Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
6.04.2017.

Кж1-По1 33/16

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
ПОСЕБНО ОДЕЉЕЊЕ
Кж1-По1 33/16
Дана 06.04.2017. године
Б Е О Г Р А Д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Зорана Савића, председника већа, Вучка Мирчића, Милене Рашић, Мирјане Поповић и Јасмине Васовић, чланова већа, уз учешће вишег саветника Александра Багаша, као записничара, у кривичном предмету против окривљеног АА и др, због кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 2 КЗ и др, одлучујући о жалби Тужиоца за организовани криминал, изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К.По1 бр.16/13 од 07.04.2016. године, у јавној седници већа одржаној дана 03., 04., 05. и 06. априла 2017. године, у присуству заменика ТОК-а Тамаре Ристић, окривљених АА, АА1, АА3, АА5, АА6, АА4 и АА2, као и бранилаца окривљених, адв. АБ4, адв. АБ, адв. АБ1, адв. АБ2 и адв. АБ3, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

УСВАЈАЊЕМ ЖАЛБЕ Тужиоца за организовани криминал, УКИДА СЕ пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К.По1 бр.16/13 од 07.04.2016. године и предмет се ВРАЋА првостепеном суду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

1. Првостепена пресуда

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К.По1 бр.16/13 од 07.04.2016. године, окривљени АА, АА1, АА3, АА6, АА4, АА5 и АА2, на основу члана 423 став 1 тачка 2 ЗКП-а, ослобођени су од оптужбе и то у ставу један окривљени АА, АА1, АА3, А6, АА4 и АА5 да су извршили и то: окривљени АА кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 2 КЗ, а окривљени АА1, АА3, АА4, АА6 и АА5 кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 Кривичног законика. У ставу два изреке побијане пресуде, окривљени АА, АА1, АА3, АА6, АА4 и АА5 су ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело превара у саизвршилаштву из члана 208 став 4 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ, а окривљени АА2 да је извршио кривично дело несавестан рад у служби из члана 361 став 3 у вези става 2 и 1 Кривичног законика. На основу члана 265 став 1 ЗКП-а, окривљени АА, АА1, АА3, АА6, АА4, АА5 и АА2 ослобођени су од обавезе плаћања трошкова кривичног поступка и исти падају на терет буџетских средстава. На основу члана 258 став 3 ЗКП-а у вези члана 255 ЗКП-а, оштећени “АА1”, на кога је током поступка прешао имовинско-правни захтев, упућују се на парницу ради остваривања имовинско-правног захтева.

2. Жалба изјављена против првостепене пресуде

Дана 03.11.2016. године, против првостепене пресуде жалбу је изјавио Тужилац за организовани криминал, због битних повреда одредаба кривичног поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, суштински уз истицање да првостепени суд за свој закључак у образложењу побијане пресуде није дао јасне разлоге, те да није правилно ценио доказе, па је и погрешно и непоптуно утврђено чињенично стање, са предлогом да се побијана пресуда укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.

3. Одговори на жалбу Тужиоца за организовани криминал

Дана 14.11.2016. године, одговор на жалбу Тужиоца за организовани криминал доставио је бранилац окривљеног АА2, адв. АБ1, уз истицање да су наводи изјављене жалбе неосновани, те да саму жалбу треба одбити, а побијану пресуду потврдити.

Дана 14.11.2016. године, одговор на жалбу Тужиоца за организовани криминал доставио је бранилац окривљене АА1, адв. АБ3, у ком је предложио да Апелациони суд у Београду одбије жалбу Тужилаштва и потврди првостепену пресуду.

Дана 16.11.2016. године, одговор на жалбу Тужиоца за организовани криминал доставио је бранилац окривљеног АА, адв. АБ2, са предлогом да суд одбије жалбу Тужилаштва за организовани криминал, као неосновану и побијану пресуду потврди.

Дана 16.11.2016. године, одговор на жалбу Тужилаштва доставио је бранилац окривљеног АА5, адв. АБ2, са предлогом да Апелациони суд у Београду одбије жалбу Тужилаштва за организовани криминал, као неосновану и потврди побијану пресуду.

Дана 17.11.2016. године, одговор на жалбу Тужиоца за организовани криминал доставио је бранилац окривљених АА4 и АА3, адв. АБ4, са предлогом да се жалба тужиоца одбије као неоснована, а побијана пресуда потврди.

