Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
23.06.2016.

Кж1 По1 32/15

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
ПОСЕБНО ОДЕЉЕЊЕ
Кж1 По1 32/15
Дана: 23.06.2016. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судије Верољуба Цветковића, председника већа, Наде Зец, Надежде Мијатовић, Бојане Пауновић и Мирјане Поповић, чланова већа, уз учешће Јулијане Таталовић, као записничара и саветника Игора Рмандића, у кривичном поступку против окр. АА и др., због кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 став 1 Кривичног законика и др., одлучујући о жалбама Тужиоца за организовани криминал, браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, бранилаца окривљеног АА1, адвоката АБ1 и АБ2, бранилаца окривљеног АА2, адвоката АБ1 и АБ2, окривљеног АА3, његовог браниоца адвоката АБ3, браниоца окривљеног АА4, адвоката АБ4, окривљеног АА5, његовог браниоца адвоката АБ5, браниоца окривљене АА6, адвоката АБ6, окривљене АА7, њеног браниоца адвоката АБ7, окривљеног АА8 и његовог браниоца адвоката АБ8, окривљеног АА9 и његовог браниоца адвоката АБ9, окривљеног ББ, његовог браниоца адвоката БА, браниоца окривљеног ББ1, адвоката БА1, браниоца окривљеног ББ1, адвоката БА1А, браниоца окривљеног ББ2, адвоката АБ8, браниоца окривљених ББ2 и ББ3, адвоката БА3, браниоца окривљеног ББ4, адвоката БА4, окривљеног ББ5, његовог браниоца адвоката БА3, окривљеног ББ6 и његовог браниоца адвоката БА6, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду, Посебног одељења К-По1.бр.57/2014 од 20.07.2015. године, на седници већа одржаној дана 14., 15. и 16.06.2016. године, а у присуству окривљених АА, АА1, АА3, АА5, АА7, АА8, ББ1, ББ5, ББ6 и ББ, те бранилаца окривљених адвоката АБ, АБ3, АБ4, АБ5, АБ6, АБ8, БА1, БА3 и БА6, већином гласова је дана 23.06.2016. године, донео


П Р Е С У Д У

I

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Вишег суда у Београду, Посебног одељења К-По1.бр.57/2014 од 20.07.2015. године,

- УСВАЈАЊЕМ жалби окривљеног АА5 и његовог браниоца адвоката АБ5, окривљене АА7 и њеног браниоца адвоката АБ7, окривљеног АА8 и њеног браниоца адвоката АБ8, окривљеног АА9 и његовог браниоца адвоката АБ9, окривљеног ББ и његовог браниоца адвоката БА и жалби бранилаца окривљеног ББ1 адвоката БА1 и БА1А, у делу одлуке о кривичној санкцији и то тако што Апелациони суд у Београду, Посебно одељење :

-окривљеног АА5, због извршења кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица у помагању из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 КЗ у вези члана 35 КЗ, а за које кривично дело је оглашен кривим првостепеном пресудом, применом одредби члана 4, 42, 45, 54 и 60 КЗ ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 1 (једне) године,

  - окривљенима АА7, АА8, АА9, ББ и ББ1, због извршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 1 Кривичног законика, а за које кривично дело су оглашени кривима првостепеном пресудом, применом одредби члана 4, 42, 45, 54 и 60 и 64 КЗ-а, изриче УСЛОВНЕ ОСУДЕ, тако што им утврђује казне затвора у трајању од по 1 (једне) године и 4 (четири) месеца, и одређује да се наведене казне затвора неће извршити уколико окривљени АА7, АА8, ББ и ББ1 у року трајања од по 4 (четири године), а окривљени АА9 од 5(пет година), од дана правоснажности пресуде, не изврше ново кривично дело, с тим што се одређује, да ће се у случају опозива условне осуде у казну затвора окривљеној АА7 урачунати време које је окривљена провела у притвору почев од 29.05.2007. године па до 18.09.2007. године, окривљеном АА8 време које је провео у притвору почев од 29.05.2007. године па до 03.10.2007. године, окривљеном АА9 време проведено у притвору почев од 29.05.2007. године па до 17.04.2008. године, окривљеном ББ време које је провео у притвору почев од 29.05.2007. године па до 17.04.2008. године, а окривљеном ББ1 време које је провео у притвору почев од 29.05.2007. године па до 17.04.2008. године,

-УСВАЈАЊЕМ жалби браниоца окривљеног АА адвоката АБ, окривљеног ББ5 и његовог браниоца адвоката БА3, окривљеног ББ6 и његовог браниоца адвоката БА6, бранилаца окривљеног АА1 адвоката АБ1 и АБ2 и бранилаца окривљеног АА2 адвоката АБ1 и АБ2, у делу одлуке о имовинској користи, тако што Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, на основу одредби члана 91 и 92 став 1 Кривичног Законика и члана 538 став 1 и 2 ЗКП-а и члана 541 ЗКП-а, ОДУЗИМА ИМОВИНСКУ КОРИСТ, прибављену извршењем кривичног дела, па се обавезују: окривљени АА, да плати 89.119.898,71 динара, окривљени АА, АА1 и АА2 да солидарно да плате 9.539.301,00 динара, а окривљени АА да на име имовинске користи прибављене кривичним делом уплати износ од 9.496.786,82 динара, на име неплаћених акциза, а солидарно са окривљенима ББ5 и ББ6 да плати износ од 1.709.421,63 динара, на име неплаћеног ПДВ-а, све у корист буџетских средстава Републике Србије, у року од 60 (шездесет дана) од дана правоснажности пресуде.

-УСВАЈАЊЕМ жалбе браниоца окривљеног АА адвоката АБ, у односу на окривљеног АА а у односу на окривљене АА1, АА2, ББ2, ББ4, ББ5 и ББ6, по службеној дужности сходно одредби члана 454 ЗКП-а, у делу одлуке о трошковима поступка, тако што Апелациони суд у Београду, Посебно одељење ове окривљене сходно одредби чланова 261 ЗКП-а и 264 ЗКП-а, обавезује да по правоснажности пресуде, под претњом принудног извршења плате на име паушала износ од по 50.000,00(педесет хиљада) динара:

- док се у осталом делу жалбе окривљеног АА5 и његовог браниоца адвоката АБ5, окривљене АА7 и њеног браниоца адвоката АБ7, окривљеног АА8 и њеног браниоца адвоката АН8, окривљеног АА9 и његовог браниоца адвоката АБ9, окривљеног ББ и његовог браниоца адвоката БА, бранилаца окривљеног ББ1 адвоката БА1 и БА1А, браниоца окривљеног АА адвоката АБ, окривљеног ББ5 и његовог браниоца адвоката БА3, окривљеног ББ6 и његовог браниоца адвоката БА6, бранилаца окривљеног АА1 адвоката АБ1 и АБ2 и бранилаца окривљеног АА2 адвоката АБ1 и АБ2, а жалбе Тужиоца за организовани криминал, окривљеног АА3, његовог браниоца адвоката АБ3, браниоца окривљеног АА4 адвоката АБ4, браниоца окривљене АА6 адвоката АБ6, браниоца окривљеног ББ2 адвоката АБ8, браниоца окривљених ББ2 и ББ3 адвоката БА3, , браниоца окривљеног ББ4 адвоката БА4, у целости ОДБИЈАЈУ као неосноване, и првостепена пресуда у непреиначеном делу ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебног одељења К-По1.бр.57/2014 од 20.07.2015. године, окривљени АА оглашен је кривим због извршења кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 став 1 Кривичног законика и због извршења продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 КЗ у вези члана 61 КЗ, окривљени АА1 због извршења кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 Кривичног законика, окривљени АА2 због извршења кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 Кривичног законика, окривљени АА3 због извршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези са ставом 1 Кривичног законика, окривљени АА4 због извршења продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 Кривичног законика у вези са чланом 61 Кривичног законика, окривљени АА5 због извршења кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица у помагању из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 Кривичног законика у вези члана 35 КЗ, окривљена АА6 због извршења продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица у помагању из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 КЗ у вези члана 35 и 61 Кривичног законика, окривљена АА7 због извршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 1 Кривичног законика, окривљени АА8 због извршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 1 Кривичног законика, окривљени АА9 због извршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 1 Кривичног законика, окривљени ББ због извршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 1 Кривичног законика, окривљени ББ1 због извршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 1 Кривичног законика, окривљени ББ2 због продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 КЗ у вези са чланом 61 КЗ, окривљени ББ3 због продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица у помагању из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 Кривичног законика у вези са чланом 35 и 61 Кривичног законика, окривљени ББ4 због извршења кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица у подстрекавању из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 Кривичног законика у вези са чланом 34 КЗ, окривљени ББ6 због извршења кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 Кривичног законика.

Првостепени суд побијаном пресудом, окривљеном АА за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 1 КЗ утврђује казну затвора у трајању од једне године и три месеца, а за продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 КЗ у вези са чланом 61 КЗ казну затвора у трајању од четири године, након чега првостепени суд применом одредби члана 4, 5, 42, 60 и 63 Кривичног законика окривљеног АА, а окривљене АА1, АА2, АА3, АА7, АА8, АА9, ББ, ББ1, ББ5 и ББ6 применом одредби члана 45 и 54 Кривичног законика, а окривљене АА4, АА5, АА6, ББ2, ББ3 и ББ4 и применом одредби члана 56 и 57 Кривичног законика, осуђује и то окривљеног АА на јединствену казну затвора у трајању од пет година, у коју казну му се урачунава време проведено у притвору почев од 29.05.2007. године па до 27.11.2009. године, окривљеног АА1 на казну затвора у трајању од три године и три месеца, у коју казну му се урачунава време проведено у притвору почев од 10.09.2009. године па до 06.07.2011. године, окривљеног АА2 на казну затвора у трајању од три године и три месеца, окривљеног АА3 на казну затвора у трајању од три године, у коју казну му се урачунава време проведено у притвору почев од 29.05.2007. године па до 12.06.2008. године, окривљеног АА4 на казну затвора у трајању од једне године, окривљеног АА5 на казну затвора у трајању од једне године и шест месеци, окривљену АА6 на казну затвора у трајању од једне године, окривљену АА7 на казну затвора у трајању од једне године и четири месеца, у коју казну јој се урачунава време проведено у притвору почев од 29.05.2007. године па до 18.09.2007. године, окривљеног АА8 на казну затвора у трајању од једне године и четири месеца, у коју казну му се урачунава време проведено у притвору почев од 29.05.2007. године па до 03.10.2007. године, окривљеног АА9 на казну затвора у трајању од једне године и четири месеца, у коју казну му се урачунава време проведено у притвору почев од 29.05.2007. године па до 17.04.2008. године, окривљеног ББ на казну затвора у трајању од једне године и четири месеца, у коју казну му се урачунава време проведено у притвору почев од 29.05.2007. године па до 17.04.2008. године, окривљеног ББ1 на казну затвора у трајању од једне године и четири месеца, у коју казну му се урачунава време проведено у притвору почев од 29.05.2007. године па до 17.04.2008. године, окривљеног ББ2 на казну затвора у трајању од једне године и осам месеци, у коју казну му се урачунава време проведено у притвору почев од 26.11.2007. године па до 08.10.2008. године, окривљеног ББ3 на казну затвора у трајању од једне године и четири месеца, у коју казну му се урачунава време проведено у притвору почев од 29.05.2007. године па до 17.04.2008. године, окривљеног ББ4 на казну затвора у трајању од једне године и осам месеци, у коју казну му се урачунава време проведено у притвору почев од 29.05.2007. године па до 19.09.2007. године, окривљеног ББ5 на казну затвора у трајању од две године и три месеца, у коју казну му се урачунава време проведено у притвору почев од 24.12.2007. године па до 30.12.2008. године, окривљеног ББ6 на казну затвора у трајању од две године.

На основу одредби члана 87 Кривичног законика, према окривљенима АА, АА4, АА5, ББ3 и ББ5, изриче се мера безбедности одузимања предмета, па се од окривљених одузимају сви мобилни телефони који су ближе наведени у потврдама о одузетим предметима од истих, а који се налазе у списима предмета, као и одузете картице уз те телефоне.

На основу одредби члана 91 и 92 став 1 Кривичног законика и члана 538 став 1 и 2 и члана 541 ЗКП-а, одузима се имовинска корист прибављена извршењем кривичног дела, па се окривљени АА, АА1 и АА2 обавезују да солидарно плате износ од 98.659.199,71 динар, на име прибављене имовинске користи стечене извршењем кривичног дела у корист буџетских средстава Републике Србије, у року од 60 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.

Обавезују се окривљени ББ2 и ББ4 да на име прибављене имовинске користи стечене извршењем кривичног дела плате износ и то окривљени ББ2 износ од 4.929.954,84 динара, окривљени ББ4 износ од 1.586.398,77 динара, све у корист буџетских средстава Републике Србије, у року од 60 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.

Обавезују се окривљени АА, ББ5 и ББ6 да солидарно плате износ од 11.206.208,45 динара на име прибављене имовинске користи стечене извршењем кривичног дела у корист буџетских средстава Републике Србије у року од 60 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.

На основу одредби члана 261, 262 и 264 ЗКП-а обавезују се окривљени АА, АА1, АА2, АА3, АА4, АА5, АА7, АА8, АА9, ББ, ББ1, ББ2, ББ3, ББ4, ББ5 и ББ6 да плате трошкове кривичног поступка по правноснажности пресуде, чију ће висину суд утврдити посебним решењем у року од 15 дана по правноснажности истог решења, под претњом принудног извршења, а да у року од 15 дана по правноснажности пресуде под претњом принудног извршења плате на име паушала и то окривљени АА, АА1, АА2, ББ2, ББ4, ББ5 и ББ6 износ од по 100.000,00 динара, окривљени АА3, АА7, АА8, АА9, ББ, ББ1 и ББ3 износе од по 50.000,00 динара, а окривљени АА4 и АА5 износе од по 30.000,00 динара.

Побијаном пресудом, на основу одредби члана 264 став 4 ЗКП-а, окривљена АА6 ослобађа се обавезе плаћања трошкова кривичног поступка.

На основу одредби члана 423 став 1 тачка 2 ЗКП-а, у ставу другом тачка 1, окривљени АА ослобођен је од оптужбе да је извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја у подстрекавању из члана 359 став 1 КЗ у вези са чланом 34 КЗ, док је у ставу другом тачка 2 изреке побијане пресуде, окривљени АА ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело давање мита из члана 368 став 1 КЗ, а окривљени АА3 кривично дело примање мита из члана 367 став 1 Кривичног законика.

Трошкови кривичног поступка у том делу падају на терет буџетских средстава суда.

Против наведене пресуде благовремено су жалбе изјавили:

-Тужилац за организовани криминал и то због погрешно утврђеног чињеничног стања, побијајући првостепену пресуду у њеном ослобађајућем делу, због погрешно утврђеног чињеничног стања, као и због одлуке о кривичним санкцијама, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи побијану пресуду тако што ће након одржаног претреса окривљеног АА огласити кривим и изрећи му одговарајућу законску затворску казну због извршења кривичног дела давање мита из члана 368 став 1 КЗ, а окривљеног АА3 због извршења кривичног дела примање мита из члана 367 став 1 КЗ, а да побијану пресуду у осуђујућем делу преиначи тако што ће окривљенима АА, АА1, АА2, АА3, ББ2 и ББ5 изрећи строжије казне затвора.

-Бранилац окривљеног АА, адвокат АБ и то из свих законом прописаних разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду усвоји жалбу и преиначи побијану пресуду, тако што ће донети одлуку којом се обуставља кривични поступак у односу на кривично дело злоупотребе положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 у вези са чланом 61 КЗ и кривичног дела злочиначког удруживања из члана 346 став 1 КЗ, а због правила “ne bis in idem”, или да закаже јавну седницу, отвори главни претрес и донесе одлуку којом ће се окривљени АА ослободити од кривице или да преиначи побијану пресуду у погледу правне квалификације, одлуке о казни, одлуке о одузимању имовинске користи, одлуке о трошковима поступка и трошковима паушала.

-Браниоци окривљеног АА1, адвокати АБ1 и АБ2 и то због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, битне повреде кривичног закона и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијану пресуду преиначи тако што ће окривљеног АА1 ослободити од кривичне одговорности за кривично дело из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 Кривичног законика.

-Браниоци окривљеног АА2, адвокати АБ1 и АБ2 и то због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, битне повреде кривичног закона, одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи побијану пресуду тако што ће окривљеног ослободити од кривичне одговорности за кривично дело из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 Кривичног законика.

-Окривљени АА3 и то због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, битних повреда одредаба ЗКП-а, повреде кривичног законика и одлуке о казни, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијану пресуду преиначи и окривљеног АА3 ослободи од оптужбе.

-Бранилац окривљеног АА3, адвокат АБ3 и то из свих законом прописаних разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијану пресуду преиначи и окривљеног АА3 ослободи од оптужбе да је извршио кривично дело из члана 359 став 3 у вези са ставом 1 Кривичног законика.

-Бранилац окривљеног АА4, адвокат АБ4 и то због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи побијану пресуду тако што ће окривљеног АА4 осудити због извршења кривичног дела из члана 357 став 3 у вези са ставом 1 КЗ и изрећи му условну осуду, или да побијану пресуду преиначи тако што ће окривљеног осудити на казну затвора до једне године и одредити да се та казна изврши на начин прописан чланом 45 став 5, 6 и 7 КЗ.

-Окривљени АА5 и то из свих законом прописаних разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду усвоји жалбу, те укине побијану пресуду.

-Бранилац окривљеног АА5, адвокат АА5 и то из свих законом прописаних разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду усвоји жалбу, побијану пресуду преиначи тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе јер није доказано да је извршио кривично дело за које је оптужен.

-Бранилац окривљене АА6, адвокат АБ6 и то из свих законом прописаних разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи побијану пресуду тако што ће окривљену АА6 ослободити од кривичне одговорности или побијану пресуду преиначи тако што ће окривљеној АА6 изрећи блажу казну у виду кућног затвора уз примену електронског надзора у трајању од једне године.

-Окривљена АА7 и то из свих законом прописаних разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи побијану пресуду тако што ће окривљену ослободити од оптужбе, или да побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

-Бранилац окривљене АА7, адвокат АБ7 изјавио је жалбу и допуну жалбе и то због кршења основних људских права окривљене, битне повреде одредаба ЗКП-а, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, погрешне примене кривичног закона и због одлуке о казни и трошковима поступка, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијану пресуду преиначи тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе.

-Окривљени АА8, при томе не наводећи законске основе због којих се побија првостепена пресуда, али из исте произилази да се иста побија због погрешно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи побијану пресуду тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе.

-Бранилац окривљеног АА8, адвокат АБ8, из свих законом прописаних разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи побијану пресуду тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе или му изрећи условну осуду или казну затвора испод једне године која ће се издржавати у кућним условима са или без електронског надзора.

-Окривљени АА9 и то због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи побијану пресуду тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе због кривичног дела из члана 359 став 1 КЗ услед недостатка доказа.

-Бранилац окривљеног АА9, адвокат АБ9 из свих законом прописаних разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи побијану пресуду тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе да је извршио кривично дело из члана 359 став 1 КЗ услед недостатка доказа.

-Окривљени ББ, због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи побијану пресуду тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе за кривично дело из члана 359 став 1 КЗ, а услед недостатка доказа.

-Бранилац окривљеног ББ, адвокат БА и то због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи побијану пресуду тако што ће окривљеном изрећи блажу казну.

-Бранилац окривљеног ББ1, адвокат БА1 и то из свих законом прописаних разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи побијану пресуду тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе.

-Бранилац окривљеног ББ1, адвокат БА1А из свих законом прописаних разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду усвоји жалбу, побијану пресуду потпуно или делимично укине или исту преиначи тако што ће окривљеног ослобидити од оптужбе.

-Бранилац окривљеног ББ2, адвокат АБ8 из свих законом прописаних разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи побијану пресуду тако што ће окривљеног ослобидити од оптужбе.

-Бранилац окривљених ББ2 и ББ3, адвокат БА3 и то из свих законом прописаних разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи побијану пресуду тако што ће окривљеног ББ2 и ББ3 ослобидити од оптужбе да су извршили кривично дело из члана 234 КЗ или да исту преиначи и окривљенима изрекне минималне казне затвора у трајању од највише једне године.

-Бранилац окривљеног ББ4, адвокат БА4 из свих законом прописаних разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи побијану пресуду тако што ће окривљеног ББ4 ослободити од оптужбе или му изрећи блажу казну.

-Окривљени ББ5 из свих законом прописаних разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи побијану пресуду тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе да је извршио кривично дело из члана 234 КЗ.

-Бранилац окривљеног ББ5, адвокат БА3 из свих законом прописаних разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи побијану пресуду тако што ће окривљеног ослобидити од оптужбе да је извршио кривично дело из члана 234 КЗ.

-Окривљени ББ6 и то због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, битне повреде одредаба кривичног поступка и битне повреде одредаба кривичног закона, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи побијану пресуду тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе или исту врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

-Бранилац окривљеног ББ6, адвокат БА6 из свих законом прописаних разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи побијану пресуду тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе.

Одговоре на жалбу Тужиоца за организовани криминал благовремено су поднели:

Бранилац окривљеног ББ2, адвокат АБ8, бранилац окривљеног АА адвокат АБ и бранилац окривљеног АА3, адвокат АБ3, са предлогом да се жалбу тужиоца за организовани криминал одбије као неоснована.

Тужилац за организовани криминал је у свом поднеску Ктж.бр. 31/15 од 29.12.2015. године, предложио да се жалба Тужилаптва за организовани криминал уважи као основана, а да се остале жалбе одбију као неосноване.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење одржао је седницу већа у смислу одредби члана 448 ЗКП-а, и то у присуству окривљених АА, АА1, АА3, АА5, АА7, АА8, ББ1, ББ5, ББ6 и ББ, те бранилаца окривљених адвоката АБ, АБ3, АБ4, АБ5, АБ6, АБ8, БА1, БА3 и БА6, на којој је размотрио целокупне списе предмета, првостепену пресуду, изјављене жалбе, одговоре на жалбу дате поводом жалбе Тужиоца за организовани криминал, предлог Тужиоца за организовани криминал исказан у поднеску Ктж.бр. 31/15 од 29.12.2015. године, објашњења која су на седници дали заменик Тужиоца за организовани криминал, присутни окривљени и њихови браниоци поводом изјављених жалби и одговора на жалбу, након чега је испитавши првостепену пресуду у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалбама, у смислу члана 451 став 1 ЗКП-а, донео одлуку као у изреци ове пресуде.

