Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
22.12.2017.

Кж1 По1 36/17

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Посебно одељење
Кж1 По1 36/17
22.12.2017. године
Београд

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Верољуба Цветковића, председника већа, Милимира Лукића, Надежде Мијатовић, Наде Зец и Бојане Пауновић, чланова већа, уз учешће саветника Јелене Каличанин Војновић, као записничара, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 1 КЗ-а, одлучујући о жалби окривљеног АА и жалби браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, изјављених против пресуде Посебног одељења Вишег суда у Београду К-По1 бр.167/16 од 28.06.2017. године, у седници већа одржаној у одсуству уредно обавештеног заменика ТОК-а и присуству окривљеног АА и његовог браниоца, адвоката АБ, дана 22.12.2017. године, донео је следеће


Р Е Ш Е Њ Е

УСВАЈАЊЕМ жалбе окривљеног АА и жалбе браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, УКИДА СЕ пресуда Посебног одељења Вишег суда у Београду К-По1 бр.167/16 од 28.06.2017. године и предмет се ВРАЋА првостепеном суду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Посебног одељења, Вишег суда у Београду К-По1 бр.167/16 од 28.06.2017. године, окривљени АА је оглашен кривим због извршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 1 КЗ-а те је осуђен на казну затвора у трајању од 10 (десет) месеци. На основу одредбе члана 85 КЗ-а према окривљеном АА је изречена мера безбедности забране вршења позива, делатности и дужности – забрана вршења јавнотужилачког и судијског позива, у трајању од 2 године, рачунајући од дана правноснажности пресуде, с тим да се време проведено на издржавању казне не урачунава у време трајања мере. Окривљени је обавезан на плаћање трошкова кривичног поступка и судског паушала.

Против ове пресуде благовремене жалбе су изјавили:

-окривљени АА, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о казни и мери безбедности, са предлогом да Апелациони суд, Посебно одељење укине првостепену пресуду и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или пресуду преиначи, тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе да је извршио кривично дело које је предмет оптужбе;

-бранилац окривљеног АА, адвокат АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Београду уважи жалбу, побијану пресуду укине и предмет упути првостепеном суду на поновно одлучивање.

Јавни тужилац Тужилаштва за организовани криминал је у поднеску Ктж.бр.45/17 од 05.12.2017. године изнео предлог да Посебно одељење Апелационог суда у Београду потврди пресуду Посебног одељења, Вишег суда у Београду, те да изјављене жалбе окривљеног и његовог браниоца одбије као неосноване.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је одржао седницу већа, у одсуству уредно обавештеног заменика јавног тужиоца Тужилаштва за организовани криминал, у присуству окривљеног АА и његовог браниоца, адвоката АБ, на којој је размотрио целокупне списе заједно са ожалбеном пресудом и изјављеним жалбама, пресуду је испитао сходно одредби члана 451 ЗКП-а у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутих у жалби, па је по оцени жалбених навода и предлога, имајући у виду и предлог јавног тужиоца Тужилаштва за организовани криминал из цитираног поднеска, нашао:

Жалбе су основане.

Наиме, према налажењу Посебног одељења Апелационог суда у Београду основано је изјављеним жалбама окривљеног АА и његовог браниоца, адвоката АБ указано овом суду на то да је пресуда донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП-а, која се састоји у томе што је изрека пресуде противречна сама себи, дати разлози о одлучним чињеницама су нејасни, при чему пресуда садржи и одсуство разлога о битним чињеницама а што је последица погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и што произилази из следећег:

Окривљени АА је оглашен кривим због извршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 1 ЗКП-а, јер је у време, на месту и на начин описан изреком првостепене пресуде у просторијама Основног јавног тужилаштва у Новом Пазару као службено лице – заменик Основног јавног тужиоца, прекорачењем границе службеног овлашћења прибавио другом имовинску корист у износу од 50.000,00 динара а себи какву корист, на тај начин што је у својству обрађивача предмета Кт.бр.231/15, кривичне пријаве подносиоца Полицијске управе Нови Пазар против АА1, позвао пријављеног АА1, предочио му могућност одлагања кривичног гоњења у смислу члана 283 Законика о кривичном поступку и одбачаја кривичне пријаве, условљавајући пријављеног да у хуманитарне сврхе уплати 100.000,00 динара и то прво 50.000,00 динара у корист рачуна "АА" из _ и 50.000,00 динара на рачун Владе Републике Србије - сврха уплате отклањање последица ванредних околности поплаве, након чега је сачинио службену белешку у којој је навео само износ који је пријављени у обавези да плати на рачун Владе Републике Србије, па је након тога АА1, поступајући по датим налозима окривљеног, дана 07.07.2015. године уплатио 50.000,00 динара у корист "АА", чиме је "АА" прибавило имовинску корист у износу од 50.000,00 динара, а окривљени је у међувремену закључио уговор о зајму у својству зајмопримца са зајмодавцем "АА" у износу од 100.000,00 динара дана 03.07.2015. године када је новац и исплаћен а чиме је себи прибавио какву корист.