Дана 21.11.2016. године, одговор на жалбу Тужиоца за организовани криминал доставила је окривљена АА1, са предлогом да се изјављена жалба тужиоца одбије као неоснована, а побијана пресуда потврди.

Дана 21.11.2016. године, одговор на жалбу Тужиоца за организовани криминал доставио је и окривљени АА6, у ком је предложио да се одбије жалба Тужиоца за организовани криминал, а побијана пресуда потврди.

4. Анализа жалбених навода

Основано се изјављеном жалбом Тужиоца за организовани криминал указује да су нејасни разлози које је првостепени суд дао у образложењу побијане пресуде, наводећи да је нелогична и ничим доказана тврдња Тужилаштва за организовани криминал да је окривљени АА створио план деловања организоване криминалне групе, јер би успешност таквог плана и да га је било, зависила од запослених у банци, пре свега од чланова Кредитног одбора, па како нико од запослених у банци није оптужен, АА, значи, није имао никог у банци ко би му “гарантовао” да ће кредитни захтеви бити одобрени и новац пуштен на коришћење, те је нелогично и неживотно да он прави и реализује злочиначки план који посматран на начин како је то описано у оптужници није јефтин (обзиром да претпоставља оснивање великог броја привредних друштава и др.). Овакви разлози које је првостепени суд дао у образложењу побијане пресуде су и по налажењу овог суда нејасни и нису довољни да би се из њих могао извести закључак да окривљени АА и др., нису извршили кривично дело из члана 346 КЗ које им је стављено на терет. Наиме, по налажењу Апелационог суда у Београду, закључак првостепеног суда у погледу постојања кривичног дела из члана 346 КЗ-а на страни окривљених АА, АА1, АА3, АА4, АА6 и АА5 се не може везати само за околност да нико од запослених у банци није оптужен, те да самим тим ни окривљени АА (као организатор организоване криминалне групе како му је оптужницом стављено на терет, а остали окривљени као припадници исте групе) није имао никог у банци ко би му гарантовао да ће кредитни захтеви бити одобрени, а што је по налажењу првостепеног суда од кључног значаја за постојање предметног кривичног дела. Ово стога што, по налажењу овог суда, евентуално постојање неког лица у банци, које би “гарантовао” да ће кредитни захтеви бити одобрени, би у сваком случају било од помоћи у остваривању евентуалног плана окривљеног АА, како је то описано у предметној оптужници, међутим, за сада према подацима у списима нејасан је став првостепеног суда да је за остваривање тог плана било неопходно да је окривљени у банци имао неког ко би му гарантовао да ће кредитни захтеви бити одобрени. Ово стога што је окривљени власник више вредних фирми, те да су у дужем временском периоду окривљени и његове фирме сарађивале са “Hyppo Alpe-Adria Bankom” којој је свакако у интересу да под условима које она одреди пласира што више средстава, што представља циљ пословања сваке банке, те је окривљени АА уз испуњавање услова које прописује банка свакако и без посебне подршке било ког лица у банци могао да добије кредит. Стога се основано жалбом Тужиоца за организовани криминал указује да овакви разлози које је првостепени суд користио као подлогу за закључак да окривљени АА није без помоћи из банке могао да оствари план на начин како је описано оптужницом, нису ни довољни ни јасни, па самим тим не могу бити основ за доношење пресуде којом се окривљени ослобађају оптужбе за кривично дело из члана 346 КЗ.

Ово посебно ако се има на уму чињеница да је циљ сваке банке да пласира што више средстава на тржиште, под условима које она одреди, при чему је окривљени, као власник фирми, односно предузећа, а ради добијања предметних кредита, поднео квалитетан бизнис план који је такав био и по оцени банке, што повезано са чињеницом да се окривљени АА обавезао да ће доставити банци и додатна средства обезбеђења кредита (осим постојања залоге на 100% удела предузећа “АА2” и “АА3”), а које се састоје у некретнинама које су предметна предузећа ради обезбеђења узетих кредита доставила накнадно, то су свакако наведене околности сасвим довољне да банка и одобри кредит (о чему су се изјашњавали и представници банке као и запослени), при чему се околност да окривљени уопште није ни имао намеру да враћа узете кредите може утврђивати на основу накнадног понашања окривљеног АА, које се огледа у измештању оперативног бизниса са предузећа на којима је банка имала залогу на 100% улога, као и продајом акција предузећа “АА4” и “АА5” која су купљена управо одобреним кредитом банке, те суштински пребацивањем власништва тих предузећа на друга предузећа која су у власништву окривљеног АА и СС. Имајући на уму изнето, по налажењу Апелационог суда у Београду основано се жалбом тужиоца указује да је нејасно како првостепени суд само на основу чињеница да нико из банке није оптужен, те да окривљени није у банци имао никог ко би му гарантовао да ће му кредитни захтеви бити одобрени, закључује да окривљени није ни могао да оствари план злочиначког удруживања на начин како је то њему стављено на терет предметном оптужницом.