Став I тачка 1 изреке првостепене пресуде

- “ne bis in idem”-

Жалбом браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, побија се првостепена пресуда у односу на овог окривљеног, због повреде начела “ne bis in idem”. Наиме, у својој жалби овај бранилац указује да се жалба против првостепене пресуде од стране браниоца окривљеног АА изјављује превасходно из разлога што одбрана налази да се окривљеном АА у овом кривичном поступку судило поново за исто чињенично стање и за исти опис радњи за које му је правноснажним пореским решењем Министарства финансија IV-01:218-128/08 од 24.04.2008. године, правоснажно дана 25.11.2008. године, а у ком поступку су окривљени АА и његово предузеће "АА1" оглашени одговорним и кажњени новчаним казнама као у изреци наведеног решења.

У својој жалби, побијајући првостепену пресуду по овом основу, бранилац окривљеног указује да је у конкретном случају повређен члан 4 ЗКП-а, у коме је изричито наведено да нико не може бити гоњен за кривично дело ако је одлуком суда правноснажно ослобођен или осуђен, позивајући се при том и на Конвенцију за заштиту људских права и основних слобода и то члан 4 Протокола 7, у ком је прописано да се никоме не може судити поново ако је већ у оквиру исте државе био ослобођен или осуђен у складу са законом, предлажући при том и пресуде из судске праксе којима се потврђује овакво становиште одбране.

Да су овакви жалбени наводи неосновани правилно је првостепени суд закључио на страни 457 образложења побијане пресуде, налазећи да се у конкретном случају не ради о пресуђеној ствари у односу на окривљеног АА. За овакав свој закључак првостепени суд је најпре пошао од одредби члана 4 Протокола број 7 уз Конвенцију о заштити људских права и основних слобода, измењене у складу са Протоколом број 11, коју Конвенцију је потписала наша држава, а у ком члану је, у ставу 1 прописано да се никоме не може поново судити, нити се може поново казнити у кривичном поступку у надлежности исте државе за дело због којег је већ био правноснажно ослобођен или осуђен, у складу са законом и кривичним поступком те државе. Ценећи напред наведену одредбу Конвенције у склопу одредби члана 4 ЗКП-а којим је прописано да нико не може бити гоњен за кривично дело за које је одлуком суда правноснажно ослобођен или осуђен или за које је оптужба правноснажно одбијена или поступак правноснажно обустављен, као и у склопу одредбе члана 17 став 3 ЗКП-а, у ком је прописано да ако је о правном питању – претходном које је регулисано чланом 17 став 1 ЗКП-а и прописано да ако примена кривичног закона зависи од правног питања за чије је решавање надлежан суд у другој врсти поступка или неки државни орган, суд који суди у кривичном предмету може сам решити то питање према одредбама које важе за доказивање у кривичном поступку, суд у другој врсти поступка или је други државни орган већ донео одлуку, таква одлука не обавезује кривични суд у погледу оцене да ли је учињено кривично дело.

Да у конкретном случају нема повреде принципа “ne bis in idem” у односу на окривљеног АА, првостепени суд је пошао од горе наведених одредби, при том поштујући праксу и критеријуме Европског суда за људска права, те је утврђивао суштинско питање да ли су дела због којих се лице казнено гони иста. Полазећи од праксе Европског суда за људска права који је заузео становиште да се члан 4 Протокола 7 мора схватити једино на начин да забрањује казнени прогон или суђење за друго дело у мери у којој оно произилази из истоветних чињеница или чињеница које су у суштини битно исте, као и прво кажњиво дело за које је већ донета правоснажна осуђујућа или ослобађајућа пресуда, овај суд је нашао да, како је првостепени суд током кривичног поступка несумњиво утврдио да је порески орган водио и окончао прекршајни поступак против окривљеног АА и његовог предузећа "АА1", а што имлицира дакле да је државни орган у неком другом поступку утврдио да је исти учинио прекршаје за које је кажњен, а који се везују само за неплаћене акцизе и порез на додату вредност за период контроле од 01.01.2006. године до 31.05.2007. године, а примењујући чињенично утемељени приступ, такође пошао од неспорно утврђених чињеница да је у овом кривичном поступку стављено на терет и доказано не само неплаћање пореских дажбина у спорном периоду већ и друге предузете радње, а које се огледају у организовању увоза нафтних деривата за наводну производњу пролајта, организовање и финансирање набавке, превоза и директна продаја прерађених увежених нафтних деривата на који начин су избегнуте не само пореске обавезе, већ је остварена и корист у разлици цене по којој је нафтни дериват набављен и цене по којој је продаван, то је онда правилно закључио да су све радње предузимане од стране окривљеног АА које представљају елементе кривичих дела за која је оглашен кривим у овом кривичном поступку, много шире и бројније од радњи по основу којих је прекршајно кажњен у прекршајном поступку који је вођен пред државним органом, због чега овај суд у потпуности прихвата закључак првостепеног суда, да се у конкретном случају не може говорити о већ пресуђеној ствари, те самим тим нема повреде начела ne bis in idem у овом кривичном поступку у односу на окривљеног АА и због чега су супротни жалбени наводи његовог браниоца оцењени као неосновани.


 организатор криминалне групе -
окр. АА

Закључак првостепеног суда да је читав процес везан за промет увеженог петролеја и џет А1 остварен по претходном договору окривљеног АА као главног организатора радњи – организације увоза, произилази и по ставу већа овог суда, најпре из анализе садржаја преслушаних телефонских разговора посматраних у склопу и са одбранама појединих окривљених, из којих произилази улога окривљеног АА у односу на остале окривљене, и то договор са сада осуђеним ПП22 и осуђеним ПП23, окривљеним АА2 “Белим” и окривљенима АА1 и ББ7 према коме је кривични поступак обустављен.

Из садржине многобројних телефонских разговора наведених окривљених међусобно и са другим лицима, које је првостепени суд детаљно интерпретира у образложењу побијане пресуде, правилно првостепени суд закључује да је тема наведених разговора петролеј, договор око реализације увоза и продаје петролеја, цена набавке истог од стране ПП22 и ПП23, окривљеног АА2, који робу делом финансирају и учествују у реализацији плаћања и прибављања новца за плаћање увоза петролеја, договору око цене продаје истог, договору о лицима којима се продаје, количини продатог петролеја, сачињавању документације са неистинитом садржином, начину поделе зарађеног новца и предрачунима везаним за исто.

Закључак првостепеног суда у овом делу произилази и из анализе одбрана окривљеног АА1 и окривљеног АА који у деловима својих одбране потврђују наведени став првостепеног суда, а исто се и потврђује исказима многобројних саслушаних сведока о којима ће бити речи у образложењу ове пресуде. Првостепени суд правилно закључује да у ситуацији када се предузеће "АА1" налази у блокади, окривљени АА, а у циљу да настави са остваривањем зараде, наведеној групи окривљених и осуђених даје све своје пословне контакте те им одређује активности, а да су сва наведена лица потпуно упозната са чињеницом да окривљени АА оваквим радњама неплаћања дажбина и непроизводњом боја и лакова, или пак производа “Пролајт” увози и даље продаје петролеј, у којим радњама активно учествују, у складу са планом окривљеног АА, усклађујући уредно документацију са својим радњама, чиме заједно остварују имовинску корист, управо у висини дела за који су избегнуте дажбине и разлике цене по којој се петролеј купује, а затим и даље ставља у промет. Овакав правилан закључак првостепеног суда утемељен је у анализи телефонских разговора, које првостепени суд детаљно интерпретира на странама 285 до стране 306 образложења побијане пресуде.

Овакав свој закључак првостепени суд црпи и из анализе дела одбране окривљеног АА а који наводи да је у погледу увоза петролеја замолио ПП22 да му пронађе купце за његов производ, те је исти на препоруку ПП22 и упознао окривљеног АА1, власника предузећа "АА3" који је заједно са окривљеним АА2 био на састанку са АА, те је са истима постигао договор да ће закључити уговор о пословно-техничкој сарадњи, што су и учинили, а који је морао да испуњава пар услова које је окривљени АА поставио од којих је први био да предузеће "АА3" плати сировину, други да плате све дажбине са ПДВ-ом преко шпедитерске куће “Милшпед” због чега је АА дао контакт окривљеном АА1 са предузећем “Милшпед”, а интерес окривљеног АА је био да на име плаћања трошкова шпедиције и царињења које би плаћало предузеће "АА3" он, односно предузеће "АА1" испоручи предузећу "АА3" свој производ “Пролајт” и на тај начин оствари зараду од 5 до 6 центи по литру у динарској противвредности остварене по фактури предузећа "АА1".

Наведени уговор није био закључен на одређено време, већ како казује окривљени АА истим је било регулисано плаћање превоза и то на тај начин што предузеће "АА3" закључује уговор о превозу са предузећем "АА8" и предузећем "АА4" по препоруци окривљеног АА, а по основу ког уговора је предузеће "АА3" плаћало трошкове превоза овим предузећима чији су власници били ПП23 и ПП22, након чега је предузеће "АА3" своје трошкове наплаћивало путем компензација у роби од предузећа "АА1". Такође, из одбране окривљеног АА1 произилази да исти није спорио одређене елементе постигнутог договора са окривљеним АА до којег је дошло након пар састанака, којима је присуствовао окривљени АА2, с тим што је посебно истакао да је обзиром да је окривљени АА2 радио у предузећу "АА3" и да је његов посао био да добије информације ко где има робу, да ли та роба може да се купи и по којој цени, да проналази купце, за које поступање окривљени АА1 је сматрао да не захтева никакво посебно овлашћење. До састанка са окривљеним АА је управо дошло на иницијативу окривљеног АА2 који је контактирао окривљеног АА након што је добио информацију из неких контаката да је исти заинтересован да увози петролеј. Окривљени АА1 наводи да је по основу постигнутог договора он финансирао само један део увоза сировина које финансирање је вршио преко возача који су одлазили до Грчке, код извесног “СС10”, дугогодишњег сарадника окривљеног АА и односили му новац који је уплаћиван у рафинерији и на тај начин је финансирао куповину петролеја у износу отприлике 80.000 евра, а што конкретно значи између 30 и 35 цистерни.

  Окривљени АА1 је истакао да је упознат да окривљени АА може вршити увоз петролеја без плаћања акциза обзиром да се његово предузеће бавило производњом “Пролајта” за коју производњу је било ослобођено плаћања акцизе, иако је знао да је у периоду од четири месеца колико је њихова сарадња трајала било увежено око 150 цистерни петролеја, од којих је он финансирао 30-так и исте продао, те да није имао сазнања ко је финансирао остале цистерне и ко су још били купци предузећа "АА1". Овај окривљени је додао и да су окривљени АА2 и окривљени АА6 који је био запослен у предузећу "АА3" имали учешћа у реализацији постигнутог договора будући да је окривљени АА2 договарао кад која цистерна долази, када се садржај исте наводно прерађује, када је наводна прерада извршена и те податке делио са окривљеним АА5, с тим да су обојица имали обавезу да о томе обавесте и окривљеног АА1, те да је обавеза АА5, између осталог, била и то да документацију предузећа носи у књиговодствену агенцију "АА5".

ПП22 је потврдио наводе окривљеног АА и окривљеног АА1 у погледу састанака на коме је уговорено њихово међусобно пословање у погледу увоза петролеја, с тим да је навео да се плаћање добављачу вршило на тај начин што је окривљени АА2 звани “аа2” давао готов новац возачима који су касније у Солуну новац предавали СС10 и то на благајни предузећа "АА6", где је новац и полаган. У појединим случајевима новац возачима је предавао и ПП23, а из његове приче зна да се до тог новца долазило на тај начин што је исти добијао "допринос" АА2, а да је окривљени АА2 до готовог новца долазио на тај начин што је предузеће "АА3" са којим је АА2 пословао вршило уплату преко текућег рачуна предузећима из Јагодине са којима је тамо радио извесни “тт”, а који је новац подизао и враћао окривљеном АА2 и окривљеном АА1. ПП2 је навео да је он једном приликом лично предао новац возачу АА5 и да је то учинио још једном, те да се ради о укупној своти новца од 40.000 евра, при том додајући и да је од купаца и то окривљеног ББ2 и ББ4 добијао новац приликом продаје који је предавао лично окривљеном АА2 или ПП23 који је чувао новац окривљеног АА2. Даље у свом исказу ПП22 наводи да је зараду коју је на овај начин остваривао окривљени АА добијао исплатом лично, а било је случајева и када је тај новац предавао његовом возачу Зорану званом “Бумбоја”. Део зараде од одређеног посла предавао му је лично окривљени АА2, а управо АА је тражио да му направи неке контакте - да пронађе лица која ће продавати његов полупроизвод и уједно финансирати увоз петролеја обзиром да је овде окривљени ПП22 познавао АА2 и ПП23 као и окривљеног ББ2, те лично окривљеном АА направио контакт односно дао телефон окривљеног АА2 са којим се АА састајао и који га је касније повезао са окривљеним АА1 за кога је АА2 радио. ПП22 је истакао да су касније сви купци знали да се у конкретном случају ради о продаји и куповини петролеја која продаја се одвијала тако што је унапред знао, од окривљеног АА2 са којим се чуо телефоном, колика ће количина петролеја бити увежена из Грчке и након тога уговарао и реализовао продају окривљеном ББ2, окривљеном ББ4 и другим купцима.

Имајући у виду напред наведено, те имајући у виду садржину свих телефонских разговора које је првостепени суд детаљно интерпетирао и који се помињу у образложењу пресуде, то је правилан закључак првостепеног суда, који у потпуноси прихвата и овај суд, да је управо окривљени АА био тај који је презентовао план и реализацију увоза те продају окривљенима АА1 и ПП2, детаљно образлажући на који начин се тај план може реализовати, означавајући преко којих привредних субјеката се то може реализовати, дајући контакте истима и одређујући послове који сваки од учесника у реализацији плана треба да изврши.

  Суштина плана се огледа у томе да предузеће "АА3" власништво АА1 треба да буде носилац увоза, шпедиције, царине и плаћања по основу уговора о пословно-техничкој сарадњи као и да окривљени АА1 врши контролу испуњености договора у погледу набавке петролеја и продаје а да предузећа ПП22 и ПП23 врше превоз петролеја и да буду и носиоци продаје даљим купцима.

Када се напред наведене чињенице повежу са већ утврђеним чињеницама из делова одбране окривљеног АА1, ПП22, па и дела одбране АА из којих несумњиво произилази да је постојао договор око посла са петролејом, да су сви окривљени прихватали своју улогу у реализацији истог посла, као и са чињеницама које су делом потврђене исказима сведока - возача о чијим исказима ће бити речи у даљем делу образложења, као и чињеницама утврђеним из правоснажних пресуда Вишег суда у Београду, Посебног одељења и то пресуде СПК.По1 4/15 од 18.02.2015 године, којом се прихвата споразум о признању кривичног дела ПП22 и пресуде СПК По1 бр. 12/15 од 20.02.2015. године којом се прихвата споразум о признању кривичног дела ПП23 то је правилно првостепени суд и по ставу већа Апелационог суда у Београду, Посебног одељења несумњиво утврдио да је у периоду од 13.01.2007. године, па до 25.05.2007. године постојала организована криминала група, чији је организатор управо био окривљени АА и чији је план био да делује на дуже време у међународним размерама, са циљем стицања добити по тачно унапред утврђеним задацима и улогама организатора уз коришћење пословних привредних структура.

Наиме, при оваквом стању ствари несумњиво је, и по ставу већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, да су и ПП22 и ПП23 по претходном договору са окривљеним АА који се осим са њима договорио и са окривљенима АА1 и АА2, искористили своје положаје одговорних лица, тако што су учествовали у увозу нафтних деривата, петролеја и џет А1, чију набавку су финансирали, док су превоз организовали преко својих предузећа заједно са окривљеним АА1 и окривљеним АА2, при том сви знајући да означени нафтни деривати нису употребљени за производњу од стране предузећа "АА1" иако су из тих разлога деривати увежени и да су исти уз лажну документацију приказали да су деривати искоришћени за производњу, а наведене деривате директно ставили у промет продајом другим лицима, при том сви знајући да производње “Пролајта” није било (што ће бити образложено у даљем тексту), а да је при том сачињавана документација са неистинитим подацима у погледу врсте робе која је била предмет промета у инкриминисаном периоду.

Стога је правилно првостепени суд радње окривљеног АА описане у ставу првом тачки један изреке првостепене пресуде правно квалификовао као кривично дело злочиначко удруживање из чл. 346. ст. 1. Кривичног Законика, будући да се у истима остварују сви обејктивни и субјективни елементи наведеног кривичног дела.

Имајући у виду јасне и несумњиве разлоге које пвостепени суд у образложењу побијане пресуде даје за свој закључак да је управо окривљени АА организатор криминалне групе, а које разлоге у потпуности прихвата и овај суд, неосновано бранилац окривљеног АА, адвокат АБ указује у својој жалби на недостатак разлога побијане пресуде о одлучној чињеници да је организатор ове криминалне групе био окривљени АА.


Став I тачка 2
ОКРИВЉЕНИ АА, АА1, АА2, АА6, АА5 и АА4

Да су у временском периоду од 13. јануара 2007. године па до 25. маја 2007. године на територији Републике Србије, окривљени АА као одговорно лице – директор "АА1", искоришћавањем свог положаја одговорног лица прибавио себи и другима противправну имовинску корист која прелази износ од 1.500.000,00 динара, а по претходном договору са АА1 одговорним лицем – директором "АА3" Београд, ПП22 одговорним лицем – директором "АА4", у односу на кога је донета правноснажна пресуда Вишег суда у Београду, Посебног одељења СПК-По1.бр.4/15 од 18.02.2015. године, којом се прихвата споразум о признању кривичног дела, окривљеним ПП23 – одговорним лицем директором "АА8" у односу на кога је донета правноснажна пресуда Вишег суда у Београду, Посебног одељења СПК-По1.бр.12/15 од 20.02.2015. године, којом се прихвата споразум о признању кривичног дела, окривљеним АА2 фактички овлашћеним лицем за заступање и обављање појединих послова у "АА3" Београд, на основу овлашћења директора "АА3" АА1, који су искоришћавањем својих напред означених положаја одговорних лица прибавили себи и окривљеном АА противправну имовинску корист која прелази износ од 1.500.000,00 динара, да је окривљени АА увозио нафтне деривате петролеј и “ЈЕТ А-1”, чију су набавку финансирали, док су превоз организовали преко предузећа чији су власници и одговорна лица осуђени ПП22, ПП23 и окривљени АА2 и АА1 па су тако на таксативно наведене дане у изреци побијане пресуде од стране 9 до стране 24, возилима предузећа "АА8" и "АА4" увозили петролеј у тачно одређеној вредности, а према наведеним царинским исправама, такође таксативно назначеним у изреци побијане пресуде, након чега су исте деривате након увоза и царињења на граничном прелазу Прешево, где је наведена роба приказана као сировина намењена за потребе производње "АА1", које предузеће је регистровано за производњу боја и лакова и регистровано у спољно-трговинском промету, лажно приказујући кроз пословну документацију да су искоришћени за производњу од стране "АА1", на шта је постојала обавеза сходно Закону о акцизама и Правилника о ближим условима, начину и поступку за остваривање права на рефакцију плаћене акцизе на остале деривате нафте, директно стављали у промет продајом другим лицима која су наведене деривате пласирали по бензинским пумпама на територији Републике Србије, након што би окривљени АА4 који је по упутствима окривљеног АА искоришћавањем свог положаја одговорног лица као магационер "АА1" предметне нафтне деривате приказао да су источени, иако то у већем делу није учињено, у магацинске резервоаре наведеног предузећа, и о томе сачињавао исправе неистините садржине – пријемнице, па тако наводно запримљену робу, а након наводне прераде у боје и лакове и друге производе на основу издатница са неистинитом садржином, приказивао као излаз према непостојећим купцима и на тај начин омогућио да се увезени петролеј и “ЈЕТ А-1” продаје за готов новац, чиме је избегнуто плаћање акциза и умањена пореска основица, на који начин је прибавио организованој криминалној групи описанној под ставом један тачка један изреке побијане пресуде, противправну имовинску корист која прелази свакако износ од 1.500.000,00 динара, а окривљена АА6 као комерцијалиста у "АА1" са умишљајем помогла окривљеном АА да искоришћавањем свог положаја одговорног лица директора "АА1" прибави себи и другима противправну имовинску корист у износу који прелази 1.500.000,00 динара, да би прикрили овакав противправан начин пословања, знајући при том да производњу "АА1" нема у обиму који се приказује сачинила исправе неистините садржине – фактуре које се односе на излаз готових производа и такве фактуре евидентирала у пословним књигама предузећа, након чега је уједно потписивала фиктивне уговоре о компензационој продаји са купцима, а све по налозима окривљеног АА, док је окривљени АА5 као лице запослено у предузећу "АА3", фактички и на пословима комерцијалисте са умишљајем помогао окривљеном АА1 искоришћавањем свог положаја одговорног лица директора "АА9" да прибави себи и другима противправну имовинску корист у износу који прелази 1.500.000,00 динара, на тај начин што је по налогу директора "АА3" окривљеног АА1 сачињавао исправе неистините садржине фактуре – које се односе на наводно извршену куповину полупроизвода “Пролајт 1/1000” од "АА1" као компензацију за плаћене услуге шпедиције и транспорта које је платило предузеће "АА3" у име "АА1", припремао пословну документацију на основу које се врше послови књижења пословања овог предузећа, а на основу које је у пословним књигама пословања са "АА1" приказано као компензација, те даље као компензациона продаја “Пролајта и Д2” који је "АА3" продавао бензинским пумпама у Србији, те је такве фактуре предавао ради евидентирања у пословним књигама предузећа, знајући да компензационе продаје између "АА1" и "АА3" уопште није било, односно да није било у обиму приказаном у пословним књигама предузећа, а којим поступањем су прибавили противправну имовинску корист у износу од најмање 105.161.479,71 динар у виду неплаћених акциза, мање плаћеног пореза и остварене разлике у набавној и продајној цени увеженог и декларисаног деривата нафте који је организована криминална група описана под ставом 1 тачка 1 изреке побијане пресуде и између себе поделила, првостепени суд је утврдио након свестране анализе свих изведених доказа како посебно тако и у њиховој међусобној повезаности.

