Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
12.04.2017.

Кж1 По1 34/2016

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
ПОСЕБНО ОДЕЉЕЊЕ
Кж1 По1 34/2016
Дана: 12.04.2017. године
Б е о г р а д


У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење за борбу против организованог криминала, у већу састављеном од судија Зорана Савића, председника већа, Мирјане Поповић, Јасмине Васовић, Надежде Мијатовић и Бојане Пауновић, чланова већа, са саветником Драганом Лужњанин, као записничарем, у кривичном предмету окривљених АА и др., због кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 став 1 Кривичног законика и др., одлучујући о жалби заменика Тужиоца за организовани криминал, изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 80/14 од 09.03.2016. године, након одржаних седница већа дана 23.03. и 24.03.2017. године, у смислу одредбе члана 447 Законика о кривичном поступку, дана 12.04.2017. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба заменика Тужиоца за организовани криминал и пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 80/14 од 09.03.2016. године, ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 80/14 од 09.03.2016. године, окривљени АА, АА1, АА2, АА7, АА8, АА9, АА12, АА13, АА14, АА15, АА3, АА4, АА6, АА5, АА11 и окривљени АА10 на основу члана 423 став 1 тачка 2 Законика о кривичном поступку ослобођени су од оптужбе и то окривљени АА, АА1 и АА2 за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 1 Кривичног законика, а окривљени АА, АА1, АА2, АА7, АА8, АА12, АА13, АА14, АА15, АА3, АА4, АА6, АА5 и АА11 због продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица у саизвршилаштву из члана 234 став 3 у вези става 1 Кривичног законика у вези члана 33 и 61 КЗ, а окривљени АА10 и АА9 због продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица у помагању из члана 234 став 3 у вези става 1 и чланова 35 и 61 Кривичног законика – тачка 2 изреке побијане пресуде, док су у тачки 3 изреке побијане пресуде окривљени АА2, АА3, АА4 и АА5 ослобођени оптужбе за по једно продужено кривично дело прање новца из члана 231 став 4 у вези става 1 и 2 Кривичног законика у вези члана 61 Кривичног законика, а окривљени АА10 и АА за по једно продужено кривично дело прање новца из члана 231 став 2 у вези става 1 Кривичног законика у вези члана 61 Кривичног законика.

На основу члана 258 став 3 Законика о кривичном поступку, оштећена “АА” ради остварења имовинско правног захтева упућена је на парноцу.

На основу члана 265 став 1 Законика о кривичном поступку одлучено је да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда.

Против те пресуде жалбу је изјавио заменик Тужиоца за организовани криминал, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 Законика о кривичном поступку и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду уважавањем жалбе побијану пресуду преиначи и окривљене АА, АА1, АА2, АА3, АА4, АА10, АА7, АА8, АА9, АА12, АА13, АА14, АА15, АА6, АА5 и АА11 огласи кривим за дела која су им на терет стављена и осуди на казне затвора.

Одговор на жалбу Тужилаштва за организовани криминал поднели су браниоци окривљених адвокат АВ за окривљеног АА, адвокат АБ1 за окривљеног АА1, адвокат АБ3 за окривљеног АА2, адвокат АБ2 за окривљеног АА7, адвокат АБ4 за окривљеног АА8, адвокат АБ7 за окривљеног АА9, адвокат АБ8 за окривљене АА12 и АА13, адвокат АБ6 за окривљене АА14 и АА15, адвокат АБ5 за окривљеног АА3, адвокат АБ9 за окривљеног АА4, адвокат АБ10 за окривљеног АА6, адвокат АБ11 за окривљеног АА11 и адвокат АБ12 за окривљеног АА10, у којима су предложили да се жалба заменика Тужиоца за организовани криминал одбије као неоснована и првостепена пресуда као правилна потврди, истовремено захтевајући да на седницу већа другостепеног суда браниоци и окривљени буду позвани како би јој присуствовали.

У писменом изјашњењу Ктж.бр.40/16 од 12.12.2016. године заменик ТОК-а предложио је да се жалба уважи и побијана пресуда преиначи, тако што ће Апелациони суд окривљене огласити кривим за дела која су им на терет стављена и осуди их на казне затвора.
 