У том смислу нејасни су и разлози које је првостепени суд дао у образложењу побијане пресуде, а који се односе на искључење постојања плана деловања, чију окосницу чини преварна намера организатора АА, те да за такав закључак суд указује на чињеницу да окривљени АА има развијен бизнис у Републици Србији, као и пребивалиште на територији Републике Србије, те да није исказао намеру да побегне из државе, већ је присуствовао и учествовао у преговорима са банком у циљу проналажења решења. Овакви разлози из образложења првостепене пресуде су нејасни, будући да околност да је окривљени присуствовао и учествовао у преговорима са банком у циљу проналажења решења, по налажењу овог суда имајући на уму накнадно понашање окривљеног АА и то понашање приликом преговора са представницима банке, не указују да је такав закључак првостепеног суда јасан, а имајући управо на уму накнадно понашање окривљеног АА које се најблаже речено огледа у неодговорности у погледу својих обавеза према банци, коју је показао управо приликом преговора са представницима банке (наводећи и поред јасних обавеза предвиђених уговорима да су и нож и погача у његовим рукама и да банка мора да се понаша према његовим правилима, а о чему су се у више наврата изјашњавали чланови кредитног одбора као и више службеника банке), те пословањем везаним за пренос и измештање оперативног бизниса, имовине и капитала предузећа “АА2” и “АА3” на чијим 100% уделима је банка као обезбеђење кредита имала уписану залогу, као и продаја акција истих предузећа.

Такође се основано изјављеном жалбом тужиоца указује да су нејасни разлози које је првостепени суд дао у образложењу побијане пресуде, за свој закључак да у односу на окривљене не стоје докази у погледу постојања елемената кривичног дела превара у саизвршилаштву из члана 208 Кривичног законика које је окривљенима стављено на терет. Ово стога што првостепени суд по налажењу и Апелационог суда у Београду преварну намеру код окривљених није могао везивати само за моменат одлучивања кредитног одбора банке о додели кредита, те анализирањем само тог временског периода и радњи окривљених у том временском периоду, будући да је окривљенима предметном оптужницом и стављено на терет да су радње предметног кривичног дела и остваривање коначног циља, а то је измештање оперативног бизниса са предметних предузећа и продајом предметних предузећа и преносом власништва на друга предузећа и "оff shore" компаније које су такође у власништву окривљеног АА, као и СС остварили континуирано предузимањем радњи у дужем временском периоду како је то наведено и у оптужници Тужилаштва за организовани криминал. Стога се основано жалбом тужиоца указује да првостепени суд није могао да парцијално цени и одређене радње извлачи из контекста целокупних радњи које су окривљенима стављене на терет, те да само одређеној и појединачној радњи да одлучан значај у овом конкретном случају и на основу издвојене појединачне радње окривљеног суштински на основу непотпуне индукције доноси закључак у погледу целог догађаја.

У том смислу првостепени суд у образложењу побијане пресуде наводи да Тужилаштво за организовани криминал није навело које су то конкретно лажно приказане чињенице у бизнис плану, а које су довеле у заблуду чланове кредитног одбора. Међутим, првостепени суд занемарује чињеницу да и по ставу тужилаштва бизнис план који је предат банци у циљу одобрења предметних кредита, сам по себи није неквалитетан, већ управо и по ставу тужилаштва се ради о квалитетном бизнис плану, али да се у конкретном случају лажно приказана чињеница односи на околност да ли су окривљени имали намеру да предметни бизнис план уопште остварују, а што се може доказивати и на основу накнадног понашања окривљених, које првостепени суд није детаљно ценио, нити у образложењу побијане пресуде, управо у погледу ових околности везаних за понашање окривљених након преузимања средстава које је банка пласирала предметним предузећима, дао јасне и довољне разлоге који би и овај суд уверили у правилност и законитост закључка првостепеног суда.