Према налажењу Посебног одељења Апелационог суда у Београду основано је изјављеним жалбама указано на то да се из изреке пресуде нити из датих разлога, не може на несумњив начин закључити на који начин је окривљени АА извршио кривично дело за које је оглашен кривим односно у чему се састоји “каква корист” коју је извршењем кривичног дела себи прибавио.

Заправо, из доказа у списима произилазе следеће чињенице:

-сведок АА1 је имао разговор са поступајућим тужиоцем – окривљеним АА дана 08.06.2015. године у просторијама Основног јавног тужилаштва, када му је предочена могућност одлагања кривичног гоњења у смислу одредбе члана 283 Законика о кривичном поступку и одбачаја кривичне пријаве. Првостепени суд је оценом изведених доказа утврдио да је том приликом окривљени АА сведоку АА1 предао истргнути лист стоног календара са датумом 05. септембар – четвртак, на којем је окривљени својом руком написао "50.000,00 динара 15.07.2015. године "АА" 205-188669-79 хуманитарна сврха”, наложивши тако пријављеном АА1 да овај новац уплати у корист рачуна "АА" до истека у том упутству одређеног рока – 15.07.2015. године, а како би кривична пријава поднета против њега била одбачена;

-сведок АА1 је ову уплату извршио 07.07.2015. године о чему је као доказ - оригинал уплатнице предао истог дана писарници Основног јавног тужилаштва Нови Пазар, а фотокопија које уплатнице је саставни део списа Основног јавног тужилаштва у Новом Пазару КТ 231/15;

  -из уговора о зајму, који је у својству зајмопримца окривљени АА закључио са зајмодавцем "АА", утврђује се да је дана 03.07.2015. године овај уговор закључен те да је истог дана зајмопримцу и исплаћен новац у износу од 100.000,00 динара;

-зајмопримац, овде окривљени АА је дана 11.08.2015. године овај износ позајмљеног новца и вратио уплатом на рачун "АА".

Следом реченог, основано је изјављеним жалбама указано овом суду на то да из доказа у списима произлази да је окривљени АА дана 08.06.2015. године, дао налог пријављеном АА1 да уплати новац на рачун "АА" са роком 15.07.2015. године, а новац је од "АА" позајмио 03.07.2015. године - дакле пре истека остављеног рока и пре него што је сведок АА1 предметну уплату и извршио дана 07.07.2015. године. Другим речима, како је окривљени АА новац од "АА" позајмио пре уплате сведока АА1, то се основано изјављеним жалбама указује на то да се нити из изреке ожалбене пресуде, нити из датих разлога, не може утврдити на који начин је уплата новца сведока АА1, окривљеном прибавила “какву корист” и у чему се та корист у конкретном случају састојала.

Првостепени суд је у разлозима пресуде на страни 30, поседњи пасус, навео да управо чињеница да је 08.06.2015. године, окривљени АА, као поступајући заменик јавног тужиоца, дао директан налог АА1 да изврши уплату у корист "АА", указује на то да је окривљени знао да ће та уплата и бити извршена у наредних месец дана тј до 15.07.2015. године, што му је дало “простора”да закључи уговор о зајму дана 03.07.2015. године и на тај начин прибави себи какву корист, што све заједно, по налажењу суда никако не представља случајност, јер временска поклапања у предметним догађајима никако нису и не могу бити случајност.

Међутим, будући да је у службеној белешци Кт.бр. 231/15 од 08.06.2015. године наведено да је пријављени АА1 обавезан на плаћање новца на рачун Владе Републике Србије, а не и новца на рачун "АА", то је поступајући заменик јавног тужиоца, окривљени АА, морао кривичну пријаву против пријављеног АА1, применом одредба члана 283 Законика о кривичном поступку, да одбаци одмах након уплате новца на рачун Владе Србије. Дакле, основано је изјвљеним жалбама указано на то да окривљени АА није могао бити сигуран у то да ће сведок АА1 уплатити новац на рачун "АА", нити је имао механизме да на уплату тог новца утиче, будући да је и у случају да сведок АА1 није уплатио новац на рачун "АА", кривична пријава против њега, морала бити одбачена.

Према налажењу Посебног одељења, Апелационог суда у Београду, код кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 1 КЗ службено лице прекорачивањем граница свог службеног овлашћења, прибавља себи или другом физичком или правном лицу какву корист, али та корист мора бити конкретно опредељена, односно јасно прецизирана. Прибављање какве користи је заправо последица кривичног дела злоупотребе службеног положаја из члана 359 став 1 КЗ, за чије извршење је окривљени АА оглашен кривим. То значи да извршилац овог кривичног дела у погледу кривице мора имати умишљај који у себи обухватити свест о томе да се предузима радња која је противна закону и другим прописима, као и да је противна интересима службе тј. свест о томе да се службена радња не предузима у интересу службе већ ради остваривања последица овог кривичног дела – привљања себи какве користи. Другим речима, окривљени АА је у моменту давања налога сведоку АА1 да уплати новац на рачун "АА" морао имати свест о томе да врши прекорачење границе свог службеног овлашћења управо ради остваривања последице кривичног дела – прибављања себи какве користи.