Апелациони суд у Београду је дана 23.03. и дана 24.03.2017. године одржао седнице већа у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Драгослава Марковића, окривљеног АА и његовог браниоца адвоката АВ, окривљеног АА1 и његовог браниоца адвоката АБ1, окривљеног АА2 и његовог браниоца адвоката АБ3, окривљеног АА7 и његовог браниоца адвоката АБ2, окривљеног АА8 и његовог браниоца АБ4, окривљеног АА9 и његовог браниоца адвоката АБ7, окривљеног АА12 и АА13 и њиховог браниоца адвоката АБ8, окривљених АА14 и окривљнеог АА15 и њиховог браниоца адвоката АБ6, окривљеног АА3 и његовог браниоца адвоката АБ5, окривљеног АА4 и његовог браниоца адвоката АБ9, окривљеног АА6 и његовог браниоца адвоката АН10, окривљеног АА11 и његовог браниоца адвоката АБ11 и окривљеног АА10, а у одсуству уредено обавештеног браниоца окривљеног АА10, адвоката АБ12, на којима је судија известилац изнела стање у списима предмета и садржај првостепене пресуде, након чега је заменик Тужиоца за организовани криминал Драгослав Марковић дао образложење жалбених навода, а браниоци окривљених садржину одговора на жалбу Тужилаштва за организовани криминал, а окривљени АА, АА1, АА2, АА7, АА8, АА9, АА12 и АА13, АА14, АА15, АА3, АА4, АА6, АА11 и АА10 прихватили реч својих бранилаца и остали у свему при датим предлозима.

Испитујући првостепену пресуду у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутих у жалби заменика Тужиоца за организовани криминал, имајући у виду и одговоре бранилаца окривљених на жалбу ТОК-а, као и изјашњење Тужиоца за организовани криминал у писменом поднеску Ктж.бр.40/16 од 12.12.2016. године, а након већања и гласања дана 12.04.2017. године, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, одлучио је као у изреци ове пресуде.

Као један од основа побијања првостепене пресуде Тужилац за организовани криминал наводи битну повреду поступка из члана 438 став 2 тачка 2 Законика о кривичном поступку, наводећи да је суд погрешно оценио изведене доказе, а затим дао недовољно јасне, уверљиве и противуречне разлоге о чињеницама које су предмет доказивања, као и да о предмету доказивања постоји знатна противуречност између онога што се наводи у разлозима пресуде, о садржини исправа или записника о исказима датим у поступку и самих тих исправа и записника, али нигде у жалби не конкретизује у чему се те наводно проивуречности и нејасноће огледају.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење међутим налази да побијана пресуда садржи довољне и јасне разлоге о одлучним чињеницама из којих се поуздано закључује које чињенице и из којих разлога је првостепени суд узео као доказане или недоказане, а што је све у складу са садржином доказа на којима се заснивају утврђења првостепеног суда, па се неосновано жалбом Тужиоца за организовани криминал указује на битну повреду поступка из члана 438 став 2 тачка 2 Законика о кривичном поступку.

Тужилац за организовани криминал уствари је незадовољан оценом изведених доказа и закључком првостепеног суда да изведеним доказима нису потврђени наводи оптужбе о учињеним кривичним делима из члана 346 став 1 Кривичног законика, кривично дело из члана 234 став 3 у вези става 1 Кривичног законика, а у односу на окривљене АА10 и АА9 овог кривичног дела помагањем као и продуженог кривичног дела прање новца из члана 231 Кривичног законика, јер како се то у жалби тврди, то што такозвани иницијални добављачи робе, а ради се Привредним друштвима “АА1”, “АА2”, “АА10”, “АА2”, “АА5” и “АА6”, немају доказа о томе како су робу набавили, а која роба је даље фактурисана преко различитих предузећа, где је коначно од стране “АА12” и “АА11” фактурисана “АА” - јасно указују да робе није било, те да “АА” предузеће “Хидраулик систем” није испоручивало сву робу наведену у отпремницама, док предузеће “АА11” ДОО уопште није испоручило робу.