Такође је нејасан закључак првостепеног суда из образложења побијане пресуде да се у конкретном случају ради практично о повреди уговорне обавезе, да се не ради о кривичном делу, те да је бизнис план био предмет анализе стручних служби банке које су се позитивно изразиле о истима. Међутим, основано се изјављеном жалбом тужиоца указује да су овакви разлози који су дати у образложењу побијане пресуде нејасни, будући да повреда уговорне обавезе може да буде грађанско правне природе, али свакако може да буде и таквог квалитета да је у конкретном случају неопходна и кривично правна реакција, при чему се оцена да ли се у конкретном случају ради о грађанско правном односу или се ради о повреди уговорних обавеза за коју је неопходна кривично правна реакција мора ценити на основу сагледавања целокупног догађаја и понашања свих актера који су у том догађају учествовали без извођења парцијалних закључака те давања одлучног значаја одређеним парцијалним закључцима који се у контексту оваквог догађаја не могу сагледавати самостално, већ хронолошки и у међусобној повезаности.

Закључак првостепеног суда да су бизнис планови били оствариви и да се банка позитивно изјаснила о њима, те да самим тим та околност указује да представници банке нису доведени у заблуду, није јасан управо из напред наведених разлога, будући да се такав бизнис план не може посматрати изоловано од радњи које су окривљени касније предузимали. Дакле и по налажењу Тужилаштва за организовани криминал бизнис планови су сами по себи били квалитетни и давали су основа да банка позитивно одлучи о пласирању средстава путем кредита управо на основу тих бизнис планова, међутим, оно што је спорно у конкретном случају је намера окривљених да остварују бизнис план на начин како је то у истом описано, а која намера се може утврђивати на основу накнадног понашања окривљених и радњи које су предузимали у остваривању односно неостваривању таквих бизнис планова.

Такође се основано жалбом тужиоца указује да је нејасно како првостепени суд закључак да окривљени нису довели у заблуду представнике банке, односно кредитног одбора изводи на основу чињенице да је залога на непокретностима предузећа “АА6”, стану у власништву окр. АА и хотелу “АА6” успостављена након одобравања кредита и пласирања средстава. Ово стога што и по налажењу Апелационог суда у Београду остаје нејасно од каквог је утицаја наведена околност на закључак првостепеног суда да код окривљених нема преварне намере, будући да и у случају да је залога успостављена на предметним непокретностима и пре пласирања средстава из кредита, банка се из истих није могла наплатити, будући да су како то произилази из списа предмета предметне непокретности приликом израде налаза и мишљења вештака вишеструко прецењене, а да је притом у конкретном случају спорно када је у питању обезбеђење кредита управо чињеница која се односи на измештање оперативног бизниса са предузећа “АА2” и “АА3” а ради се о предузећима на којима је банка успоставила залогу на 100% удела, те је накнадна продаја акција предузећа “АА4” и “АА5” а ради се о предузећима за чију су куповину одобрени кредити. Притом околност да стручне службе банке пре уписа хипотеке нису излазиле на терен и проверавале тачност садржине налаза проценитеља, како у смислу постојања објеката, тако и у смислу њихове вредности, не може бити пропуст банке који потпуно искључује евентуалну намеру окривљених лица да представнике банке доведу у заблуду. Наиме, чак и евентуални пропусти на страни радника банке не представљају околност која би искључивала одговорност окривљених лица уколико је постојала код њих преварна намера. Дакле, евентуални пропуст на страни радника банке ни у ком случају не искључује евентуално постојање преварне намере код окривљених лица, нити се у случају евентуалног постојања такве преварне намере околност да службеници банке нису вршили проверу вредности заложених некретнина, може користити као подлога за закључак у погледу непостојања кривице на страни окривљених.

