1.034.090,58 евра, који се налази на девизном рачуну Вишег суда у Београду код Народне банке Србије, а за који новац је одређено да ће истим управљати Дирекција за управљање одузетом имовином и окривљени АА, AA17, АА1, АА8, АА11, АА4, АА3, АА14, AA16, АА9, АА12, АА7, АА6, АА2, АА13 и АА10 обавезани су да суду накнаде трошкове кривичног поступка у износу чија ће висина бити накнадно одређена посебним решењем.

Ставом II изреке првостепене пресуде према окривљенима АА15, АА20, АА8, АА11, АА18, АА21, АА22, АА18, АА10, АА4, АА3, АА5, АА14, AA16, АА9, АА12, АА7, АА6, АА2 и АА13 одбијена је оптужба да су извршили кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ јер је наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења за то кривично дело.

Ставом III изреке првостепене пресуде, на основу одредбе члана 423 став 1 тачка 2 ЗКП-а, окривљени АА15, АА20, АА25, АА21, АА22, АА18, АА5 и АА19, ослобођени су од оптужбе да су окривљени АА15, АА20, АА25, АА21, АА22, АА18 и АА5 извршили продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 4 у вези става 1 и 3 КЗ у вези члана 33 и 61 КЗ, а окривљена АА19 продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја у помагању из члана 359 став 4 у вези става 1 и 3 КЗ у вези члана 35 и 61 КЗ.

Ставом IV изреке првостепене пресуде окривљени АА23 и АА24, на основу одредбе члана 423 став 1 тачка 2 ЗКП-а, ослобођени су од оптужбе да су извршили кривично дело несавестан рад у привредном пословању из члана 234 став 2 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ и одређено је да трошкови кривичног поступка који се односе на АА20, АА15, АА25, АА21, АА22, АА18, АА5, АА19, АА23 и АА24 падају на терет буџетских средстава суда.

Против наведене пресуде жалбе су изјавили:

- Тужилац за организовани криминал, из свих законских разлога, са предлогом да другостепени суд одржи претрес на коме би се од стране овлашћеног тужиоца извршила измена оптужнице у погледу правне квалификације кривичног дела окривљених АА, AA17, АА1, АА8, АА11, АА4, АА3, АА14, AA16, АА9, АА12, АА6, АА7 и АА2, тако што би њихове радње квалификовао као продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица у саизвршилаштву из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 и 61 КЗ, а радње окривљених АА10 и АА13 као продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица у помагању из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 35 и 61 КЗ и на основу тако измењене оптужнице донео пресуду. Поред тога, Тужилац за организовани криминал је предложио да другостепени суд у односу на ослобађајући део првостепене пресуде исту укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или да побијану пресуду преиначи тако што ће окривљенима АА, AA17, АА1, АА9, АА12 и АА13 утврдити појединачне казне за свако од извршених кривичних дела у дужем трајању и изрећи им јединствене казне затвора у дужем трајању, односно тако што ће окривљенима АА8, АА11, АА10, АА4, АА3, АА14, AA16, АА7 и АА2 изрећи казне затвора у дужем трајању;

- бранилац окривљеног АА6, адвокат АБ, због повреде кривичног закона и битне повреде одредаба кривичног поступка, са предлогом да другостепени суд укине побијану пресуду и предмет упути првостепеном суду на поновно суђење или побијану пресуду преиначи тако што ће окривљеном АА6 изрећи блажу казну затвора;

- бранилац окривљеног АА7, адвокат АБ1, због повреде кривичног закона и неправилне одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да другостепени суд преиначи побијану пресуду и окривљеном АА7 преквалификује кривично дело за које је осуђен на блаже кривично дело и изрекне му блажу кривичну санкцију или да побијану пресуду укине у односу на окривљеног АА7 и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање;

- браниоци окривљеног АА8, адвокати АБ15 и АБ2, из свих законских разлога, са предлогом да другостепени суд преиначи побијану пресуду и окривљеног АА8 ослободи од оптужбе или побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање;

- бранилац окривљеног АА9, адвокат АБ4, из свих законских разлога, са предлогом да другостепени суд преиначи побијану пресуду тако што ће окривљеног АА9 ослободити од оптужбе или да побијану пресуду укине у смислу навода изнетих у жалби или да окривљеном изрекне блажу казну по врсти и трајању;

- бранилац окривљеног АА10, адвокат АБ5, из свих законских разлога, са предлогом да другостепени суд изјављену жалбу усвоји;

- бранилац окривљеног АА11, адвокат АБ7, из свих законских разлога, са предлогом да другостепени суд одржи претрес и потом преиначи побијану пресуду доношењем ослобађајуће пресуде или да побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на нови поступак и одлучивање;

- бранилац окривљених АА3 и АА4, адвокат АБ8, из свих законских разлога, са предлогом да другостепени суд укине побијану пресуду у односу на окривљене АА3 и АА4 и предмет упути првостепеном суду на поновно суђење или да побијану пресуду преиначи тако што ће окривљене АА3 и АА4 ослободити од оптужбе или, ако налази да има кривице на страни ових окривљених, огласи их кривим због кривичног дела злоупотреба овлашћења у привреди из члана 238 став 2 у вези става 1 тачка 4 КЗ и окривљеном АА3 изрекне казну у знатно краћем трајању – на нивоу времена проведеног у притвору, а окривљеном АА4 изрекне условну осуду;

- окривљени АА3, због битне повреде одредаба ЗКП-а, погрешно утврђеног чињеничног стања и одлуке о казни и одузимању имовинске користи, са предлогом да другостепени суд укине побијану пресуду и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање;

- бранилац окривљеног АА4, адвокат АБ20, из свих законских разлога, са предлогом да другостепени суд укине побијану пресуду и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање или исту преиначи и окривљеног АА4 ослободи оптужбе;

- браниоци окривљеног АА12, адвокати АБ9 и АБ21ф, из свих законских разлога, са предлогом да другостепени суд преиначи побијану пресуду тако што ће окривљеног АА12 ослободити од оптужбе или да побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање;

- бранилац окривљеног АА2, адвокат АБ10, из свих законских разлога, са предлогом да другостепени суд преиначи побијану пресуду и окривљеног АА2 ослободи од оптужбе за једно продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 4 у вези става 1 и 3 Кривичног законика у вези члана 33 и 61 Кривичног законика или да побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновни поступак;

- бранилац окривљеног АА13, адвокат АБ11, из свих законских разлога са предлогом да другостепени суд укине побијану пресуду и предмет врати на поновно суђење или да исту преиначи тако што ће окривљеног АА13 ослободити од оптужбе;

- бранилац окривљеног АА14, адвокат АБ6, из свих законских разлога, са предлогом да другостепени суд преиначи побијану пресуду тако што ће се окривљеном АА14 изрећи ослобађајућа пресуда или да побијану пресуду укине и предмет врати на поновно суђење пред потпуно измењеним већем;

- бранилац окривљеног AA16, адвокат АБ6, из свих законских разлога, са предлогом да другостепени суд преиначи побијану пресуду у ослобађајућу или исту укине и предмет врати на поновни поступак или изречену казну драстично ублажи;

- браниоци окривљеног AA17, адвокати АБ3 и АБ12, из свих законских разлога, са предлогом да другостепени суд преиначи побијану пресуду тако што ће окривљеног AA17 ослободити од оптужбе за дела која су му стављена на терет или да побијану пресуду у целости укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање;

- окривљени АА2, из свих законских разлога, са предлогом да другостепени суд преиначи побијану пресуду и ослободи га од оптужбе или побијану пресуду укине и предмет врати на поновно одлучивање и прецизирање оптужбе која је блажа по њега;

- бранилац окривљеног АА1, адвокат АБ13, из свих законских разлога, са предлогом да другостепени суд укине побијану пресуду у делу под тачком I/1, I/2 и I/3 и предмет врати на поновно суђење или исту преиначи и окривљеног АА1 ослободи од оптужбе за наведена кривична дела или побијану пресуду преиначи у погледу одлуке о казни, имовинској користи и мери безбедности и окривљеног АА1 осуди на казну у краћем временском трајању;

- окривљени АА1, из свих законских разлога, са предлогом да другостепени суд укине побијану пресуду у делу под тачкама I/1, I/2 и I/3 и предмет врати на поновно суђење или да првостепену пресуду преиначи и ослободи га од оптужбе, односно преиначи је у погледу одлуке о казни, и

- бранилац окривљеног АА, адвокат АБ14, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да другостепени суд поново отвори претрес и настави доказни поступак или да побијану пресуду укине у њеном осуђујућем делу и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.