Међутим, имајући у виду дате разлоге првостепеног суда на странама 295, 296 и 297 образложења побијане пресуде, Апелациони суд у Београду оцењује неоснованим.

Првостепени суд је из писмених доказа, одбрана окривљених, као и налаза и мишљења судског вештака економске струке АБ3, а које је ценио у међусобној повезаности, утврдио да Привредна друштва “АА1”, “АА2”, “АА10”, “АА3”, “АА5” и “АА6” - не поседују пословну документацију од кога су они набављали робу коју су даље фактурисали, али и да само ова чињеница не може бити основ за закључак да робе није било, имајући у виду пословну документацију “АА” и резултате вештачења, вештака машинске струке.

Наиме, како то произилази из доказа на које се позива првостепени суд, непосредни добављачи робе металског комплекса Привредног друштва "12” били су Привредна друштва “АА6”, “Термо комерц”, “АА11” и “АА6”, док су непосредни добављачи привредног друштва “АА11” били привредна друштва “АА13” и “АА6”, па је тако предузеће “Хидраулик систем” примило од свог непосредног добављача предузећа “АА13” рачуне и отпремнице које се односе на четке, сегменте, метлице и другу врсту робе металског комплекса, а од свог непосредног добављача предузећа “АА11” рачуне и отпремнице које се односе на разне врсте црева, пумпе “Денисон”, вентиле и другу врсту робе металског комплекса, а од свог непосредног добављача предузећа “Термо комерц” рачуне и отпремнице који се односе на четке, разне врсте црева и другу врсту робе металског комплекса, а од предузећа “Акспеда груп” разне врсте црева, сегменте за четку и ремонтоване ваљкасте четке. У конкретном случају ради се о роби металског комплекса, које је предузећу “АА13” фактурисано од стране предузећа “АА4”, “Бест тобако” и “Бест компанија”, а предузећу “АА6” фактурисано од стране предузећа “АА4”, при чему изведени докази указују да се ради о истој роби металског комплекса која је предузећу “АА4” фактурисано од стране предузећа “АА6”, “АА5”, “АА3” и “АА14”, као и роби металског комплекса која је предузећу “АА4” фактурисано од стране предузећа “АА10”, "АА14" и “АА15” преко предузећа “А компани”, као и од стране предузећа “АА2” преко предузећа “АА7”.

Што се тиче предузећа “АА11” суд је имао у виду да се сва роба металског комплекса која потиче од иницијалних добављача, а која је након тога од стране предузећа “АА11” фактурисана “АА”, према налазу и мишљењу вештака машинске струке, налази на пописној листи магацина 7 у Винчи или да је уграђена у машине које су у употреби у “АА” а ценио је и чињенице да отпремнице 3/06 и рачун 100/03 од 22.03.2006. године, који су од стране предузећа “АА11” испостављене “АА” садрже исту робу по врсти и количини коју садрже рачуни отпремница и иницијалног добављача предузећа “АА6” који је испостављен “АА4у”, затим рачун и отпремнице “АА4” које су испостављене “АА13” и рачун и отпремнице “АА13” које су испостављене предузећу “АА11”, затим отпремницу број 4/06 и рачун број 100/4 од 14.04.2006. године, које су од стране предузећа “АА11” испостављени “АА” који садрже исту робу по врсти и количини, коју садрже и рачун као и отпремнице иницијалног добављача предузећа “АА6” који је испостављен “АА4”, те да је рачун отпремница “АА4” испостављена “АА13” а рачун и отпремница “АА13” испостављена предузећу “АА11” (страна 291 и 292 образложења побијане пресуде).

Из наведеног јасно је да је првостепени суд утврдио и навео у образложењу побијане пресуде исте чињенице на које се и у жалби ТОК-а указује, а указивање у жалби ТОК-а, да је ове чињенице првостепени суд морао другачије да цени – имајући у виду садржину пресретнутих телефонских разговора између окривљених, усаглашавање пословне документације приликом пореске контроле и уништавања пословне документације због наводних поплава које су имали и утврди да се у конкретном случају ради о пословању које је фиктивно – Апелациони суд оцењује неоснованим, јер је првостепени суд све ове чињенице на које се указује у жалби ТОК-а имао у виду и ценио их у међусобној повезаности са осталим изведеним доказима.