Имајући у виду, шта се оптужницом Тужиоца за организовани криминал овим окривљенима ставља на терет, првостепени суд је најпре утврђивао одлучне чињенице које се односе најпре на постојање законске обавезе окривљеног АА и његовог предузећа "АА1", а у погледу производње “Пролајта”, која је и по речима самог окривљеног АА била основна делатност предузећа. Наиме, неспорна је чињеница да је у периоду од јануара 2007. године до маја месеца 2007. године предузеће "АА1" било увозник петролеја и керозина “ЈЕТ А-1”, а имајући у виду и Закон о акцизама и порезу на промет који је био на снази у време спорног периода, као и Правилник о листи осталих деривата који се добијају од фракције нафте који имају распон дестилације од 380 степени Целзијусових, а који је донет на основу одредбе члана 9 став 2 Закона о акцизама (“Службени гласник РС” број 22/01, 73/01, 80/02, 43/03, 72/03, 43/04, 54/04, 135/04, 46/05), првостепени суд је најпре утврдио да петролеј и керозин “ЈЕТ А-1” представљају деривате који се добијају од фракције нафте који имају распон дестилације до 380 степени Целзијусових, на које деривате се приликом увоза плаћа акциза, с тим да ће увозник имати право на рефакцију акцизе ако деривате употреби за индустријске сврхе.

Надаље из дописа Министарства финансија, Сектора за фискални систем од 25.04.2006. године произилази да правна лица регистрована према квалификацији делатности у групи делатности 2430, подгрупа 24300, а која делатност је управо делатност предузећа "АА1", имају могућност да без плаћања акциза набављају деривате нафте с тим да ако су регистровани за производњу боја и лакова, али не обављају ту производњу, већ се баве производњом, између осталог разређивача и одмашћивача, плаћају акцизу али имају право на рефакцију исте у складу са Правилником о ближим условима и начину поступања за остваривање права на рефакцију плаћања акцизе на остале нафтне деривате из члана 9 став 1 Закона о акцизама који се користи за индустријске сврхе, то је и по ставу већа овог суда правилно првостепени суд утврдио да је постојала обавеза плаћања акцизе од стране окривљеног АА као одговорног лица "АА1" уз могућност рефакције исте, а у случају да је заиста производио разређиваче и одмашћивач “Пролајт”.

Стога, правилно првостепени суд закључује да је окривљени АА био у обавези да плати пун износ акцизе на увоз петролеја и керозина “ЈЕТ А-1” имајући у виду да је приликом увоза истог сам окривљени приложио царини у склопу остале потребне документације и изјаве да се ови нафтни деривати увозе ради коришћења искључиво и само у процесу сопствене производње боја и лакова, које уопште није било, а што је суд несумњиво утврдио увидом у основни налаз и мишљење судског вештака ВВ од 18. марта 2008. године у ком делу је приложена сва документација везано за увоз петролеја и керозина “ЈЕТ А-1” по појединачним камионима и одређеном количином петролеја и “ЈЕТ А-1”.

Имајући у виду дакле неспорно утврђену чињеницу у погледу укупно увежене количине петролеја у периоду од 13. јануара 2007. године па до 25.05.2007. године, првостепени суд је свестраном анализом свих изведених доказа, а супротно жалбеним наводима наводима окривљеног АА и његовог браниоца АБ, закључио да у инкриминисаном периоду није било производње “Пролајта”, односно да увежена количина петролеја није употребљена за производњу “Пролајта” у обиму како је то наведено у пословној документацији како предузећа "АА1" тако и предузећа "АА3", те да је документација везана за наведено пословање сачињавана са неистинитом садржином, а да је увежена количина петролеја даље продавана првостепени суд је закључио свестраном анализом исказа сведока од ПП1 до ПП21, које исказе је првостепени суд у потпуности прихватио и ценио у склопу одбране окривљеног АА4, те исказа ПП22. У прилог правилности горе наведеног закључка првостепеног суда иде и садржина телефонских разговора окривљених АА, ПП22, ПП23, АА2 “аа2” и АА1, као и коначан налаз и мишљења судских вештака од 06.12.2011. године, након анализе пословне документације како предузећа "АА1" тако и предузећа "АА3", "АА4" и "АА8".

Наведени коначан налаз и мишљења судских вештака од 06.12.2011. године, неосновано се у жалбама окривљених тако и њихових бранилаца оспорава, будући да је исти у свему дат у складу са правилима струке од стране сталних судских вештака економско финансијске струке, и који је детањно образложен на главном претресу пред првостепеним судом.

Исказима сведока возача ПП до ПП15 правилно је првостепени суд у потпуности поклонио веру по ставу већа Апелационог суда у Београду, и правилно нашао да су исти дати јасно, децидно и доследно у битним чињеницама, правилно закључујући да су наведени искази дати објективно обзиром да се ради о лицима која су обављала своје редовне послове у оквиру својих радних места и да су у склопу тога били у непосредном контакту са робом коју су превозили, а све по налозима својих претпостављених. У прилог прихватања напред наведених исказа иде и садржина навода окривљеног ПП22 и ПП22 који су у потпуности признали своје радње везане за активности превожења петролеја из Грчке до предузећа "АА1" и надаље у оквиру делатности својих предузећа.

Из исказа ПП22 између осталог произилази да је његово предузеће "АА4" са предузећем "АА1" вршило превоз керозина ЈЕТ – А1 и то камионима и цистернама у периоду од 2003. до 2006. године, да је утовар керозина ЈЕТ – А1 био у Солуну и да је до краја 2006. године плаћен транспорт тих услуга, преко рачуна предузећа "АА1" на рачун предузећа ПП22, а да је потом у 2007. години за предузеће "АА1" вршио услуге транспорта за робу петролеј коју је утоваривао у рафинерији “Еко” у Солуну, али је тада плаћање вршено од стране предузеће "АА3" обзиром да је до краја 2006. године предузеће било у блокади, те је окривљени АА постигао договор са АА1 директором предузећа "АА3" и АА2 “аа2”, да између осталог плаћање транспорта петролеја предузећу ПП22 врши предузеће АА1 за рачун предузећа "АА1".

Из исказа ПП22 произилази да је од фебруара месеца 2007. године до када је транспорт петролеја вршен само од стране возача предузећа ПП23 у превоз укључен и он лично, те да су његови возачи учествовали у превозу истог, а да је његова улога у читавој пословној активности која је договорена између окривљеног АА, АА1, АА2 “аа2”, ПП23 и њега лично била посредничка, односно да је он био тај који је проналазио купце петролеја које је увозио сам окривљени АА преко предузећа "АА1". Када је у питању начин допремања петролеја из Грчке у предузеће "АА1" окривљени ПП22 наводи да када његови возачи преузму петролеј у Грчкој исти прелази македонску границу, затим прелази царину на Прешеву где се врши узорковање робе и након тога су цистерне са петролејом стизале у магацин предузећа "АА1" где их је сачекивао магационер предузећа "АА1" окривљени АА4, који је у присуству инспектора и то тржишних скидао пломбе са цистерни, док су тржишни инспектори сачињавали записник у коме су наводили да је сва количина петролеја источена из цистерни у предузећу "АА1" (о чему ће бити речи у даљем образложењу пресуде).

ПП22 у свом исказу наводи да никада лично није био присутан у магацину предузећа "АА1", већ да на основу прича својих возача зна да када су исти довозили цистерне са петролејом некада су тржишни инспектори били присутни, некада нису, а у сваком случају зна да није сва количина петролеја која је довожена истакана у магацин предузећа "АА1" већ да је само део истакан, а да је део ишао даље у продају. Такође је навео да је на основу сазнања које је имао од својих возача приликом довожења петролеја окривљени АА4 потписивао пријем робе, након чега је скидао пломбе, а затим је сачињавао нову документацију која је гласила на предузеће "АА3", с тим да је у тој документацији о значено да се ради о роби дизел Д2, а понекад и о роби пролајт. Даље је навео да када стигне петролеј из Грчке у магацин предузећа "АА1" те након што окривљени АА4 сачини пријемницу, из предузећа "АА3" преко ПП23 стиже документација, која даље прати робу приликом изласка из предузећа "АА1", на шта су му указали и његови возачи, појашњавајући притом да он никада лично није видео отпремницу. Са том отпремницом предузећа "АА3" роба је излазила са територије предузећа "АА1" и одлазила купцу, с тим да је иста истоваривана у друге цистерне и то цистерне предузећа "АА2" власништво окривљеног ББ2 и цистерне предузећа "АА" власништво окривљеног ББ4.

Првостепени суд је правилно утврдио чињенично стање у овом делу прихватањем у целости кончаног мишљења комисије судских вештака ВВ и ВВ1 који су исти дали 06.12.2011.године, који су а након вршења и увида и анализе целокупне докуметнације у списима предмета и то документације предузећа "АА1", предузећа "АА3", предузећа "АА2", предузећа "АА7", предузећа "АА8", предузећа "АА4", предузећа “АА”, документације пореске управе која се односи на записник о извршеној теренској контроли предузећа "АА1" од 01.01.2006. године до 31.05.2007. године, а које мишљење је суд у потпуности прихватио налазећи да је наведени налаз дат јасно, прецизно, детаљено и да је сачињен сходно свим правилима струке. На основу коначног мишљења вештака, суд је несумњиво утврдио а на основу свих јединствених царинских исправа, као и на основу друге документације у периоду од 12.12.2006. године, па до 25.05.2007. године предузеће, "АА1" извршило увоз ЈЕТ А1 горива и петролеја у количини од 5.367.000,00 килограма, односно 6.708.772,50 литара по 217 ЈЦИ-а (однос килограма и литара за ЈЕТ А1 и претролеја износио је 1,25, односно 1 кг – 1,25 литара). Из наведеног налаза произилази да су наведене количине нафтних деривата приликом увоза декларисане као репроматеријал за производњу боја и лакова, те да је у периоду од 12.12.2006. године па до 25.05.2007. године предузећа "АА1", испоставило фактуре за пролајт предузећу "АА3" и то 32 фактуре за количину од 822.552 литра, предузећу "АА7" 15 фактура за количину од 459.055 литара, предузећу “АА11” 8 фактура за количину 232.800 литара и предузећу “АА10” 136 фактура за количину од 3.863.520 литара, што укупно чини 191 фактуру за количину од 5.377.921 литара пролајта.

Имајући у виду неспорно утврђену чињеницу да је предузеће "АА1" у периоду од 12.12.2006. године па до 25.05.2007. године извршило увоз ЈЕТ А1 горива и петролеја у количини од 6.708.772,50 литара, да је током 2007. године предузеће "АА1" располагало са сировинама за производњу пролајта у укупној количини од 19.668.265 литара коју чине 16,10 литара толуола и 19.652,52 литара етил-ацетата које сировине чине базу за утрошак свега, 963.763,85 литара петролеја или ЈЕТ А1 за производњу свега, 983.432,50 литара пролајта уљолина то указује, а када се од износа укупне количине сировина одузме количина од 16,10 литара толуола да се од сировине етил-ацетата могло произвести само 982.627,50 литара производа пролајт, а да у магацинском простору предузећа "АА1" није било током 2007. године нити потпуног истакања петролеја који је довожен из Солуна, нити уопште замешавања истог са сировинама, да су возачима који су довозили петролеј у магацински простор предузећа "АА1" даване прво отпремнице предузећа "АА1" ка предузећу "АА3", а накнадно по доласку ПП23 у исте магацинске просторе и отпремнице предузећа "АА3" на предузећим "АА2", “АА”, “Римски оил”, да су возачи "АА8" и "АА4" као и возачи “КМГтранса” које је ангажовао окривљени ББ6 као одговорно лице предузећа "АА7" који су увежени петролеј довозили из Црне Горе и даље петролеј одвозили на дестинације које су им биле одређене или отпремницама или усменим налогом те да није било никаквог реалног пословног односа предузећа "АА3" са предузећем “Destini trade”, “Dinero trade”, NP “Promet”, "ГУ ком”, “Едмонд коп”, “Вигман” и “КМ про хорекс”, а све у погледу продаје производа пролајт о чему се се првостепени суд детаљно изјашњава у провостепеној пресуди, да фактуре за продају овог производа нису сачињене у складу са Законом о рачуноводству и правилником о евиденцији промета робе и услуга, као и да нису постојали веродостојне компензационе листе о извршеној компензацији, да је производ пролајт наводно продаван по истој цени од стране предузећа "АА3" са означеним предузећима по којој је и набављан од предузећа "АА1", да предузеће "АА3" није имало набавку горива Д2 од предузећа “Кухн” НП “Промет”, “Вигман” и “Dinero trade”, а која врста горива је према документацији била основ пословног односа предузећа "АА3" и предузећа "АА2", то се као једини логичан и исправан закључак и по ставу већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење појављује закључак првостепеног суда да предмет промета између предузећа "АА1" и "АА3", предузећа "АА1" и предузећа "АА7", предузећа "АА3" и предузећа "АА2" и предузећа “АА” није био производ пролајт, нити гориво дизел Д2 како је то у њиховим пословним књигама кроз документацију приказано, те да је стога сва пословна документација била документација са неистинитом садржином у погледу пре свега врсте робе, а да је управо целокупан промет био промет петролеја који је увежен преко предузећа "АА1", а није искоришћен у производњи нити боја, нити лакова, нити производа пролајт, а на шта је окривљени АА као одговорно лице предузећа "АА1",имао законску обавезу, обзиром да је према његовим изјавама датим приликом увоза и из тог разлога и увозио петролеј и ЈЕТ А1.

Такође да је предмет промета међу свим наведеним предузећима био петролеј, а не пролајт и гориво дизел Д2 потврђује и исказ ПП22 који по ставу већа овог суда првостепени суд у том делу правилно у потпуности и прихватио. У прилог оваквом закључку првостепеног суда иде и пажљива анализа телефонских разговора које првостепени суд детаљно даје на странама 211 до 230 образложења побијане пресуде, из које првостепени суд на несумњив начин утврдио да се телефонски разговори везани за продају петролеја, и то за цену, набавку и суфинансирање куповине истог, продаје истог, садржине, количине продатог, те да је сачињавао документацију са неистинитом садржином, плана технике продаје истог, начина поделе зарађеног новца, прерачуна везани за исто, контроле пословања предузећа "АА1" договора око спровођења контроле од стране тржиних инспектора. Анализом утврђене комуникације између појединих окривљених то између чињеница да окривљени АА води разговоре са ПП22, окривљеним АА1, АА2 “аа2”, ББ7, окривљеним АА3, окривљеним АА4, окривљеном АА6, окривљеним ББ5, окривљеним АА8, окривљеним ПП22, затим да ПП22 води разговоре са окривљеним АА и са окривљеним ББ2, окривљеним ББ4, ПП23 и окривљеним ББ3, као и својим возачима, правилно првостепени суд закључује да реалан промет између предузећа "АА1", "АА3", "АА2", “АА” и "АА7" је био искључиво петролеј и џет А1 који је увежен из Грчке, из Либерије и Аустрије преко Црне Горе, а што се потврђује и са садржином појединачних телефонских разговора које је окривљени воде, те чињеницама утврђеним из исказа сведока возача горе наведених предузећа. Напред наведени закључак првостепеног суда, потврђује и део исказа окривљених ПП22 и АА4 да у магацинским просторима предузећа "АА1" није било истакања увеженог петролеја и џет А1 у обиму како је то приказано у документацији, већ да је исти даље пуштан у промет, да су сачињавана фалш документа, да су возачи цепали и бацали отпремнице по налогу ПП23, те да су преносили новац који су примали од ПП23 и окривљеног АА2, а о чему говоре и телефонски разговори анализирани од стране првостепеног суда, коју анализу у потпуности прихвата и овај суд.

Правно кавалификујући радње окривљених АА1 и АА2, а имајући у виду утврђено чињенично стање, правилно је првостепени суд нашао да се у истима остварују сва битна обележја кривичног дела злоупотреба положаја одговрног лица из чл. 234. ст. 3 у вези са ст. 1 Кривичног законика, будући да је током поступка неспорно утврђено да су они као одговорна лица у предузећу "АА3", реализовали план окривљеног АА, те су себи и овом окривљеном прибавили противправну имовинску корист већу од 1.500.000,00 динара.

Што се тиче улоге окривљених АА4 и АА6, будући да се, како образложење првостепене пресуде тако и жалбени наводи односе и на радње описане и у тачки 2 и у тачки 6, овај суд ће у овом делу образложења пресуде, изложити став као у односу на тачку 2 тако и у односу на тачку 6.

Наиме, када су у питању радње окривљеног АА4, правилно је првостепени суд након свестране анализе свих изведених доказа закључио да су исте током овог кривичног поступка неспорно доказане. Ово стога што сам окривљени АА4 у својој одбрани исте не спори, признајући да је по налогу окривљеног АА петролеј који је увежен из Грчке, Аустрије и и џет А1 из Либерије и довежени у магацинске просторије предузећа "АА1", приказао да су источене у магацинске резервоаре, иако то у већем делу није учињено, и о томе сачињавао пријемнице са неистинитом садржином, а тако наводно запримљени петролеј и џет А1, након наводне употребе у производњи боја и лакова, па и производа “Пролајт” које производње како је већ утврђено није било у обиму наведеном у документацији, на основу доставница са неистинитом садржином приказао као излаз једним делом према предузећу "АА3" а једним делом према предузећу "АА7" као и другим предузећима.

Ову одбрану окривљеног АА4 правилно је првостепени суд у потпуности прихватио, обзиром да је иста доследна, јасна и уверљива и потврђена како писаним доказима тако и исказима сведока возача предузећа "АА8", "АА4" и “АА12”, који у битном овакву одбрану окривљеног потврђују. Искази окривљеног АА4 су у сагласности и са садржином телефонских разговора у којима је објекат управо окривљени АА4 те и другим разговорима које првостепени суд детаљно интерпретира на странама 337 до 343.

Првостепени суд је ценећи садржину интерпретираних разговора, а у којима је један од саговорника био окривљени АА4, правилно закључио да се деловање окривљеног АА4 не може свести само на потписивање пријемнице и доставнице које су представљале излаз ка предузећима "АА3" и "АА7" те и другим предузећима по налогу окривљеног АА, како се то и неосновано указује у жалби његовог браниоца адвоката АБ4, већ је његова улога у целокупном процесу била значајнија. Наиме, јасно се из наведених транскрипата, утврђује чест контакт окривљеног АА4 са ПП23 који се тиче реализације пријема и даљег промета петролеја, затим сазнање окривљеног АА4 да је у тај процес активно укључен и ПП22, организовање возача који превозе петролеј, давањем предлога окривљеном АА о начину превазилажења појединих погрешака у запримању петролеја, чак понекад и слободна процена окривљеног на који начин треба истакати одређену количину па исту касније надокнадити, уз несумњиво сазнање окривљеног АА4 да се спорни петролеј не користи у производњи, те да се исти даље ставља у промет по основу документације са неистинитом садржином, а у погледу пре свега врсте робе и по ставу већа Апелационог суда у Београду, Посебног одељења несумњиво указује да је окривљени АА4 сасвим сигурно упознат са целокупним планом окривљеног АА у погледу продаје петролеја, начина продаје којим се избегавају законске обавезе уз чињеницу да се у конкретном случају ради о дугогодишњем раднику "АА1", те да му је врло познато функционисање производње и поступање у таквој ситуацији када лице долази, а да му је сасвим сигурно и познато обзиром да је директно поступао везано за документацију, како изгледа законито поступање, што све имплицира на правилан закључак првостепеног суда да окривљени АА4 својим радњама помаже групи која реализује план окривљеног АА да прибави противправну имовинску корист.

Стога правилно првостепени суд закључује да се у радњама овог окривљеног остварују сви субјективни и објективни елементи продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 ст. 3 у вези са ст 1 Кривичног законика у вези са чланом 61 Кривичног законика.

Када су у питању радње окривљене АА6 правилно је првостепени суд такође прихватио наводе одбране у делу у којем је навела да је као комерцијалиста у предузећу у коме је радила – предузеће "АА1" сачињавала у спорном периоду фактуре које се односе на излаз готових производа и то фактуре ка предузећу "АА3" и предузећу “АА7”, а како сама и наводи и ка предузећу “А10” и “АА11”, и које фактуре је евидентирала у пословним књигама предузећа као и да је сачинила уговоре о компензационој продаји са предузећем "АА3" и предузећем “АА7” а све по налогу окривљеног АА.

Оваква одбрана окривљене АА6 је у потпуности потврђена како писаним доказима, наводима одбране како окривљеног АА4 који је навео да је сву документацију коју је лично сачињавао пријемнице, доставнице, те записнике о извршеној контроли од стране тржишних инспектора достављао управо окривљеној АА6, тако и одбраном окривљеног АА у делу у коме наводи да је он давао информације окривљеној АА6 у погледу сачињавања документације наводећи да је иста поступала у складу са законом о рачуноводству и издавала фактуре на предузећа на која су гласиле отпремнице и на предузећа са којима је склопљен уговор о пословно-техничкој сарадњи, а који уговори су сви склапани након што је предузеће "АА1" било блокирано дана 01.12.2006. године. Такође одговорност окривљене АА6, по ставу већа овог суда произилази и из садржине телефонских разговора које првостепени суд детаљно интерпретира на странама 344 до 347 образложења побијане пресуде, из којих произилази несумњиво правилно утврђење првостепеног суда да је окривљена АА6 имала сазнања да документација коју она сачињава не представља реално стање, наиме, да наведена документација не представља документацију која се односи на реалну производњу у оквиру предузећа "АА1".