Одговоре на жалбу Тужиоца за организовани криминал благовремено су поднели бранилац окривљеног АА11, адвокат АБ7, бранилац окривљеног АА18, адвокат АБ16, бранилац окривљеног АА15, адвокат АБ17, бранилац окривљеног АА10, адвокат АБ5, бранилац окривљеног АА2, адвокат АБ10, окривљени АА5, бранилац окривљених AA16 и АА14, адвокат АБ6, бранилац окривљеног АА, адвокат АБ14, бранилац окривљене АА19, адвокат АБ18, бранилац окривљеног АА25, адвокат АБ19 и бранилац окривљених АА5, АА3 и АА4, адвокат АБ8, са предлогом да се жалба Тужиоца за организовани криминал одбије као неоснована.

Тужилац за организовани криминал је поднеском Ктж. бр. 2/14 од 09.01.2014. године изнео мишљење да су наводи из жалби окривљених и њихових бранилаца неосновани и да њихове жалбе треба да се одбију као неосноване, а да жалба Тужиоца за организовани криминал треба да се усвоји као основана.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је одржао седницу већа у смислу одредбе члана 448 ЗКП-а, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаном пресудом, изјављеним жалбама и одговорима на жалбу Тужиоца за организовани криминал, те предлог Тужиоца за организовани криминал исказан у поднеску Ктж. бр. 2/14 од 09.01.2014. године, објашњења која су на седници већа дали заменик Тужиоца за организовани криминал, присутни окривљени и њихови браниоци поводом изјављених жалби и одговора на жалбу, након чега је испитао првостепену пресуду у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалбама, у смислу одредбе члана 451 ЗКП-а, па је, имајући у виду наведено, нашао:

1. Анализа жалбе Тужиоца за организовани криминал

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је најпре испитао основаност жалбе Тужиоца за организовани криминал, па је нашао да је првостепени суд доносећи побијану пресуду у том делу правилно утврдио како током поступка није доказано да су окривљени АА15, АА20, АА25, АА21, АА22, АА18, АА5, АА19, АА23 и АА24 извршили кривична дела описана у ставу III и IV изреке првостепене пресуде, због чега је правилно поступио када их је, применом одредбе члана 423 став 1 тачка 2 ЗКП-а, ослободио од оптужбе.

При томе, из садржине жалбе Тужиоца за организовани криминал произлази да се првостепена пресуда побија у ослобађајућем делу у односу на све окривљене који су ослобођени од оптужбе, дакле у ставовима III и IV изреке првостепене пресуде. Разлози због којих се првостепена пресуда побија у том делу односе се на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП-а.

Међутим, даљом анализом садржине предметне жалбе није било могуће утврдити на какву неразумљивост и противречност изреке првостепене пресуде се указује у односу на окривљене АА23 и АА24 (став IV изреке првостепене пресуде), нити који разлози о одлучним чињеницама су у знатној мери противречни у односу на ове окривљене, тј. о којим одлучним чињеницама у односу на њих нису дати јасни и уверљиви разлози. Имајући у виду наведено, овај суд није посебно ни испитивао део побијане пресуде који се односи на окривљене АА23 и АА24, налазећи да се жалбом Тужиоца за организовани криминал суштински побија само ослобађајући део првостепене пресуде који се односи на окривљене АА15, АА20, АА25, АА21, АА22, АА18, АА5 и АА19 (став III изреке првостепене пресуде) и одлука о казни у односу на окривљене који су побијаном пресудом оглашени кривим.

Овакав став Апелационог суда у Београду оправдава и то што јавни тужилац у свом жалбеном предлогу није ни предложио укидање првостепене пресуде у односу на окривљене АА23 и АА24, већ само укидање првостепене пресуде у односу на окривљене АА15, АА20, АА25, АА21, АА22, АА18, АА5 и АА19, дакле у односу на став III изреке првостепене пресуде.

а) разлози за одбијање жалбе Тужиоца за организовани криминал у односу на окривљеног АА15

Тужилац за организовани криминал је у делу изјављене жалбе која се односи на окривљеног АА15 указао на погрешан закључак првостепеног суда у погледу тога да су се радње овог окривљеног сводиле искључиво на доношење формалних одлука о јавним набавкама мале вредности, обзиром да је окривљени АА15, према мишљењу јавног тужиоца, могао и морао пратити утрошак, тј. потрошњу робе, због чега је био упознат са чињеницама да се по донетим одлукама роба не испоручује. У том смислу, предметном жалбом се истиче да је окривљени АА15 према опису радног места био директор економско-правног сектора у ЈКП “Градска чистоћа”, који сектор је сачињен од више служби, због чега је био одговоран за рад тих служби и морао је бити упознат са њиховим радом. С обзиром на ту околност и чињеницу да је окривљени АА15, заједно са окривљеним АА, потписивао уговоре о јавној набавци робе мале вредности, а по којим уговорима роба није испоручивана, како се то истиче у оптужби, то јавни тужилац закључује да је окривљени АА15 морао знати да роба по тим уговорима неће бити испоручена.

Међутим, овај суд налази да су неосновани напред изнети жалбени наводи јавног тужиоца обзиром да из одбране окривљеног АА15, која је потврђена исказима бројних саслушаних сведока, несумњиво произилази да исти није имао увид у извршење спорних уговора о набавци робе мале вредности, нити је према опису свог радног места био у обавези да проверава реализацију тих уговора, како се то жалбом јавног тужиоца неосновано сугерише. У прилог наведеном иду искази сведока СС1 и СС2 из којих произилази да је параф окривљеног АА15 на уговору само значио да постоје финансијска средства за спровођење набавке, док је потпис директора значио дозволу да се поступак покрене. Истовремено, сведоци СС5, СС6 и СС7 у својим исказима такође указују да рачуни о испостављеној роби нису достављани окривљеном АА15, већ окривљеном АА, нити су окривљеном АА15 достављане листе издатих резервних делова из магацина (на основу којих листа се могла утврдити потрошња робе), на који начин је додатно потврђен став првостепеног суда у односу на окривљеног АА15. Поред тога, наведени сведоци, као и окривљени АА15 и АА, указују и на то да је окривљени АА одобравао плаћања рачуна по отпремницама након закључења уговора у поступцима набавке робе мале вредности, а не окривљени АА15, што такође указује на неоснованост навода из жалбе јавног тужиоца.

Жалбом јавног тужиоца се даље указује да је првостепени суд пропустио да цени улогу окривљеног АА15 у томе што су дана 02.11.2005. године донете три одлуке о јавној набавци робе мале вредности и закључена три уговора са предузећем “Хидраулик систем” д.о.о., а што, према мишљењу јавног тужиоца, указује да се очигледно желело избегавање спровођења поступка јавних набавки робе веће вредности и тако на једноставнији начин као добављачи изабрали предузећа “Хидраулик систем” д.о.о. и “Фаплос” д.о.о.

Међутим, Апелациони суд у Београду налази да евентуално непоступање окривљеног АА15 у складу са законском процедуром за набавку робе, не значи аутоматски да је исти знао да ли ће предузећа “АА” и “АА1” заиста и испоручити ту робу, како се то неосновано указује у жалби јавног тужиоца. Другим речима, такво евентуално непоступање окривљеног АА15 у складу са процедуром за набавку робе, а у одсуству других релевантних доказа, не може да прејудицира одлуку суда о томе да ли је окривљени знао да роба наведених предузећа неће бити испоручена, чак и уколико та роба заиста није била испоручена, нити може да прејудицира одлуку суда о томе да ли је окривљени искористио свој службени положај или прекорачио границе свог службеног овлашћења на начин како му је то у овом поступку стављено на терет.