Жалбом ТОК-а се тврди да су закључци првостепеног суда када је у питању кривично дело из члана 234 Кривичног законика неприхватљиви, јер се заснивају само на једном доказу, односно на резултатима вештачења, вештака машинске струке ВВ.

Ово међутим не одговара стању у списима па ни наводима образложења жалбе ТОК-а, јер је осим вештачења преко вештака машинске струке, а чији задатак је био како се то и у жалби ТОК-а указује да утврди број и врсту ауточистилица којима је “АА” располагала у периоду од јануара месеца 2005. године па до 13. новембра 2007. године, да утврди техничке карактеристике и особине возила и машина за које су наручивани делови и компоненте, да се изјасни о оптималним потебама “АА” за том робом у означеном периоду, да определи који су делови пописани у магацину број 7 на депонији “Винча”, као и да се определи да ли се ради о истоветним деловима у односу на делове које је “АА” у наведеном периоду набављала од предузећа “Хидраулик систем” и “АА11”, узимајући у обзир и нове делове који су у пописној листи констатовани од редног броја 708 до редног броја 773, да се изјасни да ли је могуће утврдити из ког периода потичу пописана црева и резервни делови, као и да се изјасни имајући у виду разлике у називима робе датим у фактурама “АА11” и пописним листама магацина број 7 на депонији Винча, да ли се ради о различитој роби или су у фактурама и пописним листама коришћени синоними за именовање суштински исте робе – првостепени суд обавио и допунско вештачење од стране вештака економске струке ВВ1 како би утврдио која роба и у којој количини је плаћена предузећима “Хидраулик систем” и “АА11” од стране “АА” и да ли је предузеће “Хидраулик систем” и другим купцима осим “АА” испоручивало спорну робу.

Налаз вештака машинске струке је произвољан према наводима жалбе ТОК-а, није урађен према правилима струке, па се не може прихватити као доказ за утврђење суда да је роба пратила отпремнице у оној количини у којој је наведено у отпремницама. Посебно је нејасно како је утврђен век трајања четки од 50 сати, имајући у виду допис власника “АА9” из Сремске Митровице СС, а утврђивање оптималних количина робе која је за функционисање “АА” била потребна – према жалби уопште није било потребно.

Изнете жалбене наводе међутим Апелациони суд у Београду, Посебно одељење оцењује неоснованим, имајући у виду стање у списима предмета, односно да тужилаштво по саслушању вештака на главном претресу 02.10.2015. године, осим тврдње да је неаргументовано и нејасно на који начин је вештак дошао до података које је дао - на дати налаз није имало других примедби, нити предлога доказа којима би тако дат налаз вештака ВВ био оспорен. Тужилац за организовани криминал ни пред првостепеним судом, нити у изјављеној жалби не предлаже да се вештачење понови, односно одреди допунско вештачење, нити предлаже саслушање вештака економско финансијске струке, након што је у доказном поступку прочитан налаз и мишљење вештака машинске струке и обављено његово испитивање на главном претресу, а што се тиче налога да утврди које су оптималне количине робе биле потребне за функционисање “АА", првостепени суд је поступио сходно налогу Апелационог суда у Београду садржаног у пресуди Кж1 По1 32/13.

Што се тиче утврђеног века трајања испоручених четки, неоснованим се оцењују жалбени наводи ТОК-а по којима је нејасно како је вештак утврдио да се ради о 50 сати, имајући у виду и исказ сведока СС, власника предузећа “Млино четка”, које је предузећу “АА” до 2000. године продавало нове четке за ауто чистилице и ремонтовао старе.