У прилог правилности напред наведеног закључка првостепеног суда иде и чињеница да окривљена АА6 несумњиво располаже бланко меморандумима предузећа “АА7”, да зна да окривљени АА4 накнадно потписује документације тачније доставнице, да је упозната са планом комбинација окривљеног АА са АА1 у погледу неке друге фирме, да иста добија инструкције да сву документацију пише као на “фактурама, укључујући и ЦМР-ове”, чињеница да се договара са АА4 да среде документацију, а све по налогу окривљеног АА, а у склопу несумњиво утврђених околности да је окривљени АА4 тај који доставнице сачињава са неистинитом садржином обзиром да нема производње “Пролајта” који је наведен као врста робе у документацији и који исте ради сачињавања даљих потребних докумената предаје управо окривљеној АА6 Јованки, несумњиво указује на правилан закључак првостепеног суда да је окривљена АА6 упозната да производње “Пролајта” у оквиру предузећа "АА1" нема, односно нема у обиму који се кроз документацију приказује. Такође у прилог правилности оваквог става првостепеног суда иде и околност да јој је окривљени АА5 а што је током овог поступка неспорно утврђено некада накнадно доносио компензациони лист, који је она лично претходно потписала, печатирала и давала, а да једну од компензација предузећа “АА7” није уопште добила оверену назад, што све указује на правилан закључак да је окривљена АА6 у циљу помагања окривљеном АА иако је знала да производње “Пролајта” нема, односно да је нема у обиму који се приказује кроз документацију, исту документацију сачињавала са неистинитом садржином, са чим је свим несумњиво била упозната.

Правилно првостепени суд закључује да се у радњама ове окривљене остварују сви субјективни и објективни елементи продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица у помагању из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 Кривичног законика у вези са чланом 35 и чланом 61 Кривичног законика.

Следом изнетог жалбени наводи њеног браниоца адвоката АБ6, у којима се указује да је побијана пресуда у односу на окривљену АА6 донета уз битне повреде одредаба кривичног поступка, будући да не садржи разлге о одлучним чињеницама везано за предузете радње окривљене АА6, су оцењени као неосновани.

Када су у питању радње окривљеног АА5, правилно је првостепени суд у односу на овог окривљеног најпре утврдио да је од јануара 2007. године запослен у предузећу "АА3" чији је власник и директор био окривљени АА1, те да се његов посао се састојао у томе да сачињава рачуне односно фактуре и отпремнице по налогу директора окривљеног АА1. Овај окривљени је у својој одбрани навео да зна да је предузеће "АА3" сачинило уговор о пословно-техничкој сарадњи са предузећем "АА1" по основу ког уговора је предузеће "АА3" трошкове увоза петролеја и шпедиције фактурисало директно предузећу "АА1" а заузврат је предузеће "АА1" предузећу "АА3" давало у компензацију производ “Пролајт 1/1000” у вредности остварених трошкова увоза и шпедиције, а након чега је овај производ предузеће "АА3" продавао добављачима предузећа "АА3" за дизел гориво путем компензације а који су купци били предузеће “АА15”, предузеће “АА13” и предузеће “АА14”. Такође овај окривљени наводи да је знао да су купци на овај начин били и предузеће "АА2" власништво ББ2 и предузеће "АА" чији је власник био ББ4, а са којим власницима је контактирао и телефоном поводом плаћања док је рачуне предузећа "АА2" у предузећу "АА3" преузимао окривљени ББ3 звани бб3 који је био запослен у предузећу "АА2". Окривљени у свом исказу, даље наводи да документацију коју је сачињавао према подацима добијеним од окривљеног АА1 је односио лично у предузеће "АА1" и предавао окривљеној АА6, а у конкретном случају радило се о документацији везаној за шпедицију са ЈЦИ. Такође овакви наводи да зна да је окривљени ПП23 власник предузећа "АА8" долазио у предузеће "АА3" доносио фактуре за обављање превоза, али је такође објаснио да уколико му податке о превозу није могао дати окривљени АА1 односно ако исти није на време доставио те податке, контактирао је управо са ПП23 који му је давао задужења која би окривљени АА5 касније упоређивао са подацима које би му дао окривљени АА1 о испорученој роби, да би накнадно у својој одбрани изменио овај део наводећи да са ПП23 никада није пословно разговарао нити је исти било шта помињао везано за посао, а који део одбране правилно првостепени суд није могао прихватити обзиром да су напред наведени наводи у погледу контаката са ПП23 у потпуности оспорени садржином телефонских разговора о којима ће касније бити речи и у овој пресуди.

Првостепени суд је правилно прихватио наводе окривљеног АА5 који наводи да је сву документацију коју је сачињавао лично односио у књиговодствену агенцију "АА5" која је водила књиговодствене послове предузећа "АА3", као и да је на тражење окривљеног АА2 истом давао информације о променама стања на рачуну предузећа "АА3", тек пошто му је окривљени АА1 претходно рекао да ако га АА2 контактира и нешто пита у вези са тим да му да одговор на то питање. Овакаве наводе окривљеног АА5 у потпуности је потврдио окривљени АА1 који је навео да окривљени АА5 све радње које се огледају у вођењу евиденције у свему што је требало да рачуна о обрачунавању обавеза за царину, ношење документације за продузеће "АА1", одлазак у банку, узимање извода из банака, вођење чак и личне евиденције у смислу евиденције у компјутеру предузећа на основу података које му је лично давао окривљени АА5 предузимао искључиво по наводу окривљеног АА1. Такође наводи одбране окривљене АА6 потврђује и део окривљеног АА5 будући да је иста навела да је управо АА5 доносио документацију предузећа "АА3", да је она истом дала компензациони лист који је само она потписала и ставила печат да би окривљени АА5 исти накнадно доносио потписан од стране предузећа "АА3".

Такође правилно првостепени суд закључује да су наводи окривљеног АА5 у погледу постојања уговора у пословно техничкој сарадњи предузећа "АА1" и предузећа "АА3", по основу које је у пословним књигама предузећа "АА3" пословање са предузећем "АА1" приказало као компензацију, те даље као компензациону продају производа пролајт за дизел Д2 се потврђује и увидом у пословну документацију предузећа "АА3". Али, како правилно првостепени суд закључује код утврђене чињенице да производње пролајта из разлога о којима је већ било речи у ранијем делу образложења ове пресуде, није било у обиму како је то наведено у документцији, то самим тим није ни било могуће реализовати компензационо пословање између предузећа "АА1" и предузећа "АА3", где је наводно предмет компензације био управо пролајт, а фактички само увежени петролеј и ЈЕТ А1 од стране предузећа "АА1", те није било могуће ни реализовати даље компензационо пословање "АА3", да добављачима дизела Д2, а који је био предмет даљег пословања предузећа "АА3" са предузећем "АА2" и предузећем “АА”, због чега је првилно првостепени суд закључио да је окривљени АА5 о свему томе имао сазнања, те да је сачињавао документацију са неистинитом садржином и предузимао друге радње, а све по налогу окривљеног АА1.

Овакав закључак првостепеног суда проистиче из дела одбране самог окривљеног који је навео да није имао сазнања да је роба пролајт заиста испоручивана предузећу "АА3", да није имао сазнања ко је вршио контролу да ли је роба која је стигла испоручена "АА2" и “АА” и да нема сазнања колико је наводно пролајта купљено, односно добијено на име компензације објашњавајући да предузеће "АА3" није имало робе на лагеру, тако да претпоставља да је довежена роба одмах продавана, односно давана у компензацију за дизел гориво. У прилог оваквом закључку првостепеног суда иде и анализа телефонских разговора интерпретираних на странама 350 до 353 из којих правилно првостепени суд закључује да окривљени АА5 код чињенице да окривљени ПП23 зна да је предмет продаје петролеј као и окривљени АА2 звани “аа2” остварује интензивне телефонске контакте са њим управо те да на основу података које је добио од њих сачињава документацију и то накнадно, затим договора исправљање појединих података, остварује контакт у погледу истих и са окривљеним ББ3 звани “бб3”, затим да окривљени АА5 објашњања окривљеном АА2 систем функционисања на основу уговора закљученим са окриљеним АА, поступа по инструкцијама које му даје окривљени АА2, те посебно имајући у виду и садржину разговора од 23.03.2007. године од 14:27:21 часова, у ком окривљени АА2 даје инструкције окривљеном АА5 између осталог и да стави број било које цистерне као податак у документацију, као и да се у наведеним разговорима често помиње “оно” као предмет разговора у погледу робе, то и по ставу већа Апелационог суда у Београду, несумњиво указује на правилан закључак првостепеног суда да саговорници јасно разумеју о чему разговарају, а за чим све не би, како правилно првостепени суд логицира било потребе да говорило о роби која је заиста означавана о документацији, као роба која је предмет компензације између предузећа.

Следом изнетог правилан је закључак првостепеног суда да је окривљени АА5 тачно знао да је предмет пословања петролеј, да сачињава документацију са нетачним подацима на који начин помаже вршењу и прикривању противправног начина пословања предузећа "АА3", те је правилан и закључак првостепеног суда да је одбрана окривљеног АА5 а посебно у делу где истиче да радње које преузима и чини искључиво по налогу свог газде окривљеног АА1, а у оквиру својих пословних обавеза, дата у циљу ублажавања његове кривице.

Правилно првостепени суд закључује да се у радњама окривљеног АА5 остварују сви субјективни и објективни елементи продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица у помагању из члана 234 ст. 3 у вези са ст 1 Кривичног законика у вези са чланом35 и 61 Кривичног законика.

Неосновано се у изјављеним жалбама окривљеног АА5 и његовог браниоца адвоката АБ5, указује да из изреке побијане пресуде а и из образложења исте произилази да су окривљени АА6 и окривљени АА5, оглашени кривим што су извршили једну - истоветну радњу кривичног дела-сачињавање исправе неистините садржине - фактуре која се односи на излаз готових производа из "АА1", коју радњу је по ставу израженом у жалбама могло да изврши само лице запослено у предузећу "АА1", у конкретном случају окривљена АА6.

Ово стога што је током поступка неспорно утврђено да је окривљена АА6 као лице запослено у предузећу "АА1" између осталог сачинила исправе неистините садржине-фактуре, које се односе на излаз готових производа и такве евидентирала у пословним књигама предузећа, док је током поступка такође неспорно утврђено и да је окривљени АА5, као лице запослено у предузећу "АА3", и то на пословима комерцијалисте, између осталог сачињавао исправе неистините садржине-фактуре, које се односе на наводно извршену куповину полупроизвода пролајт 1/100, од "АА1" Дакле у конкретном случају је јасно да се ради о различитим радњама које су ови окривљени предузимали, у различитим предузећима, али у оквиру јединственог посла.

Став I тачка 3

-инспектори Републичке тржишне инспекције

Наиме, да су окривљени АА8, ББ, АА7, АА9 и ББ1 у временском периоду од 13. јануара 2007. године па до 25. маја 2007. године у Београду и Земун пољу, као службена лица инспектори Републичке тржишне инспекције, Одељења града Београда, Одсек за мере и мерне јединице, невршењем своје службене дужности и искоришћавањем службеног положаја, прибавили корист окривљеном АА и његовом предузећу "АА1", на тај начин што су сачињавали записнике о контроли предузећа "АА1" са неистинитом садржином, без вршења контроле и надзора истакања увезеног горива у магацинским просторијама предузећа “Агро опрема” Земун поље, које магацине на основу уговора о закупу користи "АА1" у Земун пољу, а на које радње их је са умишљајем подстрекао ББ7, у односу на кога је кривични поступак обустављен услед смрти, и то као пријатељ окривљеног АА утичући на окривљене телефонским путем и личним контактима, саветима, мишљењима и упутствима, користећи лична познанства и околност да је био пензионисани начелник тржишне инспекције и као такав је у блиској прошлости већини тржишних инспектора био надређени, а којим радњама су омогућили да дође до директне продаје увезеног нафтног деривата и петролеја без његове прераде у готов производ “пролајт” и неплаћања акциза и мање плаћеног пореза, на начин описан под тачкама 1 и 2 изреке побијане пресуде, истовремено омогућивши окривљеном АА да прибави противправну имовинску корист директном продајом нафтног деривата петролеја као готовог производа, истовремено причинивши штету буџету, те да окривљени, сваки понаособ, нису обављали своје послове везане за контролу истакања увеженог петролеја и керозина “ЈЕТ А1” на начин на који су били обавезни, а имајући у виду налоге својих претпостављених сходно тада важећим прописима, упутствима и протоколом, првостепени суд је утврдио након свестране анализе свих изведених доказа, како посебно тако и у међусобној повезаности.

Првостепени суд је најпре из исказа сведока ПП24, ПП25 и ПП26, а које доказе је и по ставу већа Апелационог суда у Београду правилно и у потпуности прихватио, будући да су исти јасни и доследни и у свему сагласни са другим изведеним доказима, утврдио да је током 2007. године постојала обавеза тржишне инспекције у погледу контроле предузећа "АА1" по налогу који је издат сходно закљученом меморандуму између Министарства финансија и Министарства трговине, из којих исказа произилази да је неспорно утврђено да је у инкриминисаном периоду посао инспектора био такав да се није знало када ће бити позван, те да је на рад одлазио онда када је обавештен да су нафтни деривати стигли на лице места, те да је постојала обавеза да се у 24 часа оде на лице места, да се количина заприми, те да је у том смислу посао инспектора био да дође на лице места, да провери број пломбе на документу коју је слала Пореска управа, да провери да ли пломба одговара, да ли је дирана, да се иста скине са цистерне са које се врши претакање и да магационер коначно заприми целокупну количину овог горива.

Ови сведоци даље указују, да наведена улога тржишних инспектора произилази из меморандума – Протокола о сарадњи Министарства финансија-Упрве царине РС и Министарства трговине, туризма и услуга-Сектор тржишне инспекције, али је у сваком случају био приоритетан налог који издаје министарство финансија, а у ком налогу би било изнето шта је конкретан задатак тржишног инспектора. Наведени налог који је издат од стране министарства је произилазио из садржине меморандума, а сваки инспектор је био упознат са садржином меморандума, и обавезама које произилазе из садржине истог.

Обзиром на напред наведено жалбени наводи окривљених и бранилаца окривљених у којима се указује да контрола истакања деривата и пословања предузећа "АА1", није била посао тржишних инспектора, те да се ради о надлежности других органа који су требали уместо њих да поступају, и да наведени Протокол не може бити цењен као основ из којег произилази касније кривица окривљених, будући да исти нема карактер правнообавезујућег акта, тим пре што ни тржишни инспектори нису били упознати са садржином истог и обавезама које су проистекле потписивањем наведеног протокола, су оцењени као неосновани.

  Из наведених исказа такође произилази да је према налогу тржишни инспектор био дужан да буде присутан и да прати истакање, и имао је обавезу да буде присутан за све време док се роба не заприми од стране магационера предузећа, што указује на неспорну обавезу тржишног инспектора да визуелно утврди да ли је нешто источено или није, а која чињеница се касније констатује у записник који се сачињава, и који садржи време почетка претакања и време завршетка претакања.

Обавеза инспектора се огледа и у томе што исти осим тога што је самосталан у раду одговара за оно што је написао и потписано у записнику, након чега један примерак записника оставља у предузећу, док други примерак задужује у предмету, а трећи примерак шаље надлежној пореској управи за територију предузећа које је запримило деривате нафте.

Свестраном анализом исказа наведених сведока, а полазећи најпре од постојања неспорно утврђене обавезе тржишних инспектора сходно налогу о контроли предузећа "АА1", а који се огледа у тачно назначеним радњама које су тржишни инспектори имали обавезу да предузму, а нарочито да утврде да ли је сав увежен петролеј и џет А 1 у количини означеној у отпремницама, источен у просторијама предузећа "АА1" ради даљег коришћења у процесу производње, а што се у конкретном случају могло утврдити присустовањем самом истакању од почетка до краја, након чега је следила обавеза сачињавања записника о истом, те неспорно утврђеној чињеници да су сви инспектори били детаљно упознати са својим радним обавезама и задацима у случају контроле предузећа "АА1" опредељених налогом својих претпостављених сходно већ означеном меморандуму закљученом између Министарства финансија и Министарства трговине, те имајући у виду и неспорно утврђене чињенице да је окривљени АА8 у инкриминисаном временском периоду сачинио 15 записника о контроли, окривљени ББ 13 записника о контроли, окривљена АА7 12 записника о контроли, окривљени АА9 24 записника о контроли, окривљени ББ1 9 записника о контроли, у које записнике је веће Апелационог суда у Београду, Посебно одељење имало увид, те да је у истим записницима констатовано време започињања истакања, окончања истог, бројеви скинутих пломби, те да је у потпуности источена сва количина петролеја и “ЈЕТ 1” који се налазио у тачно одређеним цистернама одређеног регистарског броја, које су биле предмет контроле, то по ставу већа овог суда првостепени суд је правилно утврдио да су сви означени окривљени записнике сачинили, иако истакању уопште нису присуствовали или нису присуствовали до краја.

  Обзиром на напред наведено, а имајући у виду да из исказа сведока ПП1 возача у фирми "АА4", исказа сведока ПП2 возача у предузећу "АА4", исказа сведока ПП3 такође возача у предузећу "АА4", као и исказа сведока ПП6, ПП5, СС, ПП6, ПП8, ПП9, ПП6, СС1, ПП12 и ПП15, возача предузећа "АА8", "АА4" и “КМГ арт” које је исказе детаљно првостепени суд интерпретирао у образложењу побијане пресуде, несумњиво произилази да до истакања петролеја и џет А1 није долазило,у обиму како је констатовано у документацији, већ да су стављани у продају, несумњиво по ставу већа овог суда указује да су окривљени оваквим својим поступањем, а имајући у виду да из списа предмета произилази да су све сачињене записнике проследили надлежној Филијали пореске управе Савски венац и Царинској испостави Прешево, а сходно обавези у упутству у вези са праћењем и протоколом, као доказ да је увежена количина петролеја и џет А1 заиста искоришћена у производњи предузећа "АА1", а што није одговарало реалном стању, да су оваквим својим поступањем окривљеном АА омогућили да неисточени петролеј и џет А1 стави даље у директну продају без контроле и на тај начин оствари зараду која се огледала у висини неплаћених акциза од којих је био ослобођен приликом увоза. Ово стога што је овај окривљени царинским органима приликом увоза у документацији приложио изјаву да ће целокупни увежени петролеј бити употребљен као сировина у производњи боја и лакова.

Горе наведени сведоци возачи предузећа "АА8" и "АА4" у својим детаљним и уверљивим исказима наводе да су приликом доласка у магацинске просторије предузећа "АА1" са увеженим петролејом, сутрадан долазили магационер АА4 и инспектори који су присуствовали скидању пломби, а у појединим случајевима само започињању истакања из цистерни, ако је уопште до тога и долазило, након чега су најчешће одлазили у канцеларију магационера АА4 где су углавном и остајали до сачињавања записника. Из наведених исказа дакле произилази да суштински нису ни присуствовали истакању петролеја, уз околност да су сведоци ПП10 и ПП3 тачно определили да је у конкретном случају био инспектор окривљени АА8, а сведок ПП18 возач предузећа “КМГ арт” потврђује својим исказом овакве исказе наведених сведока, при томе наводећи да су инспектори углавном били мушкарци, а некада и жена.

Оваква садржина исказа наведених сведока је у потпуности у сагласности и са исказом окривљеног АА4, који у својој одбрани наводи да је по доласку цистерни у магацинске просторе предузећа "АА1" позивао тржишне инспекторе и то окривљеног АА8, окривљеног ББ1, окривљеног АА9, окривљене ББ и АА7, а све по налогу окривљеног АА, који је тачно знао ког дана ког инспектора да зове у зависности ко је поступао ког дана, те да како окривљени АА4 наводи, врло ретко се дешавало да су наведени инспектори били присутни током целог истакања горива, с тим да постоје и случајеви када инспектори нису ни долазили на лице места, већ се записник сачињавао тако што им је управо окривљени АА4 диктирао телефонским путем бројеве ЦМР-а и податке из истог, као и време почетка и завршетка истакања робе, а који записник је предаван окривљеном АА4 наредног дана када је исти инспекторима предавао пломбе.

По ставу већа Апелационог суда правилно је првостепени суд у потпуности прихватио наведени исказ окривљеног АА4, који је такође и навео да је од априла месеца 2007. године, а од када је почео да долази ннспектор АА8 на његово инсистирање пломбе код себе задржавао окривљени АА4.

За правилан закључак првостепеног суда у овом делу у прилог иде и садржина телефонских разговора и то разговора вођених 10.04.2007. године у 13:06:01, објекат “Стојке 1” између окривљеног АА и окривљеног АА8, разговора од 16.04.2007. године у 14:06:21, објекат “Стојке 3” између окривљеног АА и окривљеног АА8, разговора од 15.12.2006. године у 15:37:36 објекат “Стојке 4” и то разговор између окривљеног АА и окривљеног АА8, разговор од од 27.02.2007. године у 18:14:26 између окривљеног АА и окривљеног АА4, разговор од 07.04.2007. године у 14:23:06, објекат “Стојке 8” између окривљеног АА и НН мушкарца, те разговора од 28.03.2007. године у 23:20:55 објекат “Стојке 9” између окривљеног АА и АА4, разговор од 29.03.2007. године у 10:09:41 између ПП23 и возача “АА16”, разговор од 13.03.2007. године у 14:45:33 објекат “Маги 1” између окривљеног АА4 и непознате женске особе, разговор од 23.03.2007. године објекат “АА16” између окривљеног АА4 и непознатог мушкарца, разговор од 28.03.2007. године у 08:30:01 објекат “АА16” између окривљеног АА4 и непознатог мушкарца, разговор од 28.03.2007. године у 11:08:22 објекат “АА16” између окривљеног АА4 и окривљеног АА9, разговор од 03.04.2007. године у 09:06:00 објекат “АА16” између окривљеног АА4 и окривљеног АА, разговора од 14.04.2007. године у 14:34:35 објекат "АА16" између окривљеног АА4 и АА8, разговор од 16.04.2007. године у 11:34:52 објекат “АА16” између окривљеног АА4 и НН СС46, разговор од 18.04.2007. године у 15:05:41 објекат “АА16” између окривљеног АА4 и окривљеног АА, разговор од 19.04.2007. године у 09:54:32 објекат “АА16” између окривљеног АА4 и окривљеног АА, разговор од 28.04.2007. године у 12:25 објекат “АА16” између окривљеног АА4 и СС46, те разговора од 29.04.2007. године у 19:04:35 објекат “АА16” између окривљеног АА4 и СС46, те разговор од 06.05.2007. године у 10:46:01 објекат “АА16”.