Имајући у виду наведено, правилан је закључак првостепеног суда да током поступка није доказано да је окривљени АА15 доносећи одлуке о јавној набавци, након што је налоге за набавку те робе одобравао генерални директор, који је и закључивао уговоре, знао да роба по тим уговорима неће бити испоручена, како се то наводи у оптужном акту јавног тужиоца, односно да није доказано да је окривљени АА15 на било који начин искористио свој службени положај нити прекорачио границе својих службених овлашћења.

б) разлози за одбијање жалбе Тужиоца за организовани криминал у односу на окривљеног АА20

Апелациони суд у Београду је увидом у списе утврдио да се жалбом Тужиоца за организовани криминал првостепена пресуда даље побија због погрешног закључка првостепеног суда у погледу тога да током поступка није доказано да је окривљени АА20 на описани начин извршио кривично дело из члана 359 став 4 у вези става 1 и 3 Кривичног законика у вези члана 33 и 61 Кривичног законика. Наиме, предметном жалбом је указано да је окривљени АА20 поступајући у својству шефа Набавне службе и председника Комисије за набавку робе мале вредности формално поступао по Правилнику, а фактички изигравао исти, тако што је прибављао понуде само од предузећа “АА” д.о.о., “АА1” д.о.о., “АА11” и “АА9” д.о.о. и за најбољег понуђача увек предлагао “АА” д.о.о. и “АА1” д.о.о. Жалбом јавног тужиоца се истиче и то да је окривљени АА20 на овај начин омогућио да се са наведеним предузећима закључе уговори о куповини робе мале вредности, иако је, према мишљењу јавног тужиоца, био свестан да роба по наведеним уговорима неће бити испоручена јер је као шеф набавке пренео наредбу окривљеног АА, окривљеном АА8 да потписује отпремнице о испоруци и пријему четки за ауточистилице за магацин 2, иако су четке стварно требале да буду испоручиване у магацину 1.

Тачни су наводи из изјављене жалбе да је окривљени АА20 као председник Комисије за набавке робе мале вредности прибављао понуде само од напред наведених предузећа, али је правилна оцена првостепеног суда да окривљени на тај начин није прекорачио своја службена овлашћења јер је поступао у складу са члановима 8 и 9 Правилника о јавним набавкама мале вредности. Наиме, цитираним одредбама Правилника је између осталог прописано да се у поступку доделе уговора о набавкама морају прибавити најмање три понуде и да су се понуде прибављале без јавног оглашавања уколико се радило о хитним набавкама, при чему из самих одлука произилази да су све имале третман хитних набавки. Истовремено су тачни и наводи да је окривљени АА20 потписивао извештаје о извршеном избору понуђача у име Комисије за набавку робе мале вредности, којим извештајима се комисија за најбољег понуђача у свим поступцима определила за предузећа “АА” и “АА1”. Међутим, и овај суд налази да је окривљени у тим случајевима поступао у складу са чланом 19 наведеног Правилника којим је прописано да се уговор о набавци додељује понуђачу који понуди најнижу цену, у вези са чињеницом да су наведена предузећа увек нудила најнижу цену, па су у том смислу ирелевантни наводи из предметне жалбе којима се указује да је очигледно постигнут договор између власника наведених предузећа о томе које ће предузеће бити најповољнији понуђач. Имајући у виду наведено, очигледно су неосновани наводи из изјављене жалбе којима се истиче да докази изведени током поступка указују да је окривљени АА20 у конкретним ситуацијама искористио свој службени положај и прекорачио границе својих службених овлашћења, обзиром да је у складу са својом позицијом у предузећу у свему поступао у складу са прописаном процедуром за набавку робе мале вредности.

Током поступка је такође неспорно утврђено да је окривљени АА20 пренео усмену наредбу окривљеног АА окривљеном АА8 да овај потписује отпремнице о испоруци и пријему четки за ауточистилице за магацин 2 иако су четке стварно требале да буду испоручиване магацину 1. Међутим, искључиво та чињеница, у одсуству других релевантних околности, не указује са довољном сигурношћу да је окривљени АА20 био свестан тога да роба по наведеним уговорима неће бити испоручена, чак и уколико у поновном поступку несумњиво буде утврђено да та роба заиста и није испоручивана.

в) разлози за одбијање жалбе Тужиоца за организовани криминал у односу на окривљене АА21, АА25 и АА22

Делом жалбе Тужиоца за организовани криминал који се односи на окривљене АА21, АА25 и АА22, истакнуто је да је део првостепене пресуде који се односи на ове окривљене обухваћен битном повредом одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП-а. Ово стога јер су, према мишљењу јавног тужиоца, у наведеном делу побијане пресуде дати нејасни разлози у односу на то како је првостепени суд закључио да окривљени нису извршили предметно кривично дело, обзиром да је током поступка неспорно утврђено да су они вршили пратњу добављача од улаза до магацина, присуствовали пријему робе од стране магационера, пребројавали запримљене количине робе, на отпремницама стављали свој потпис и оверавали их печатом службе Физичко техничког обезбеђења. Другим речима, жалбом јавног тужиоца се пошло од тога да је првостепени суд из свих доказа изведених током поступка несумњиво утврдио да роба по означеним уговорима није испоручена, што окривљенима АА21, АА25 и АА22, с обзиром на побројане радње које су они фактички обављали, није могло остати непознато.

Увидом у уговоре о раду окривљених АА21 и АА25, као радника ФТО и АА22 као контролора обезбеђења у служби заштите, првостепени суд је најпре правилно утврдио да исти у опису својих радних места нису имали обавезе пријема отпремница и потписивања пријема истих Међутим, из исказа сведока СС8, шефа службе ФТО, утврђено да су окривљени АА21 и АА25 ове послове фактички обављали по усменој наредби генералног директора, окривљеног АА, коју наредбу им је пренео управо сведок СС8, док је у њиховом одсуству пратњу добављача предузимао окривљени АА22 као Контролор обезбеђења службе заштите. При томе, из исказа сведока СС8, чији исказ и овај суд у потпуности прихвата као јасан, доследан и уверљив, такође произилази да су обавезе окривљених биле пратња робе, бројање робе, те потпис и печат на отпремницама као потврда да је роба ушла у магацин, али се окривљени нису материјално задуживали том робом, нити су били едуковани да препознају сву робу, већ су били у обавези да робу само бројчано провере.

Ценећи напред изнето, а нарочито околност да окривљени нису били обучени да препознају робу, и овај суд налази да није доказано да су окривљени АА21, АА25 и АА22 потписивањем и печатирањем отпремница по којима, према наводима тужилаштва, није испоручена роба, искористили свој службени положај или прекорачили границе свог службеног овлашћења. У прилог оваквом закључку првостепеног суда иду и одбране окривљених АА21, АА25 и АА22, у погледу тога на који начин су потписиване и печатиране отпремнице од стране радника ФТО, узимајући у обзир да су њихове одбране у сагласности са исказима сведока СС9 до СС16. Наиме, из одбрана окривљених и исказа наведених сведока произилази да отпремнице нису закључиване након потписивања истих од стране радника ФТО, нити су они имали у поседу примерке отпремница, обзиром да је две отпремнице задржавао магационер а две добављач, што је отварало реалну могућност накнадног дописивања отпремница. На овакву могућност указују и одбране окривљених АА21, АА25 и АА22 у погледу начина потписивања отпремница од стране радника ФТО, из којих произилази да је окривљени AA17 држао отпремнице при врху захефтане спајалицом и померао их да радници ФТО потписују, при чему они нису отварали отпремнице и гледали шта у њима пише. Имајући у виду наведено, и Апелациони суд у Београду је прихватио одбране окривљених АА21, АА25 и АА22 којима је указано на реалну могућност да су спорне отпремнице биле накнадно дописиване, те да су окривљени својим потписом и печатом потврдили пријем робе која је заиста и испоручена, али не и пријем робе која је накнадно дописана у отпремницама.

г) разлози за одбијање жалбе Тужиоца за организовани криминал у односу на окривљеног АА5

  У односу на део побијане пресуде који се односи на окривљеног АА5, Тужилац за организовани криминал је у жалби истакао да је првостепени суд у том делу погрешно утврдио чињенично стање налазећи да током поступка није доказано да је окривљени АА5 испостављао и примао означене отпремнице које није пратила роба у име предузећа “АА5”, обзиром да је исти био директор тог предузећа.