У налазу вештака јасно је дат опис карактеристика четки и то према врсти, саставу, материјалу од кога су четке израђене и димензијама, на основу техничке документације за четке које су коришћене у периоду оптужења, а које су према наводима сведока СС биле 10% жице, а 90% пластике. Вештак је навео параметре који утичу на трошење четке, имао је у виду планиране количине на основу потрошње у ранијем периоду и конкретне услове рада у којима су четке експлоатисане с обзиром на број чистилица, сменски рад, садржину техничке документације за чистилице достављену од стране "АА", а која обухвата и податке о степену експлоатације и броју радних сати сваке од чистилица које су коришћене у периоду оптужења, за сваку годину, али и податке добијене од фирме “Млино четка” као произвођача.

Исказ сведока СС супротно наводима жалбе ТОК-а, није у супротности са налазом и мишљењем вештака машинске струке, јер је овај сведок потврдио да је предузећу “Хидраулик систем” испоручивао углавном најјефтиније четке, најлошијег квалитета састављене од 10% жице и 90% пластике, за које није давао гаранцију века трајања, да о гаранцији нису ни причали, да се радило углавном о најјефтинијим четкама, а да је цена диктирала квалитет четке. Сведок СС објаснио је да са “АА” поново сарађује од 2008. године, испоручује сегменте, метлице и четке, да је обим сарадње са “АА” око 20.000.000 бруто промета за годину дана, односно 1.000 до 1.200 четки, али да сада “АА” испоручује четке које се састоје од 30% жице и 70% пластике, да се ради о трајнијим четкама са роком гаранције од 100 сати. Имајући у виду садржину дописа “АА9” из маја 2015. године, а из кога произилази да је радни век ових четки 50 часова, исказ сведока СС о томе да радни век четке зависи између осталог и од састава четке у погледу размере процената жице и пластике од које се она састоји, правилно првостепени суд прихвата у свему налаз и мишљење судског вештака машинске струке ВВ и налази да нема доказа да отпремнице Привредног друштва “Хидраулик систем” које су садржале четке за ауточистилице, није пратила роба.

Жалбом ТОК-а овакав закључак првостепеног суда се оспорава наводима да суд уопште није узео у обзир чињеницу да је окривљени АА7 неосновано задуживао магацин робом коју није примио, а што произилази из писмених доказа - требовања, а магацин раздруживао путем требовања и интерних доставница у која су уписивани делови који нису били потребни за операцију наведену у радном налогу.

Оцењујући међутим одбране окривљених АА7 који је био главни магационер магацина број 2 и окривљеног АА8, као главног магационера магацина број 8, првостепени суд је ценио и исказе сведока СС1 и СС2 који су били запослени као магационери у магацину број 2, затим сведока СС3 и СС4 који су били запослени као магационери у магацину број 8, сведока радника физичко техничког обезбеђења УУ1 до УУ7 и несумњиво утврдио процедуру пријема робе везано за улогу магационера који су објаснили да се роба примала тако што је добављач робе долазио са портиром и доносио робу у магацин, роба се бројала, а затим би магационер и портир, радник физичко техничког обезбеђења потписивали отпремнице, а портир и стављао печат. Отпремница је остајала у магацину а после је магационер уписивао номенклатуру у отпремницу и та отпремница је представљала улаз за магацин.

Издавање робе вршило се по основу требовања и интерних доставница, а требовање су доносили механичари заједно са радним налогом. Радници физичко техничког обезбеђења потврдили су да је њихова улога била да присуствују приморедаји робе, да количински виде колико је дошло, потпишу и ударе печат, да се роба углавном водила по шифрама и бројевима, да је роба заједно бројана и да је обавеза радника ФТО била да печатом и потписом потврде да је управо та количина и врста робе предата, при чему ови сведоци објашњавају да они нису били стручни да препознају робу ни по врсти ни по количини, да се нису ни претерано интересовали у погледу тога, јер су свој посао доживљавали као визуелно праћење робе и просту оверу да је роба допраћена до магацина.