Имајући у виду овако утврђено чињенично стање у погледу радњи окривљених инспектора Републичке тржишне инспекције, првостепени суд је ценећи одбране истих који током целог поступка негирају извршење кривичног дела на начин како им је то стављено оптужницом Тужиоца за организовани криминал нашао да су исте срачунате ка избегавању кривице те да исте нису нити једним другим доказом поткрепљене.

Када су у питању жалбени наводи окривљених и њихових бранилаца, у којима исти негирају да је било ко од ових окривљених поступао по смерницама и налозима окривљеног ББ7, Апелациони суд у Београду Посебно одељење исте оцуњеју као неосноване.

  Ово тим пре што из списа предмета и то како доказа изведених током поступка, тако и из самих одбрана окривљених, произилази да су окривљени у време поступања у контроли остваривали контакт са окривљеним ББ7, а што није спорио ни сам ББ7, који је сам истакао да је у спорном периоду одржавао телефонске контакте и са окривљеним АА, обзиром да је исти од њега тражио, да користећи своје контакте са тржишним инсекторима убрза њихову контролу, што је исти и учинио, при томе спорећи дакле да је у спорном инкриминисаном периоду контактирао са тржишним инспекторима који су вршили контролу предузећа "АА1" и то са окривљеним АА8, АА9 са којим се једном чуо, окривљеним ББ са који се срео лично и окривљеном АА7, док није био сигуран да се чуо са окривљеним ББ1, при том тражећи од њих како је навео у свом исказу, да убразају контролу, а које све радње по сопственом казивању је чинио искључиво због пријатељских односа са окривљеним АА.

Када се напред наведено доведе у везу са чињеницом, да ни сам АА не спори овакве наводе ББ7, при том објашњавајући да је користио своје лично познанство са истим, чињеницу да је исти бивши начелник тржишне инспекције, те да има добре контакте са тржишном инспекцијом па му је због тога и тражио да утиче на убрзање контроле тржишних инспектора због чега и сам окривљени АА наводи да се из тих разлога са ББ7 чуо телефоном, а да је понекада ББ7 долазио у просторије предузећа "АА1" у којима контактима се интересовао о распореду долажења тржишних инспектора о којима га је ББ7 информисао и који инспектор ће ког дана доћи у контролу.

Имајући у виду напред наведено првостепени суд је закључио да је окривљене Републичке тржишне инспекторе да предузму радње ближе описане у изреци пресуде у ставу првом, тачка три са умишљајем подстрекао ББ7 у односу на кога је у међувремену кривични поступак обустављен услед смрти, који је пријатељ окривљеног АА, утичући дакле на окривљене телефонским путем и у личним контактима, саветима, мишљењем и упуствима, користећи лична познанства и околност да је био пензионисани начелник тржишне инспекције и као такав, у блиској прошлости већини тржишних инспектора био надређени, а којим радњама су касније ови окривљени омогућили да дође до директне продаје увезеног нафтног деривата петролеја без његове прераде у готов производ и неплаћања акцизе и мање плаћеног пореза на начин описан у ставу првом тачки 1 и 2 изреке побијане пресуде.

Да су жалбени наводи окривљених и његових бранилаца у којима се споре контакти ових окривљених са сада покојним ББ7 неосновани, произилази из садржине телефонских разговора између окривљеног АА и ББ7, а који телефонски разговори су таксативно интерпретирани на странама 330 до 336 образложења побијане пресуде.

У прилог закључку првостепеног суда да су окривљени АА8, АА9, ББ и АА7 предузели радње ближе описане у изреци побијане пресуде у ставу првом тачка три, иде исказ сведока Уроша Ковача који је навео да познаје окривљене АА9, ББ и АА7, при том објашњавајући да је током 2007. године радио у предузећу "АА1" као возач и то тако што га је ангажовао АА4 који га је обавештавао где треба да иде и ког инспектора да сретне и довезе у Земун Поље те да се његов посао суштински састојао у томе што би довезао инспектора до канцеларије окривљеног АА4 након чега би остатак времена био слободан, а инспекторе довозио некада до 27.марта, некада до СИВ-а и то чинио више од 10 пута. Овај сведок такође наводи да је током 2007. године видео процес истакања и то почетак истог и то у више наврата уз напомену да када је довозио инспекторе и до момента када је окривљени АА4 звао да се врати по инспекторе, у периоду од прилике сат ипо до два сата и тада је по повратку инспекторе сретао испред канцеларије окривљеног АА4, а након тога их враћао.

Кад се има у виду овакво утврђено чињенично стање, по ставу већа Апелационог суда у Београду, Посебног одељења правилно је првостепени суд правно квалификовао радње окривљене АА7, АА8, АА9, ББ и окривљеног ББ1, ближе описане у изреци побијане пресуде, као кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 1 КЗ, због чега су жалбени наводи окривљених и њихових бранилаца, у делу у којем се побија првостепена пресуда због повреде кривичног закона оцењени као неосновани.

Наиме, након анализе свих изведених доказа несумњиво произилази да су сви окривљени и то сваки понаособ у инкриминисаним периодима ближе означеним у изреци побијане пресуде и то као службена лица – инспектори Републичке тржишне инспекције – Одељења града Београда, невршењем своје службене дужности – нису вршили контролу и надзор истакања увеженог петролеја и џет А1 у магацинским просторијама предузећа “Агро-опрема” Земун поље које користи предузеће "АА1" након чега су сачињавали записнике о контроли, таксативно наведене у изреци побијане пресуде за сваког од окривљених, иако истакању нису уопште или до краја присуствовали, а у којим записницима су констатовали да је извршено скидање царинских пломби и бројева наведених у записницима, као и да је исткање извршено и у које времр, иако за то нису знали, нити су могли знати, те су такве записнике неистините садржине касније проследили надлежној филијали пореске управе Савски венац и царинској испостави у Прешеву на основу упутства у вези са праћењем токова увежене количине и врсте осталих деривата нафте који се добијају од фракција нафте који имају распон дестилације до 380 степени целзијусових и протокола о сарадњи Министарства финасија управе и царина ресорних Министарства трговине, туризма и услуге – Сектор тржишне инспекције, а на основу којих прописа су били дужни да врше контролу пословања предузећа "АА1".

На овакав начин по ставу већа Апелационог суда у Београду невршењем службене дужности и искоришћавањем свог службеног положаја прибавили су корист окривљеном АА и његовом предузећу, а која корист се огледала у томе што су својим радњама омогућили да дође до директне продаје увеженог нафтног деривата петролеја без његове прераде у готов производ пролајт и неплаћања акцизе и мање плаћеног пореза.

Због напред наведеног, жалбени наводи бранилаца окривљених којима се указује да у конкретном случају не постоји узрочна веза између радњи окривљених Републичких тржишних инспектора и прибављене имовинске користи окривљеном АА и наступању штете, су од стране овог суда оцењени као неосновани, јер се штета састоји у неплаћеним акцизама и порезу, а за квалификацију радњи окривљених није одлучна чињеница, будући да се квалификација везује за прибављену корист омогућавањем директне продаје.

Став I тачка 4 изреке
првостепене пресуде

(окривљени АА3-самостални извршилац у Сектору
за контролу Пореске Управе)

Утврђујући чињенично стање везано за радње окривљеног АА3 описане у ставу I тачки 4 изреке првостепене пресуде, првостепени суд је саслушао у свосјтву сведока запослена лица у пореској управи, и то сведока АА, СС27 до СС36, СС2, СС36 и СС37, које је детаљно интерпретирао у образложењу побијане пресуде, те је извршио увид и прочитао а касније и интерпретирао писане доказе који се налазе у списима предмета, а који се односе на окривљеног АА3, и то писану документацију из које несумњиво произилази да је пореска контрола пословања предузећа "АА1" власника окривљеног АА, била од 21.11.2005. године, и да је настављена и током 2006. године и која је трајала до прве половине 2007. године.

Предмет пореске контроле пословања предузећа "АА1", су били акциза и ПДВ, и иста се вршила на тај начин што је најпре доношен основни налог, па је контрола касније проширивана допунским налозима у погледу временског трајања контроле и броја лица која врше контролу, те да су се као одлучна приликом спровођења наведене контроле појавила три основна питања и то: да ли је намешавање два елемента (како се производио “пролајт”) заиста производни процес, да ли се контрола може проширивати допунским налозима и да ли се службене белешке пореске полиције могу третирати као доказ у поступку пореске контроле, те да ли је било неких такозваних процесних пропуста од стране инспектора који су спроводили контролу пословања предузећа "АА1".

У циљу разјашњења наведених проблема, првостепени суд је утврдио да су одржавани састанци у пореској управи на којима су били присутни сви руководиоци и инспектори који су учествовали у контроли, а међу њима и окривљени АА3 као самостални извршилац у Сектору за пореску контролу. Како произилази из исказа сведока саслушаних у овом поступку, као посебно интересантан помиње се састанак од 01.11.2006. године, где је окривљени АА3 учествовао износећи своје мишљење да се намешавање може сматрати производним процесом, да се сходно законским прописима контрола пословања предузећа не може проширивати допунским налозима пре окончања исте по основу основног налога, те да службене белешке пореске полиције не могу бити доказ везан за контролу пословања од стране пореске управе, већ да се те чињенице морају доказивати другим доказним радњама, као и да су сачињени записници од стране инспектора који су вршили контролу били изузетно лоши и посебно у склопу тога, погрешно позивање инспектора који су поступали у контроли на одредбе члана 128 став 8 Закона о пореском поступку и пореској администрацији, а који су донели обавештење у смислу наведене одредбе, и у коме су назначили да нема нових чињеница и околности осим оних утврђених у поступку контроле, а после тога донели решење о отклањању неправилности.

Такође првостепени суд је правилно утврдио анализом изведених доказа да док траје поступак пореске контроле неког предузећа, радници који су запослени у пореској управи, имају забрану контакта са пореским обвезницима чије је предузеће предмет контроле, која обавеза је предвиђена одредбом члана 7 Закона о пореском поступку и пореској администрацији. У циљу спречавања било каквог “сукоба интереса” постојао је и кодекс понашања радника пореске управе, који се односи на то да у поступку контроле која се врши код било ког пореског обвезника, са тим пореским обвезником се не може разговарати о самом поступку нити се исти о поступку контроле може обавештавати.

Током 2006. и 2007. године, на снази је била и Директива о пословима који су неспојиви са службеном дужношћу запослених и постављених лица у пореској управи која је донета 27.12.2005. године од стране директора пореске управе, а са којом су били упознати сви запослени у пореској управи, и у којој Директиви је у реду означеном “послови неспојиви са службеном дужношћу” у члану 4 став 1 прописано између осталог да запослена и постављена лица у пореској управи не могу пореским обвезницима пружати стручну и правну помоћ осим пружања основне правне помоћи неукој странци у складу са законом.

Из садржине снимљених разговора окривљеног АА3 и АА детаљно интерпретираних од стране првостепеног суда на странама 411 до 430 образложења побијане пресуде, произилази да је окривљени АА3 имао бројне и учестале комуникације са окривљеним АА, нарочито у данима око датума доношења записника по основним и допунским налозима, као и да је имао разговоре са инспектором сведоком СС37 и другим лицима, везаним за контролоу пословања предузећа "АА1", из којих доказа произилази да је пружао стручну помоћ окривљеном АА у време трајања контроле његовог предузећа, те да из разговора између окривљеног АА3 и АА јасно произилази да окривљени АА3 предочава окривљеном АА, а након упознавања са садржином да су му решења лоша и да ће “пасти”, након чега је вршио увид и читао документацију коју је окривљени АА добијао током трајања контроле, говорио окривљеном АА какав допис треба да напише надлежном органу пореске управе, да по сачињавању истог један примерак пошаље како њему – окривљеном АА3, тако и његовом претпостављеном како би окривљени АА3 имао основа да затражи заказивање састанка. Радње окривљеног АА3 огледају се у томе што је исти проверавао документацију, конкретно читао изјаве возача који превозе робу за окривљеног АА, потврђивао да су исте изјаве добре, предочавао АА да не брине јер органи пореске управе могу да пишу акт, али је важно само да се не изврши принудна наплата док се решења не оборе као лоша, за шта се он лично борио на састанцима, да је доносио окривљеном АА предлог у коме се види да се уводи контрола акциза како би се АА припремио, затим саветовао окривљеном АА да делује полако, упозоравао га да пази на онај део што треба да се “понови”, а логичним тумачењем разговора у коме се о овоме говори закључује се да се говори о контроли, остваривао контакте са лицима који имају директну везу са контролом предузећа "АА1" и о добијеним информацијама обавештавао АА, информисао се код лица ангажованих у контроли предузећа "АА1" шта ко може да уради у поступку, инсистирао код свог претпостављеног да се заказују састанци на којима ће се расправљати о спорним стварима, а чиме је и по ставу већа овог суда, утицао на одуговлачење поступка контроле тражењем мишљења о спорним стварима од надлежних државних органа.

Када се напред наведено доведе у везу са чињеницом да је окривљени АА3 врло детаљно упознат са контролом предузећа "АА1" и то како због службеног положаја присуствовања на службеним састанцима тако и због приватног односа са окривљеним АА, са којим је, између осталог разговарао и о контроли која је у току у предузећу "АА1" чије је одговорно лице управо окривљени АА, те имајући у виду и исказе саслушаних сведока и то сведока СС39, који наводи да је током контроле предузећа "АА1" једном приликом у просторијама предузећа "АА1" заједно са окривљеним АА и окривљеним АА3 у току разговора окривљени АА3 напоменуо да се у вези контроле пословања предузећа окривљеног АА шаље замолница за проверу купаца, што је сведок схватио као сугерисање за одуговлачење контроле, затим имајући у виду и исказ инспектора СС2 у којем исти наводи да је током трајања контроле предузећа "АА1" једном приликом, долазећи ненајављен у предизећу "АА1", затекао окривљеног АА у друштву инспектора СС37 и окривљеног АА3, којом приликом је вођен разговор између њих четворице о контроли пословања предузећа "АА1" у ком разговору је сведок окривљеном АА3 као свом претпостављеном дао записник о контроли на увид, као и своје тезе везане за контролу, рад и консултације, након чега је имао утисак да се сви присутни добро познају, да је окривљени АА3 био мало изненађен када је видео тезе коментаришући да “има још оно и да треба да се дода још нешто, да има још ствари да се прикупе неке изјаве да нема магационера, да не могу да се нахватају нека лица итд”, додајући да су се у овај разговор око теза укључили и окривљени АА и СС37, а да је током разговора било речи и о спорним питањима саме контроле, то је улога окривљеног АА3 у целом послу неспорно утврђена.

Из исказа овог сведока такође произилази да када је накнадно, на састанку износио проблеме са којима се сусретао приликом контроле окривљени АА сутрадан је то већ коментарисао уз напомену да му сведок лично није говорио о темама и разговору на том састанку у пореској управи, коме су присуствовали само СС40, СС31 и окривљени АА3, тако да га је изненадило да окривљени АА зна тему разговора са састанка.

Када се напред наведено доведе у везу са чињеницом да из исказа сведока СС37 произилази да је везано за контролу пословања предузећа "АА1" имао и телефонски контакт са окривљеним АА3, са којим је једном приликом боравио у просторијама предузећа "АА1" заједно са окривљеним АА којом приликом је дошао и сведок СС2, то и по ставу већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење правилно је првостепени суд, а након овако утврђеног чињеничног стања закључио да је окривљени АА3 користећи своја службена овлашћења у многобројним контактима са окривљеним АА истог информисао о току контроле предузећа "АА1" од стране пореске управе дајући му савете и упутства како да поступа, желећи на тај начин, а имајући у виду степен пријатељства окривљеног АА3 и АА, окривљеном А финансијски да помогне и омогући му да прибави имовинску корист која се огледала у утврђеним пореским обавезама одлукама пореске управе које се не спроводе због одуговлачења поступка на који утиче својим активностима управо окривљени АА3.

Правно ценећи радње окривљеног АА3, правилно првостепени суд заузима став да се у њима остварују сви елементи кривичног дела злоупотреба службеног положаја из чл. 359 ст. 3 у вези са ст.1 Кривичног законика, будући да је током поступка неспорно утврђено да је овај окривљени прекорачио границе свог службеног овлашћења на који начин је окривљеном АА и његовом предузећу "АА1" прибавио имовинску корист у износу већем од 1.500.000,00 динара.

Следом изнетог, жалбени наводи како окривљеног тако и његовог браниоца, у којима указује да првостепени суд није дао јасне и несумњиве разлоге у чему се огледа умишљај окривљеног АА3, те које су то тачно радње које је окривљени предузимао а све у циљу да окривљеном АА прибави противправну имовинску корист, су од стране већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење у потпуности оцењени као неосновани.

Жалбама АА3 и његовог браниоца адвоката АБ3, се наводи да је Директива о пословима који су неспојиви са службеном дужношћу запослених и постављених лица у Пореској управи, донета од стране ненадлеженог органа, те да је због тога иста директива од стране Уставног суда проглашена као неуставна и незаконита. Имајући у виду да се овом окривљеном на терет ставља да је као службено лице самостални извршилац у Сектору за контроле Пореске управе поступао противно истој, а услед чега самим тим нема никакве одговорности окривљеног, па самим тим ни кривичне одговорности у овом кривичном предмету, су од стране већа овог суда оцењени као неосновани.

Наиме, првостепени суд је утврдио да је Уставни суд дана 14.10.2010. године донео одлуку којом утврђује да Директива о пословима који су неспојиви са службеном дужношћу запослених и постављених лица у Пореској управи број 110-47/2005-05 од 27.12.2005. године, а коју је издао директор Пореске управе, није у сагласности са Уставом и Законом из разлога што је донео ненадлежни орган, али је при том правилно првостепени суд нашао да напред наведена одлука није од утицаја на другачије одлучивање суда у односу на окривљеног АА3. Ово из разлога што је несумњиво утврђено да је у време у кјем је окривљени АА3 предузимао инкриминисане радње, наведена Директива, била на снази, те да је током овог поступка несумњиво утврђено да је са садржином исте окривљени АА3 био упознат, према одлуци Уставног суда предметна директива је престала да важи даном објављивања одлуке Уставног суда у Служебеном гласнику РС, а која одлука има се примењивати убудуће. Наиме одредбом члана 58. став 3 Закона о Уставном суду Србије је прописано да кад Уставни суд утврди да општи акт или колективни уговор није у сагласности са законом, тај општи акт или колективни уговор престаје да важи даном објављивања одлуке Уставног суда у "Службеном гласнику Републике Србије. Следом изнетог овакви жалбени наводи браниоца окривљеног АА3 и његовог браниоца АБ3 у овом делу су оцењени као неосновани.


Став I тачка 5
окривљени ББ2, ББ3 и ББ4

За свој закључак, да је окривљени ББ2 у временском периоду од 10.03.2007. године па до 18.05.2007. године, као одговорно лице – директор "АА2", од чланова организоване криминалне групе описане у ставу првом, тачка 1 побијане пресуде, набавио укупно 1.824.958 литара петролеја и петролеја са адитивима по цени од 51,03 динара по литри, у укупној вредности од 93.127.606,07 динара, а да је окривљени ББ4 као одговорно лице – директор "АА", у периоду такође од 10.03.2007. године па до 18.05.2007. године, од горе наведених чланова организоване криминалне групе набавио укупно 652.839 литара петролеја и петролеја са адитивима по цени од 51,03 динара у укупној вредности од 33.314.374,17 динара, првостепени суд утемељење налази у анализи свих изведених доказа.

Првостепени суд је пошао од неспорно утврђене чињенице током овог кривичног поступка у погледу испоручене количине петролеја, како предузећу "АА2", тако и предузећу "АА" у тачно опредељеним данима, а користећи се простом рачунском радњом сабирања, те је утврдио да је окривљени ББ2 као одговорно лице предузећа "АА2" у спорном периоду од чланова криминалне групе набавио укупно 1.793.788 литара петролеја и петролеја са адитивима, по цени од 51,03 динара, у укупној вредности од 91.537.001,494 динара, док је у односу на окривљеног ББ4 утврдио, а користећи се такође рачунском радњом сабирања да је исти у спорном периоду од чланова организоване криминалне групе набавио укупно 704.360 литара петролеја и петролеја са адитивима, али је у изреци определио количину од 652.839 литара као најмању, како не би прекорачио оптужни акт, имајући у виду при том и налоге дате од стране Апелационог суда у Београду, Посебног одељења у пресуди Кж1 По1 14/13 од 26.02.2014. године.

Првостепени суд је утврђујући одлучну чињеницу, ко су били купци петролеја и “ЈЕТ А1” керозина, у периоду од 10.03.2007. године до 18.05.2007. године и то на дане таксативно наведене у изреци побијане пресуде од стране 31 до 38, утврдио најпре на основу исказа сведока возача предузећа "АА8" и "АА4", и то СС, ПП9, ПП6, ПП7, ПП8, ПП10, ПП9 и ПП12, о чему се исти се детаљно изјашњавају.

Наведену одлучну чињеницу првостепени суд је утврдио након утврђења регистарских ознака цистерни које су возачи критичном приликом користили, а на основу којих је извршена идентификација возача који су тачно одређеног датума вршили прво довоз петролеја из Грчке до магацинских просторија предузећа "АА1", а наредног дана на одређену дестинацију везујући наведене чињенице са бројем ЈЦИ-а који су пратили цистерну одређених регистарских ознака приликом увоза петролеја и довожења истог до магацинског простора предузећа "АА1", а наредног дана и даљи превоз. Наведену одлучну чињеницу, а у погледу неспорно утврђене чињенице да су се као купци појављивали окривљени ББ2 као одговорно лице – директор "АА2", окривљени ББ3 запослен у предузећу "АА2", те окривљени ББ4 као одговорно лице – директор “АА”, утврдио на основу садржине појединих телефонских разговора, које првостепени суд такође детаљно интерпретира.