Међутим, првостепени суд је прихватајући одбрану окривљеног АА5, која је потврђена одбранама окривљених АА3 и АА4 и сведока СС17, правилно закључио да је окривљени АА5 само формално био директор предузећа “АА5”, али да се никада није бавио пословањем тог предузећа, већ су то чинила његова браћа, окривљени АА3 и АА4. У прилог наведеном иду и делови одбрана окривљених АА1, AA17, АА14 и AA16 који су навели да никада нису имали пословни контакт са окривљеним АА5, већ су пословали искључиво са окривљенима АА3 и АА4. С тим у вези, неосновани су наводи из жалбе јавног тужиоца којима се указује да је мало вероватно да окривљени АА5 није био упознат са пословањем предузећа “АА5”, узимајући у обзир новчану разлику у висини од 43.881.347,28 динара коју је предузеће “АА5” остварило између наплаћених средстава од својих купаца и исплаћених средстава својим добављачима.

Другим речима, првостепени суд је приликом доношења побијане пресуде имао у виду чињенице да је окривљени АА5 био директор предузећа “АА5” и да је то предузеће заиста остварило означени промет робе, али је правилно нашао да изнете чињенице, цењене у склопу сагласних исказа његове браће, наведених окривљених и означеног сведока, не указују саме по себи да је окривљени предузео радње које су му оптужним актом стављене на терет, чак и уколико су тачни наводи из оптужбе да означене отпремнице није пратила роба.

д) разлози за одбијање жалбе Тужиоца за организовани криминал у односу на окривљеног АА18

Апелациони суд у Београду је увидом у списе утврдио да је првостепени суд доносећи одлуку у односу на окривљеног АА18 правилно поступио када је прихватајући одбрану овог окривљеног закључио да током поступка није доказано да је исти пријемом означених доставница са неистинитом садржином неосновано задужио магацин број 1 са наводно примљеном робом, те да је раздужио магацин број 1 сачињавајући означена требовања са неистинитом садржином, нити да је примио означене доставнице са неистинитом садржином из магацина број 8. Наиме, жалбом Тужиоца за организовани криминал се неосновано указује да побијана пресуда уопште нема разлога због којих је окривљени АА18 ослобођен од оптужбе, обзиром да су на странама 496-498 и 522-525 првостепене пресуде дати јасни и уверљиви разлози који оповргавају овакве наводе из предметне жалбе.

У наведеном делу првостепене пресуде је јасно образложено да из садржаја интерних доставница, које је примио окривљени АА18, не произилази да се радило о доставницама које није пратила роба, односно не произилази да се радило о доставницама са неистинитом садржином, на који начин је потврђена и одбрана окривљеног АА18 у том делу. Другим речима, и овај суд налази да јавни тужилац током поступка није пружио доказе, нити је предложио извођење доказа који би потврдили наводе из оптужног акта у односу на окривљеног АА18, без обзира на то да ли су предузеће “АА” д.о.о. и “АА1” д.о.о. у описаном периоду достављали ЈКП “Градска чистоћа” отпремнице које није пратила роба.

Поред тога, предметном жалбом се неосновано указује и на то да у побијаној пресуди нису дати разлози због којих првостепени суд сматра да изведени докази не потврђују наводе оптужнице да је окривљени АА18 раздужио магацин 1 сачињавајући требовања са неистинитом садржином, обзиром да за означена требовања не постоје спискови издатих резервних делова, па се не може утврдити која роба је пратила та требовања, односно не може се утврдити да ли је у та требовања уписана роба из интерних доставница за које је првостепени суд утврдио да имају неистиниту садржину.

Жалбом јавног тужиоца се даље неосновано указује да из означених интерних доставница, које је окривљени АА11 доставио окривљеном АА18, произилази да се радило о интерним доставницама са неистинитом садржином чијим пријемом је окривљени АА18 задужио магацин број 1 четкама које нису испоручене. Ово стога што је увидом у примерке интерних доставница, која задржава магацин број 1, уписан номенклатурни број снопића, а која роба је заиста и примљена у магацин број 1, како то произилази и из одбране окривљеног АА18 која је у том делу потврђена исказима сведока СС2, СС3 и СС4, док је у примерку интерних доставница које задржава магацин број 8 уписан номенклатурни број четки, иако четке нису испоручене магацину број 1. Из наведеног произилази да окривљени АА18 пријемом наведених интерних доставница није неосновано задужио робом магацин број 1, већ је исти задужио снопићима који су заиста и примљени у магацин број 1.

ђ) разлози за одбијање жалбе Тужиоца за организовани криминал у односу на окривљену АА19

Испитујући побијану пресуду у делу одлуке који се односи на окривљену АА19, Апелациони суд у Београду је нашао да је првостепени суд правилно поступио када је окривљену, применом одредбе члана 423 став 1 тачка 2 ЗКП-а, ослободио од оптужбе да је извршила кривично дело које јој је у овом поступку стављено на терет.

Првостепени суд је најпре полазећи од исказа сведока СС18 правилно закључио да окривљена није сачињавала фактуре, рачуне, отпремнице, нити је предузимала било какве књиговодствене радње за предузећа окривљеног АА1, већ је само штампала фактуре, аналитичке картице и податке који се односе на добављаче и купце предузећа окривљеног АА1, а што је потврђено и садржином пресретнутих телефонских разговора између окривљене АА19 и окривљеног АА1. Сходно томе, овај суд налази да се радње штампања фактура, аналитичких картица и остале документације не могу сматрати активним доприносом помагача извршењу дела без ког доприноса би извршење дела било онемогућено или би изостанак тог доприноса утицао на остварење кривичног дела у свом конкретном облику, што представља објективни елемент неопходан за постојање института саучесништва у ужем смислу који обухвата и помагање.

Поред тога, чак и уколико би били тачни наводи из жалбе јавног тужиоца да је окривљена АА19 сачињавала, а не само штампала, рачуне и отпремнице за предузећа окривљеног АА1, ниједним доказом изведеним током поступка није утврђено постојање субјективног елемента саучесништва у ужем смислу, а који елемент се у овом случају састоји у саглашавању помагача са извршењем дела, односно свешћу помагача да се у конкретној ситуацији ради о фиктивним рачунима и отпремницама. Наиме, чињеница да окривљена АА19 никада није видела робу која је била предмет пословања предузећа окривљеног АА1, не значи да је иста морала бити свесна да се ради о фиктивном пословању, чак и уколико се заиста и радило о фиктивном пословању, обзиром да позиција окривљене као секретарице у фирмама окривљеног АА1 није нужно подразумевала контакт са робом тих предузећа, па се жалбом јавног тужиоца неосновано истиче супротно.

2. Битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП

Апелациони суд у Београду је увидом у списе даље утврдио да је став I изреке побијане пресуде обухваћен битном повредом одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП која се састоји у томе што у том делу нису дати разлози о чињеницама које су предмет доказивања, а они који су дати су нејасни, на шта је основано указано изјављеним жалбама окривљених и њихових бранилаца и због чега је укидање првостепене пресуде у том делу било нужно.

а) разлози за укидање првостепене пресуде у ставовима I/1 и I/2 изреке

Дајући у образложењу побијане пресуде разлоге за свој закључак везано за став I/1 изреке који се односи на окривљене АА, AA17 и АА1, првостепени суд је између осталог навео да је свим доказима изведеним током поступка несумњиво утврђено да су исти организовали организовану криминалну групу ради стицања материјалне добити вршењем кривичних дела злоупотреба службеног положаја и прање новца, а како је то ближе наведено у чињеничном опису дела датом у оптужном акту. Поред тога, ставом I/2 изреке побијане пресуде окривљени АА, AA17 и АА14 су између осталог оглашени кривим да су извршили кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 4 у вези става 1 и 3 КЗ у вези члана 33 и 61 КЗ, те да су искористили свој службени положај и прекорачили границе својих службених овлашћења тако што су, окривљени AA17 и АА14, као одговорна лица и власници предузећа “АА” и “АА1”, испостављали отпремнице и фактуре тих предузећа ЈКП “Градска чистоћа” за наводно испоручену робу, док је окривљени АА, као генерални директор ЈКП “Градска чистоћа”, одобрио плаћање за неиспоручену робу по означеним рачунима.