Ценећи све наведене доказе, првостепени суд налази да нема доказа да су окривљени АА7 и АА8 потписивали пријем отпремница Привредних друштава “Хидраулик систем” и “АА11” које у потпуности или делимично није пратила роба, а што се тиче радњи везаних за раздруживање магацина робом путем дописивања, требовања и сачињавања интерних доставница, да је ово без значаја за кривицу окривљених, јер се односи на раздруживање делова у оквиру “АА” - из једног магацина и други, а што је у свом исказу потврдио и сведок СС5, објашњавајући да је он на свим доставницама које је окривљени АА9 сачињавао приликом пријема робе као магационер магацина број 1 – уписивао номенклатуре појашњавајући и да се књижење робе у књиговодству по основу интерних доставница вршило на основу номенклатуре а не назива робе, те да интерна доставница није документ на основу којег се врши плаћање, већ да искључиво служи за интерно пребацивање из једног магацина у други магацин.

Жалбом ТОК-а оспорава се налаз вештака машинске струке и наводима да је пропустио да утврди ко је био добављач “Хидраулик систему” робе металског комплекса. Међутим, ове наводе Апелациони суд оцењује неоснованим, јер је првостепени суд оцењујући одбране окривљених АА3, АА5 и АА10 имао у виду и налаз вештака економске струке ВВ1, као и да ни Закон о трговини који је био на снази у време дела које се окривљенима на терет ставља не прописује обавезу купца да приликом куповине робе проверава порекло робе од добављача и контролише уредност пословне документације, а која се односи на начин на који је његов добављач робу набавио.

Што се тиче хидрауличних црева и других резервних делова пронађених и пописаних у магацину број 7, на депонији Винча, жалбом ТОК-а се тврди да стање пописано 15.11.2007. године када је урађен незванични попис и стање пописано 30.12.2007. године када је урађен званични попис, није идентично, због чега је неприхватљив закључак вештака да су пронађена хидраулична црева роба коју је испоручио “Хидраулик систем”, јер осим две налепнице о којима сведочи сведок СС6 не постоји други доказ да се ради о цревима управо тог добављача.

Међутим, имајући у виду да је “Хидраулик систем” био једини добављач хидрауличних црева за “АА” у спорном периоду, затим исказе сведока ФФ1 од ФФ8, првостепени суд је утврдио ко је био добављач односно произвођач предметних црева пронађених приликом пописа магацина 7 “АА” из ког периода предметна црева потичу, прихватајући чињенице утврђене из налаза вештака машинске струке који је након извршеног увида у основна средства Привредног друштва “Хидраулик систем” и њихов производни процес навео да се на опреми "АА12” налазе утиснуте плочице са типом, серијским бројем и годином производње, а што је евидентирано и на фотографијама које су приложене уз налаз и мишљење, а након увида у црева која се и даље налазе у магацину депоније Винча констатовао је да на савитљивим цревима која су пописана евидентно да се на њима налази година производње 2005., 2006 и 2007., а на појединим савитљивим цревима је година производње утиснута у гуму на самом производу, док је на појединим белом бојом одштампана година производње.

Што се тиче предузећа “АА11” чије је одговорно лице окривљени АА14, првостепени суд налази да нема доказа за закључак да отпремнице овог предузећа није уопште пратила роба.

Из писмених доказа, налаза и мишљења судског вештака машинске струке ВВ и допунског налаза и мишљења вештака економске струке ВВ1 утврђен је начин и обим пословања између Привредног друштва “АА11” и “АА”. У допунском налазу и мишљењу вештака економске струке наведено је да је “АА” у пословним књигама евидентирало као повериоца “АА11” у периоду од 01.01.2005. године па до 12.01.2007. године, укупне обавезе за примљену робу која је и плаћена, тако да више нема неплаћених обавеза према предузећу “АА11” а у овом налазу наведени су и појединачни подаци по фактурама и отпремницама, као и врстама средстава и наведено је да је “АА” по извршеном задужењу магацина са средствима која је набавила од предузећа “АА11” извршила раздружење магацина са евидентираним утрошком на трошкове пословања, с тим да је део средстава која су раздужена пописан у магацину број 7 на депонији Винча који је извршен 30.12.2007. године, када је пописан део средстава која су набављена и од предузећа “АА11” укупне набавне вредности од 1.784.682,24 динара, коју је вештак економске струке могао да идентификује према називу и каталошком броју средства.