Истовремено се основано изјављеном жалбом тужиоца указује да су нејасни разлози које је првостепени суд дао у образложењу побијане пресуде у погледу одлучних чињеница, а посебно везано за постојање проблема у пословању “Ал стара” и не обавештавању банке о постојању наведених проблема, те разлога за продају оперативног бизниса предметног предузећа, као и продају акција предузећа “АА4” и “АА5” о ком такође окривљени не обавештавају банку, а што се све дешава управо након истека грејс периода, након чега се и имовина предметних предузећа преноси на повезана правна лица под контролом окривљеног АА и све то у периоду док трају преговори са банком о могућностима да се кредити наводно врате. У погледу ових одлучних чињеница првостепени суд није дао јасне разлоге чиме је учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП-а, на коју основано указује тужилац у изјављеној жалби.

По налажењу овог суда такође су нејасни разлози наведени у побијаној пресуди, а који се односе на трансакције акцијама на берзи. Наиме, првостепени суд у образложењу побијане пресуде наводи да отуђење акција “АА4” и “АА5” које “АА2” и “АА3” спроводе у периоду након 2009. године, а након истека грејс периода предвиђених уговорима о кредиту, представља евентуално кршење уговорних одредаба за које је надлежан Трговински суд у Београду, будући да су све трансакције извршене у складу са правилима пословања “Београдске берзе” при чему смањење вредности акција “АА4” и “АА5” представља резултат односа понуде и потражње за акцијама на берзи. Овакви разлози првостепеног суда су нејасни и за сада нису прихватљиви за Апелациони суд у Београду, Посебно одељење. Ово стога што је неспорна чињеница да се трговање на берзи мора обављати по правилима пословања “Београдске берзе”, али првостепени суд пословање на “Београдској берзи” није могао посматрати изоловано од осталих радњи које окривљени предузимају па да тако изолованим посматрањем дође до закључка да је пословање било у складу са правилима “Београдске берзе” и да оно практично нема никакве везе са радњама које су окривљенима стављене на терет. Наиме, пословање на “Београдској берзи” се свакако обавља у складу са одређеним правилима, међутим, првостепени суд то пословање када је везано за купопродају акција предметних предузећа у побијаној пресуди није детаљно анализирао. Првостепени суд је приликом анализе предметних трансакција посебно морао ценити продају акција од стране окривљених, а која се свакако морала обављати у оквиру дозвољене дневне флуктуације цене акција, али при том на основу обима и цене по којој су продаване акције свакако се може извести закључак да ли је продаја наведених акција могла имати и да ли је имала утицај на смањење вредности цене акција. Наиме, трговина акцијама на берзи се обавља давањем налога овлашћеним брокерима, међутим, анализом предметних трансакција и издатих налога брокерима и утврђивањем цене по којој су предметне акције од стране окривљених продаване, као и укупног обима продатих акција у односу на укупан обим трговине акцијама предметних предузећа на “Београдској берзи” се може закључити да ли је продаја предметних акција имала значајног утицаја на смањење цене акција, а из чега се даље посебно може извести закључак у склопу и осталих доказа да уколико је наведена трговина обављана у циљу смањења вредности акција да је то чињено са намером припремања купопродаје акција путем блок трансакција али наравно тек након што вредност акција буде драстично оборена, те да се након обарања цене акција предузеће практично “припреми” за продају путем блок трансакција, али по знатно нижој цени. У том смислу првостепени суд је био дужан да детаљно цени и анализира на који начин је обављана продаја акција предметних предузећа од стране окривљених, те да цени доказ који је извео на главном претресу, а то је реаговање “Београдске берзе” на основу пријаве брокера због уочених неправилности у току трговања, због чега преузимање акција од стране предузећа “Фин сектор” није реализовано.

Такође се основано изјављеном жалбом указује да је првостепени суд као доказ извео и налаз и мишљење судског вештака ВВ о вредности акција “АА4” и “АА5” али да наведени доказ није ценио нити је изнео разлоге у образложењу побијане пресуде за то, односно у овом делу побијана пресуда је остала без било каквог образложења, при чему је то утицало и да чињенично стање остане непотпуно утврђено управо у вези са тим да ли су окривљени имали намеру да приложени бизнис план у вези са предузећима “АА4” и “АА3” и реализују или је пак постојала преварна намера да се имовина ових предузећа измести на повезана правна лица, а тиме кредити банци не врате. Исто тако се основано изјављеном жалбом Тужиоца за организовани криминал указује да је на главном претресу као доказ изведен налаз и мишљење судског вештака ВВ1 о вредности непокретности “АА4” и “АА5” али да ни овај изведени доказ суд није ценио, нити је изнео било какве разлоге у погледу доказа који је извео на главном претресу.