Полазећи најпре од анализе изведених доказа датој од стране првостепеног суда у односу на окривљене АА, AA17 и АА14, Апелациони суд у Београду налази да се жалбама бранилаца наведених окривљених основано указује на нејасне разлоге којима се руководио првостепени суд при изношењу свог напред наведеног закључка. Наиме, најпре се жалбама бранилаца окривљених АА, AA17 и АА14 основано указује да из свих доказа изведених током поступка, укључујући и налаз и мишљење судског вештака економске струке ВВ, није могуће дати јасне и уверљиве одговоре на кључна питања за решавање ове кривичноправне ствари.

Околност од које зависи доношење одлуке у овом предмету (везано за кривично дело из члана 346 став 1 КЗ и кривично дело из члана 359 став 4 у вези става 1 и 3 КЗ у вези члана 33 и 61 КЗ) односи се на питање да ли су предузећа “АА” и “АА1” испостављала рачуне ЈКП “Градска чистоћа” за неиспоручену робу, односно да ли је роба наведених предузећа, која је према пословној документацији пратила отпремнице означене у оптужном акту, заиста и испоручена ЈКП “Градска чистоћа”. Како би покушао да одговори на изнето одлучујуће питање, првостепени суд је пропустио несумњиво да утврди која роба и у којој количини је плаћена у описаном периоду предузећима “АА” и “АА1” од стране ЈКП “Градска чистоћа”, колико је те робе у означеном периоду потрошено у ЈКП “Градска чистоћа” и колико је те робе нађено на залихама приликом пописа у ЈКП “Градска чистоћа” те да ове податке на транспарентан и прегледан начин наведе у побијаној пресуди. Простом анализом ових података, односно њиховим међусобним упоређивањем, било би могуће утврдити да ли се подудара количина спорне робе која је плаћена од стране ЈКП “Градска чистоћа”, на једној страни, са количином утрошка те робе и робом која је пронађена на залихама, на другој страни, а на основу чега би са великим степеном вероватноће могло бити утврђено да ли је предузећу ЈКП “Градска чистоћа” достављена сва спорна роба коју је то предузеће платило својим добављачима, тј. предузећима “АА” и “АА1”.

Дакле, а полазећи од напред изнетог, најпре је неопходно утврдити која количина спорне робе и у ком новчаном износу је плаћена предузећима “АА" и “АА1” у инкриминисаном периоду, а у ком циљу је требало извршити детаљан увид у пословну документацију ЈКП “Градска чистоћа” од стране судског вештака економске струке, те потом довести у везу ту документацију са пословном документацијом предузећа “АА” и “АА1”. О наведеном већ постоје одређени подаци у побијаној пресуди изведени из налаза и мишљења судског вештака ВВ, али је у поновном поступку неопходно извршити допунско економско вештачење од стране истог судског вештака ради комплетирања података који се односе на напред изнете околности.

До егзактних података везаних за утрошак спорне робе од стране ЈКП “Градска чистоћа” у периоду означеном у оптужном акту, првостепени суд је пропустио да дође јер је у том циљу неопходно било ангажовати судског вештака машинске струке, нашта је жалбама бранилаца окривљених АА, AA17 и АА14 основано указано. Наиме, наведени вештак би се, обзиром на број и врсту ауточистилица којима је ЈКП “Градска чистоћа” у том периоду располагало, њихових техничких карактеристика и особина других возила и машина за која су наручивани спорни делови и компоненте, изјаснио о оптималним потребама ЈКП “Градска чистоћа” за том робом у означеном периоду. При томе, судски вештак би приликом давања свог налаза и мишљења требало да узме у обзир и квалитет и век трајања делова који су према документацији испоручивани ЈКП “Градска чистоћа”, што се нарочито односи на нове и репариране четке за ауточистилице.

С тим у вези, жалбама бранилаца окривљених АА, AA17 и АА14 се основано указује да би судски вештак машинске струке приликом давања свог налаза и мишљења требало да има у виду и пописе делова у приручном магацину број 7 на депонији “Винча” од 15.11.2007. године и 30.12.2007. године, јер би пописано стање делова затечених у том магацину могло да утиче на коначну процену судског вештака у погледу потреба ЈКП “Градска чистоћа” за спорним деловима, као и везано за утврђивање која количина спорних делова је пронађена на лагеру у ЈКП “Градска чистоћа”. Узимајући у обзир пописано стање у магацину „Винча“ судски вештак би нарочито требало да обрати пажњу и покуша да определи који су то делови пописани у наведеном магацину, односно да ли се ради о истоветним деловима у односу на делове које је ЈКП “Градска чистоћа” у критичном периоду набављало од предузећа “АА” и “АА1”, при томе узимајући у обзир и нове делове који су у пописној листи констатовани од редног броја 1 до редног броја 708 и ремонтоване делове и склопове који су у пописној листи констатовани од редног броја 708 до редног броја 773. Поред тога, судски вештак ће изнети своје мишљење и у погледу тога да ли је могуће утврдити из ког периода потичу пописана црева и резервни делови, што би омогућило суду да упореди да ли та роба потиче из периода у коме се окривљенима ставља на терет предузимање инкриминисаних радњи или из неког другог периода, при чему ће суд имати у виду да је једини добављач хидрауличних црева за ЈКП „Градска чистоћа“ у том периоду било предузеће “АА”.

Жалбом браниоца окривљеног AA17 је такође основано указано да првостепени суд у побијаној пресуди уопште није изнео разлоге због којих није брижљивије ценио део налаза и мишљења ВВ из кога произилази да је предузеће “АА”, према сопственој пословној документацији, у критичном периоду спорну робу испоручивало и другим купцима. У том смислу, неопходно је било проверити да ли је тим другим купцима “АА” заиста испоручивао спорну робу или се евентуално радило о фиктивној документацији, а што би посредно могло бити од утицаја и на ову кривичноправну ствар у вези са утврђивањем да ли је предузеће “АА” уопште располагало спорном робом у периоду у коме се окривљеном AA17 ставља на терет предузимање инкриминисаних радњи.

Апелациони суд у Београду је у контексту напред изнетих разлога за укидање првостепене пресуде ценио и основаност жалби окривљених АА1, АА2, АА3 и њихових бранилаца, као и бранилаца окривљених, АА4, AA16, АА9, АА12, АА7, АА6 и АА13, налазећи да се истима такође указује на нејасан закључак првостепеног суда у погледу тога да се радило о фиктивном међусобном пословању између предузећа чија су одговорна лица били наведени окривљени, односно на нејасан закључак у погледу тога да њихово међусобно пословање није пратила роба. У том смислу, усвојене су цитиране жалбе јер закључак суда везано за питање да ли је пословање између предузећа наведених окривљених било само фиктивно, поред осталих изведених доказа, зависи и од тога да ли је отпремнице предузећа “АА” и “АА1”, које су достављене ЈКП “Градска чистоћа”, пратила роба. Како ће првостепени суд о том питању тек у поновном поступку покушати да да јасне и уверљиве разлоге прихватајући напред изнете примедбе на које му је указано одлуком овога суда, то је усвајањем наведених жалби неопходно било укинути побијану пресуду и у односу на окривљене АА1, АА4, АА3, AA16, АА9, АА12, АА7, АА6, АА2 и АА13.

б) разлози за укидање првостепене пресуде у односу на окривљене АА8, АА11 и АА10

Истовремено, побијаном пресудом су окривљени АА8 и АА11 између осталог оглашени кривим због тога што су као главни магационери магацина број 2 и 8 примили отпремнице “АА” које није пратила роба, као и да је окривљени АА8 примио отпремнице “АА1” које такође није пратила роба. Из наведеног произилази очигледна нераскидива повезаност између радњи које се стављају на терет окривљенима АА, AA17 и АА14, са радњама које су стављене на терет окривљенима АА8 и АА11, обзиром да су окривљени AA17 и АА14 између осталог оптужени да су ЈКП “Градска чистоћа” достављали отпремнице које није пратила роба, а које отпремнице су, према наводима оптужбе, примали окривљени АА8 и АА11. У том смислу, и жалбама бранилаца окривљених АА8 и АА11 је основано указано да кривица окривљених АА8 и АА11, за радње које су им стављене на терет, директно зависи од утврђивања чињенице да ли је све отпремнице “АА” и “АА1” пратила роба, у ком циљу ће првостепени суд наредити спровођење наведених вештачења и тако покушати да утврди да ли су се на залихама ЈКП “Градска чистоћа”, односно у магацину број 7 депонија „Винча“, налазили делови достављени од наведених предузећа у означеном периоду.