Судски вештак машинске струке ВВ навео је да је “АА” од друштва “АА11” примило у периоду од 01.01.2005. године па до 13.11.2007. године робу означену каталошким бројевима приказаним у табели на странама 12 и 13 допунског налаза и мишљења вештака економске струке ВВ1, а у датом мишљењу судски вештак је на примеру објаснио како је долазило до измене назива робе након пријема ове робе у “АА”. Комплетна документација “АА11” дефинисана је путем каталошког броја који у односу на део дефинише назив, димензије, материјал, геометрију, намену, произвођача и све техничке карактеристике. Ценећи исказ сведока СС1 који је објаснио поступак пријема робе у “АА”, налазе вештака економске и машинске струке, правилно првостепени суд прихвата одбрану окривљеног АА14 и утврђује да је Привредно друштво “АА11” робу која је наведена на отпремницама “АА” заиста и испоручило, а ова роба се како то налази вештак машинске струке налази или уграђена у машине за које је та роба и испоручивана или се налази на пописној листи магацина 7 на депонији Винча од 30.12.2007. године.

Жалбом ТОК-а овакви закључци првостепеног суда се оспоравају наводима да су у пописним листама под истом каталошким бројем али под потпуно различитим називим робе, затим да су у фактурама неупоредиво веће цене него у пописним листама и да укупна вредност робе за коју су потписани уговори 15. маја 2006. године прелази износ по основу кога се спроводи поступак набавке робе мале вредности.

Изнете жалбене наводе међутим Апелациони суд оцењује неоснованим, јер су разлике у називу робе од стране првостепеног суда разјашњене (страна 241 образложења побијане пресуде), а што се тиче разлика у цени и укупне вредности робе која прелази износ по основу кога се спроводи поступак набавке робе мале вредности, ове чињенице не доводе у сумњу правилност одлуке првостепеног суда, тим пре јер те чињенице нису биле предмет оптужења.

Жалбом ТОК-а оспоравају се и закључици првостепеног суда по којима није доказано да су окривљени АА, АА1 и АА2 извршили кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 1 Кривичног законика, јер како се то жалбом наводи окривљени АА као генерални директор “АА” имао је одлучујућу улогу приликом доношења одлуке о набавци робе, имао је потпуни увид у количину и врсту робе за које су испостављени рачуни и отпремнице, потпуну контролу над плаћањем робе за коју су испостављени рачуни, организовао је и утицао на поступање магационера, контактирао са окривљеним АА1, а АА1 организовао добављаче који су испостављали фактуре и отпремнице а да при томе нису испоручивали робу, што је исто чинио и окривљени АА2 који је чак основао и два предузећа на име окривљеног АА3.

Међутим, имајући у виду дате разлоге првостепеног суда на странама 300 и 301 образложења побијане пресуде, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење наводе жалбе ТОК оцењује неоснованим, а што се тиче начина на који је вршена набавка потребних резервних делова за функционисање машина и возила у “АА” у потпуности као правилне прихвата разлоге првостепеног суда дате на страни 261 образложења побијане пресуде и утврђује да је директор овде окривљени АА био последњи у ланцу одлучивања.

Наиме, на основу међусобно сагласних исказа сведока, запослених у “АА” утврђено је да је на колегијуму који су чинили генерални директор, његови заменици, његов помоћник, директори сектора (према Правилнику о унутрашњој организацији и систематизацији послова и радних задатака из 2004. године постојала су три сектора – сектор оперативе, сектор одржавања и сектор економско правних послова), руководилац службе набавке и координатор у сектору оперативе расправљано о разним питањима па између осталог и о налозима за набавку робе који су садржали уствари потребу одређене службе за нечим што је неопходно. Из исказа саслушаних сведока произилази да су налози за набавку потицали из свих сектора “АА” да су налоге за набавку доносили на колегијуму директори ових сектора, при чему је налоге за набавку из сектора одржавања доносио АА6, а који сектор се бавио одржавањем и поправком возила и у том смислу вршио набавке резервних делова за ауточистилице, грађевинске машине и четке. Налози који су стизали за колегијум били су претходно потписани од директора сектора, при чему су налози за набавку који су стизали из сектора одржавања садржали потпис шефа смене и магационера, као и директора АА6 или његовог помоћника. Налог за набавку садржао је информацију Сектора одржавања шта је потребно да се набави да би се неке ствари завршиле, а уколико је налог одобрен, у том случају предавао се служби набавке ради реализације и уколико се радило о резервним деловима за који су постојали изабрани добављачи на тендеру – те позиције су набављане од њих, а уколико су биле у питању друге позиције, спроводио се поступак набавке робе мале вредности.