Првостепени суд је имајући у виду превознице из предузећа "АА8" и превознице које се налазе у документацији предузећа "АА2", утврдио да није спорно да је у дане који су таксативно набројани у изреци побијане пресуде на страна од 31 до 38, било превоза робе ка предузећу "АА2", ка предузећу “АА”, иако врста робе није одговарала подацима из истих.

Када је у питању закључак првостепеног суда да се у периоду од 10.03. 2007. године па до 18.05.2007. године радило о истом modus operandi, односно да су цистерне петролеја у одређеним количинама, по царинским исправама, које су углавном претходног дана увежене и оцарињене за потребе предузећа "АА1", потом нису истоваране у магацинске резервоаре предузећа "АА1" у Земун пољу, те да садржај истих није употребљен у производњи већ је испоручен предузећу "АА2", власништво окривљеног ББ2, или предузећу “АА”, власништво окривљеног ББ4 у количинама наведеним за сваки посебан дан, првостепени суд на страни 231 до 257 образложења побијане пресуде за сваки назначени датум јасно даје разлоге на основу којих је доказа утврдио да су наведене радње кривичног дела у конкретном случају извршене.

Такође првостепени суд је имао у виду приликом анализе исказа сведока возача који су управљали цистернама у инкриминисаном периоду од 10.03.2007. године па до 18.05.2007. године и то да су сведоци СС, ПП9, ПП6, ПП7, ПП8 и ПП12 навели да је понекад приликом довожења петролеја у магацинске просторије "АА1" долазило до мањег истакања из цистерни пре њеног даљег превоза на одређене дестинације, а да се сведоци ПП10, ПП9 навели да је до мањег истакања дошло само једном, али је правилно приликом доношења одлуке нашао да није од утицаја у погледу утврђене чињенице у погледу укупне количине петролеја који су у означеном периоду купили окривљени ББ2 и окривљени ББ4.

У прилог правилности овавког закључка првостепеног суда иде и анализа пресретнутих телефонских разговора вођених током марта 2007. године и то разговор ПП23 и окривљеног АА4 22.03.2007. године у 08:49:52, разговор ПП23 и окривљеног АА4 28.03.2007. године у 10:23:59 у којим разговорима ПП23 врло јасно наводи окривљеном АА4 да нема истакања, а окривљени АА4 предочава ПП23 “Е, ево их излазе сад, ви будите ту око црева, гледајте, као истачите нешто, сад ће они да прођу колима тамо”, и разговора вођеног између ПП23 и окривљеног АА2 од 29.03.2007. године у 12:20:54 у ком разговору ПП23 на питање окривљеног АА2 да ли је нешто истоварено, одговара да није.

Када се напред наведено доведе у везу са чињеницом да су сви превози означени датумом обављени на локацији које су већ по увозу петролеја биле одређене што имплицира да се унапред знало где ће која цистерна ићи, а што је утврђено од стране првостепеног суда свестраном анализом телефонских разговора који су означени, а које су обављали окривљени АА2 и ПП23 и ПП22 (о чему је већ било речи у овој пресуди) то је закључак првостепеног суда у погледу количине петролеја која је купљена од стране окривљеног ББ2 и окривљеног ББ4 правилан и у свему од стране Апелационог суда у Београду – Посебног одељења прихватљив.

Првостепени суд је по ставу већа овога суда, на правилан начин утврдио по којој цени је предметни петролеј купован и затим по којој цени је даље продаван у инкримисаном периоду од стране окривљених ББ2 и ББ4. У односу на окривљеног ББ2 правилно је првостепени суд тврдио да је предметни петролеј куповао по цени од 0,63 цента по литру односно 51,03 динара по литру, даље га продавао за цену увећану за 3 цента, односно 2,43 динара у односу на цену по којој је исти куповао. Овакву чињеницу првостепени суд је најпре утврдио анализирајући наводе окривљеног ПП22 које је правилно и по ставу већа овог суда правилно првостепени суд у потпуности прихватио, и то када је окривљени ПП22 истакао да је петролеј окривљеном ББ2 продаван за 0,63 цента по литру и који наводи су потврђени садржином телефонских разговора и то разговора под шифром “оршава 23” где је објекат окривљени ББ2 и то разговор од 29.03.2007. године у 12.20 часова који разговор окривљени ББ2 обавља са СС6, где у делу разговора окривљени ББ2 након што се саговорница интересује да ли има петролеј наводи “ја га купујем, ја га купујем, на рачун, на рачун фактуришем дизел, купујем га на 51”, а надаље објашњава да постоји она друга варијанта за 48 понављајући јој да је 52 на рачун или 48 онако “за јабуке”.

Обзиром да из списа предмета произилази да је неспорно утврђено да је предузеће "АА2" у инкриминисаном периоду куповало робу која је у документацији означена као дизел од предузећа "АА3", да је плаћање вршено преко рачуна на рачун предузећа "АА3", то је правилно првостепени суд утврдио да је документација ових предузећа, документација са неистинитим подацима у погледу врсте назначене робе, а имајући у виду да из списа предмета такође произилази да је несумњиво утврђено да је предмет промета био у ствари петролеј. То се као логичан и исправан онда појављује закључак првостепеног суда да је окривљени ББ2 петролеј куповао по оцени од 0,63 цента по литру, што је у динарима тада износило 51,03 динара, а што се и потврђује из садржина телефонског разговора где је објекат “БЕ” - окривљени АА2 и то разговором од 20.03.2007. године у 22:08:54 часова, где су саговорници управо окривљени АА2 и НН лице у ком разговору окривљени АА2 се интересује да ли саговорник жели да ПО продаје, те на питање саговорника пошто окривљени АА2 одговара 65 центи, те се надаље саговорници прерачунавају колико то износи у динарима множећи 65 центи са 81 динар из ког разговора се закључује да је курс динара био 81 динар за евро.

Када је у питању окривљени ББ4 првостепени суд је по ставу већа овога суда правилно утврдио да је именовани петролеј куповао по цени од 0,63 цента, а које одлучне чињенице првостепени суд је утврдио на основу анализе исказа окривљеног ПП22 који је ове износе и определио, након чега је правилно првостепени суд имајући у виду да је петролеј од стране овог окривљеног купован у истом временском периоду у ком је и окривљени ББ2 куповао и у односу на њега ценио да је курс динара био 81 динар за 1 евро, те је стога и неспорно утврђено да је окривљени ББ4 петролеј куповао по цени од 51,03 динара по литру.

Првостепени суд је ценећи исказе сведока возача који су вршили пренос петролеја од магацинског простора "АА1" до локације окривљеног ББ2, односно предузећа "АА2" по основу фиктивне документације, будући да је отпремница предузећа "АА3" на којима је означено где ће се наћи за истовар, на роби означено – дизел Д2, затим ценећи садржину телефонских разговора окривљеног ББ2, навода из одбране самог окривљеног ББ2, те наводе одбране окривљеног ББ3, правилно утврдио да је окривљени ББ2 на тај начин купљени петролеј продавао на својим приватним бензинским станицама као и на другим приватним бензинским станицама, а да се таква продаја вршила по увећаној цени за 3 цента по литру (ценећи тадашњи курс динара 81 динар), за цену увећану за 2,43 динара по литру, а да је исти делом плаћао преко рачуна предузећу "АА3" за робу дизел Д2 које му је ово предузеће фиктивно фактурисало, а делом готовим новцем, у којој реализацији продаје му је помогао окривљени ББ3 који је поступајући по налогу окривљеног ББ2 то чинио тако што је реализовао договорене послове, одређивао мест и време истакања као и преузимање документације од стране предузећа "АА3" одласком у исто и преузимање документације од окривљеног АА5 који је био запослен у овом предузећу.

Такође, сведоци возачи "АА8" и предузећа "АА4", који су вршили превоз петролеја до предузећа "АА2" и чије исказе првостепени суд детаљно интерпретира, јасно, децидно и до детаља су објашњавали да су приликом доласка на локацију предузећа "АА2" потпуно истакање вршили из својих цистерни у цистерне предузећа "АА2", док су сведоци ПП3, СС1 и ПП15 истакли и да су истакање вршили и на пумпама предузећа "АА2" у Стублинама, а које исказе је делом потврдио и сам окривљени ББ3 који је навео да је окривљени ББ2 говорио између осталог и да исти сачека цистерне које су долазиле код пумпе у Рушњу.

Из садржине разговора окривљеног ББ2 са СС6 од 22.03.2007. године у 11:43:52 часа, разговора окривљеног ББ2 са НН лицем од 28.03.2007. године у 10:42:09 часова, затим разговора окривљеног ББ2 са СС6 од 29.03.2007. године у 12:20:00 часова, затим разговор између ББ2 и СС6 од 07.04.2007. године у 18:40:17 часова, те њихових разговора од 09.04.2007. године у 14:13:18 часова, те разговора између окривљеног ББ2 и НН лица од 14.04.2007. године у 15:50:22 часа произилази И по ставу већа Апелационог суда у Београду несумњив закључак да је продаја петролеја вршена и даље по цени за 3 цента вишој од набавне цене (2,43 динара по литру имајући у виду курс од 81 динар). Овако утврђење првостепеног суда произилази и из самог исказа окривљеног ББ2 који је навео да је робу коју је куповао од предузећа "АА3" продавао даље тако да је остваривао зараду од 2 до 3 динара по литру.

Када је у питању окривљени ББ4 првостепени суд је имао у виду и наводе самог окривљеног који је тврдио да је робу коју је куповао од предузећа "АА3" и од окр. ПП22 куповао како преко рачуна, тако и за готов новац, да је продавао као дизел Д2, и да је по литру остваривао зараду од око 2 динара, који део одбране правилно је првостепени суд у потпуности прихватио обзиром да је исти у погледу одлучних чињеница био доследан, а нарочито и из разлога што је продају вршио у истом временском периоду као и окривљени ББ2, због чега правилно првостепени суд закључује да је петролеј набављао по истој цени, као и окривљени ББ2 и који петролеј продаван по цени увећаној у односу на набавну цену за 3 цента што је износило 2,43 динара по литру.

Када су у питању радње окривљеног ББ3 из става 1 тачка 5 и 6 изреке побијане пресуде, која ће такође бити анализирана у овом делу, у односу на овог окривљеног, првостепени суд је најпре утврдио да је овај окривљени у инкриминисаном периоду био запослен у предузећу "АА2" чији је власник и директор окривљени ББ2, те да је његов посао био да ујутру назове возаче, да утврди где се које возило налази, те након тога то је саопштавао окривљеном ББ2, који му је давао налог које возило треба да иде по бензин, а затим је набављао бонове за путарину и предавао их окривљеном ББ2, вршио уплате таксе у банкама, одлазио у пореско одељење, али да је његов најважнији посао и био да о подацима које добије од ББ2, а који су се односили на чињенице где, коме и колико горива треба да испоручи и по којој цени, обавести возаче телефоном.

Такође овај окривљени наводи да је одлазио у предузеће "АА3" да узме рачуне, такође по налогу окривљеног ББ2, а које наводе овог окривљеног у својој одбрани потврдио и окривљени АА5 са којим је окривљени ББ3 и контактирао. Окривљени ББ3 наводи да никада није контролисао садржину фактура, већ да је исте увек предавао окривљеном ББ2, а за предузеће "АА3" је навео и да је предузеће "АА2" пословало са истим јер је оно било добављач горива које није имало складиште због чега му је окривљени ББ2 говорио да цистерне тог предузећа упути у Рушањ или да сачека и код њих на плацу до тренутка претакања горива у цистерне предузећа "АА2". Окривљени ББ3 у својој одбрани наводи да су возачи "АА2" имали код себе бланко папире оверене печатом предузећа и истовремено су у предузећу "АА2" постојале одштампане отпремнице са свим бројевима цистерни, те када он добије од окривљеног ББ2 податке где гориво треба да се испоручи, након чега би издиктирао возачима преко телефона које бројеве отпремница да упишу, количину горива, врсту, цену, као и податак коме гориво треба да се испоручи и када, те када то возач упише окривљени ББ3 би поцепао отпремницу која је у предузећу под тим бројем или на истој би написао име возача да би предузеће имало евиденцију који возач је ишао. Овако сачињену отпремницу, попуњену од стране возача, а када се заврши истакање, возачи су доносили у предузеће. Окривљени ББ3 у својој одбрани наводи да се у пословном односу "АА9" и "АА2" промет горива увек односио на дизел Д2. Окривљени ББ3 наводи да је на захтев окривљеног ББ2 успоставио контакт и са окривљеним ПП23 који је о доласку горива обавештавао окривљеног ББ2, а овај окривљеног ББ3, након чега би ББ3 обавештавао возаче предузеће "АА2".

  Када су у питању радње окривљеног ББ3, а у погледу утврђивања одлучних чињеница првостепени суд је у овом контексту утемељење нашао и у садржини телефонских разговора, а нарочито разговора где су саговорници ПП23, ПП22 и окривљени ББ2 са окривљеним ББ3, нарочито разговора које детаљно интерпретира на страни 355 до стране 359. Анализом наведених телефонских разговора правилно је, по ставу већа Апелационог суда у Београду првостепени суд утврдио да је окривљени ББ3 звани “бб3” заиста поступао по налогу окривљеног ББ2, те да је управо он био лице које је упућивало где која цистерна треба да иде, а правилно је утврдио и да је окривљени ББ3 имао сазнања да је предмет пословања окривљеног ББ2 као власника предузећа "АА2" промет петролеја са предузећем "АА3", а што правилно првостепени суд закључује ценећи чињеницу да окривљени ПП23, ПП22 као и окривљени АА2 знају да је предмет промета петролеј, те да окривљени ББ3 има честу комуникацију пре свега са ПП23, а која комуникација се односи не само на то где треба упутити цистерне, већ се односи на конкретну литражу, обавештење о истакању цистерни, попуњавању документације и то накнадно, услед чега окривљени ББ3 остварује контакте са окривљеним АА5 запосленим у предузећу "АА3". Наведени контакт се огледао у томе што је окривљени ББ3 морао АА5 информисати о промени података због сачињавања документације и посебно имајући у виду чињенице које се утврђују из разговора окривљеног ББ2 и окривљеног ББ3, где се исти у бројним разговорима договарају о испоруци, доласку “Лаког”, за који израз је и по ставу већа овог суда правилно првостепени суд утврдио да се ради о називу за петролеј, имајући у виду посебно разговор од 22.03.2007. године у 14:44:16 часова, где у делу разговора окривљени ББ3 преноси окривљеном ББ2 да је звао ВВ2, те да им ови данас не шаљу лак уопште, а на питање ББ2 “који”, ББ3 одговара “кингови”, што и по налажењу овог већа овог суда указују да окривљени ББ3 зна да окривљени ПП23 као власник "АА8" превози њима петролеј - “онај лак”.

Да је напред наведено тумачење првостепеног суда правилно потврђује и део садржине разговора од 02.04.2007. године у 17:48:21 часова који се води између окривљеног ББ2 и окривљеног ББ3 где у делу разговора окривљени ББ2 се интересује какав је дизел који иде тамо на Лугоњу, да ли је добар, на шта му окривљени ББ3 одговара да ће бити у ствари како ББ2 хоће, те му и поставља питање да ли да му сипа уље и петролеј, након чега настављају разговор, што по налажењу овог суда указује да окривљени ББ2 меша дизел гориво са уљем, и петролејом који даље ставља у промет.

Следом изнетог правилно првостепени суд закључује да је окривљени ББ3 својим радњама у битном помогао окривљеном ББ2 у противправном деловању, а све везано за промет петролеја који је приказан као промет дизел Д2 између предузећа "АА3" и "АА2" и куповину увеженог петролеја од стране предузећа "АА1" који је фиктивно приказан кроз документацију предузећа “АА7” и самог предузећа "АА1" као промет производа пролајт.

Следом изнетог правилно првостепени суд радње окривљеног ББ2 правно квалификује као радње продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из чл. 234 ст. 3 у вези са ст. 1 Кривичног законика, радње окривљеног ББ3 као радње продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица у помагању из чл. 234 ст. 3 у вези са ст. 1 у вези са чл. 35 и 61 Кривичног законика, и радње окривљеног ББ4, као радње кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из чл. 234 ст. 3 у вези са ст. 1 Кривичног законика, због чега су жалбени наводи бранилаца окривљенох којима се оспорава примена кривичног закона оцењени као неосновани.


Став 1 тачка 6 изреке побијане пресуде

Окривљени АА, АА4, АА6, ББ2, ББ3, ББ5 и ББ6

Првостепени суд је пошавши од неспорно утврђених чињеница везаних за увоз петролеја у периоду од 20.02.2007. године па до 16.04.2007. године, као и несумњиво утврђене чињенице да увежена количина петролеја није употребљена у процесу производње боја и лакова, па ни производа “Пролајт” у погонима предузећа "АА1" (о чему је већ било речи у образложењу ове пресуде), већ да је током овог поступка неспорно утврђено да је увежена количина петролеја директно стављана у промет, а да је само кроз документацију предузећа "АА1" неистинито приказана да је употребљена у процесу производње “Пролајта” који је као компензација за услуге шпедиције и превоза испоручен предузећу “ВНТ” чији је директор окривљени ББ6, о чему је такође било речи у образложењу ове пресуде, такође несумњиво утврдио да је постојао договор између окривљеног АА и окривљеног ББ5 о увозу и даљој продаји петролеја у наведеном периоду, те да је окривљени ББ6 директор “ВНТ” по претходном договору са окривљеним ББ5 сачињавао потребну документацију са неистинитом садржином везану за реализацију посла договореног између окривљеног АА и окривљеног ББ5, као и да је део увежене количине петролеја у периоду од 20.02.2007. године до 16.04.2007. године, продат окривљеном ББ2 одговорном лицу предузећа "АА2" који је купљени петролеј даље продавао по увећаној цени и то као “Дизел 2”.

Овакав свој закључак правилно првостепени суд црпи из анализе пре свега одбране окривљеног ББ6 која када се доведе у контекст са садржином појединих телефонских разговора, и уз исказе сведока возача “АА17”, као и исказ сведока СС8 запосленог у предузећу "АА7" несумњиво указује да су окривљени извршили кривична дела и то на начин описан у изреци првостепене пресуде.

Наиме, неспорно је утврђено да су се окривљени АА и окривљени ББ5 познавали, да је постојао дуг окривљеног АА према ББ5, и да је везано за тај дуг окривљени АА тражио од окривљеног ББ5 да му пронађе купце за производ “Пролајт” што је овај и учинио. Такође је током поступка утврђено да је дошло до састанка окривљеног АА са лицем _ кога је довео окривљени ББ5, ком састанку је присуствовао окривљени ББ6 као директор предузећа “АА7” где је и постигнут договор о пословној сарадњи између предузећа "АА1" и предузећа “АА7”. Првостепени суд је ценио наводе окривљеног ББ5, који се уједно и понављају у изјављеној жалби како самог окривљеног тако и његовог браниоца, да је исти био само посредник у пословању предузећа “АА18” и предузећа “АА7” и пословања предузећа “АА7” и предузећа "АА1" али је правилно закључио да је оваква одбрана окривљеног дата у циљу избегавања кривице будући да је неспорно утврђено да је окривљени ББ5 био главни реализатор договореног посла везаног за наводну продају производа “Пролајт” који је предузеће "АА1" на име компензације за извршене услуге превоза и шпедиције давало предузећу “АА7”, а да је он био и финансијер увоза керозина “ЈЕТ А-1” од добављача “С” из Аустрије и “А” из Либерије, који је пристизао преко Црне Горе до предузећа "АА1".

Наиме, из исказа окривљеног ББ6 власника и директора предузећа “ВНТ”, датог пред припадницима полиције и пред истражним судијом, произилази да је од окривљеног ББ5 добио предлог да његово предузеће “АА7” плати услуге транспорта и услуге шпедиције за предузеће "АА1" обзиром да је у том периоду предузеће "АА1" било блокирано, те да то уради уз надокнаду од 50 евра у динарској противвредности, с тим да би се плаћање вршило преко рачуна предузећа “АА7”, након чега су њих двојица средином фебруара месеца 2007. године отишли до окривљеног АА у предузеће "АА1" где је окривљени ББ6 потписао унапред сачињен уговор. Овај окривљени наводи да је сав посао ишао преко окривљеног ББ5 који је сав посао и финансирао а да је окривљени ББ5 управо упутио њега на шпедицију “Милшпед” дајући му контакт телефон референта за кога му је рекао да се већ о свему са њим договорио. Новац за плаћање шпедитерских и других услуга “АА19” је обезбеђивао окривљени ББ5 тако што је исти налазио купце који су вршили уплате на рачун предузећа окривљеног ББ6, а за превоз окривљени ББ5 му је омогућио контакт са ПП14 власником “АА12”. Плаћање превоза за потребе предузећа "АА1" ишло је преко рачуна предузећа “АА7” од авансних уплата купаца које је окривљени ББ5 проналазио. Диспозиције за возаче и налоге за утовар петролеја достављала му је секретарица окривљеног ББ5 извесна СС7, а по налогу окривљеног ББ5, које је факсом окривљени ББ6 слао предузећу “АА12” и “АА17”.