При томе, првостепени суд ће жалбене наводе бранилаца окривљених АА8 и АА11 ценити и у контексту исказа радника ФТО сведока СС9, СС11, СС12, СС13, СС14 и СС15, те окривљених АА21 и АА25 и контролора обезбеђења у служби заштите окривљеног АА22, који су указали да је уобичајени начин на који су потписиване и печатиране отпремнице од стране радника ФТО остављао могућност њиховог накнадног дописивања. На исту могућност накнадног дописивања требовања из магацина број 1, 2 и 8 указали су сведоци СС19 до СС30, који су навели да нису требовали сву робу наведену у спорним требовањима или је нису требовали у означеној количини, као и да одређену робу никада нису требовали или је никада нису требовали из конкретног магацина означеног у спорном требовању. При томе, искази наведених сведока и окривљених су у сагласности са налазом и мишљењем судског вештака графолошке струке ВВ1 у погледу тога чији се потписи налазе на спорним требовањима, као и у погледу тога да „незакључивање“ отпремница и требовања, односно не стављање књиговодственог колена испод последње ставке, оставља могућност њиховог накнадног дописивања и потписивања спорних отпремница и требовања са означеном садржином.

Обзиром да су радње које су окривљеном АА10 стављене на терет акцесорне природе и зависе од одлуке суда у погледу окривљених АА8 и АА11, односно од утврђивања чињенице да ли је означене отпремнице пратила роба, на шта се и жалбом браниоца окривљеног АА10 основано указује, то је првостепена пресуда усвајањем предметне жалбе укинута и у односу на окривљеног АА10.

в) разлози за укидање првостепене пресуде у односу на окривљеног АА14

Образлажући побијану пресуду у делу који се односи на окривљеног АА14, првостепени суд је између осталог имао у виду и пописне листе резервних делова и материјала ЈКП “Градска чистоћа” за магацин број 7, депонија „Винча“, сачињене приликом пописа тог магацина од 28.12.2007. године - 30.12.2007. године, из којих произилази да су артикли који су у пописним листама наведени под редним бројевима 72, 76, 86, 87, 111, 115, 116, 121, 123, 124, 125, 126, 163, 166, 179 и 759 под истим каталошким бројем наведени и у испостављеним фактурама предузећа “АА1”. Ценећи изнето, првостепени суд ипак налази да се не ради о истим артиклима јер су цене тих артикала у фактурама предузећа “АА1” и до четрдесет пута веће у односу на њихове цене означене у пописним листама. У прилог томе да се не ради о истој роби, према мишљењу првостепеног суда, иде и то што су артикли који су наведени у пописним листама под редним бројевима 111, 115, 116, 123, 124, 125 и 126 у фактурама предузећа “АА1” заиста уписани са истим каталошким бројем али под потпуно различитим називом робе.

Испитујући основаност жалбе браниоца окривљеног АА14, Апелациони суд у Београду је нашао да се истом основано указује на то да су у побијаној пресуди дати нејасни разлози везани за напред изнети закључак првостепеног суда. Наиме, најпре је нејасно због чега првостепени суд прихвата магацинску вредност означене робе дату у пописним листама, а да пре тога није утврдио начин на који се формира магацинска вредност робе, везано за жалбене наводе којима се указује да се вредност робе која се налази у магацину одређује помоћу метода „просечне пондерисане цене“, а не на основу тржишне или фактурисане цене те робе. О наведеној околности неопходно је било испитати главног магационера магацина број 7 или судског вештака одговарајуће струке, због чега је и чињенично стање у том делу остало непотпуно утврђено.

Такође су нејасни разлози због којих првостепени суд на основу разлика у називима робе датим у фактурама “АА1” и пописним листама налази да се ради о различитој роби, обзиром да није утврђено да ли се ради о суштинским разликама у називима робе или евентуално о малим разликама или чак синонимима који се користе за именовање одређене робе, нарочито ценећи да предметна роба има исте каталошке бројеве. Везано за питање наведених разлика у називима робе из фактура предузећа “АА1” и пописних листа магацина број 7 такође је требало ангажовати судског вештака машинске струке (обзиром да се ради о деловима за машине) уколико суд сматра да недоумице у погледу различитих назива робе није могуће отклонити на други начин.

Основано се жалбом браниоца окривљеног АА14 указује да су у побијаној пресуди дати нејасни разлози и у погледу тога на који начин је утврђено да су на отпремницама предузећа “АА1” дописивани делови који нису испоручени, узимајући у обзир да су све отпремнице предузећа “АА1” рачунарски сачињене и одштампане, што, према мишљењу браниоца окривљеног АА14, онемогућава просто дописивање таквих отпремница.

г) разлози за укидање првостепене пресуде у односу на окривљене АА2 и АА12

Доносећи побијану пресуду у односу на окривљене АА2 и АА12 првостепени суд је између осталог делимично прихватио налаз и мишљење судског вештака ВВ у погледу компензација које су извршене између предузећа „АА2“ и „АА3“ на једној страни, у којим предузећима је окривљени АА2 био одговорно лице, и предузећа „АА4“ на другој страни, у коме је окривљени АА12 био одговорно лице. Наиме, из налаза наведеног судског вештака произлази да се компензација између предузећа „АА2“ и „АА4“ односи на потраживање предузећа „АА2“ према предузећу „АА4“ по фактурама x-16 i x-15 за робу металског комплекса, док првостепени суд, на основу документације коју је користио и судски вештак приликом давања свог мишљења, закључује да нема доказа за то да је компензација између наведених предузећа извршена управо по означеним фактурама. Истоветна је ситуација везана за компензацију између предузећа „АА3“ и „АА4“, где судски вештак налази да се та компензација односи на потраживање предузећа „АА3“ по фактури 2411/06 за робу металског комплекса, док је првостепени суд мишљења да се из пословне документације не може закључити у вези којих међусобних потраживања наведених предузећа је извршена компензација, јер су та предузећа иначе имала шири пословни однос.

Апелациони суд у Београду је доводећи у везу изнети став првостепеног суда са жалбеним наводима бранилаца окривљених АА2 и АА12, нашао да су основани жалбени наводи којима се указује на нејасноће у напред изнетим закључцима датим у побијаној пресуди. Наиме, нејасни су разлози које првостепени суд износи као оправдање за свој напред изнети став да се компензације између наведених предузећа не односе на означене фактуре, наводећи да се из пословне документације тих предузећа не може утврдити на шта се извршене компензације уствари односе, па је у том смислу нејасно како суд закључује да се компензације сасвим сигурно не односе управо на означене фактуре. Ово тим пре уколико се узме у обзир налаз и мишљење судског вештака економске струке, за које и овај суд налази да је јасно, уверљиво и дато у свему у складу са правилима струке, а из којег недвосмислено произлази на које фактуре се односе наведене компензације. Чињеница да су наведена предузећа имала шири пословни однос, на шта се позива првостепени суд, није од одлучујућег значаја за питање на које фактуре се односе наведене компензације, тим пре што је неспорно утврђено да се компензације односе на робу металског комплекса, исто као и спорне фактуре x-16 i x-15 предузећа „АА2“ и фактура 2411/06 предузећа „АА3“.

Поред тога, предметном жалбом је основано указано да је првостепени суд приликом доношења побијане пресуде пропустио да узме у обзир чињеницу да су окривљени АА2 и АА12 ухапшени у новембру месецу 2007. године, те да у том смислу размотри да ли је задржавање наведених окривљених у притвору евентуално утицало на неспровођење уговорених компензација између предузећа „АА6“, у коме је одговорно лице био окривљени АА2, и предузећа „АА4“, у коме је одговорно лице био окривљени АА12, по рачунима I-10 од 10.01.2007. године, I-19 од 19.01.2007. године и I-23 od 23.01.2007. године.