Када је у питању кривично дело прање новца према жалби ТОК-а, првостепени суд уопште није ценио ниједан доказ и побијана пресуда уопште не садржи образложење када је у питању кривично дело из члана 231 Кривичног законика које се окривљенима АА2, АА3, АА4, АА5, АА10 и АА ставља на терет.

Изнете жалбене наводе међутим Апелациони суд прихватајући у свему разлоге првостепеног суда дате на странама 298 и 299 образложења побијане пресуде оцењује неоснованим.

Објекат радње кривичног дела из члана 231 Кривичног законика, јесте имовина која потиче од вршења кривичног дела. Ценећи субјективни и објективни идентитет оптужног акта којим је АА2, АА3, АА10, АА4 и АА5 на терет стављено да су као одговорна лица у намери да прикрију незаконито порекло новца извршили конверзију новца из динара у евре, иако су знали да новац потиче од извршења кривичног дела злоупореба положаја одговорног лица – првостепени суд налази да изведеним доказима нису потврђени наводи оптужбе по којима су отпремнице привредних друштава чија су одговорна лица били окривљени АА2 (“АА4”) АА3 (“АА5”), АА10 (“АА7”), АА4 (“АА8”) и АА5 (“АА3”), није пратила роба, односно да нема доказа да спорна роба није испоручена “АА”. Дакле да нема доказа да су окривљени извршили кривично дело злоупотребе положаја одговорног лица (“предикатно кривино дело”) чијим извршењем се дошло до имовине која је предмет кривичног дела прање новца.

Како се окривљенима АА2, АА3, АА4, АА5, АА10 и АА на терет ставља да су извршили конверзију новца у намери да прикрију његово незаконито порекло, иако су знали да потиче управо од кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица (за које је суд утврдио да га нису учинили) првостепени суд правилно налази да изведеним доказима нису поврђени наводи оптужбе о субјективном елементу кривичног дела из члана 231 КЗ – знање да имовина потиче од кривичног дела, те да су конверзију новца извршили у намери да прикрију његово незаконито порекло (страна 299 став један и два образложења побијане пресуде).

Код оваквог стања ствари, правилно налази првостепени суд да доказима изведеним у поступку нису поврђени наводи оптужбе да су окривљени на описани начин извршили кривична дела која им се на терет стављају. За супротан закључак првостепени суд није имао поуздане и ваљане доказе, те је стога правилно на основу члана 423 став 1 тачка 2 Законика о кривичном поступку окривљене АА, АА1 и АА2 ослободио од оптужбе за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 1 Кривичног законика, окривљеног АА, АА1, АА2, АА7, АА8, АА12, АА13, АА14, АА15, АА3, АА4, АА6, АА5 и АА11 ослободио од оптужбе за продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица у саизвршилаштву из члана 234 став 3 у вези става 1 Кривичног законика, а окривљене АА10 и АА9 за продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица помагањем из члана 234 став 3 у вези става 1 у вези чланова 35 и члана 61 Кривичног законика, а окривљеног АА2, АА3, АА4 и АА5 за по једно продужено кривично дело прање новца из члана 231 став 4 у вези става 1 и 2 у вези члана 61 Кривичног законика, а окривљене АА10 и АА за по једно продужено кривично дело прање новца из члана 231 став 2 у вези става 1 Кривичног законика.

Са свега напред изнетог, на основу члана 457 Законика о кривичном поступку, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, одлучио је као у изреци ове пресуде.

Записничар        Председник већа-судија
Драгана Лужњанин,с.р.       Зоран Савић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)