По налажењу овог суда, а како се то основано истиче жалбом Тужиоца за организовани криминал нејасан је и закључак првостепеног суда из ког произлази да је за прихватање погрешне процене вредности непокретности на којима је успостављена хипотека крива банка јер је имала механизам да се заштити, те је нејасан исти закључак првостепеног суда и у вези трансакција акцијама и преноса оперативног бизниса. Наиме, из образложења побијане пресуде произилази да су службеници банке могли увидом у АПР и сајт “Београдске берзе” да утврде наведене промене које су окривљени мимо знања банке извршили. Овакав закључак првостепеног суда је нејасан будући да се основано жалбом тужиоца указује да уговорне стране са одређеном намером закључују уговор, а да пре закључења уговора постижу сагласност о битним елементима уговора и испуњењу тих битних елемената, што је и овде био случај. Дакле, имајући у виду напред наведено, остаје нејасно од каквог је у конкретном случају значаја околност да су представници банке могли преко сајта “Београдске берзе” и увидом у АПР да утврде промене које су окривљени мимо знања банке извршили.

Такође је нејасан став првостепеног суда да радње које су окривљени предузели у смислу преноса власништва над акцијама нису биле подобне да доведу и одржавају у заблуди чланове кредитног одбора јер су кредити од 2009. године били у Сектору рехабилитације и принудне наплате, дакле, ван ингеренција кредитних одбора, будући да без обзира на чињеницу да су кредити од 2009. године били у Сектору рехабилитације, радње које су окривљени предузимали у том периоду се морају посматрати у вези са преговорима и разговорима које је АА водио са одговорним лицима банке приликом закључивања уговора као и накнадно приликом преговора и уверавања да ће кредите вратити.

Најзад, основано се изјављеном жалбом Тужиоца за организовани криминал указује да првостепени суд није ценио све пресретнуте телефонске разговоре вођене између АА и АА1, као и АА1 и осталих окривљених, већ је анализирао само два разговора, док је остале разговоре који су предложени као доказ од стране Тужилаштва за организовани криминал навео да су изведени на главном претресу, али њихова оцена у образложењу побијане пресуде је у потпуности изостала, а оценом ових доказа се могу утврђивати између осталог одлучне чињенице везане за постојање или непостојање организоване криминалне групе.

Када је у питању окривљени АА2, основано се жалбом Тужиоца за организовани криминал указује да су нејасни разлози на основу којих је првостепени суд закључио да окривљени АА2 није извршио кривично дело које му је стављено на терет, те да првостепени суд у том смислу посебно није детаљно ценио налаз судског вештака ВВ2, нити је исти налаз анализиран у склопу других изведених доказа, те да суд није дао ни оцену доказа изведених на предлог Тужилаштва за организовани криминал на главном претресу који се односе на процену вредности хотела “АА6” урађене од стране "АА7" од 14.06.2011. године, а на захтев “Hypo Alpe Adria bank” као и процену вредности непокретности предузећа “АА6” урађену од стране ВВ3 сталног вештака за област грађевинарства ангажованог од стране Основног суда у Суботици – Судске јединице у Бачкој Тополи од 17.11.2011. године.

На основу свега наведеног, Апелациони суд у Београду закључује да се основано жалбом Тужиоца за организовани криминал указује да је првостепена пресуда захваћена битним повредама одредаба кривичног поступка будући да првостепени суд није у образложењу побијане пресуде дао јасне и довољне разлоге за свој закључак, те је и чињенично стање остало непотпуно утврђено, због чега је усвајањем жалбе побијана пресуда укинута и предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење.

Приликом поновног суђења првостепени суд ће имати у виду примедбе на које му је овим решењем указано, те ће након што потпуно утврди чињенично стање бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку за коју ће дати јасне и непротивречне разлоге који ће у свему бити прихватљиви и за овај суд.

С обзиром на све наведено, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је донео одлуку као у диспозитиву решења, на основу одредбе члана 458 ЗКП-а.

Записничар        Председник већа-судија
Александар Багаш, с.р.      Зоран Савић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)