д) разлози за укидање првостепене пресуде у односу на окривљеног АА4

Побијаном пресудом и окривљени АА4 је између осталих оглашен кривим због извршења кривичног дела из члана 359 став КЗ у вези члана 61 КЗ јер је, према налажењу првостепеног суда, током поступка несумњиво утврђено да је и овај окривљени, као одговорно лице предузећа „АА7“, искористио свој службени положај тако што је без робе примио отпремнице предузећа „АА8“, а затим за робу наведену у примљеним отпремницама испоставио рачуне предузећима „АА“, „АА1“ и „АА9“, а да робу није испоручио, чиме је направљен привидни улаз робе у та предузећа.

Међутим, жалбама бранилаца окривљеног АА4 је основано истакнуто да у побијаној пресуди нису дати јасни разлози због којих првостепени суд налази да је управо окривљени АА4 уговорио описану пословну сарадњу између предузећа „АА7“ и осталих напред наведених предузећа, узимајући у обзир наводе из одбрана окривљених АА4 и АА3. Наиме, из одбрана наведених окривљених између осталог произлази да је окривљени АА3 био тај који је, преко предузећа „АА10“, у дужем периоду пословао са наведеним предузећима, као и да је описане послове, који су према документацији обављени преко предузећа „АА7“, такође уговорио и фактички спровео окривљени АА3, без обзира што је власник „АА7“ био његов брат, окривљени АА4. Другим речима, нејасно је због чега првостепени суд није детаљније и брижљивије ценио изнете наводе из одбрана окривљених Предрага и АА3 којима је у суштини указано да је спорне послове између предузећа „АА7“ са предузећима „АА8“, „АА“, „АА1“ и „АА9“ фактички уговорио окривљени АА3, и то јер је у том тренутку његово предузеће „АА5“ било у блокади.

У прилог изнетим наводима из одбрана окривљених АА4 и АА3 посредно иде и чињеница да су предузеће „АА5“ и остала побројана предузећа имала обимну и дуготрајну пословну сарадњу, док је предузеће „АА7“, према документацији тог предузећа, примило само две испоруке робе од предузећа „АА8“ током јула и августа месеца 2007. године. С тим у вези, првостепени суд је пропустио да у циљу додатне провере одбрана наведених окривљених несумњиво утврди да ли је предузеће „АА10“ у јулу и августу месецу 2007. године заиста било у блокади.

Основано се жалбама бранилаца окривљеног АА4 указује и на то да је првостепени суд погрешно поступио када је као отежавајућу околност на страни овог окривљеног ценио његову ранију осуђиваност због извршења кривичног дела из члана 348 став 2 КЗ, при томе не узимајући у обзир да се заправо ради о кривичном делу које је било предмет овог поступка, али је накнадно раздвојено у посебан поступак који је у међувремену правноснажно окончан.

2. Битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 9 ЗКП-а

У првостепеној пресуди је садржана и битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 9 ЗКП-а која се састоји у томе што је ставом I/3 изреке побијане пресуде прекорачена оптужба, на шта је жалбом браниоца окривљеног АА1 основано указано и због чега је укидање побијане пресуде и у том делу било неопходно.

Наиме, првостепени суд је доносећи побијану пресуду изменио правну квалификацију кривичног дела описаног у ставу I/3 изреке побијане пресуде тако што је између осталог окривљене АА1, АА9, АА12 и АА6 огласио кривим за извршење кривичног дела из члана 231 став 4 у вези става 1 и 2 Кривичног законика у вези члана 61 Кривичног законика, док им је оптужним актом у том делу стављено на терет извршење кривичног дела из члана 231 став 2 у вези става 1 и 4 Кривичног законика у вези члана 33 Кривичног законика. С тим у вези, овај суд налази да из садржине првостепене пресуде произлази да је према наведеним окривљенима, а у односу на цитирано кривично дело, примењен основни текст Кривичног законика који је важио у време када се окривљенима ставља на терет предузимање описаних инкриминисаних радњи, а не текст Кривичног законика након накнадних измена и допуна, иако то у побијаној пресуди нигде није изричито означено.

Међутим, првостепени суд је осим правне квалификације изменио и чињенично стање из оптужног акта јавног тужиоца у односу на наведено дело, на тај начин што је у побијаној пресуди додато да су наведени окривљени имали статус одговорног лица, док је у оптужном акту наведено да су били власници означених предузећа. Имајући у виду наведено, овај суд налази да је на описани начин побијаном пресудом прекорачена оптужба у том делу тако што је повређен субјективни идентитет оптужбе, обзиром да статус окривљених представља битно обележје кривичног дела прање новца из члана 231 став 4 у вези става 1 и 2 Кривичног законика. Другим речима, жалбом браниоца окривљеног АА1 је основано указано да је управо давање другачијег статуса окривљенима омогућило њихово оглашавање кривим за тежи облик кривичног дела прања новца из става 4 цитираног члана, због чега се пресуда не односи на дело које је предмет оптужбе садржане у измењеном оптужном акту јавног тужиоца, сходно одредби члана 420 ЗКП-а.

Да је став 4 цитираног члана тежи за окривљеног у односу на став 1 истог члана произлази из тога што је за постојање основног облика дела из става 1 између осталог неопходно постојање свести о томе да имовина потиче од кривичног дела, што значи да је основни облик предметног кривичног дела могуће извршити само са умишљајем. Насупрот томе, ставом 4 цитираног члана, поред постојања потпуне свести о пореклу имовине, прописано је као довољно да је одговорно лице „могло и било дужно да зна“ да новац или имовина представљају приход остварен кривичним делом, на који начин су у овај облик предметног кривичног дела додати и елементи нехата (при чему је казна остала иста као и за основни облик овог кривичног дела који може бити извршен само са умишљајем), па је тако проширена криминална зона кривичног дела прања новца у односу на одговорно лице у правном лицу.

С обзиром да су разлози због којих је оваква одлука донета у корист окривљеног АА1 од користи и за окривљене АА9, АА12 и АА6, који нису изјавили жалбе у том правцу, а у вези са чињеницом да су побијаном пресудом и они оглашени кривим због извршења кривичног дела из члана 231 став 4 у вези става 1 и 2 Кривичног законика у вези члана 61 Кривичног законика, то је суд по службеној дужности поступио као да и њихове жалбе садрже истоветне наводе, сходно одредби члана 454 ЗКП-а, па је укинуо побијану пресуду у том делу и у односу на наведене окривљене.

Имајући на уму да је првостепена пресуда у ставу I/3 изреке у односу на окривљене АА1, АА9, АА12 и АА6 морала бити укинута из напред наведених разлога, то је Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, побијану пресуду укинуо и у преосталом делу који се односи на став I/3 изреке јер су радње окривљених АА13 и АА, описане у наведеном делу првостепене пресуде, чињенично нераскидиво повезане са радњама осталих окривљених у том делу и не могу се издвојити без штете за правилно пресуђење.


* * *

Жалбом браниоца окривљеног АА6 побија се и став I/3 изреке првостепене пресуде наводима да у конкретној ситуацији постоји привидни стицај по основу специјалитета између кривичних дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 Кривичног законика и прање новца из члана 231 Кривичног законика. Наиме, изјављеном жалбом се указује на наводе из оптужног акта да је окривљени АА6, са осталим окривљенима, унапред договарао издавање фиктивних фактура, пријем новца по основу тих фактура и његово трансферисање у иностранство, да би за све те радње добио једну провизију, што, према мишљењу браниоца окривљеног, указује да су описана поступања окривљеног међусобно повезана и представљају једну природну целину.

Насупрот томе, Апелациони суд у Београду је увидом у законске описе основних облика кривичних дела из члана 359 Кривичног законика и 231 Кривичног законика утврдио да не постоји преклапање у њиховим законским описима, односно да биће кривичног дела прање новца не обухвата у потпуности биће кривичног дела злоупотреба службеног положаја, нити обрнуто, а што је неопходан услов да би се у конкретном случају могло говорити о привидном идеалном стицају између тих кривичних дела. С тим у вези, ирелевантни су напред изнети жалбени наводи којима се указује да у овом случају постоји повезаност између радњи окривљеног АА6 које се односе на злоупотребу положаја одговорног лица ради прибављања себи и другима имовинске користи и трансферисања те исте новчане користи у иностранство.