Основано је у изјављеним жалбама наведено да се из изведених доказа не може на несумњив начин утврдити да је у моменту давања налога за уплату новца на рачун "АА" окривљени то чинио да би прибавио себи какву корист, будући да као што је напред речено, из изведених доказа произилази да је новац од "АА" окривљени позајмио пре него што је до предметне уплате сведока АА1 фактички и дошло, као и пре истека рока у коме су те уплата требале да буду извршене – 15.07.2015. године. Ако се при том има у виду да из Извода о стању и промени средстава на дан 03.07.2015.године, Комерцијалне банке АД Београд, експозитура _ произилази да је у моменту исплате новца на име позјамице окривљеном АА, од стране "АА", на рачуну тог "АА" било 272.454,64 динара, те да је након позјамице окривљеном АА на рачуну остало још 172.365,64 динара, то се, према ставу овог суда не може за сада као правилан прихватити закључак првостепеног суда да веза између 50.000,00 које је сведок АА1 уплатио на рачун "АА" и позајмице окривљеног АА од тог "АА", заиста и постоји.

У поновљеном поступку, првостепени суд ће, утврдити не само чињенице које иду на терет окривљеном већ и оне које му иду у прилог, а то даље значи да ће са посебном пажњом оцењивати и анализирати уплатницу којом је извршена уплата на рачун "АА", из које произилази да је до уплате дошло, али ће посебну пажњу обратити на чињеницу да на уплатници која се налази у предмету Основног јавног тужиоца у Новом Пазару не стоји сврха уплате и да на пријемном печату стоји датум пријема ове уплатнице у тужилаштво, али да нема броја предмета за који би се она везивала. Ово због тога што је окривљени износећи одбрану током поступка тврдио да је ова уплатница “подметнута” у предмет а у циљу компромитовања самог окривљеног као службеног лица. Стим у вези, првостепени суд ће проверавајући наводе овакве одбране у поновљеном суђењу утврдитити ко је ставио пријемни печат на предметној уплатници и то саслушањем сведока – тада радника писарнице, те да ли је пракса у том тужилаштву да се на заводном печату наведе и број предмета у ком се писмено предаје (будући да на заводном печату који је стављен на признаницу, такав број није записан), те да ли постоји књига у коју се евидентирају поднесци које странке тужилаштву предају. Ово и због тога што се само на овој "спорној" уплатници налази заводни деловодни печат, док се на другој уплатници, којом је сведок АА1 извршио уплату на рачун Владе Србије, такав печат не налази.

Поред тога, приликом разговора окривљеног АА и сведока АА1 у просторијама Општинског јавног тужилаштва, када је према наводима оптужбе окривљени сведоку дао налог за плаћање између осталог и новца на рачун "АА" присуствовала је дактилограф СС, која самим тим има непосредна сазнања управо о основној спорној чињеници у овом кривичном поступку - да ли је окривљени АА дао налог сведоку АА1 да уплати и износ од 50.000,00 динара на рачун "АА" као услов за одбачај кривичне пријаве, како је то тврдио сведок АА1 или то окривљени није учинио, а како је он сам то пред судом казивао.

Како од разјашњења ове основне спорне чињенице у предметном кривичном поступку зависи правилност и законитост пресуде у смислу потпуности и правилности утврђења чињеничног стања, то је првостепени суд дужан да извођењем доказа утврди ове чињенице до нивоа извесности.

Такође приликом доношења поновне пресуде суд ће имати у виду и то да из доказа у списима произилази да је окривљени АА новац позајмљен од "АА" вратио 11.08.2015. године, односно пре него што је сазнао да је против њега кривична пријава поводом овог догађаја и поднета, као и то да је решење о одбачају кривичне пријаве донео након што је, како то произилази из доказа у списима предметна уплатница здружена спису, тј окривљени је приликом доношења решења о одбачају кривичне пријаве Кт.бр. 231/15 од 24.08.2015. године, знао да се у списима налази и уплатница о уплати новца на рачун "АА", а коју уплатницу је у случају да је иста производ извршеног кривичног дела, окривљени тада могао склонити.

У поновљеном поступку, суд ће полазећи од навода из овог решења, извести доказе на које му је указано, у циљу потпуног и правилног утврђења чињеничног стања, након чега ће моћи да донесе правилну и на закону засновану пресуду, за коју ће дати јасне и логичне разлоге које ће овај суд моћи да прихвати.

Следом свега реченог како је правилност и законитост пресуде основано оспорена изјављеним жалбама окривљеног и његовог браниоца то је овај суд усвајајући жалбе донео одлуку као у диспозитиву применом одредбе члана 458 став 1 ЗКП.

Записничар        Председник већа-судија
Јелена Каличанин Војновић,с.р.     Верољуб Цветковић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)