На основу претходног договора са окривљеним ББ5 предузеће "АА1" му није плаћало улазне фактуре односно фактуре у којима је урачуната царина и ПДВ, већ на инсистирање окривљеног ББ5 то плаћање "АА1" је било у роби, а роба је у транзиту продавана предузећу у Лазаревцу које је одредио окривљени ББ5, а које окривљеном ББ6 никада није вршило уплате на текући рачун предузећа, на основу фактура које му је на наговор окривљеног ББ5, фактурисао управо ББ6. Све податке за наведене фирме му је давао окривљени ББ5 док је фактуре према том наводном купцу физички предавао секретарици Биљани из предузећа “АА20” чији је власник у спорном периоду био окривљени ББ5 који јој је достављао бланко оверене и потписане отпремнице предузећа “АА7” као и уговор о складиштењу који прати сваку отпремницу. Приликом оцене овакве одбране окривљеног ББ6 суд је имао у виду измену у делу исказа окривљеног на главном претресу, где је суштински релативизовао улогу окривљеног ББ5 и указивао на његову само “посредничну улогу” али како окривљени ББ6 није умео да објасни разлоге овакве измене одбране већ је тек у завршној речи раније фазе поступка навео да је код припадника полиције одбрану изнео под таквим условима да му је нуђено да уколико оптужи групу неће бити стављен у притвор, то је правилно првостепени суд нашао да је оваква измењена одбрана окривљеног ББ6 дата у циљу умањења и искључења кривичне одговорности окривљеног ББ5, због чега је правилно и у потпуности прихватио првобитну дату одбрану окривљеног ББ6, обзиром да је иста дата детаљно, јасно и да је наведена одбрана дата временски ближе спорним догађајима.

У прилог оваквом закључку првостепеног суда иде и анализа садржине појединих телефонских разговора којима се потврђује и став суда о претходном договору окривљеног АА и окривљеног ББ6. Такође, делови првобитно дате одбране окривљеног ББ6 се делом потврђују исказом сведока СС8 који је повремено радио у предузећу “АА7” код окривљеног ББ6 и чији посао се састојао у раду на компјутеру, попуњавању отпремница, штампању фактура, који посао је радио до половине 2007. године, с тим да је објаснио да му је податке давао лично окривљени ББ6, а да се са СС7 договарао у вези превоза и возача, те да му је она давала инструкције да у фактурама и отпремницама предузећа “АА7” упише назив фирме којој је требало доставити дизел гориво, а које отпремнице је потписивао окривљени ББ и стављао печат с тим што је напоменуо да је предмет трговине предузећа “АА7” и предузећа "АА1" био производ “Пролајт”. Овај сведок наводи да је више отпремница слао Биљани које су биле полупопуњене односно у којима није било уписана количина односно литража робе и цена, при том додајући да је окривљеног ББ5 видео у предузећу “ВНТ” са којим га је упознао окривљени ББ6 али да није рекао у ком својству је исти ту, те да не познаје ПП14 које име му ништа не значи и да не зна ко је вршио превоз на основу фактура предузећа “АА7” предузећу "АА1" за услуге превоза. Оваквом исказу је правилно и по ставу већа овог суда првостепени суд поклонио веру обзиром да је сведок јасно износио чињенице којих се сећа крајње објективно.

Да је окривљени ББ5 финансирао увоз керозина ЈЕТ1, произилази и из анализа телефонских разговора наведених на странама 265 до 271, а нарочито разговора од 04.03.2007. године у 15:58:59, и 05.03.2007. године у 11:15:12 и разговора од 10.04.2007. године од 19:50:21 часова из кога је правилно првостепени суд утврдио да је окривљени ББ5 у мају месецу 2006. године отворио предузете “АА7”, а да је окривљени ББ6 други човек који је само извршилац окривљеног ББ5, обзиром да не може да се 10 фирми води на ББ5. Такође из дела исказа сведока СС9 запосленог у предузећу “АА19” произилази да је у току сарадње између предузећа "АА1" и предузећа “АА19” у току 2007. године дошло и до сарадње са предузећем “ВНТ”, тако што му је окривљени АА рекао да ће му се јавити људи из предузећа “ВНТ” и да ће предузеће “Милшпед” наступати практично као шпедитер за предузеће “ВНТ” и да ће се за све услуге “Милшпед” испостављати рачуне “АА7”, а да је предмет царињења била роба ЈЕТ А1 те да би требало да предузеће “АА19” са предузећем “АА7” закључи уговор, па је заиста и остварио телефонски контакт са лицем из предузећа “АА7”, а да му име ББ6 не значи ништа, да му је познато име ББ5 обзиром да се са њим чуо телефоном, ком исказу је такође првостепени суд правилно и у потпуности поклонио веру.

Такође правилно првостепени суд приликом доношења овакве одлуке у овом делу имао у виду наводе одбране окривљеног АА да је управо он препоручио где да се ЈЕТ А1 и петролеј купују, мислећи при том на петролеј и ЈЕТ А1 које би набављало предузеће “АА7”, затим је имао у виду и наводе одбране окривљеног АА4 који је у једном делу своје одбране објаснио да он зна за окривљеног ББ5 обзиром да га је исти звао телефоном везано за истакање петролеја и да мисли да је исти газда “АА7” да му име ББ6 ништа не значи. Првостепени суд је приликом доношења одлуке у овом делу, имао у виду и наводе одбране окривљене АА6 која је у једном делу своје одбране истакла да познаје окривљеног ББ5 и то као ТТ и да је окривљени АА његово име почео да спомиње када су започели сарадњу са предузећем “АА7”, а све у конктексту да ће се договорити са ТТ колико ће се робе преузети, да ли ће моћи “АА7” да одради те услуге транспорта и свега осталог, које наводе одбране суд правилно и у потпуности прихвата.

Такође правилно је првостепени суд прихватио и наводе самог окривљеног ББ5 да је због жеље да буде упознат колико окривљени АА заиста ради, задужио своју секретарицу СС7 да води рачуна колико се робе увози, да је он инсистирао да ПП14 власник предузећа “АА17”, буде превозник робе из Црне Горе, да је од секретарице СС7 имао информацију да ли је роба коју треба да возе камиони које је управо он ангажовао плаћена, да је знао колика је цена купљеног петролеја, те да је окривљени ББ5 лично имао контакт са предузећем “АА21” односно лицима из тог предузећа у погледу чињенице да ли имају петролеја и ако имају у којој количини га имају, да је окривљени ББ6 имао контакте са секретарицом СС7 који су се огледали у дневним активностима по питању да ли је новац пребачен, да ли иду камиони или не, да ли су платили робу, а до контакта између њих двоје долазило је телефонским путем управо из разлога што је сам ББ5 био тај који је упутио окриљеног ББ6 да контактира са његовом секретарицом, а која је била уједно задужена и за контролу пословања.

Закључак првостепеног суда, да је окривљени ББ5, а по претходном договору са окривљеним АА да ће финансирати куповину и увоз нафтних деривата пронаћи добављаче за нафтне деривате и привредно друштво преко кога ће извршити финансирање превоза робе и плаћати све потребне трошкове по увозу, пронаћи купце за увежени нафтни дериват који ће бити лажно приказани као пролајт све то и учинио посредством окривљеног ББ6 директора предузећа “АА7” коме је и обећао да ће финансирати куповину и увоз нафтних деривата, да ће пронаћи добављаче и купце за наводне прерађене нафтне деривате и поделити остварену зараду са њима, и по ставу већа овог суда у потпуности је логичан и несумњив, па се улога окривљеног ББ5 није се исцрпљивала само у посредовању, будући да све радње које он предузима појединачно и свеобухватно превазилазе границе посредовања.

У погледу увежене количине петролеја и ЈЕТ А1 керозина у периоду од 20.02.2007. године па до 16.04.2007. године, да је део напред увеженог петролеја у инкриминисаном периоду продат окривљеном ББ2 власнику предузећа "АА2", првостепени суд правилно закључује и утемељење налази у неспорно утврђеној чињеници да увежене количине петролеја у периоду од 13.01.2007. године па до 25.05.2007. године нису употребљене у производњи боја и лакова, већ су даље продаване, те да су превоз увеженог петролеја вршили у инкриминисаном периоду возачи предузећа “АА17”, власништво сведока ПП14. Овај сведок наведене чињенице није спорио, истакавши да је у појединим случајевима превоз петролеја вршен у предузеће "АА2", да је превоз по доласку петролеја у магацинске просторије предузећа "АА1" вршен само са доставницама које су гласиле на предузеће “АА7”, а за које је сам окривљени АА4 објаснио, како су исте сачињаване и то и када уопште није било истакања или када је долазило до истакања само мале кочине, а на којим доставницама је неистинито констатовано да се врши превоз пролајта.

Првостепени суд је посебно ценио исказе сведока возача предузећа “АА17” из којих је утврдио да је од укупне увежене количине керозина ЈЕТ А1 и петролеја у периоду од 20.02.2007. године, па до 16.04.2007. године предузећу "АА2" продато и одвежено најмање око 235.000 литара петролеја. Из исказа сведока СС3, ББ6, СС4 и СС5 које првостепени суд детаљно интерпретира, првостепени суд је правилно, између осталог утврдио да су ови сведоци довежени керозин ЈЕТ А1 и петролеј из Македоније и из Тивта укупно осам пута одвезли даље из простора магацина предузећа "АА1" до предузећа "АА2", а да су истакања вршили или у резервоаре или у друге цистерне предузећа "АА2".

Имајући у виду и чињеницу да су наведени сведоци управљали цистернама одређених регистарских ознака, што је првостепени суд поуздано претходно утврдио, уз околност да су сведоци у својим исказима навели да је пре даљег одвожења петролеја и ЈЕТ А1 керозина из магацинског простора предузећа "АА1" некада било и мањег истакања, првостепени суд је обзиром да су сведоци управљали различитим цистернама, приликом утврђивања количине петролеја и керозина ЈЕТ А1 који је даље одвожен у предузећу "АА2", као основ узео најмању количину која је у цистернама увежена, а то је 24.000 килограма, те је множењем броја превоза и наведене количине петролеја, односно керозина ЈЕТ А1 правилно нашао да је окривљени ББ2 као власник "АА2" купио количину од најмање 188.000 килограма односно 235.000 литара. Како је првостепени суд правилно утврдио да у конкретном случају се радило о куповини која није била плаћена преко рачуна, то је стога и закључио да је означену количину окривљени ББ2 купио за износ од 48,60 динара, имајући у виду садржину телефонског разговора вођеног између ББ2 и СС6 од 29.03.2007. године у 12:20:00 часова из кога је утврђено, да окривљени ББ2 када петролеј купује на рачун и фактурише га као дизел исти плаћа 51 динар, а када исти не иде преко рачуна плаћа 48 динара, а да је исти касније продавао петролеј и керозин ЈЕТ А1 за износ увећан за 2,43 динара, односно 3 цента по литру.

Правилно је првостепени суд стога радње окривљеног ББ5, правно квалификовао као радње кривичног дела злоупотреба положаја одговорно лица у подстрекавању из чл. 234. ст. 3 у вези са ста.1 у вези са чланом 34 Кривичног законика, а радње окривљеног ББ6 као радње кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из чл. 234. ст. 3 у вези са ст. 1 Кривичног законика.

Када су у питању радње окривљеног АА и правна квалификација истих, правилно је првостепени суд а након што је нашао да је окривљени извршио кривично дело злочиначко удруживање из чл. 346 ст. 1 Кривичног законика (о чему је било већ речи у овој пресуди), дошао и до закључка да је делатност организоване криминалне групе коришћењем привредних друштава, вршена у циљу извршења кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из чл. 234. ст. 3 у вези са ст. 1 Кривичног законика, будући да је неспорно утврђено да је овај окривљени а по претходном договору са окривљеним АА1, ПП22, ПП23, АА2 и ББ5, вршио набавку нафтних деривата-петролеја и ЈЕТ А 1 за потребе свог предузећа "АА1", иако наведени петролеј и ЈЕТ А 1 није искоришћен у највећем делу у производњи, а на шта је постојала обавеза сходно важећим законским прописима, него је исти директно стављао у промет, при том прикривајући ову чињеницу службеном документацијом са неистинитом садржином и користећи се невршењем надзора од стране тржишних инспектора, које радње је овај окривљени предузимао у временској повезаности, са истоврсним предметом дела, коришћењем исте ситуације, са јединственим умишљајем.

Што се тиче окривљеног ББ3, образложење је дато у претходној тачки, а за окривљених АА6 и АА4 у делу образложења поводом тачке 2 става I изреке првостепене пресуде.


СТАВ II ТАЧКА 2 ИЗРЕКЕ ПРВОСТЕПЕНЕ ПРЕСУДЕ

Побијајући првостепену пресуду у делу у коме је првостепени суд окривљеног АА ослободио од оптужбе да је извршио кривично дело давање мита из члана 368 став 1 КЗ, а окривљеног АА3 да је извршио кривично дело примање мита из члана 367 став 1 КЗ, Тужилац за организовани криминал у својој жалби указује да је првостепени суд погрешно закључио да се током доказног поступка није могло несумњиво утврдити да су окривљени АА и АА3 извршили кривична дела која су им стављена на терет. У својој жалби Тужилац за организовани криминал указује да је првостепени суд своју ослобађајућу одлуку у овом делу засновао пре свега на потпуном прихватању одбране окривљених, које су по ставу тужиоца усмерене на избегавање кривице и више него очигледно пажљиво уклопљене са накнадно исконструисаним исказима сведока СС42, СС43 и СС44. По ставу тужиоца новчана трансакција – коришћење суме новца од 27.000 евра која пролази кроз руке већег броја лица животно је и пословно нелогична, те се из образложења побијане пресуде не може јасно закључити ко је у ствари коме, и за који износ, продао спорно возило “Пасат” односно како је новац завршио у рукама АА који је исти предао СС44.

Оспоравајући првостепену пресуду у овом делу Тужилац за организовани криминал такође указује да првостепени суд није анализирао садржај пресретнутих телефонских разговора и то разговора под шифром “Стојке 5” од 18.01.2007. године у 11:03:59 часова, нити разговор између окривљеног АА и осуђеног ПП22 од 25.02.2007. године у 19:41:14 часова у коме се наводи да АА дугује новац другару из затвора и посуђује од ПП22 27.000 евра да врати свом другару из затвора, а све због возила марке “Пасат”. Следом изнетог, по ставу Тужиоца за организовани криминал, првостепени суд је не узимајући у обзир наведене телефонске разговоре и не доводећи исте у везу са потврдом о привремено одузетим предметима, из које произилази да је у тренутку лишења слободе возило марке “Пасат” одузето од окривљеног АА3, погрешно утврдио чињенично стање и извео погрешан закључак да нема доказа да су окривљени АА и АА3 извршили кривична дела која им се стављају на терет.

Наиме, из списа предмета произилази да је окривљени АА током целог поступка негирао да је учинио поклон окривљеном АА3 на тај начин што је исплатио СС44 купопродајну цену у износу од 27.000 евра за возило које је по закључењу купопродајног уговора између СС44 и окривљеног АА3 на иницијативу окривљеног АА преведено на окривљеног АА3. У прилог оваквој својој одбрани окривљени АА указује да му је лице СС45, а пре него што је СС44 ступио на издржавање казне дао 27.000 евра које су биле власништво СС44 на име позајмице, с тим да су се договорили да тај износ новца по изласку СС44 са издржавања казне истом врати и што је овај и учинио 2007. године. Окривљени АА у својој одбрани указује да је окривљени АА3 преко СС45 купио возило марке “Пасат”, описујући догађај у једном ресторану где се десио договор између СС45 и окривљеног АА3, а које возило ће до преузимања стајати на паркингу предузећа "АА1", уколико се возило купи.

Током целог поступка је окривљени АА3 негирао наводе оптужнице да је примио поклон од окривљеног АА на име испуњења претходног договора са истим, а све у циљу извршења утицаја на СС37, инспектора Пореске управе, Филијала Савски венац, да у поступку контроле обрачуна акциза на увоз нафтних деривата за период од 01.01.2005. године до 31.12.2005. године за предузеће "АА1" искаже умањену обавезу у смислу обрачуна неплаћене акцизе и пореза. Окривљени АА3 у својој одбрани такође наводи да је заиста купио возило марке “Пасат” преко СС45 који је пријатељ СС44 и то 2006. године, а новац за исто возило је предао СС45 у ресторану “Синђелић”, у присуству свог пријатеља СС42, при томе нарочито истичући да никакав утицај није имао на СС37 у вези сачињавања записника о контроли број 47-14716/2005-016-001 од 13.12.2006. године, који записник су потписали СС2 и СС37.

Одбрана окривљеног АА3 у потпуности је сагласна са исказом сведока СС42 коме је правилно и по ставу већа овог суда првостепени суд поклонио пуну веру, који је навео да је у марту месецу 2006. године седео у ресторану “Синђелић” са окривљеним АА3 од кога је био позван на част због куповине возила марке “Пасат” и којом приликом им се придружило лице које му се представило као ТТ1, за кога му је окривљени АА3 предочио да је то лице од кога је купио возило и којом приликом је окривљени АА3 наведеном лицу предао коверат са новцем на име купопродајне цене.

У прилог оваквим одбранама окривљених иде и исказ сведока СС44 који је навео да је негде у јануару 2006. године купио возило марке “Пасат” 1,9 ТДИ, али да истим није могао да управља јер је требало да иде на издржавање казне затвора, о чему је разговарао са својим пријатељем СС45, којем је продао то возило за износ од 27.000 евра и са којим се договорио да новац од продаје не мора одмах да му да, већ кад буде изашао из затвора, те је пристао да тај новац, а након што му је то СС45 предложио, да окривљеном АА, а који му је такође по договору новац вратио када је сведок изашао из затвора. Овај сведок наводи такође да је новац од продаје возила предат окривљеном АА обзиром да су се он и СС45 познавали и имали неке трансакције, а сведок је имао поверења у СС45, те да се целокупни посао – трансакција одвијала током фебруара 2006. године.

Из исказа сведока СС43, који је такође првостепени суд правилно и у потпуности прихватио, произилази да је он власник агенције “Импром” која се бави преносом власништва и посредовања у преносу власништва возила, те да га је током 2006. године СС45 позвао да дође у просторије фудбалског клуба "Бежанија”, како би направио уговор о купопродаји моторног возила марке “Пасат” и пренео му да понесе потребне папире ради сачињавања уговора, што је овај и учинио. Овај сведок такође наводи да осим података о продавцу није имао податке о купцу, те је предложио продавцу да потпише четири бланко уговора, да стави печат, да би накнадно могао да одштампа уговоре када се додају подаци о купцу, на шта је продавац и пристао и потписао бланко уговоре, те након тога је сведок добио податке од купца, а то је био управо окривљени АА3, а након два дана окривљени АА3 је дошао до сведока, потписао уговор и дао новац за плаћање пореза за пренос апсолутних права.

Исказ овог сведока, а у погледу врсте возила и купца истог у потпуности потврђује и писана документација и то регистрациони лист возила на моторни погон, регистарских ознака БГ 728-780 који се односи на промену имаоца возила и то путничког возила марке “Пасат” са ближе одређеним бројем шасије и бројем мотора, а уз који је приложена фотокопија саобраћајне дозволе из које се утврђује да је означено возило први пут регистровано 05.12.2005. године, а да је власник возила марке “Пасат” регистарских ознака _ СС44, да је на истој констатована забрана отуђења од 60 дана до 05.02.2006. године, као и фотокопија налога за уплату из које се утврђује да је окривљени АА3 уплатилац одређеног новчаног износа на име таксе за регистрацију моторног возила, регистарских ознака БГ 728-780, као и уговор о продаји и куповини моторног возила број 2203-1/06 који је закључен у агенцији “Импром” дана 22.03.2006. године, а у коме је као купац означен окривљени АА3, са ближе назначеним личним подацима, а као продавац СС44, са назначеним личним подацима. Предмет овог уговора је куповина путничког возила марке “Пасат”, са бројем шасије и бројем мотора, који су идентични са подацима из већ наведеног регистрационог листа и приложене фотокопије саобраћајне дозволе. Такође наводи окривљеног АА и наводи сведока СС4 у погледу чињенице да је СС45 уз сагласност СС44 позајмио СС44 новац окривљеном АА и то износ добијен од продаје возила марке “Пасат” од 27.000 евра у марту месецу 2006. године, уз обавезу враћања истог након годину дана, посебно се потврђује и садржином телефонског разговора који је вођен 25.02.2007. године у 19:41:14 часова између окривљеног АА и НН ТТ3, у ком разговору се окривљени АА интересује код саговорника у вези неких пара наводећи му да мора да врати неки дуг у среду и четвртак у погледу чега му саговорник саопштава да ће нешто направити, те окривљени АА поново помиње да је у питању среда, четвртак преподне и да се ради о износу од 27.000 евра.

Када су у питању жалбени наводи Тужиоца за организовани криминал у делу у коме се указује да је првостепени суд погрешно закључио да је сврха давања поклона у виду путничког моторног возила, била да окривљени АА3, а све у циљу да би исти у оквиру свог службеног положаја извршио службену радњу коју не би могао да изврши, и то да изврши утицај на СС37, инспектора Пореске управе, Филијале Савски венац, да у поступку контроле обрачуна акцизе на увоз нафтних деривата за период од 01.01.2005. године до 31.12.2005. године за "АА1" искаже умањену обавезу у смислу обрачуна и наплате акцизе и што је учињено записником број 47-14716/2005-016001 од 13.12.2006. године, а чији су потписници СС2 и СС37, нису основани.

Ово тим пре што је правилно првостепени суд у образложењу побијане пресуде закључио да из исказа сведока СС2 произлази да је он заједно са колегом СС37 дана 21.11.2005. године добио налог за контролу обрачуна и плаћања акциза на остале деривате нафте предузећа "АА1" на основу ког налога, а након спроведене контроле је он лично сачинио записник о извршеној теренској контроли обрачуна плаћања акциза на остале деривате нафте за период од 01.01.2005. године до 31.12.2005. године, те да је са садржином истог упознао свог колегу СС37, а у ком записнику је утврђено да је укупно необрачуната акциза на увезену количину деривата нафте ЈЕТ А1 од 4.000.008,062 килограма који није употребљен за производњу “пролајта”, одмашћивача и уљолина 128.257.984,00 динара на који износ је обрачуната и камата од рока подношења коначног обрачуна акцизе за 2005. годину, односно од 08.03.2006. године до 13.12.2006. године у укупном износу од 22.543.032,00 динара, а на који записник је обвезник поднео примедбе које су размотране и одбијене, да би након тога 16.01.2007. године било донето решење са припадајућом обавезом у износу од 128.257.984,00 динара плус обрачуната камата, које решење је постало правноснажно. Овај сведок се такође децидно изјаснио у свом исказу да окривљени АА3 никакав утицај на њега није вршио у погледу сачињавања предметног записника.