Полазећи од навода изнетих у жалби браниоца окривљеног АА6 којима се указује да у овом случају постоји привидни идеални стицај између цитираних кривичних дела, Апелациони суд у Београду је такође нашао да извршилац кривичног дела прања новца може бити свако лице, па тако и извршилац кривичног дела чијим извршењем се дошло до имовине која је предмет кривичног дела прања новца (тзв. предикатно кривично дело). Оправдање за овакав закључак, пре свега, произлази из члана 6 Конвенције о прању, тражењу, заплени и конфискацији прихода стечених криминалом (Стразбуршка конвенција) коју је наша земља ратификовала 2002. године (“Службени лист СРЈ-Међународни уговори”, број 7/02 и “Службени лист СЦГ-Међународни уговори”, број 18/05), а која Конвенција је на тај начин постала део унутрашњег законодавства Републике Србије. Наиме, цитираном одредбом наведене Конвенције је између осталог предвиђено да свака страна може обезбедити да се кривично дело прања новца не примењује на лица која су извршила претходно (предикатно) кривично дело, у ком циљу је било потребно да се приликом потписивања или ратификације Конвенције изјави резерва. Међутим, Савезна Република Југославија то није учинила, из чега произлази и може се сматрати да је прихватила да као кривично дело у свом законодавству пропише и прање сопственог новца, односно новца прибављеног извршењем претходног (предикатног) кривичног дела.

На овом месту је потребно изнети и став овога суда да код утврђивања чињенице да ли одређена имовина потиче од извршења кривичног дела, није потребно постојање правноснажне судске пресуде за то (предикатно) кривично дело, већ се та чињеница утврђује на основу објективних околности случаја. У том смислу, жалбом браниоца окривљеног АА6 погрешно се сугерише и то да је кривично дело прање новца из члана 231 Кривичног законика у овом случају аксесорно у односу на кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 Кривичног законика, односно да од одлуке суда у погледу тога да ли је окривљени извршио кривично дело из члана 359 Кривичног законика и на тај начин прибавио означену имовинску корист, зависи и одлука о кривичном делу из члана 231 Кривичног законика које је окривљеном такође стављено на терет.

* * *

Апелациони суд у Београду је увидом у списе утврдио и да се основано жалбама бранилаца окривљених АА, AA17, АА1, АА14, AA16, АА7, АА3, АА4, АА2, АА11 и АА13 указује и то да је у међувремену дошло до измене Кривичног законика која је од битног утицаја на квалификацију радњи окривљених које су описане у ставу I/2 изреке првостепене пресуде, будући да се окривљенима ставља на терет да су кривична дела извршили као одговорна лица у предузећима ближе описаним у изреци побијане пресуде.

Међутим, по ставу овога суда, неосновано се наведеним жалбама указује да је обзиром на статус наведених лица, променом кривичног закона извршена декриминализација кривичног дела из члана 359 КЗ, када је иста извршена од стране одговорног лица.

Законом о изменама и допунама Кривичног законика (“Службени гласник РС” бр. 121 од 24.12.2012. године), које измене су ступиле на снагу 15.04.2013. године, није извршена декриминализација кривичног дела злоупотреба службеног положаја у случају када је кривично дело извршено од стране одговорног лица, већ је кривично дело злоупотреба службеног положаја, које је предвиђало кривичну одговорност службеног и одговорног лица, сада регулисана кроз два одвојена кривична дела, а што даље значи да је и у време извршења кривичног дела постојало кривично дело које је предвиђало кривичну одговорност за одговорно лице.

Одредбом члана 359 став 1 Кривичног законика, прописано је да извршилац кривичног дела злоупотреба службеног положаја може бити службено или одговорно лице које је искоришћавањем свог службеног положаја или овлашћења, прекорачењем граница из свог службеног овлашћења или невршењем своје службене дужности прибави себи или другом физичком или правном лицу какву корист, другом нанесе какву штету или теже повреди права другог.

Чланом 234 Кривичног законика (“Службени гласник РС” бр. 121 од 24.12.2012. године) инкриминисано је поступање одговорног лица које искоришћавањем свог службеног положаја или овлашћења, прекорачењем граница свог овлашћења или невршењем своје дужности прибави себи или другом физичком или правном лицу противправну имовинску корист или другом нанесе какву штету. Стога, кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица настало је издвајањем одговорног лица као учиниоца из кривичног дела злоупотреба службеног положаја (члан 359 Кривичног законика) у засебно кривично дело. Радње извршења кривичног дела из члана 234 Кривичног законика исте су као и код злоупотребе службеног положаја и то су искоришћавање, прекорачење овлашћења или невршење дужности, док су промене од стране законодавца извршене у погледу последица, тако да кривичноправна последица више није “каква” већ „противправна“ имовинска корист. Осим тога, последица кривичног дела из члана 234 Кривичног законика, поред противправне имовинске користи, је и имовинска штета, док тежа повреда права није кривична последица дела из члана 234 Кривичног законика.

Дакле, обзиром да је одредбом члана 235 Закона о изменама и допунама Кривичног законика (“Службени гласник РС” бр. 121/12 од 24.12.2012. године), прописано да се у члану 359 став 1 бришу речи “или одговорно” то постоји континуитет кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 Кривичног законика са радњама прописаним чланом 234 Кривичног законика са изменама и допунама у ситуацији када одговорно лице искоришћавањем свог положаја или овлашћења, прекорачењем граница свог овлашћења или невршењем своје дужности прибави себи или другом физичком или правном лицу противправну имовинску корист или другом нанесе штету.

Сходно одредби члана 112 став 5 Кривичног законика, под одговорним лицем у правном лицу сматра се лице које на основу закона, прописа или овлашћења врши одређене послове управљања, надзора или друге послове из делатности правног лица, као и лице коме је фактички поверено обављање тих послова. Одговорним лицем сматра се службено лице када су у питању кривична дела код којих је као извршилац означено одговорно лице, а у овом законику нису предвиђена у делу о кривичним делима против службене дужности, односно као кривична дела службеног лица.

Давање атрибута “противправно” прибављеној користи у највећем броју случајева неће имати било какве практичне ефекте будући да карактер радњи кривичног дела одређује природу последице, па према томе ако је радња противправна и последица, по правилу у виду прибављене имовинске користи, имаће обележје противправности, при чему изнети став, у сваком појединачном случају, зависи од конкретних радњи које су предмет оптужења.

Горе наведеном изменом Кривичног законика (члан 112 став 5 Кривичног законика), одговорним лицима у правном лицу више се не сматра власник предузећа или другог субјекта привредног пословања, осим уколико му је на основу закона, прописа или овлашћења поверено вршење одређених послова управљања, надзора или других послова из делатности правног лица или их он фактички обавља.

С обзиром да је побијана пресуда у осуђујућем делу укинута из напред наведених разлога који су такве природе да онемогућавају разматрање одлуке о изреченим кривичним санкцијама, одузимању имовинске користи, одлуке о имовинскоправном захтеву, изреченој мери безбедности одузимања предмета и одлуке о трошковима поступка, то се Апелациони суд у Београду у овом тренутку није упуштао у оцену навода из жалби окривљених и њихових бранилаца које су изјављене у том правцу. Апелациони суд у Београду у овом тренутку није посебно анализирао ни жалбу Тужиоца за организовани криминал у односу на осуђујући део побијане пресуде (став I изреке првостепене пресуде), обзиром да је иста у том делу изјављена само због одлуке о кривичној санкцији, чију правилност није могуће проверити у ситуацији када је побијана пресуда у том делу укинута.

У поновном поступку првостепени суд ће отклонити битне повреде одредаба кривичног поступка на које му је указано овом пресудом и потпуно ће утврдити чињенично стање, те поуздано утврдити одлучне чињенице од значаја за правилно пресуђење у овој кривичноправној ствари, па ће након свестране анализе свих изведених доказа цењених, како појединачно, тако и у њиховој међусобној повезаности, донети правилну и на закону засновану одлуку за коју ће дати јасне, аругментоване и уверљиве разлоге.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 457 и 458 ЗКП-а, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је донео одлуку као у изреци пресуде.

Записничар,      Председник већа-судија,
Вукашин Сарајлић, с.р.    Верољуб Цветковић, с.р.

За тачност отправка
управитељ писарница
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)