Обзиром на напред наведено, правилно првостепени суд закључује да при утврђеном чињеничном стању из ког произилази да СС37 није сачинио записник и да у записнику није исказана умањена обавеза у смислу обрачуна и наплата акцизе, те да је окривљени АА имао позајмицу од сведока СС44 у износу од 27.000 евра, да је окривљени АА3 купио и платио купљено возило, то правилно првостепени суд у образложењу побијане пресуде закључује, да нема доказа да су окривљени извршили радње кривичних дела која су им стављена на терет, односно да нема доказа који би пре свега доказали наводе Тужиоца за организовани криминал који се понављају у изјављеној жалби, о повезаности радњи окривљеног АА и окривљеног АА3 а у вези умањења обрачуна дажбина, због чега је правилно првостепени суд у складу са принципом “in dubio pro reo”, ове окривљене ослободио од оптужбе, применом одредби члана 423 став 1 тачка 2 ЗКП-а услед недостатка доказа.

Имајући у виду горе наведено, Апелациони суд у Београду налази да су жалбени наводи Тужиоца за организовани криминал у којима се указује да је првостепени суд суштински донео одлуку некритичким прихватањем одбрана окривљених АА3 и АА, неосновани, будући да из напред наведеног произилази да је првостепени суд, а након свестране анализе изведених доказа, одбрана окривљених, те исказа саслушаних сведока, као и писане документације у списима предмета дао разлоге за своју одлуку у ставу другом тачка два побијане пресуде.


ОДЛУКА О КАЗНИ

Неосновано се жалбом Тужиоца за организовани криминал побија првостепена пресуда у делу одлуке о казни и то у односу на окривљене АА, АА1, АА2, АА3, ББ2 и ББ5. Наиме, тужилац у својој жалби указује да је приликом одлуке о висини изречених казни суд према овим окривљенима, а након набрајања олакшавајућих и отежавајућих околности наведених у образложењу побијане пресуде, дао нарочити значај олакшавајућим околностима које је ценио чак и као особито олакшавајуће околности, а које се огледају у њиховом породичном стању, ранијој неосуђиваности, коректном држању пред судом, будући да наведене околности представљају сасвим уобичајене околности које се срећу код већине других лица против којих се воде кривични поступци, а што је све за последицу имало по ставу Тужиоца за организовани криминал изрицање казни затвора блажих од оних које су потребне да би се постигла сврха кажњавања, како на плану личне тако и на плану генералне превенције.

Побијајући првостепену пресуду у делу одлуке о казни у односу на окривљеног АА, првостепени суд је по ставу Тужиоца за организовани криминал ценио на страни овог окривљеног отежавајуће околности које се огледају у већем броју радњи и значајнијој улози окривљеног у организовању извршења кривичних дела, у односу на друге окривљене, али по ставу тужилаштва напред наведене околности није ценио на адекватан начин, док у односу на окривљеног АА1 није у довољној мери ценио као отежавајућу околност његову ранију осуђиваност и то за истоврсна кривична дела. У односу на окривљеног АА2 по ставу тужилаштва првостепени суд није у довољној мери као отежавајућу околност ценио његову улогу у поступку набавке, транспорта и продаје горива увезеног из Грчке, а која се огледа у чињеници да је окривљени АА2 узео учешће у свим фазама извршења кривичног дела.

У односу на окривљеног АА3, по ставу тужилаштва, првостепени суд није ценио као отежавајућу околност чињеницу да је у питању лице које је обављало одговорну функцију у државном органу као један од руководећих људи тадашње Пореске управе, и чија је морална и службена обавеза била поштовање законских прописа, а коју очигледно није поштовао, док у односу на окривљеног ББ2 и ББ5, како се то у жалби наводи, суд није у довољној мери ценио бројност радњи и њихову улогу као одговорних лица привредених друштава без чијих учешћа се наведена кривична дела не би могла ни извршити, те истима изрекао благе казне затвора дајући превелики значај уобичајеним олакшавајућим околностима.

  Жалбеним наводима бранилаца окривљених АА, АА1, АА2, АА3, ББ2 и ББ5, те жалбеним наводима окривљених АА3 и ББ5, оспорава се првостепена пресуда у делу одлуке о казни, с тим што у изјављеним жалбама, нису наведене околности које од стране првостепеног суда нису биле цењење приликом доношења одлуке о казни за ове окривљене, које би у смислу одредби члана 54 Кривичног Законика биле од утицаја на евентуално блаже кажњавања ових окривљених.

По налажењу Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, првостепени суд је у односу на ове окривљене, приликом доношења одлуке правилно ценио све околности које су предвиђене одредбом члана 54 Кривичног законика, а које су од утицаја да кривична санкција буде правилно одабрана, те њена висина правилно одмерена.

У односу на окривљеног АА, првостепени суд је од олакшавајућих околности ценио чињеницу да је исти отац двоје деце, од којих је једно малолетно, да је до сада неосуђиван, док је од отежавајућих околности ценио чињеницу да је окривљени АА имао већи број радњи и значајнију улогу у извршењу кривичних дела за које је оглашен кривим у односу на друге окривљене.

У односу на окривљеног АА1, првостепени суд је као олакшавајућу околност ценио чињеницу да је исти породичан човек, док је од отежавајућих околности ценио чињеницу да је исти више пута осуђиван, те да је имао значајну улогу у оквиру учињеног кривичног дела у односу на друге окривљене.

У односу на окривљеног АА2, првостепени суд је нашао да на његовој страни није било олакшавајућих околности, а приликом доношења одлуке је имао у виду да је окривљени осуђиван пресудом Општинског суда у Кули К.бр.153/96 од 27.06.1996. године због кривичног дела из члана 147 став 1 КЗ РС, али наведену околност није ценио као отежавајућу околност обзиром да је од времена доношења наведене пресуде па до извршења кривичног дела за које је оглашен кривим у овом поступку прошло скоро10 година, у ком периоду окривљени није вршио кривична дела, али је као отежавајућу околност ценио чињеницу да је исти имао значајнију улогу у оквиру учињеног кривичног дела у односу на друге окривљене.

Када је у питању окривљени АА3, од олакшавајућих околности првостепени суд је ценио чињеницу да је исти породичан човек, до сада неосуђиван, отац двоје деце, као и протек времена од извршења кривичног дела, док у односу на овог окривљеног није нашао отежавајуће околности.

У односу на окривљеног ББ2, првостепени суд је од олакшавајућих околности ценио чињеницу да је окривљени породичан човек, отац два малолетна детета, да је исти неосуђиван, да се коректно држао пред судом, као и протек времена од извршења кривичног дела за које је оглашен кривим првостепеном пресудом, при том налазећи да на страни овог окривљеног нема отежавајућих околности, те побројаним околностима дао карактер нарочито олакшавајућих околности, а све у смислу одредби члана 56 и 57 Кривичног законика.

У односу на окривљеног ББ5, суд је ценио као олакшавајуће околности чињеницу да је исти отац двоје малолетне деце, да раније није осуђиван, као и протек времена од извршења кривичног дела, док је од отежавајућих околности ценио његову значајну улогу и бројност радњи у оквиру учињеног кривичног дела у односу на остале окривљене.

Ценећи напред наведене олакшавајуће и отежавајуће околности првостепени суд је окривљеном АА најпре због извршеног кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 став 1 КЗ утврдио казну затвора у трајању од једне године и три месеца, а због извршења продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 КЗ у вези члана 61 КЗ, казну затвора у трајању од четири године, након чега га је осудио на јединствену казну затвора у трајању од пет година, у коју казну му је урачунао време проведено у притвору почев од 29.05.2007. године до 27.11.2009. године. Окривљеног АА1 због извршења кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 КЗ, првостепени суд је осудио на казну затвора у трајању од три године и три месеца у коју казну му се урачунава време проведено у притвору почев од 10.09.2009. године па до 06.07.2011. године. Окривљени АА2 је осуђен због извршења кривичног дела злоупотребе положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 КЗ на казну затвора у трајању од три године и три месеца. Окривљени АА3 осуђен је због извршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези са ставом 1 КЗ, на казну затвора у трајању од три године у коју казну му је урачунао време проведено у притвору почев од 29.05.2007. године па до 12.06.2008. године. Окривљени ББ2, због извршења продуженог кривичног дела злоупотребе положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 КЗ у вези члана 61 КЗ, осуђен је на казну затвора у трајању од једне године и осам месеци у коју казну му се урачунава време проведено у притвору почев од 26.11.2007. године па до 08.10.2008. године и окривљени ББ5 због извршења кривичног дела злоупореба положаја одговорног лица у подстрекавању из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 КЗ у вези члана 34 КЗ, осуђен је на казну затвора у трајању од две године и три месеца у коју казну му се урачунава време проведено у притвору почев од 24.12.2007. године па до 30.12.2008. године.

За своје одлуке о казнама у односу на окривљене АА, АА1, АА2, АА3, ББ2 и ББ5, по ставу већа Апеалционог суда у Београду Посебног одељења, првостепени суд је дао јасне и разумљиве разлоге које у потпуности прихвата и овај суд, при томе правилно ценећи степен повреде заштићеног добра и степен кривице окривљених и правилно налазећи да ће се управо наведеним казнама затвора у односу на ове окривљене у потпуности остварити сврха кажњавања предвиђена одредбом члана 42 КЗ, а у оквиру опште сврхе кривичних санкција из члана 4 став 2 Кривичног законика.

Неосновано се у жалбама браниоца окривљеног ББ4 адвоката БА4, браниоца окривљеног ББ3 адвоката БА3, браниоца окривљеног АА4 адвоката АБ4, браниоца окривљене АА6 адвоката АБ6, окривљеног ББ6 и његовог браниоца адвоката БА6, оспорава првостепена пресуда у делу одлуке о казни. Наиме, овај суд такође налази да у изјављеним жалбама, нису наведене околности које од стране првостепеног суда нису биле цењене, а које би у смислу одредби члана 54 Кривичног законика, биле од утицаја на евентуално блаже кажњавање ових окривљених.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење налази да је приликом доношења одлуке о казни у односу на ове окривљене, првостепени суд правилно ценио све околности које су предвиђене одредбом члана 54 Кривичног законика, а које су од утицаја да кривична санкција буде правилно одабрана те њена висина правилно одмерена.

У односу на окривљеног ББ4 првостепени суд је као олакшавајућу околност ценио чињеницу да се ради о породичном човеку, оцу троје малолетне деце, ценио је протек времена од извршења кривичног дела, док је као отежавајућу околност ценио његову ранију осуђиваност.

У односу на окривљеног ББ3 првостепени суд је као олакшавајућу околност ценио чињеницу да се ради о породичном човеку, оцу двоје малолетне деце, да до сада није осуђиван, те чињеницу да је исти предузимао мањи број радњи, да је имао мање значајну улогу у оквиру учињеног кривичног дела, ценио је протек времена од извршења кривичног дела, а којим околностима је по ставу већа овог суда правилно дао карактер нарочито олакшавајућих околности, те је применио одредбе члана 56 и 57 Кривичног законика, при том налазећи да на страни овог окривљеног није било отежавајућих околности.

У односу на окривљеног АА4, првостепени суд је као олакшавајућу околност ценио чињеницу да се ради о породичном човеку, оцу двоје малолетне деце, неосуђиваном, имао је у виду и његову мање значајну улогу у оквиру учињеног кривичног дела, његово држање пред судом након извршеног кривичног дела и протек времена од извршења кривичног дела, којим околностима је правилно и по ставу већа овог суда дао значај нарочито олакшавајућих околности сходно одредби члана 56 и 57 Кривичног законика, при том налазећи да на страни овог окривљеног није било отежавајућих околности.

У односу на окривљену АА6, првостепени суд је као олакшавајуће околности ценио чињеницу да се ради о породичној особи, мајци два малолетна детета, која до сада није осуђивана, да је предузела мањи број радњи и да је имала мање значајну улогу у оквиру вршења кривичног дела, ценио протек времена од извршења истог, налазећи при том да у односу на ову окривљену нема отежавајућих околности, те је наведеним олакшавајућим околностима правилно и по ставу већа овога суда дао карактер нарочито олкшавајућих околности сходно одредби члана 56 и 57 Кривичног законика.

У односу на окривљеног ББ6, првостепени суд је од олакшавајућих околности ценио чињеницу да се ради о породичном човеку, оцу једног детета, до сада неосуђиваном, имао је у виду протек времена од извршења кривичног дела, такође налазећи да на страни овог окривљеног нема отежавајућих околности.

Ценећи напред наведене околности првостепени суд је, окривљеног ББ4 због изршења кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 Кривичног законика, осудио на казну затвора у трајању од 1 године и 8 месеци у коју казну му се урачунава време проведено у притвору почев од 29.05.2007. године па до 19.09.2007. године, окривљеног ББ3 због извршења продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица у помагању из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 КЗ у вези са чланом 35 и 61 КЗ, осудио на казну затвора у трајању од 1 године и 4 месеца у коју казну му се урачунава време проведено у притвору почев од 29.05.2007. године па до 17.04.2008. године, а окривљеног АА4 због извршења продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 КЗ у вези члана 61 КЗ осудио на казну затвора у трајању од 1 године, окривљену ББ8 због извршења продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица у помагању из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 КЗ у вези члана 35 и 61 КЗ на казну затвора у трајању од 1 године и окривљеног ББ6 због извршења кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 Кривичног законика, на казну затвора у трајању од 2 године.

За овакве своје одлуке о казнама у односу на ове окривљене, и по ставу већа Апелационог суда у Београду, Посебног одељења првостепени суд је дао јасне и несумњиве разлоге које у потпуности прихвата и овај суд, при том правилно ценећи степен повреде заштићеног добра и степен кривице окривљених, правилно налазећи да ће се управо наведеним казнама затвора у односу на све ове окривљене понаособ у потпуности остварити сврха кажњавања предвиђена одредбом члана 42 КЗ, а све у оквиру опште сврхе кривичних санкција из члана 4 став 2 Кривичног законика.

По налажењу Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, основано се у изјављеним окривљене АА7 и њеног браниоца адвоката АБ7, окривљеног АА8 и његовог браниоца адвоката АБ8, окривљеног АА9 и његовог браниоца адвоката АБ9, окривљеног ББ и његовог браниоца адвоката БА и жалбама бранилаца окривљеног ББ1 адвоката БА1 и БА1А, побија првостепена пресуда у делу одлуке о казни у односу на ове окривљене.

Наиме, овај суд налази да бројним олакшавајућим околностима које је правилно првостепени суд нашао на страни овде окривљених, и које се односу на окривљену АА7 огледају у чињеници да је иста неосуђивана, да се коректно држала пред судом, у односу на окривљеног АА8 да је породичан човек,до сада неосуђиван, у односу на окривљеног АА9 да се ради о породичном човеку, оцу једног малолетног детета, неосуђиваном, у односу на окривљеног ББ да је исти породичан човек, отац троје малолетне деце, до сада неосуђиван, у односу на окривљеног ББ1 да је породичан човек, отац троје малолетне деце, неосуђиван, те одсуству отежавајућих околности осим у односу на окривљеног АА9, првостепени суд није дао адекватан значај.

Наиме, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење налази да у ситуацији када у односу на све наведене окривљене осим окривљеног АА9 не постоје отежавајуће околности, а да се у односу на окривљеног АА9 отежавајућа околност огледа у чињеници да је предузео бројне радње приликом извршења кривичног дела за које је оглашен кривим, те да је од извршења кривичног дела за које су оглашени кривим првостепеном пресудом протекло скоро 10 година, у ком периоду нико од ових окривљених није поновио противправно понашање, то напред наведено по ставу већа овог суда доводи до закључка да у односу на ове окривљене није неопходно изрећи ефективне казне затвора због извршења кривичног дела за које су оглашени кривим, због чега су свим овим окривљенима изречене условне осуде и то тако што је Апелациони суд у Београди, Посебно одељење, окривљенима АА7, АА8, АА9, ББ и ББ1 утврдио казне затвора у трајању од по једне године и четири месеца и одредио да се наведене казне затвора неће извршити уколико окривљени АА7, АА8, ББ и ББ1 у року трајања од по четири године од дана правоснажности пресуде, не изврше ново кривично дело, док је окривљеном АА9 утврђена казна затвора у истом трајању од једне године и четири месеца, која казна се неће извршири уколико окривљени не изврши ново кривично дело у року од пет година од дана правноснажности пресуде, налазећи да ће се изрицањем условне осуде имајући у виду степен повреде заштићеног добра те степен кривице окривљеног у потпуности остварити сврха изрицања условне осуде, предвиђена одредбом члана 64 КЗ-а, све у оквиру опште сврхе кривичних санкција из члана 4 став 2 Кривичног законика. .

Следом изнетог, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење сходно одредби чл. 63 Кривичног законика, одређује да ће се окривљеној АА7 у случају опозива условне осуде у казну затвора урачунати време које је провела у притвору почев од 29.05.2007. године па до 18.09.2007. године, окривљеном АА8 време од 29.05.2007. године па до 13.10.2007. године, окривљеном АА9 од 29.05.2007. године па до 17.04.2008. године, окривљеном ББ од 29.05.2007. године па до 17.04.2008. године, окривљеном ББ1 од 29.05.2007. године па до 17.04.2008. године.

По налажењу Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, основано се и у изјављеним жалбама окривљеног АА5 и његовог браниоца адвоката АБ5, оспорава првостепена пресуда у делу одлуке о казни.

Наиме, овај суд налази да бројним олакшавајућим околностима које се у односу на окривљеног АА5 огледају у чињеници да је исти породичан човек, отац једног малолетног детета, неосуђиван, да има мањи број радњи и мање значајну улогу окривљеног због учињеног кривичног дела, првостепени суд дао неадекватан значај. Када се напред наведено доведе у везу са чињеницом да је од инкриминисаног догађаја прошло скоро десет година у ком периоду овај окрвиљени није вршио нова кривична дела, то је веће овог суда, у односу на окривљеног АА5 закључило да ће се казном затвора у трајању од једне године због извршења кривичног дела злоупотребе положаја одговорног лица у помагању из члана 234 став 3 у вези са ставом 1 Кривичног законика у вези члана 35 КЗ, у односу на овог окривљеног у потпуности остварити сврха кажњавања предвиђена одредбом члана 42 КЗ, све у оквиру опште сврхе кривичних санкција из члана 4 став 2 Кривичног законика.


ОДУЗИМАЊЕ ИМОВИНСКЕ КОРИСТИ

Основано се жалбама браниоца окривљеног АА адвоката АБ, окривљеног ББ5 и његовог браниоца адвоката БА3, окривљеног ББ6 и његовог браниоца адвоката БА6, бранилаца окривљеног АА1 адвоката АБ1 и АБ2 и бранилаца окривљеног АА2 адвоката АБ1 и АБ2, у делу одлуке о имовинској користи указује да је иста неправилна.

Наиме, првостепени суд је закључио да су окривљени остварили корист у износу неплаћених акциза и мање плаћених пореза као и корист остварену разкликом у набавној и продајној цени увеженог петролеја и JET A1 те је у потпуности прихватио коначно мишљење Комисије удских вештака од 06.12.2011. године и обавезао окривљене АА, АА1 и АА2 да солидарно плате износ од 98.659.199,71 динар, окривљене ББ2 и ББ4 износ и то окривљени ББ2 износ од 4.929.954,84 динара, а окривљени ББ4 износ од 1.586.398,77 динара, окривљеног АА, ББ5 и ББ6 да солидарно плате износ од 11.206.208,45 динара, све на име прибављене имовинске користи стечене извршењем кривичног дела у корист буџетских средстава Републике Србије, у року од 60 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.

Међутим, обвезник акцизе може бити само окривљени АА, будући да је он увозник, и стога је само он стекао корист њеним неплаћањем, па остали окривљени не могу бити обавезани да солидарно плате овај износ. Што се тиче обавезе плаћања пореза, остали окривљени су обавезани да, солидарно са окривљеним АА, плате ПДВ.

У односу на тачку 2 изреке побијане пресуде, окривљени АА је обавезан да на име имовинске користи прибављене кривичним делом, за износ неплаћених акциза, плати износ од 89.119.898,71 динара а солидарно са окривљенима АА1 и АА2 и износ од 9.539.301,00 динара будући да је износ од 6.502.280,00 динара већ одузет по пресудама Вишег суда у Београду Посебног одељења и то СПК По 4/15 од 18.02.2012. године којим се прихвата споразум окривљеног ПП22 о признању кривичног дела и СПК По 1 12/15 од 20.02.2015. којим се прихвата споразум окривљеног ПП23 о признању кривичног дела.

Овај суд је обавезао окривљеног АА да на име имовинске користи прибављене кривичним делом (тачка 6 изреке првостепене пресуде) у корист буџета РС, у року од 60 дана, уплати износ од 9.496.786,82 динара, на име неплаћених акциза, а солидарно са окривљенима ББ5 и ББ6, на име неплаћеног ПДВ и износ од 1.709.421,63 динара, у корист буџета РС, у року од 60 дана од правоснажности пресуде.


ОДЛУКА О ПАУШАЛУ

Што се тиче одлуке о паушалу, основано бранилац окривљеног АА наводи да је одлука неправилна јер је, у складу са Правилником о накнади трошкова у судским поступцима највиши износ паушала је износ од 50.000,00 динара, те је овај суд, у односу на окривљеног АА а по службеној дужности у смислу одредбе члана 454 ЗКП и у односу на окривљене АА1, АА2, ББ2, ББ4, ВВ5 и ББ6, преиначио одлуку о трошковима паушала, обавезујући ове окривљене да плате трошкове паушала у износу од по 50.000,00 (педесет хиљада) динара, а с обзиром на дужину и сложеност конкретног кривичног поступка и имовно стање окривљених.

Имајући у виду напред наведено, на основу члана 459 став 1 ЗКП у вези члана 457 став 1 ЗКП одлучено је као у изреци.


Записничар      Председник већа – судија
Игор Рмандић, с.р.      Верољуб Цветковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)